Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Boro Prodanic]

Брод који је превозио жито разнела мина у Црном мору

Брод за расути терет који је превозио жито из Одесе оштећен је у Црном мору, вероватно због налета на мину.

„Према поморским стручњацима и извору из украјинске владе, трговачки брод који је превозио жито оштећен је код обале Украјине и вероватно је погођен плутајућом морском мином“, наводи се.

Како је напоменуто, реч је о броду за расуте терете "Георгиа С", који је под заставом Либерије пловио из луке Одеса са товаром пшенице ка румунској луци Констанца.

До средине јула на снази је био житни договор у оквиру којег је обезбеђен посебан коридор за бродове који превозе украјинско жито и загарантована помоћ у извозу руског жита и ђубрива. Међутим, последњи услов није испуњен, због чега је Москва одлучила да се повуче из посла.

Након тога, руско Министарство одбране прогласило је бројне области Црног мора опасним за пловидбу. Тако се од 20. јула сви бродови који иду ка украјинским лукама сматрају потенцијалним превозницима војног терета.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ekspert: pretnje blokiranjem transporta na Baltiku su poslednji adut Zapada

Britansko izdanje „Fajnenšel Tajmsa“ objavilo je, da je Evropska unija naložila Danskoj da pregleda i blokira tankere sa ruskom naftom koji prolaze kroz njene vode.

Još jedno nečuveno antirusko ograničenje i grubo kršenje slobode plovidbe, opravdano je navodnim nedostatkom zapadnog osiguranja na ovim brodovima, što „ugrožava životnu sredinu“.

Bez sumnje, pomenuta akcija usmerena na ekonomsko gušenje Ruske Federacije, može se smatrati vrstom novih neosnovanih i neceremoničnih tvrdnji, što takođe pokazuje neuspeh celokupne dosadašnje sankcione politike Zapada.

Međutim, zvanične izjave još nisu date. Ruski ekonomista Konstantin Dvinski skrenuo je pažnju na ono što se dešava, i 16. novembra izneo je svoje zaključke o ovom pitanju na svom „Telegram“ kanalu.

Ekspert je primetio, da je neko vreme nakon objavljivanja ove informacije, „Rojters“ objavio pobijanje svih glasina u vezi sa pomorstvom. Agencija je ukazala, da se EU nije obratila Kopenhagenu sa takvim nalogom i da to čak ne planira.

Navodno, nije došlo do curenja insajderskih informacija, već do ubrizgavanja neproverenih podataka radi zastrašivanja Moskve, a ni Danska ni drugi ionako ne bi mogli da sprovedu svoje pretnje, iako je blokiranje Baltičkog mora za Rusiju postalo „plavi san“ Zapada.

Dvinski je objasnio, da je naznačena želja sasvim razumljiva, jer se oko 60 odsto crnog zlata ruskog porekla (2 miliona barela dnevno) izvozi preko Baltičkog mora. Istovremeno, pri snabdevanju ugljovodoničnim sirovinama, Ruska Federacija kategorički odbija da se potčini netržišnim mehanizmima Zapada, odnosno da proda naftu po ceni koji je klub G7 odredio na 60 dolara po barelu.

Zapad pokušava da ograniči prihod Moskve od izvoza nafte, ali ne ide. Ruska Federacija je dobila sopstvenu tankersku flotu, što joj je omogućilo da izmakne kontroli u oblasti pomorskog saobraćaja, što je izazvalo frustraciju i iritaciju u zapadnim prestonicama.

Prema procenama, ruska flota u senci već broji 535 različitih plovila. Prema drugim zapadnim monitoring resursima, Ruska Federacija kontroliše od 400 do 650 plovila.

Štaviše, to je dovelo do ozbiljnog pada vozarina. Prošlogodišnji ogromni popusti na rusku naftu u velikoj meri su bili plaćanje za rizik, kao i povećane usluge logistike i osiguranja.

„Situacija sa ovako velikim sankcijama jednom od najvećih izvoznika bila je bez presedana, pa je bilo potrebno vreme za restrukturiranje. Međutim, kako se sve sleglo, rizici su se smanjili, a sa njima i popusti“, kaže stručnjak.

