Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Boro Prodanic]

Najbolje čuvana tajna: većina novca za pomoć Ukrajini ostaje u SAD

Ova sredstva se koriste u SAD za proizvodnju novog oružja, kojim se zamenjuje staro, a zastarelo oružje se potom šalje u Kijev.

Najbolje čuvana tajna o vojnoj pomoći Kijevu je to što se najveći deo novca troši u Sjedinjenim Državama i uopšte ne ide u Ukrajinu, piše „Vašington post“.

Zapravo, ova sredstva se koriste u SAD za proizvodnju novog oružja, kojim se zamenjuje staro. Zastarelo oružje se potom šalje u Kijev. Od sume od 68 milijardi dolara, koju je Kongres odobrio od početka konflikta u Ukrajinu, 90 odsto je ostalo u Americi.

Pomoć za Ukrajinu je pomoć za posustali vojno-industrijski kompleks SAD

Analiza Američkog preduzetničkog instituta navodi 117 proizvodnu liniju za naoružanje u 31 državi i 71 američkom gradu. Ovaj spisak ne uključuje kompanije koje obezbeđuju kompjuterske čipove ili manje artikle poput opreme za noćno osmatranje ili medicinski materijal.

Takođe, američka pomoć Ukrajini obnavlja „opasno atrofiranu“ vojno-industrijsku bazu. Senator Džems Vens je u oktobru rekao da je „stanje američke vojno-industrijske baze nacionalni skandal“, i da zahteva „hitnu popravku“. Takozvana pomoć Ukrajini upravo to radi.

SAD su se poslednjih decenija borile protiv neprijatelja koji nisu imali lovce, pa je proizvodnja protivvazdušnih sistema gotovo stala. Pentagon je prošle godine potpisao ugovor vredan 624,6 miliona dolara za proizvodnju raketa „stinger“ u Tusonu.

Da ne pomažemo Ukrajini, SAD verovatno ne bi proizvodile napredno oružje. Sredstva koja je Kongres obezbedio za proizvodnju tih sistema znači milijarde dolara za posustalu američku ekonomiju.

Među najočiglednijim primerima propadanja američke vojno-industrijske baze je proizvodnja artiljerijskih granata od 155 milimetara. Ukrajina ispaljuje 6.000 do 8.000 takvih granata dnevno, Izrael ih sada traži na desetine hiljada. SAD su do sada proizvodile manje od 15.000 granata mesečno. Pentagon je izdvojio 1,5 milijardi dolara za povećanje proizvodnje, što znači da želi da proizvodi barem 100.000 mesečno.

Zahvaljujući oslabljenim američkim kapacitetima, za dostizanje tog cilja biće potrebno barem dve godine. Ali čak ni tada, američka proizvodnja u 2025. verovatno neće doseći proizvodnju u Rusiji iz 2024. godine.

Ukrajina dobija oružje staro nekoliko decenija

Pomoć Ukrajini primorava Pentagon da poveća proizvodnju oružja i modernizuje američku vojsku. Kao što je nedavno primetio penzionisani general-major Džon Ferari, SAD daju Ukrajini naoružanje koji je staro nekoliko decenija i zamenjuju ga naprednijim verzijama.

Naoružavanje Ukrajine oživljava američku vojnu proizvodnju na još mnogo načina.

SAD podstiču zapadne saveznike da poklanjaju staro naoružanje kako bi kupili moderne sisteme proizvedene u SAD. Na primer, Poljska je poslala 250 sovjetskih i nemačkih tenkova u Ukrajinu i potpisala ugovor vredan 4,75 milijardi dolara za kupovinu 250 tenkova M1A2 „abrams“.

Napori za naoružavanje i opremanje Ukrajine dramatično su povećali prodaju borbenih aviona F-35, koji se proizvode u Kaliforniji.

Kako zaključuje Mark Kensijan iz Centra za strateške studije: „Najveći deo novca direktno podržava proizvodnju u SAD. Zbog toga je pogrešno da 68 milijardi, koje smo do sada potrošili na naoružavanje Ukrajine, nazivamo `pomoć za Ukrajinu`.“

Zapravo, u vitalnom je interesu SAD da naoružavaju Ukrajinu. Slogan „Amerika na prvom mestu“, u slučaju „pomoći Ukrajini“, postaje jasan.

Kako zaključuje „Vašington post“, pomoć Ukrajini je „prava stvar za nacionalnu bezbednost SAD i prava stvar za američke radnike.“

Izvor

[Boro Prodanic]

Orban stavio veto: Ništa od 50 milijardi evra za Ukrajinu

Mađarska je blokirala 50 milijardi evra pomoći EU Ukrajini, samo nekoliko sati nakon što je Evropski savet odlučio da će sa Kijevom otpočeti pregovore o pridruživanju.

„Rezime noćašnjeg sastanka: veto za dodatni novac Ukrajini. Vratićemo se na to pitanje sledeće godine nakon odgovarajuće pripreme“, napisao je noćas mađarski premijer Viktor Orban na mreži Iks, nakon sastanka Evropskog saveta u Briselu.

