PALUBA
February 29, 2024, 06:25:27 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 [128] 129 130 131   Go Down
  Print  
Author Topic: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini  (Read 173906 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 267


« Reply #1905 on: September 14, 2023, 07:17:48 pm »

Западне компаније које су напустиле Русију неће се вратити у Русију без политичког одобрења. Посао је можда само посао, али је политика сигурно политика. Ко год буде покушао супротно суочиће се са разним проблемима у матичној земљи на Западу.
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #1906 on: September 14, 2023, 10:22:40 pm »

Pregledom vesti vidim da se pitanje Kolomojskog, kao jednog od vodećih finansijera Zelenskog ( pored Fridmana) . Taj jevrejski ezoterijski lobi (pod znacima navoda) , evidentno je došao u sukob sa trenutnim marifetlucima suprotstavljene bratije u SAD & Co ( svaka revolucija jede svoju decu)

Igor Kolomojski je obavešten ne samo o drugoj već i trećoj sumnji za malverzacije.O tome piše savetnik šefa Predsedničke kancelarije Sergej Leščenko, pozivajući se na istragu koju je sproveo Biro za ekonomsku bezbednost.

Prema dokumentu BEB, Kolomojski je osumnjičen za:

- organizovanje falsifikovanja dokumenata za prenos sredstava,

– organizovanje i prisvajanje tuđih sredstava i imovine od strane organizovane grupe u posebno velikom obimu,

- u sticanju i raspolaganju imovinom za koju činjenične okolnosti ukazuju na protivpravno posedovanje

„Pretresnom istragom je utvrđeno da je Kolomojski organizovao i vodio organizovanu grupu.

Uključio je i šefa filijale kapitala Privatbanke Sergeja Volkova i druge zvaničnike kapitalne filijale i čuvene kancelarije Privatbanke.

Kolomojski, kao organizator, i drugi članovi grupe razvili su plan kriminalne aktivnosti u cilju zaplene sredstava iz Privatbanke.

Sastojao se od veštačkog stvaranja privida deponovanja gotovine u ime Kolomojskog u blagajnu glavne kancelarije Privatbanke, evidentiranja, registrovanja transporta nepostojeće gotovine od strane poverilaca Privatbanke itd.

Veštački deponovanje gotovine u ime Kolomojskog obavljeno je od 26. marta 2013. do 18. februara 2014. u ukupnom iznosu od 5 milijardi 878 miliona grivni, navodi Leščenko.

Prema njegovim rečima, kasnije su bezgotovinska sredstva u iznosu od 5,878 milijardi grivni legalizovana prebacivanjem na druge račune.


Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #1907 on: September 14, 2023, 11:46:29 pm »

Glavni teret podrške Ukrajini pao je na evropske zemlje.
Ako članicama EU dodamo Veliku Britaniju, Norvešku i Švajcarsku, onda će ukupna podrška Evrope iznositi156 milijardi evra – naspram 70 milijardi iz SAD, pokazuju podaci profesora Kristofa Trebeša sa KIEL instituta.
EU je takođe sustigla SAD u obavezama o vojnoj pomoći. Ako se tome dodaju Norveška i Velika Britanija, ukupne vojne obaveze Evrope sada premašuju one koje imaju SAD.

U relativnom smislu, Norveška je postala lider u podršci Ukrajini – 1,7% njenog BDP-a. Poređenja radi: u SAD ova vrednost iznosi 0,25% BDP-a.

Generalno, sve ide po obrascima Prvog i Drugog svetskog rata: Evropljani (bilo zapadni, istočni ili ex- SSSR) snose najveći teret na svojim plećima, a samo će Sjedinjene Države izaći kao korisnik i pobednik u ovoj bici.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


izvor



* IMG_20230915_004016_086.jpg (85.64 KB, 1258x666 - viewed 6 times.)

* IMG_20230915_004016_224.jpg (88.91 KB, 1014x687 - viewed 6 times.)

