Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Boro Prodanic]

Zelenski zapretio Evropskoj uniji sudom

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski zapretio je Evropskoj uniji sudom u slučaju produženja ograničenja na uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.

– Ukrajina je kategorički protiv bilo kakvih daljih ograničenja na izvoz našeg žita – rekao je Zelenski u obraćanju na samitu zemalja članica Inicijative tri mora.

On je istakao da u Kijevu vide kako ukrajinsko žito postaje “izvoz dobre zarade” za niz evropskih zemalja.

Ukrajinski predsednik se “posebno” obratio Evropskoj komisiji, rekavši da su „temelj Evrope“, između ostalog, slobodna konkurencija i „ispunjavanje obećanja“. Kako je kazao, Kijev ne smeta konkurenciji, ali neće „mirno prihvatiti kršenje obećanja koja su mu data“, uključujući Sporazum o pridruživanju između Evropske unije i Ukrajine.

– Ako bude trebalo da se borimo za Ukrajinu i temelje naše zajedničke Evrope na sudovima, borićemo se, iako to ne želimo. Ako bude trebalo da se borimo u međunarodnim organizacijama, borićemo se i tamo – zapretio je Zelenski.

Istovremeno, list “Politiko” piše da je većina zemalja EU protiv produživanja zabrane uvoza ukrajinskog žita posle sredine septembra.

Prethodno je ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Poljske Robert Telus rekao da će se Poljska, Slovačka, Bugarska, Mađarska i Rumunija obratiti Evropskoj komisiji sa zahtevom da produži zabranu uvoza žitarica iz Ukrajine, koja ističe 15. septembra, do kraja godine.

Početkom septembra agencija Blumberg je saopštila da će Kijev na arbitražnoj komisiji osporiti svaku zabranu izvoza žita iz Ukrajine u zemlje EU.

Izvor

[dzumba]

Карактеристично је да се буне сиромашније земље ЕУ које и саме производе жито. Украјинско жито, које се продаје по знатно нижим ценама, "убија" домаћу производњу. Колико ја схватам у тим земљама нема великих фирми које би препродајом украјинског и свог жита по свету (тј. у Африци, која је свима "брижнима" у устима) зарадиле из чега би се (преко пореза) обезбедила компензација домаћим произвођачима. Сви велики препродавци (трговци) жита су у развијенијим земљама ЕУ и они скидају кајмак од јефтиног украјинског жита.

[Boro Prodanic]

Ukrajina je počela da izvozi žito preko hrvatskih luka! Do Jadrana stiže Dunavom, ali se tačna količina ne zna

Ukrajina je počela da izvozi svoje žito preko luka u Hrvatskoj, u trenutku kada su im luke u Crnom moru i dalje blokiarne, rekao je za Rojters viši zvaničnik iz Ukrajine.

Glavne rute za izvoz ukrajinskog žita su do sada išle uvek kroz crnomorske luke, ali je Kijev, nakon što je Rusija izvršila invaziju a pogotovo od kada su se povukli iz sporazuma o žitu sredinom jula, aktivno krenuo u pronalazak alternativnih ruta.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Dmitro Kuleba je tokom posete Zagrebu krajem jula istakao da su se Ukrajina i Hrvatska dogovorile oko mogućeg korišćenja hrvatskih luka na Dunavu i Jadranu za izvoz žitarica.

- Ukrajinsko žito je već izvezeno preko hrvatskih luka. Zahvalni smo na ovoj mogućnosti. Iako je to nišna trgovačka ruta, već uživa popularnost, istakla je prva potrpedsednica vlade Julija Sviridenko u pisanoj izjavi.

Sa druge strane, Sviridenko nije istakla koliko Ukrajinskog žita je uveliko izveženo preko hrvatskih luka.

Otkako je Rusija izašla iz sporazuma koji je uz posredovanje UN-a garantovao bezbedan izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora, Kijev je sve više koristio svoje luke na Dunavu za izvoz žitarica. Rusija, međutim, napada ukrajinsku lučku infrastrukturu na Dunavu.

Neki izvozi se takođe šalju železnicom, ali ukrajinski brokeri kažu da su železničke isporuke u evropske luke mnogo skuplje od direktnog izvoza preko ukrajinskih luka.