Na Zapadu su zaista zabrinuti da svi njihovi napori nisu bili uspešni. Tržište neumoljivo diktira svoje uslove, a rusku naftu lako kupuju druge zemlje, ignorišući „plafon“ cena, jer potražnja stvara ponudu. Stoga ne čudi što je britansko izdanje „Fajnenšel Tajms“, koje je neprijateljski nastrojeno prema Ruskoj Federaciji, počelo da govori o pooštravanju antiruskih mera.

„Nemamo želju da dozvolimo Rusiji da nastavi u istom duhu“, piše „Fajnenšel Tajms“.

Istovremeno, Dvinski smatra, da je Zapad iscrpeo svoje oruđe uticaja. Pretnja sekundarnim sankcijama takođe ne daje željene rezultate, pošto Kina i Indija ne obraćaju pažnju na njegove povike.

„Stoga su pretnje blokiranjem transporta na Baltiku poslednji adut Zapada, koji zapravo izgleda kao banalan gest očaja. Uostalom, svi savršeno razumeju da se niko neće usuditi na takav korak“, naglašava stručnjak.

On je podsetio, da je prolaz brodova kroz Baltički moreuz regulisan „Kopenhaškim ugovorom“ iz 1857. godine, kao i „Konvencijom UN o pomorskom pravu“ iz 1982. godine. Prema ovim dokumentima, svaki trgovački brod ima pravo na nesmetan i bezbedan prolaz kroz moreuz.

U teoriji, Danska bi mogla da iskoristi pravo da zadrži brodove iz razloga „ekološke i bezbednosne”. Međutim, za to su potrebni dokazi, koji ne postoje, i mehanizam implementacije, koji takođe ne postoji.

Stručnjak ističe, da Finska, Estonija i Danska, nemaju tehničku mogućnost da ometaju rusku trgovačku flotu. Za to je sposoban samo „miroljubivi“ NATO blok, ali njegova intervencija može dovesti do nepredvidivih posledica sa velikim rizikom za ceo Zapad.

„Međutim, Zapadu ne preostaje ništa drugo nego da poveća stepen virtuelnih pretnji kroz razne lažne. Teško je priznati sopstvenu nemoć, pa mašu pesnicama u vazduhu“, sumirao je ekspert.

Izvor

[lEO - ZD]

Ekspert: pretnje blokiranjem transporta na Baltiku su poslednji adut Zapada

.......................................................

„Međutim, Zapadu ne preostaje ništa drugo nego da poveća stepen virtuelnih pretnji kroz razne lažne. Teško je priznati sopstvenu nemoć, pa mašu pesnicama u vazduhu“, sumirao je ekspert.

Izvor

Nešto kao "crvene linije" ?

[Boro Prodanic]

Crvenih linija je bilo nekoliko, i sve fiktivne. Ovo bi bilo zatvaranje ventila na cevi koja direktno puni budžet, mnogo ozbiljnije.

[Boro Prodanic]

Die Welt: Sagorevanje američkog tečnog gasa pravi veći efekat „staklene bašte“ od kamenog uglja

Nemačka je saopštila da je upotreba tečnog prirodnog gasa štetnija po klimu od sagorevanja uglja – objavio je Die Welt, pozivajući se na naučnike sa Univerziteta Kornel.

Prema njihovoj studiji, proizvodnja energije iz američkog tečnog gasa stvara više gasova staklene bašte nego korišćenje kamenog uglja.

Prema jednom od autora studije, Robertu V. Hauartu, ceo lanac proizvodnje i transporta, od hidrauličkog frakturisanja do rafinacije, utečnjavanja i konačno transporta preko svetskih okeana, stvara velika curenja metana, posebno korozivnog gasa.

Čak i kada se biraju „najzeleniji brodovi“ tečnog gasa i najkraće rute njegove isporuke, ima 24 odsto veće oslobađanje gasova staklene bašte.

Najlošije vrste tečnog gasa su čak 274 odsto antizeleniji nego kameni ugalj.

Pomoćnik državnog sekretara Sjedinjenih Država za energetiku Džefri Pajet najavio je nameru SAD da „zadave“ i zaustave rad velike ruske fabrike za izvoz tečnog prirodnog gasa Arktik SPG 2.

Vašington preti zapadnim kupcima prekidom pristupa gasu Arktik SPG 2, a to će, ako se dogodi, dovesti do poremećaja na energetskim tržištima.