* IMG_20230915_004015_997.jpg (68.78 KB, 785x607 - viewed 7 times.)
Logged
PakleniVuk
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 034


Ko laje zlo ne misli


« Reply #1908 on: September 15, 2023, 07:21:41 am »

Ako gledamo samo sa strane izdvajanja novčane i vojne pomoći prema Ukrajini može da se učini da je tako ,međutim u SAD trenutno imaju samo za manje od 40 dana rezerve nafte ,a OPEK je upravo doneo odluku o smanjenju proizvodnje sirove nafte (tako da i nas očekuje poskupljenje goriva od oktobra ).  Inflacija u SAD raste , podigli su lestvicu i pooštrili uslove za dobijanje kredita (bukvalno samo oni koji imaju više od milion dolara mogu da podignu kredit,sirotinja i niži srednji stalež bukvalno više nemaju pristup kreditima ), preti im kolaps na tržištu nekretnina.... FED je doneo upozorenje za 7 (ako se dobro sećam) banaka koje su pred kolapsom (i to velikih sa velikim brojem klijenata ) , spoljni dug SAD beleži nenormalan skok u poslednjih 3 meseca ,a pri tome Kina ,Japan i Saudijska Arabija "čiste" svoju ekonomiju od "Petro dolara" (smanjili su zaduživanje u dolarima na minimum) .

Sa ekonomske strane ,čini mi se kao da se ceo svet udružio protiv Evrope i SAD (posebno SAD) u nameri da ih nateraju da plate sami svojim radom kredite koje su uzimali i da ih kazne za ponašanje u proteklih 70+ godina . Dodajmo i to da BRICS ciljano teži da eliminiše MMF sa tržišta. 

Ali sve ovo ne samo da utiče na SAD nego i na nas (neko nam je "svezao ,naš mali brodić za sigurnu luku " dolara i evrića koji tonu ).
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #1909 on: September 15, 2023, 07:02:56 pm »

Orban: obmanuti smo!

Mađarska, Rumunija, Poljska i Slovačka od 16. septembra produžiće zabranu na uvoz žita iz Ukrajine na nacionalnoj osnovi, ako Brisel do ponoći ne donese odgovarajuću odluku, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

On je podsetio da su evropske vlasti „obmanule“ zemlje koje se graniče sa Ukrajinom, ubedivši ih da otvore granice za izvoz ukrajinskog žita, navodno, da bi se sprečila glad u afričkim zemljama.

Međutim, „gladna afrička deca nisu videla ni kilogram hleba od tog žita“, smatra on, već je umesto toga, ukrajinsko žito po damping cenama uništilo tržište država Centralne Evrope“.
Mađarski premijer je naglasio da Brisel jednostavno nije spreman da stane na stranu zemalja članica EU, već brani potpuno druge interese, uključujući i žito – ne evropske, ne rumunske, mađarske i slovačke, već američke.

„Takozvano ‘ukrajinsko žito’ odavno je američki komercijalni proizvod, jer se uzgaja na zemlji koja pripada kompanijama Sjedinjenih Američkih Država, te Brisel time što ne produžava zabranu uvoza ukrajinskog žita u zemlje EU koje se graniče sa Ukrajinom, brani američke interese“, ocenio je Orban za radio „Košut“.

Moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta koji je važio u Ukrajini 20 godina, zvanično je povučen jula 2021. godine.

Vlasti su očekivale da ekonomski efekat od aktiviranja tržišta za prodaju poljoprivrednog zemljišta može da dostigne nekoliko milijardi dolara u prvih pet godina.

Premijeri pet zemalja Evropske unije su se krajem marta obratili šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen sa zahtevom da se umeša u krizu izazvanu prilivom žitarica iz Ukrajine.

U pismu premijera Poljske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Slovačke navodi se da su „problemi povezani sa značajnim povećanjem ponude ukrajinskih proizvoda na tržištima zemalja-članica EU, a posebno onih koja se graniče sa Ukrajinom. Konkretno došlo je do neviđenoga rasta uvoza žitarica, uljarica, jaja, živine, šećera, soka od jabuke, bobičastog voća, jabuka, brašna, meda i testenina.

Izvor
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #1910 on: September 16, 2023, 11:41:20 am »

Највећи власници пољопривредног земљишта у Украјини од фебруара 2023. Директна везано за украјински извоз житарица и у чијем је интересу прича о ....
Такође, треба узети у обзир и ко је власник силоса у којима се жито складишти  Wink

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* IMG_20230916_123953_769.jpg (142.87 KB, 1280x1112 - viewed 9 times.)
« Last Edit: September 16, 2023, 11:47:10 am by Milan (longtrip) » Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 9 265



« Reply #1911 on: September 18, 2023, 07:53:52 am »

Embargo uprkos odluke EK?