Ukrajinski sindikat trgovaca UGA saopštio je ove nedelje da bi kombinovana žetva žitarica i uljarica 2023. mogla da dostigne 80,5 miliona metričkih tona, a to znači da bi oko 49 miliona tona moglo biti izvezeno u sezoni 2023/24 jula-juna.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je ovog meseca da je izvoz od 1. septembra iznosio 4,5 miliona tona.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ruske službe otkrile planove Ukrajine za napad na gasovode Turski i Plavi tok

Rusija ima informacije koje ukazuju na postojanje pokušaja da se gasovodi Turski tok i Plavi tok dignu u vazduh.

To je danas izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

On tvrdi da je Ukrajina humanitarne koridore u Crnom moru koristila za napade na ruske civilne i vojne brodove koji su čuvali energetsku infrastrukturu.

„Pokušali su da napadnu vojne brodove koji su patrolirali akvatorijom gde se nalaze gasovodi Turski i Plavi tok. Patrole su uvedene jer postoji informacija da pokušavaju da ih dignu u vazduh poput gasovoda u Baltičkom moru“, rekao je Lavrov u ruskoj ambasadi u Bangladešu, piše Tas, prenosi Tanjug.

On je rekao i da niko ne vodi „normalnu istragu“ o sabotaži gasovoda Severni tok.

Izvor

[Boro Prodanic]

Šta čeka zapadne kompanije ako odluče da se vrate u Rusiju

Zapadne kompanije, koje su napustile rusko tržište nakon uvođenja zapadnih sankcija, sada razmišljaju kako da se vrate nakon što su izračunale koliko su na gubitku, a među njima je i američki “Mekdonalds”.

Vlasnik lanca restorana brze ishrane “Vkusno i točka” Aleksandar Govor, koji je preuzeo posao “Mekdonaldsa” u Rusiji, otkrio je da ta američka kompanija želi da se vrati u slučaju da se promene okolnosti u Rusiji.

Zapadne kompanije, pa i “Mekdonalds” neće moći tek tako da se vrate na mesto koje su ostavile jer tržište nije ostalo prazno, kaže za Sputnjik ekonomista Mihail Beljajev.

“Mekdonalds” je u martu 2022. godine saopštio da će zatvaranje restorana u Rusiji koštati oko 50 miliona dolara mesečno. Tako se i ispostavilo, naime, već u maju 2022, “Mekdonalds” je potvrdio da je izgubio 1,4 milijarde dolara. Osim što je prestao da radi u Rusiji, “Mekdonalds” je zatvorio i 108 restorana u Ukrajini, pri čemu Rusija i Ukrajina zajedno čine oko dva odsto prodaje Mekdonaldsa u celom sistemu, devet odsto njegovog prihoda a tri odsto operativnog prihoda.

Tržište se, međutim, vrlo brzo adaptiralo, pa je tako Mekdonalds, gotovo momentalno, u Rusiji zamenio lanac “Vkusno i točka”, koji koristi bivše lokale “Meka”, koji su prodati biznismenu Aleksandru Govoru. Pri čemu, kompanija je prestala da radi u Rusiji 16. maja, a prvih 15 restorana “Vkusno i točka” otvoreni su već 12. juna 2022. godine, dok je sledećeg dana otvoreno još 50 restorana u Moskvi. “Vkusno i točka” posluje ne samo na teritoriji Ruske Federacije, već i u Belorusiji i Kazahstanu. Više nije izvesno postoji li mesto na ruskom tržištu za “Mekdonalds” ili druge zapadne kompanije koje se nalaze u sličnom položaju.

Iako ističe da “Mekdonalds” ima dugu istoriju poslovanja i dobrog rada u Rusiji, kao i određenu reputaciju, Beljajev naglašava da kompanija, ako poželi da se vrati, treba da osmisli dobar marketing kako bi pobedila konkurenciju koja se već poprilično razvila na ruskom tržištu.

On takođe napominje da Rusija, generalno, predstavlja veliko tržište a pritom statistika beleži rast realnih zarada u zemlji od 10 odsto.