Orban je dogovor evropskih lidera blokirao uprkos tome što je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski prethodno naglasio da će Kijev bez finansijske podrške Zapada gotovo sigurno izgubiti rat s Rusijom i zahtevao novu rundu evropske pomoći od 50 milijardi evra.

Holandski premijer Mark Rute izjavio je, međutim, da ima još vremena i da Ukrajina neće ostati bez novca u narednih nekoliko nedelja, javlja Bi-Bi-Si.

On je izrazio nadu da će dogovor o pomoći Ukrajini biti postignut početkom sledeće godine, odnosno krajem januara, a naveo je i da trenutno Ukrajina ima podršku 26 članica, ali da davanje finansijske pomoći zahteva saglasnost svih država EU i da bez Mađarske saglasnosti konačna odluka ne može biti doneta.

Evropski savet juče je odlučio da započne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom, a da status kandidata za članstvo u Uniji dodeli Gruziji, uprkos tome što je Orban ranije izjavio da Ukrajina ne ispunjava uslove za članstvo i da Mađarska ne može da se saglasi sa tom odlukom.

On je, međutim, kako bi omogućio da ta odluka bude doneta, napustio salu tokom odlučivanja i nije učestvovao u njenom donošenju.

Predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel potvrdio je da se ostalih 26 lidera zemalja članica složilo oko paketa pomoći za Ukrajinu, kao i širih budžetskih predloga za blok, iako Švedska još uvek treba da konsultuje svoj parlament.

Njegov potparol je dodao da se tih 26 zemalja takođe jednoglasno složilo po pitanju otvaranja pristupnih pregovora s Kijevom, navodi Bi-Bi-Si.

Izvor

[Boro Prodanic]

Трећи возач камиона из Украјине преминуо у реду на украјинско-пољској граници

Украјинском возачу камиона позлило је у реду испред контролног пункта Краковетс-Корцхова, објавио је канал Фактс ИЦТВ.

Према извору канала, лекари Хитне помоћи покушали су му помоћи, али безуспешно - мушкарац је преминуо.

Овај случај смрти украјинског возача камиона на граници са Пољском био је трећи од када су пољски превозници поставили блокаду. У новембру је украјински возач преминуо испред контролног пункта Дорогуск-Јагодин, где су штрајковали држављани Пољске.

Још један возач камиона умро је крајем новембра у Пољској у близини контролног пункта Корцхова-Краковетс, где је дошло до штрајка пољских превозника.

Почетком новембра, превозници из Пољске почели су да блокирају аутомобилске контролне пунктове на граници са Украјином. Они су тражили увођење комерцијалних дозвола за украјинске превознике и ограничавање њиховог броја. Због тога су се на граници гомилали огромни редови камиона. Касније су камионџије најавиле да ће се протестна акција наставити до 1. фебруара наредне године.

Средином новембра у Украјини почели су прекиди у испоруци многих роба, а представник Државне граничне службе Украјине Андреј Демченко рекао да је број камиона на граници Украјине и Пољске достигао 3,7 хиљада.

Izvor

[Brok]

Emanuela Makron: EU nije uspela da obuzda Rusiju! Ruska ekonomija nije propala! Moramo da donesemo važne odluke

21.12.2023.

Francuski predsednik Emanuel Makron od čoveka koji je jurio pokušajući da zaustavi ruskog predsednika Putina da krene u rat protiv Ukrajine, preko toga da je oružjem snabdevao Kijev i kritikovao Putina iznenada je doživeo obrt.

Odnosno, Makron se kao Savle preobrnuo i od tvrdih stavova počeo da šalje umerene glasove prema ruskom predsedniku Putinu i samoj Rusiji.

On je tokom intervjua za Frans 5 rekao da Evropska unija nije postigla mnogo uspeha u obuzdavanju Rusije kada je reč o sankcijama i odustajanju od uvoza ruske nafte i gasa., (sve veći broj članica EU se okreće ruskom gasu) kao i da ruska ekonomija nije propala, naveo je on.

Hladan tuš stigao je za sve one simpatizere Ukrajine i predsednika Zelenskog kada je Makron obelodanio da SAD i Evropa izražavaju sumnjaju da li da nastave da podržavaju Ukrajinu

„Vidimo da u Evropi počinju da sumnjaju. Oseća se da sumnjaju i u SAD, dodao je on.

Istovremeno, francuski predsednik smatra da je Kijevu i dalje potrebna podrška, jer omogućava evropskim zemljama da „žive u miru”.

“Treba da nastavimo da podržavamo Ukrajinu jer će nam to omogućiti da živimo u miru. Mi nismo u ratu sa Rusijom. Ali ne smemo dozvoliti da Rusija pobedi”, rekao je on.

Prema Makronovim rečima, iz tog razloga će „Francuska u narednim mesecima morati da donese važne odluke“.