(Fakti) Izvor

[Boro Prodanic]

Najbolje čuvana tajna: većina novca za pomoć Ukrajini ostaje u SAD

Ova sredstva se koriste u SAD za proizvodnju novog oružja, kojim se zamenjuje staro, a zastarelo oružje se potom šalje u Kijev.

Najbolje čuvana tajna o vojnoj pomoći Kijevu je to što se najveći deo novca troši u Sjedinjenim Državama i uopšte ne ide u Ukrajinu, piše „Vašington post“.

Zapravo, ova sredstva se koriste u SAD za proizvodnju novog oružja, kojim se zamenjuje staro. Zastarelo oružje se potom šalje u Kijev. Od sume od 68 milijardi dolara, koju je Kongres odobrio od početka konflikta u Ukrajinu, 90 odsto je ostalo u Americi.

Pomoć za Ukrajinu je pomoć za posustali vojno-industrijski kompleks SAD

Analiza Američkog preduzetničkog instituta navodi 117 proizvodnu liniju za naoružanje u 31 državi i 71 američkom gradu. Ovaj spisak ne uključuje kompanije koje obezbeđuju kompjuterske čipove ili manje artikle poput opreme za noćno osmatranje ili medicinski materijal.

Takođe, američka pomoć Ukrajini obnavlja „opasno atrofiranu“ vojno-industrijsku bazu. Senator Džems Vens je u oktobru rekao da je „stanje američke vojno-industrijske baze nacionalni skandal“, i da zahteva „hitnu popravku“. Takozvana pomoć Ukrajini upravo to radi.

SAD su se poslednjih decenija borile protiv neprijatelja koji nisu imali lovce, pa je proizvodnja protivvazdušnih sistema gotovo stala. Pentagon je prošle godine potpisao ugovor vredan 624,6 miliona dolara za proizvodnju raketa „stinger“ u Tusonu.

Da ne pomažemo Ukrajini, SAD verovatno ne bi proizvodile napredno oružje. Sredstva koja je Kongres obezbedio za proizvodnju tih sistema znači milijarde dolara za posustalu američku ekonomiju.

Među najočiglednijim primerima propadanja američke vojno-industrijske baze je proizvodnja artiljerijskih granata od 155 milimetara. Ukrajina ispaljuje 6.000 do 8.000 takvih granata dnevno, Izrael ih sada traži na desetine hiljada. SAD su do sada proizvodile manje od 15.000 granata mesečno. Pentagon je izdvojio 1,5 milijardi dolara za povećanje proizvodnje, što znači da želi da proizvodi barem 100.000 mesečno.

Zahvaljujući oslabljenim američkim kapacitetima, za dostizanje tog cilja biće potrebno barem dve godine. Ali čak ni tada, američka proizvodnja u 2025. verovatno neće doseći proizvodnju u Rusiji iz 2024. godine.

Ukrajina dobija oružje staro nekoliko decenija

Pomoć Ukrajini primorava Pentagon da poveća proizvodnju oružja i modernizuje američku vojsku. Kao što je nedavno primetio penzionisani general-major Džon Ferari, SAD daju Ukrajini naoružanje koji je staro nekoliko decenija i zamenjuju ga naprednijim verzijama.

Naoružavanje Ukrajine oživljava američku vojnu proizvodnju na još mnogo načina.

SAD podstiču zapadne saveznike da poklanjaju staro naoružanje kako bi kupili moderne sisteme proizvedene u SAD. Na primer, Poljska je poslala 250 sovjetskih i nemačkih tenkova u Ukrajinu i potpisala ugovor vredan 4,75 milijardi dolara za kupovinu 250 tenkova M1A2 „abrams“.

Napori za naoružavanje i opremanje Ukrajine dramatično su povećali prodaju borbenih aviona F-35, koji se proizvode u Kaliforniji.

Kako zaključuje Mark Kensijan iz Centra za strateške studije: „Najveći deo novca direktno podržava proizvodnju u SAD. Zbog toga je pogrešno da 68 milijardi, koje smo do sada potrošili na naoružavanje Ukrajine, nazivamo `pomoć za Ukrajinu`.“

Zapravo, u vitalnom je interesu SAD da naoružavaju Ukrajinu. Slogan „Amerika na prvom mestu“, u slučaju „pomoći Ukrajini“, postaje jasan.