– Ovde se, zapravo, radi o podeli tržišta. Konkurencija je oduvek bila tržišna priča. Ako žele da se vrate ovde zbog profita, biće skoro nemoguće vratiti ga u punoj nekadašnjoj meri, jer veliki deo su već uzele druge kompanije, ali neki deo ovog tržišta mogu da vrate i mogu da vode biznis – smatra Beljaev.

Na pitanje kako bi centri moći na Zapadu reagovali na povratak zapadnih kompanija u Rusiju Beljajev ne sumnja da će reakcije biti negativne.

– Ipak, reakcije Zapada treba da delimo na dva dela. Prve se odnose na političare i tu ćemo svakako videti negativan stav. Međutim, kad je reč o reakcijama ekonomskog sektora, kad kompanija vidi da gubi i vidi da će gubiti još u budućnosti, vidimo da je biznis samo biznis.

Interesi krupnog biznisa su uvek iznad politike, što smo videli u prošlosti, a videćemo i sada, uveren je Beljajev.

Prema podacima Blumberga, zapadne kompanije izgubile su, samo do juna 2022.godine 59 milijardi dolara zarade zbog prekida poslovanja na teritoriji Rusije.

Izvor

[dzumba]

Западне компаније које су напустиле Русију неће се вратити у Русију без политичког одобрења. Посао је можда само посао, али је политика сигурно политика. Ко год буде покушао супротно суочиће се са разним проблемима у матичној земљи на Западу.

[Milan (longtrip)]

Pregledom vesti vidim da se pitanje Kolomojskog, kao jednog od vodećih finansijera Zelenskog ( pored Fridmana) . Taj jevrejski ezoterijski lobi (pod znacima navoda) , evidentno je došao u sukob sa trenutnim marifetlucima suprotstavljene bratije u SAD & Co ( svaka revolucija jede svoju decu)

Igor Kolomojski je obavešten ne samo o drugoj već i trećoj sumnji za malverzacije.O tome piše savetnik šefa Predsedničke kancelarije Sergej Leščenko, pozivajući se na istragu koju je sproveo Biro za ekonomsku bezbednost.

Prema dokumentu BEB, Kolomojski je osumnjičen za:

- organizovanje falsifikovanja dokumenata za prenos sredstava,

– organizovanje i prisvajanje tuđih sredstava i imovine od strane organizovane grupe u posebno velikom obimu,

- u sticanju i raspolaganju imovinom za koju činjenične okolnosti ukazuju na protivpravno posedovanje

„Pretresnom istragom je utvrđeno da je Kolomojski organizovao i vodio organizovanu grupu.

Uključio je i šefa filijale kapitala Privatbanke Sergeja Volkova i druge zvaničnike kapitalne filijale i čuvene kancelarije Privatbanke.

Kolomojski, kao organizator, i drugi članovi grupe razvili su plan kriminalne aktivnosti u cilju zaplene sredstava iz Privatbanke.

Sastojao se od veštačkog stvaranja privida deponovanja gotovine u ime Kolomojskog u blagajnu glavne kancelarije Privatbanke, evidentiranja, registrovanja transporta nepostojeće gotovine od strane poverilaca Privatbanke itd.

Veštački deponovanje gotovine u ime Kolomojskog obavljeno je od 26. marta 2013. do 18. februara 2014. u ukupnom iznosu od 5 milijardi 878 miliona grivni, navodi Leščenko.

Prema njegovim rečima, kasnije su bezgotovinska sredstva u iznosu od 5,878 milijardi grivni legalizovana prebacivanjem na druge račune.

[Milan (longtrip)]

Glavni teret podrške Ukrajini pao je na evropske zemlje.
Ako članicama EU dodamo Veliku Britaniju, Norvešku i Švajcarsku, onda će ukupna podrška Evrope iznositi156 milijardi evra – naspram 70 milijardi iz SAD, pokazuju podaci profesora Kristofa Trebeša sa KIEL instituta.
EU je takođe sustigla SAD u obavezama o vojnoj pomoći. Ako se tome dodaju Norveška i Velika Britanija, ukupne vojne obaveze Evrope sada premašuju one koje imaju SAD.

U relativnom smislu, Norveška je postala lider u podršci Ukrajini – 1,7% njenog BDP-a. Poređenja radi: u SAD ova vrednost iznosi 0,25% BDP-a.