Poljska, Slovačka i Mađarska najavile su u petak da će zadržati svoja ograničenja na uvoz ukrajinskog žita uprkos odluci EK.

Evropska komisija (EK) pozvala je Poljsku, Mađarsku i Slovačku da budu konstruktivne nakon što su najavile da će jednostrano produžiti embargo na uvoz žitarica iz Ukrajine uprkos odluci EK da tu zabranu ukine.

"Svesni smo najava nekih država članica u vezi sa unilateralnim merama. Ono što je trenutno važno jeste da sve zemlje rade u duhu kompromisa i da se konstruktivno angažuju", rekla je portparolka Komisije, prenosi Rojters.

Poljska, Slovačka i Mađarska najavile su u petak da će zadržati svoja ograničenja na uvoz ukrajinskog žita uprkos odluci EK.

"Naš fokus sada je da uspostavimo i radimo na novom sistemu koji je upravo najavljen", rekla je portparolka Komisije, dodajući da će sastanak sa predstavnicima svih zainteresovanih zemalja EU sutra biti prilika da se dalje razgovara o ovom pitanju.


Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #1912 on: September 29, 2023, 07:42:00 am »

Русија упутила СБ УН нацрт изјаве о терористичком нападу на Северни ток

Русија је упутила Савету безбедности Уједињених нација нацрт председничке изјаве о терористичком нападу на гасоводе Северни ток, изјавио је први заменик сталног представника Руске Федерације при УН Дмитриј Пољански.

- Као што смо најавили на заседању Савета безбедности УН 26. септембра о експлозијама на гасоводима Северни ток, објавили смо нацрт председничке изјаве о овом терористичком нападу, навео је Пољански на Телегаму, пренела је агенција РИА Новости.

Он је истакао да ће руске власти видети које ће маневре њихове западне колеге предузети како би избегли да Савет изрази јасан став у вези са тим.

Експлозије на два руска гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 догодиле су се 26. септембра 2022. године.

Немачка, Данска и Шведска нису искључиле да је реч о циљаној саботажи.

Оператер Северног тока Норд Стреам АГ саопштио је да је штета на гасоводима без преседана и да је немогуће проценити временски оквир за поправке.

Руско тужилаштво покренуло је поступак поводом акта међународног тероризма.

Izvor
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 715


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1913 on: October 01, 2023, 05:33:29 pm »

Rusija i ekonomija: Zašto neke firme još nisu otišle iz zemlje godinu i po posle početka rata u Ukrajini

25.09.2023.

Kada su se desili prvi vazdušni napadi na Ukrajinu u februaru 2022. godine, rukovodioci korporacija sa preduzećima ili holdingom u Rusiji bili su primorani da izaberu stranu, što je imalo značajne posledice.

Rusija ostaje glavno poslovno tržište, sa 145 miliona stanovnika.

Njen bruto društveni proizvod u 2022. bio je neverovatne dve milijarde evra, odmah iza Francuske.

Kompanije koje odlaze ostavile bi mnogo prihoda iza sebe.

Ipak, usred iscrpljujućeg rata, sa hiljadama žrtava i zapadnom osudom Moskve, firme su rizikovale ozbiljne štete po sopstveni ugled ostajući u Rusiji.

Pored toga, kombinacija međunarodnog pritiska, sankcija i rizika mešanja ruske vlade ponudila je jake razloge kompanijama da odu kada je sukob započeo.

„Neki su odlučili da ostanu, neki da odu vrlo brzo, a pojedini su odugovlačili", kaže Roman Sidorcov, vanredni profesor energetske politike na Tehnološkom univerzitetu u Mičigenu, u SAD-u, koji se bavio korporativnim pravom i predavao u Rusiji.

Jedna od najvećih kompanija koja se skoro odmah povukla bila je Britiš Petroleum, koja je napustila zemlju samo tri dana pošto je sukob počeo.

Do 1. marta, automobilski gigant BMV je takođe najavio da će zaustaviti rusku proizvodnju i uvoz.

Pivarska kompanija Hajneken je prvi put objavio plan o napuštanju Rusije u martu 2022, da bi ovog avgusta prodao poslovanje ruskoj kompaniji za pakovanje Arnest za jedan evro, pretrpevši gubitak od 300 miliona evra.

Stručnjaci nisu saglasni oko toga koliko je kompanija tačno napustilo Rusiju i šta predstavlja „potpuni odlazak".