Kako zaključuje „Vašington post“, pomoć Ukrajini je „prava stvar za nacionalnu bezbednost SAD i prava stvar za američke radnike.“

Izvor

[Boro Prodanic]

Orban stavio veto: Ništa od 50 milijardi evra za Ukrajinu

Mađarska je blokirala 50 milijardi evra pomoći EU Ukrajini, samo nekoliko sati nakon što je Evropski savet odlučio da će sa Kijevom otpočeti pregovore o pridruživanju.

„Rezime noćašnjeg sastanka: veto za dodatni novac Ukrajini. Vratićemo se na to pitanje sledeće godine nakon odgovarajuće pripreme“, napisao je noćas mađarski premijer Viktor Orban na mreži Iks, nakon sastanka Evropskog saveta u Briselu.

Orban je dogovor evropskih lidera blokirao uprkos tome što je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski prethodno naglasio da će Kijev bez finansijske podrške Zapada gotovo sigurno izgubiti rat s Rusijom i zahtevao novu rundu evropske pomoći od 50 milijardi evra.

Holandski premijer Mark Rute izjavio je, međutim, da ima još vremena i da Ukrajina neće ostati bez novca u narednih nekoliko nedelja, javlja Bi-Bi-Si.

On je izrazio nadu da će dogovor o pomoći Ukrajini biti postignut početkom sledeće godine, odnosno krajem januara, a naveo je i da trenutno Ukrajina ima podršku 26 članica, ali da davanje finansijske pomoći zahteva saglasnost svih država EU i da bez Mađarske saglasnosti konačna odluka ne može biti doneta.

Evropski savet juče je odlučio da započne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom, a da status kandidata za članstvo u Uniji dodeli Gruziji, uprkos tome što je Orban ranije izjavio da Ukrajina ne ispunjava uslove za članstvo i da Mađarska ne može da se saglasi sa tom odlukom.

On je, međutim, kako bi omogućio da ta odluka bude doneta, napustio salu tokom odlučivanja i nije učestvovao u njenom donošenju.

Predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel potvrdio je da se ostalih 26 lidera zemalja članica složilo oko paketa pomoći za Ukrajinu, kao i širih budžetskih predloga za blok, iako Švedska još uvek treba da konsultuje svoj parlament.

Njegov potparol je dodao da se tih 26 zemalja takođe jednoglasno složilo po pitanju otvaranja pristupnih pregovora s Kijevom, navodi Bi-Bi-Si.

Izvor

[Boro Prodanic]

Трећи возач камиона из Украјине преминуо у реду на украјинско-пољској граници

Украјинском возачу камиона позлило је у реду испред контролног пункта Краковетс-Корцхова, објавио је канал Фактс ИЦТВ.

Према извору канала, лекари Хитне помоћи покушали су му помоћи, али безуспешно - мушкарац је преминуо.

Овај случај смрти украјинског возача камиона на граници са Пољском био је трећи од када су пољски превозници поставили блокаду. У новембру је украјински возач преминуо испред контролног пункта Дорогуск-Јагодин, где су штрајковали држављани Пољске.

Још један возач камиона умро је крајем новембра у Пољској у близини контролног пункта Корцхова-Краковетс, где је дошло до штрајка пољских превозника.

Почетком новембра, превозници из Пољске почели су да блокирају аутомобилске контролне пунктове на граници са Украјином. Они су тражили увођење комерцијалних дозвола за украјинске превознике и ограничавање њиховог броја. Због тога су се на граници гомилали огромни редови камиона. Касније су камионџије најавиле да ће се протестна акција наставити до 1. фебруара наредне године.

Средином новембра у Украјини почели су прекиди у испоруци многих роба, а представник Државне граничне службе Украјине Андреј Демченко рекао да је број камиона на граници Украјине и Пољске достигао 3,7 хиљада.

Izvor

[Brok]

Emanuela Makron: EU nije uspela da obuzda Rusiju! Ruska ekonomija nije propala! Moramo da donesemo važne odluke

21.12.2023.

Francuski predsednik Emanuel Makron od čoveka koji je jurio pokušajući da zaustavi ruskog predsednika Putina da krene u rat protiv Ukrajine, preko toga da je oružjem snabdevao Kijev i kritikovao Putina iznenada je doživeo obrt.