Generalno, sve ide po obrascima Prvog i Drugog svetskog rata: Evropljani (bilo zapadni, istočni ili ex- SSSR) snose najveći teret na svojim plećima, a samo će Sjedinjene Države izaći kao korisnik i pobednik u ovoj bici.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


izvor

[PakleniVuk]

Ako gledamo samo sa strane izdvajanja novčane i vojne pomoći prema Ukrajini može da se učini da je tako ,međutim u SAD trenutno imaju samo za manje od 40 dana rezerve nafte ,a OPEK je upravo doneo odluku o smanjenju proizvodnje sirove nafte (tako da i nas očekuje poskupljenje goriva od oktobra ).  Inflacija u SAD raste , podigli su lestvicu i pooštrili uslove za dobijanje kredita (bukvalno samo oni koji imaju više od milion dolara mogu da podignu kredit,sirotinja i niži srednji stalež bukvalno više nemaju pristup kreditima ), preti im kolaps na tržištu nekretnina.... FED je doneo upozorenje za 7 (ako se dobro sećam) banaka koje su pred kolapsom (i to velikih sa velikim brojem klijenata ) , spoljni dug SAD beleži nenormalan skok u poslednjih 3 meseca ,a pri tome Kina ,Japan i Saudijska Arabija "čiste" svoju ekonomiju od "Petro dolara" (smanjili su zaduživanje u dolarima na minimum) .

Sa ekonomske strane ,čini mi se kao da se ceo svet udružio protiv Evrope i SAD (posebno SAD) u nameri da ih nateraju da plate sami svojim radom kredite koje su uzimali i da ih kazne za ponašanje u proteklih 70+ godina . Dodajmo i to da BRICS ciljano teži da eliminiše MMF sa tržišta. 

Ali sve ovo ne samo da utiče na SAD nego i na nas (neko nam je "svezao ,naš mali brodić za sigurnu luku " dolara i evrića koji tonu ).

[Boro Prodanic]

Orban: obmanuti smo!

Mađarska, Rumunija, Poljska i Slovačka od 16. septembra produžiće zabranu na uvoz žita iz Ukrajine na nacionalnoj osnovi, ako Brisel do ponoći ne donese odgovarajuću odluku, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

On je podsetio da su evropske vlasti „obmanule“ zemlje koje se graniče sa Ukrajinom, ubedivši ih da otvore granice za izvoz ukrajinskog žita, navodno, da bi se sprečila glad u afričkim zemljama.

Međutim, „gladna afrička deca nisu videla ni kilogram hleba od tog žita“, smatra on, već je umesto toga, ukrajinsko žito po damping cenama uništilo tržište država Centralne Evrope“.
Mađarski premijer je naglasio da Brisel jednostavno nije spreman da stane na stranu zemalja članica EU, već brani potpuno druge interese, uključujući i žito – ne evropske, ne rumunske, mađarske i slovačke, već američke.

„Takozvano ‘ukrajinsko žito’ odavno je američki komercijalni proizvod, jer se uzgaja na zemlji koja pripada kompanijama Sjedinjenih Američkih Država, te Brisel time što ne produžava zabranu uvoza ukrajinskog žita u zemlje EU koje se graniče sa Ukrajinom, brani američke interese“, ocenio je Orban za radio „Košut“.

Moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta koji je važio u Ukrajini 20 godina, zvanično je povučen jula 2021. godine.

Vlasti su očekivale da ekonomski efekat od aktiviranja tržišta za prodaju poljoprivrednog zemljišta može da dostigne nekoliko milijardi dolara u prvih pet godina.

Premijeri pet zemalja Evropske unije su se krajem marta obratili šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen sa zahtevom da se umeša u krizu izazvanu prilivom žitarica iz Ukrajine.

U pismu premijera Poljske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Slovačke navodi se da su „problemi povezani sa značajnim povećanjem ponude ukrajinskih proizvoda na tržištima zemalja-članica EU, a posebno onih koja se graniče sa Ukrajinom. Konkretno došlo je do neviđenoga rasta uvoza žitarica, uljarica, jaja, živine, šećera, soka od jabuke, bobičastog voća, jabuka, brašna, meda i testenina.

Izvor