Institut Kijevske škole ekonomije, koji prati status stranih kompanija koje prodaju ili posluju u Rusiji kroz projekat Napusti Rusiju, procenjuje da ih je oko 300 otišlo.

Prema sličnoj listi Instituta za izvršno rukovodstvo (CELI) Jejlske škole menadžmenta, Rusiju je napustilo oko hiljadu kompanija.

Međutim, stotine stranih kompanija nastavljaju da rade u Rusiji ili prodaju u Rusiji.

Institut KSE tvrdi da 1.400 firmi još posluje u nekom obliku u zemlji.

Prema podacima CELI-ja, oko 500 kompanija je i dalje u Rusiji.

Prepoznatljivo ime na listi Insituta KSE je PepsiKo.

Početkom septembra, ukrajinska Nacionalna agencija za prevenciju korupcije optužila je multinacionalnog giganta bezalkoholnih pića da nastavlja da proizvodi prehrambene proizvode u Rusiji uprkos obustavljanju proizvodnje Pepsi-Kole, 7Apa i Mirande.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
PepsiKo više ne proizvodi Pepsi-Kolu, 7Ap i Mirandu u Rusiji, ali se suočio sa optužbama da nastavlja da proizvodi prehrambene proizvode

Tehnološki i finansijski giganti, među kojima je i kineska firma Alibaba, takođe nastavljaju da posluju tamo, kao i britansko-švedska farmaceutska kompanija AstraZeneka.

Avio-kompanije, kao što su Emirejts, Čajna Istern i Er Srbija, i dalje otvoreno oglašavaju letove za Rusiju na veb stranicama.

Druga preduzeća, poput indijske rafinerije Čenaj Petroleum, pripremaju se umesto da napuste da prošire usluge na Rusiju zbog invazije.

Kritičari kompanija koje su ostale u Rusiji, među kojima je i osnivač Jejlovog izvršnog instituta za liderstvo Džefri Sonenfeld, osuđuju ove kompanije kao pohlepne ili čak saučesničke u invaziji Rusije.

Ali obustavljanje poslovanja u zemlji sa tako velikim poslovnim posledicima nije jednostavno.

Neka preduzeća ostaju zbog nedostatka pritiska na njih da odu ili zbog egzistencijalne pretnje.

Drugi smatraju da je ostanak najhumanija opcija za njihove potrošače.

Zašto ostati?

Kompanije odlučuju da nastave rad u Rusiji iz raznih razloga, uprkos ogromnom pritisku javnosti, potrošača i vlada.

Najjednostavniji je profit.

Rast prihoda i održavanje tržišnog udela su kritični za svaku firmu, posebno onu koja zavisi od ruskih potrošača.

Andreas Raš, profesor poslovanja u društvu u Centru za održivost poslovne škole u Kopenhagenu, nudi primer nemačkog brenda čokolade Riter Sport u porodičnom vlasništvu, koji se obavezao da će prestati da investira i reklamira u Rusiji, ali i dalje prodaje proizvode u zemlji.

„Oni iz Rusije dobijaju sedam odsto ukupnog prihoda. Jednostavno, ne napuštaju tržište jer bi ih potencijalno mnogo bolelo", kaže on.

Sidorcov kaže da se druge kompanije možda jednostavno ne plaše izgleda poslovanja u Rusiji, posebno ako su te firme male, nisu javno poznate ili ako su poslovni interesi preveliki.

Ukazuje na američkog giganta za naftna polja SLB, koji je, zajedno sa firmama Halibarton i Bejker Hjuz, nastavio da snabdeva Rusiju uvozom posle početka rata.

Iako su Halibarton i Bejker Hjuz prekinuli poslovanje manje od šest meseci po početku sukoba, SLB je stao tek u julu 2023.

Rusija je veliki proizvođač nafte, a Sidorcov kaže da je postojao ubedljiv poslovni razlog da ostane - SLB je čak malo uvećao bogatstvo pre odlaska.

„Rizik za reputaciju nije bio toliko visok, a zavisnost od ovih kompanija je bila zaista velika, tako da se jednostavno isplatilo", kaže on.

U mnogim slučajevima, menadžment može ili želi da napusti Rusiju, ali nije zainteresovan za prodaju fabrika, skladišta, izloga ili druge imovine u zemlji.