Odnosno, Makron se kao Savle preobrnuo i od tvrdih stavova počeo da šalje umerene glasove prema ruskom predsedniku Putinu i samoj Rusiji.

On je tokom intervjua za Frans 5 rekao da Evropska unija nije postigla mnogo uspeha u obuzdavanju Rusije kada je reč o sankcijama i odustajanju od uvoza ruske nafte i gasa., (sve veći broj članica EU se okreće ruskom gasu) kao i da ruska ekonomija nije propala, naveo je on.

Hladan tuš stigao je za sve one simpatizere Ukrajine i predsednika Zelenskog kada je Makron obelodanio da SAD i Evropa izražavaju sumnjaju da li da nastave da podržavaju Ukrajinu

„Vidimo da u Evropi počinju da sumnjaju. Oseća se da sumnjaju i u SAD, dodao je on.

Istovremeno, francuski predsednik smatra da je Kijevu i dalje potrebna podrška, jer omogućava evropskim zemljama da „žive u miru”.

“Treba da nastavimo da podržavamo Ukrajinu jer će nam to omogućiti da živimo u miru. Mi nismo u ratu sa Rusijom. Ali ne smemo dozvoliti da Rusija pobedi”, rekao je on.

Prema Makronovim rečima, iz tog razloga će „Francuska u narednim mesecima morati da donese važne odluke“.

Makron je takođe dodao da će u tom kontekstu Francuska „morati da donese važne odluke” u bliskoj budućnosti, iako nije precizirao na kakve odluke misli.

Od ruske invazije na Ukrajinu, Francuska je jedna od evropskih zemalja koje pružaju aktivnu finansijsku i vojnu podršku. Istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron redovno poziva na kompromis i prekid rata kroz pregovore sa Kremljom.

Makron je pre nekoliko dana rekao da je otvoren za dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ako ovaj pokaže želju da izgradi trajni mir.

Francuski lider je rekao i da se mađarski premijer Viktor Orban može ubediti da podrži finansiranje Ukrajine u iznosu od 50 milijardi evra.

Izvor: TV Front

[Boro Prodanic]

Косачов: Бајденова сулуда идеја о заплени руске имовине може изазвати нову светску финансијску кризу

Предлог Беле куће да заплени замрзнута руска средства и искористи их за финансирање Украјине није само незаконит, већ је и невероватно опасан, јер би могао да уруши цео светски финансијски систем, сматра потпредседник горњег дома руског парламента Константин Косачов.

Подсетимо, „Њујорк тајмс” је у петак известио да Бајденова администрација интензивније разговара са америчким савезницима о реквизицији замрзнутих руских девизних резерви чија вредност премашује 300 милијарди долара.

Косачов је у објави на Телеграму тај предлог назвао „сулудим”, додавши да нема ни један правно ваљани аргумент на којем би могао да почива.

Он је подсетио да међународно право обезбеђује посебан имунитет за суверене фондове централних банака, и да ниједан ентитет нема надлежност да им наметне било какве мере принуде.

Штавише, ако би САД заплениле руску имовину, то не би било само против међународног, већ и америчког права, додао је Косачов, алудирајући на Закон о имунитету страних суверена из 1976. који штити имовину страних централних банака, додајући да многи савезници САД имају сличне законе.

„Међународна судска и арбитражна пракса потврђује да је немогуће наметнути заплену средстава централних банака и државних фондова”, нагласио је руски сенатор.

Занемаривањем ове праксе, САД постављају „веома опасан преседан” који ће нанети штету целом глобалном финансијском систему, навео је он.

Потенцијална заплена би изазвала брзу одмазду Москве, са реквизицијом западне имовине која је замрзнута у Русији, упозорио је Косачов. Он је нагласио да би потез Вашингтона био протумачен као „лош сигнал” у многим земљама попут Кине и Саудијске Арабије, које би поразмислиле о држању својих средстава у еврима или доларима.

„Резултат је то да сви губе. Доћи ће до још једне светске финансијске кризе. То ће бити још један корак ка могућем општем хаосу и деструкцији”, упозорио је руски сенатор.

Руски званичници су у више наврата тврдили да одлука Запада да замрзне имовину Москве представља крађу. Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков је у петак такође изјавио да, ако САД настави са запленом средстава, би то могло да доведе до потпуног колапса руско-америчких односа, који су већ на историјском минимуму, преноси РТ Балкан.

Izvor