Ovo je posebno tačno s obzirom na rusko zakonodavstvo koje komplikuje povlačenje stranih preduzeća.

Raš citira zakon koji je Kremlj usvojio krajem 2022. godine, a koji u suštini zahteva da ruska vladina agencija procenjuje sve strane kompanije koje žele da prodaju imovinu, a zatim da se prodaju po polovini vrednosti agencije.

Neke kompanije, poput Hajnekena, bile su spremne da prodaju rusku imovinu uz veliki popust, ali Raš kaže da druga preduzeća nisu toliko željna da preuzmu ogroman finansijski udar.

Osim toga, dodaje on, mnoge od ovih rasprodaja imovine obavljaju se sa ruskim oligarsima.

„Mnogo kompanija se bori sa tim", kaže on.

Čak i firme koje ostanu rizikuju da ih Kremlj zapleni.

U julu se to dogodilo Karlsbergu, danskom konkurentu Hajnekenu.

Ruski predsednik Vladimir Putin zaplenio je njenu imovinu u znak odmazde što su zapadne vlade preuzele kontrolu nad ruskom imovinom u inostranstvu.

Dok je Karlsberg i dalje vlasnik Baltike, više nema nikakvu nadležnost nad njom.

Sidorcov, koji je odrastao u bivšem Sovjetskom Savezu, kaže da bi ovo mogao biti slučaj da ruska vlada namerno oduzima imovinu kako bi obogatila sebe ili sopstvene pristalice.

Ova praksa, poznata u Rusiji kao „otzhim", koja potiče od ruske reči za „stiskati", nije neobična u ruskom poslovnom okruženju.

U drugim slučajevima, kompanije koje pružaju esencijalnu hranu ili lekove, poput AstraZeneke, tvrde da je boravak u Rusiji vredan toga iz moralnih razloga.

U saopštenju prošlog avgusta, britansko-švedski farmaceutski gigant rekao je da je potpisao Ukrajinski poslovni dogovor u znak podrške oporavku Ukrajine i da je pauzirao investicije, ali da će nastaviti da prodaje lekove u Rusiji.

„Pacijenti se oslanjaju na naše esencijalne lekove koji spasavaju živote i od vitalnog je značaja da lanci snabdevanja medicinskih proizvoda nastave da rade, omogućavajući zdravstvenim sistemima i radnicima da pruže osnovnu negu", navodi se u saopštenju.

Dodaje da neće započeti globalna klinička ispitivanja u zemlji.


Budući rizici?

Džefri Sonenfeld, osnivač Jejlovog instituta za izvršno liderstvo, veruje da javnost neće blagonaklono gledati na kompanije koje odluče da ostanu u Rusiji usred invazije na Ukrajinu koja je u toku.

On to upoređuje sa PR katastrofom sa kojom su se suočile kompanije koje su vodile nemačke operacije tokom Trećeg rajha.

„Kada se rat završi, oni će se posmatrati kao nacistički kolaboracionisti", kaže on.

Tvrdi i da odluke kompanija poput Vulvorta, Rojal Dač Šela i Teksakoa o nastavku poslovanja u Nemačkoj, na kraju nisu donele nikakvu korist njihovim rezultatima.

Sve tri kompanije su zbog pritiska bile primorane da prekinu aktivnosti u nacističkoj Nemačkoj, dodaje Sonenfeld.

Predsednik Teksakoa, Torkild Rieber, bio je primoran da podnese ostavku 1940. godine zbog negodovanja javnosti zbog profašističkih simpatija i odnosa sa Gerhardom Vestrikom, nacističkim zvaničnikom koji je predstavljao američke kompanije koje posluju u Nemačkoj.

Međutim, nije svako preduzeće na ovoj poziciji pretrpelo štetu.

IBM, koji trenutno ima tržišnu kapitalizaciju od 126 milijardi evra, isporučio je tehnologiju samom nacističkom režimu, dok je Folksvagen, originalni proizvođač Hitlerovog takozvanog „narodnog automobila", trenutno najveća automobilska grupacija na svetu.

Što se tiče trenutnog sukoba, Raš veruje da dugoročne posledice za kompanije koje odluče da ostanu u Rusiji zavise od apetita investitora za rizikom.

Na kraju krajeva, kaže on, kompanijama u Rusiji bi mogla biti zaplenjena imovina, kao što je bio slučaj sa Karlsbergom ili bi mogli da ih izbace iz zemlje.
Ako rat dalje eskalira u samu Rusiju, radnici, fabrike i druga imovina mogli bi se naći u unakrsnoj vatri.

Preduzeća se mogu suočiti i sa odgovorom potrošača širom sveta.

Bezbrojni bojkoti imaju za cilj da podstaknu strane kompanije da napuste Rusiju, kao što je projekat Napusti Rusiju Instituta KSE, koji prati izlazak kompanija.

Ove kampanje često izazivaju negativnu pažnju firmama koje su ostale, ali neka preduzeća mogu dobro da podnesu oluju.

Raš kaže da su finansijske posledice za kompanije uhvaćene u skandalima obično kratkotrajne.

„Najk je imao sve te skandale sa radnjama 1990-ih.

„U današnje vreme ljudi i dalje kupuju njihove proizvode. Mislim da ima tendencije da ljudi zaborave i možda jednostavno nastave da rade i vrate se uobičajenom poslu", ističe on.

Tekuće pogoršanje ruske ekonomije, suočeno sa zapadnim sankcijama i osudama, i dalje može dati preostalim kompanijama sve veći razlog za oslobađanje.

Iako je ruska privreda velika, ona je i dalje slabija od SAD, Kine i Evropske unije.

Na kraju, Sidorcov očekuje da će poslovno okruženje u zemlji na kraju izgledati kao u Severnoj Koreji: veoma izolovano, sa samo nekoliko poslovnih veza sa spoljnim svetom preko čvrstih saveznika poput Kine.

„Mislim da će doći trenutak kada će ostati vrlo, vrlo malo stranih kompanija", dodaje.


Izvor


* pepsiko.jpg (63.07 KB, 800x450 - viewed 2 times.)
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #1914 on: October 04, 2023, 07:35:26 am »

Немачки „Фокус“: седам истина о руској економији

„Санкциони“ сир је завршио у мишоловци, али не за Русију, већ за Запад. Немачки „Фокус” је до овог закључка дошао након анализе пословне статистике за ову годину. Раст руске привреде је бржи од немачке. Русија ће се навићи на то да се нафта извози на Исток, а не на Запад.

Очекује се да ће руска економија порасти за око 1,5 одсто 2023. године, упркос предвиђањима њеног скорог колапса због западних санкција. Систем који је изградио Владимир Путин показао се веома стабилним. И зато постоји разлог да се детаљније погледа овај Путинов систем. И донети неке непријатне закључке.

Све иде добро – додуше не за Запад, већ за Владимира Путина. Руска економија није пропала под притиском санкција које су увеле западне земље. Показао је висок ниво одрживости. Успела је делимично да пређе са мирног на војну, док се западни фронт помоћи Украјини постепено урушава. Размишљајући о томе, може се извести „седам племенитих“ (и веома непријатних за земље колективног Запада) истина о Русији, које ни САД, ни Европа, ни други НАТО партнери више не могу да игноришу.

Прва истина

Руска економија се опоравила од првог шока од ударца изазваног санкцијама. "Санкције раде. Оне имају снажан утицај" - ова изјава АРД експерта за берзу Ања Кол је крајње неоснована. Међународни монетарни фонд предвиђа да ће руска економија до краја 2023. године расти 1,5 одсто, а 2024. још 1,4 одсто.

Поређења ради: због санкција које је већ увела Русија, Немачка је изгубила јефтин гас, који се раније снабдевао са истока гасоводима, и суочила се са поскупљењем. Ово је много опипљивија штета. Према прогнозама водећих немачких економских института, немачка привреда ће у 2023. години изгубити 0,6 одсто, а 2024. ће порасти само 1,3 одсто. За државу у Европској унији то је врло мало.

Активна градња на бившим територијама Украјине је врло јасан знак

Друга истина

Раст руске привреде делом је последица њене преоријентације на потребе одбрамбене индустрије. Данас ова колона заузима трећину државне потрошње у Руској Федерацији. Међутим, грађевински сектор такође не мирује, а изградња је посебно активна на бившим украјинским територијама, где је већина стамбених зграда и инфраструктуре уништена или оштећена током борби. „У областима које су недавно постале део Русије, много новца се издваја за поправку путева и обнову уништених зграда“, каже Мајкл Рохлиц, професор економије на Универзитету у Бремену. Осим чисто функционалне, ове инвестиције имају још једну димензију значења. А ова порука је врло конкретна: Руси су дошли овде да остану.

Трећа истина

Русија проналази начине да заобиђе санкције Запада. Горња граница цене нафте Г7 од 60 долара по барелу није се односила на три четвртине августовских залиха нафте. О томе сведоче резултати анализе коју је спровео Фајненшел тајмс. Уместо тога, цене су порасле на 100 долара по барелу. Русија замењује европске партнере алтернативним – и тиме оставља њихову контролу. Поента је да се на овај начин Русија све више осамостаљује од западних земаља, а о плафону цена се све мање води рачуна. Бен Хилгенсток, економиста на Кијевској школи економије, примећује: „С обзиром на промене у томе ко и како се испоручује руска нафта, чини се изузетно тешким у догледној будућности створити заиста ефикасне механизме који би могли да ограниче њену цену.

Четврта истина

Искључивање Русије са платног система Свифт, који је припремљен у условима апсолутне тајности, није донео плод. Разлог за то је што су планови за онеспособљавање Свифта били јавна тајна још од кризе на Криму 2014. године. О овој опцији „кажњавања Русије” се јавно говорило више пута. И упркос чињеници да је Запад тада одустао од такве мере, Русија је ово време искористила да се правилно припреми.

Пета истина

Генерално, од самог почетка оружане конфронтације између Русије и Украјине, Кина је у више наврата повећавала свој потенцијал глобалне трговинске суперсиле и данас је постала главни партнер Русије. За осам месеци 2023. трговински промет између Руске Федерације и Кине порастао је за 32 одсто и износио је више од 155 милијарди долара. Индија, која такође није изразила велику жељу да се придружи „фаланги“ НАТО-а, помаже Владимиру Путину. Руско-индијски трговински промет се, како преносе РИА Новости, утростручио – његов обим у првој половини 2023. износио је 33 милијарде долара. Релативно јефтини и, у сваком случају, неограничени руски енергетски ресурси су очигледно истопили срца Индијанаца.

Цео континент овај сукоб доживљава само као регионални – и ништа више.

Шеста истина

Афричке земље на ситуацију гледају прилично прагматично. За њих је руско-украјинска конфронтација од њих удаљен регионални сукоб. Дешава се у Европи и нема никакве везе са традиционалним идејама о борби између добра и зла, и не доживљава се као битка за мир и слободу. Африканац Мартин Кимани тврди: "Афричке државе се суочавају са последицама сукоба, али не сматрају то нечим значајним за себе. Ово није њихов рат. Оне имају друге приоритете, веома конкретније. На пример, борба против сиромаштва, глади и насиља.” .

Седма истина

Западни режим санкција је уведен, али Путину није ни вруће ни хладно од њега. Овај режим није у стању да сломи Русију. Токови извоза и увоза су се променили и сада раде другачије, теку у различитим правцима. "Увек сам сумњао у санкције вундервафе [чудотворно оружје - немачки], како су га Немци звали. Коришћење финансијског система као оруђа за форсирање преговора", рекао је познати руски бизнисмен Олег Дерипаска у интервјуу за Фајненшел тајмс. Раније је руско-украјински сукоб назвао „бескорисним“ (у смислу да никоме не користи) и позвао на хитне преговоре. Он није један од Путинових пријатеља. Он сматра: „Санкције су својеврсно оруђе 19. века. Не видимо да ће бити делотворне у 21. веку. Верује се да да ће санкције зауставити крвопролиће или довести до промене режима, или нас некако приближити крају сукоба... Не. Треба нам друго решење“.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #1915 on: October 05, 2023, 09:52:44 am »

Sad i zvanično: Ukrajina uništila budžet Evropske unije – Nema para

Ukrajinski sukob iscrpeo je budžet Evropske unije, saopštila je Evropska komisija u objavi na društvenoj mreži „Iks“.

„Sukob u Ukrajini i inflacija iscrpeli su rezerve dugoročnog budžeta EU. Evropskoj uniji je potrebno više sredstava da bi mogla da odgovori na krize“, navodi se u objavi.

Kako je prethodno saopštila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, EK je revidirala višegodišnji budžet EU u periodu od 2024. do 2027. godine i predložila je zemljama da ga povećaju za 66 milijardi evra – za pomoć Ukrajini, realizaciju programa za migracije i izbeglice i jačanje konkurentnosti unije.

Od toga, predlaže se da se u naredne četiri godine izdvoji 50 milijardi evra u vidu grantova i kredita za finansijsku pomoć Ukrajini.

Međutim, premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da je taj predlog neozbiljan, pošto se ne zna gde je završio novac koji je do sada prebačen Ukrajini.

Izvor
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 715


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1916 on: October 05, 2023, 10:44:11 am »


Od toga, predlaže se da se u naredne četiri godine izdvoji 50 milijardi evra u vidu grantova i kredita za finansijsku pomoć Ukrajini.

Međutim, premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da je taj predlog neozbiljan, pošto se ne zna gde je završio novac koji je do sada prebačen Ukrajini.

50 milijardi evra??? Recimo Srbija sada nekim čudom da dobije 3-4 milijarde evra, (pre toga da se iskoreni korupcija) za 3-4 godine bi živeli na nivou standarda kao za vreme Anta Markovića.
Mi smo i tada kukali da loše živimo ali sa ove tačke gledišta tada smo živeli više nego odlično, pre ovih nesrećnih ratova. 50 milijardi plus Amerika će izdvojiti sigurno približno svotu novca.
I to će naravno ići sve bez pokrića, što znači da Evropu a i nas sa strane čejaku veoma teška vremena. A Ukrajina se toliko do sada zadužila, i to ne verujem što Ukrajina želi već što joj je to nametnuto pod moranjem da je verovatno zadužila bukvalno i praunuke a možda čak i čukun unučad. Mislim da će se zbog nagomilanih dugova i onih u budućnosti deo Ukrajine prodati nekom od Zapadnih dražava.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #1917 on: October 05, 2023, 06:45:24 pm »

...

Bivši šef Evropske komisije: Brisel daje lažnu nadu Kijevu o članstvu u EU

Evropska unija daje Ukrajini lažnu nadu u vezi sa članstvom, izjavio je bivši šef evropske komisije Žan Klod Junker.

„Veoma me nerviraju pojedini glasovi u Evropi koji pokušavaju da ubede Ukrajince da mogu da odmah da postanu članovi Evropske unije“, rekao je Junker.

On smatra da Evropska unija ne bi imala koristi od članstva Ukrajine, jer je Kijev duboko korumpiran i potrebne su mu obimne unutrašnje reforme.

List „Politiko“ je ranije, pozivajući se na izvore, preneo da se Brisel priprema da počne zvanične pregovore s Kijevom o stupanju u EU, što će biti objavljeno u decembru.

...

Ostatak vesti
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #1918 on: October 17, 2023, 07:58:11 am »

Русија остаје главно тржиште за пољске јабуке – упркос забрани извоза

Пољски произвођачи јабуке су у првој половини 2023. извезли од 50.000 до 70.000 тона  свежих јабука на руско тржиште. Према аналитичарима Истфрута,они су  пронашли начин како да заобиђу забрану извоза у Русију.

Како пише Агроклуб, у томе им помажу Казахстан и Белорусија. Трговци из ових земаља користе ситуацију, јер као чланице Евроазијске економске уније могу да увезу јабуке из Европске уније и извезу их у Русију. Наводи се да такве операције нису легалне у Казахстану или Белорусији, јер се документи о пореклу замењују, али да регулаторна тела у свим земљама затварају очи пред овом активношћу, као и Пољаци којима је циљ зарада од продаје, коментаришу аналитичари.

Подаци пољске статистике за првих шест месеци 2023. показују да је у Казахстан извезено 43.200 тона, а у Белорусију 26.500 . То је укупно готово 70.000 тона и 15 одсто целокупног извоза јабуке из Пољске. Румунија је увезла 47.800 тона, Египат 36.700 и Индија 25.3 00тона. Како се наводи, ови подаци говоре да приход пољских воћара и даље у великој мери зависи од испорука на руско тржиште.

Izvor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 267


« Reply #1919 on: October 17, 2023, 07:10:40 pm »

Quote
Румунија је увезла 47.800 тона

А познато је да у Румунији слабо успевају јабуке. Зато су увезли толико... angel Када си у НАТО а близу Русије онда мораш више да једеш јабуке, а не као Пољаци да их извозе непријатељу... Cheesy
Logged
Pages:  1 ... 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 [128] 129 130 131   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 22 queries.