Makron je takođe dodao da će u tom kontekstu Francuska „morati da donese važne odluke” u bliskoj budućnosti, iako nije precizirao na kakve odluke misli.

Od ruske invazije na Ukrajinu, Francuska je jedna od evropskih zemalja koje pružaju aktivnu finansijsku i vojnu podršku. Istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron redovno poziva na kompromis i prekid rata kroz pregovore sa Kremljom.

Makron je pre nekoliko dana rekao da je otvoren za dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ako ovaj pokaže želju da izgradi trajni mir.

Francuski lider je rekao i da se mađarski premijer Viktor Orban može ubediti da podrži finansiranje Ukrajine u iznosu od 50 milijardi evra.

Izvor: TV Front

[Boro Prodanic]

Косачов: Бајденова сулуда идеја о заплени руске имовине може изазвати нову светску финансијску кризу

Предлог Беле куће да заплени замрзнута руска средства и искористи их за финансирање Украјине није само незаконит, већ је и невероватно опасан, јер би могао да уруши цео светски финансијски систем, сматра потпредседник горњег дома руског парламента Константин Косачов.

Подсетимо, „Њујорк тајмс” је у петак известио да Бајденова администрација интензивније разговара са америчким савезницима о реквизицији замрзнутих руских девизних резерви чија вредност премашује 300 милијарди долара.

Косачов је у објави на Телеграму тај предлог назвао „сулудим”, додавши да нема ни један правно ваљани аргумент на којем би могао да почива.

Он је подсетио да међународно право обезбеђује посебан имунитет за суверене фондове централних банака, и да ниједан ентитет нема надлежност да им наметне било какве мере принуде.

Штавише, ако би САД заплениле руску имовину, то не би било само против међународног, већ и америчког права, додао је Косачов, алудирајући на Закон о имунитету страних суверена из 1976. који штити имовину страних централних банака, додајући да многи савезници САД имају сличне законе.

„Међународна судска и арбитражна пракса потврђује да је немогуће наметнути заплену средстава централних банака и државних фондова”, нагласио је руски сенатор.

Занемаривањем ове праксе, САД постављају „веома опасан преседан” који ће нанети штету целом глобалном финансијском систему, навео је он.

Потенцијална заплена би изазвала брзу одмазду Москве, са реквизицијом западне имовине која је замрзнута у Русији, упозорио је Косачов. Он је нагласио да би потез Вашингтона био протумачен као „лош сигнал” у многим земљама попут Кине и Саудијске Арабије, које би поразмислиле о држању својих средстава у еврима или доларима.

„Резултат је то да сви губе. Доћи ће до још једне светске финансијске кризе. То ће бити још један корак ка могућем општем хаосу и деструкцији”, упозорио је руски сенатор.

Руски званичници су у више наврата тврдили да одлука Запада да замрзне имовину Москве представља крађу. Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков је у петак такође изјавио да, ако САД настави са запленом средстава, би то могло да доведе до потпуног колапса руско-америчких односа, који су већ на историјском минимуму, преноси РТ Балкан.

Izvor

[fazan]

Косачов: Бајденова сулуда идеја о заплени руске имовине може изазвати нову светску финансијску кризу

Ову причу треба посматрати у контексту ситуације да републиканци блокирају помоћ Украјини, а ни ЕУ не може да постигне концензус по том питању.

Руси без сумње могу да одговоре запленом западне имовине у Русији. Међутим, ту имовину је Запад свакако отписао. Руска имовина на Западу је пуно практичнија за заплену, ради се о финансијским и златним резервама.

Мене више брине то што Руси могу да одговоре распиривањем сукоба по свету. Хути су практично блокирали пловидбу Црвеним морем и Суецким каналом. Сада се чује о нападу на неким дроном у близини Индије. Прете да ће дроновима затворити Медитеран и Гибралтар. Светска трговачка морнарица нема одговор на дронове, а илузорно је очекивати да сваки трговачки брод добије војну пратњу.

Колико је у свету разних герилских, побуњеничких и терористичких покрета? Колика је цена да се опреме са пар дронова и брзих чамаца, јахти или моторних једрилица?

 

[Boro Prodanic]

Ako se tako nešto dogodi, ko će biti inicijator? Rusija ili SAD? Da je Rusija to htela odavno bi nešto slično pokrenula.

S druge strane, ako neko prema tebi godinama čini neprijateljske poteze (ne treba da ih nabrajam, zar ne?) prirodno je da jednom taj neko dobije i odgovor. Pa kakav god odgovor bio. Vidimo u Gazi da odgovor može da bude i neproporcionalan.

[fazan]

Ako se tako nešto dogodi, ko će biti inicijator? Rusija ili SAD? Da je Rusija to htela odavno bi nešto slično pokrenula.

S druge strane, ako neko prema tebi godinama čini neprijateljske poteze (ne treba da ih nabrajam, zar ne?) prirodno je da jednom taj neko dobije i odgovor. Pa kakav god odgovor bio. Vidimo u Gazi da odgovor može da bude i neproporcionalan.

Боро уопште не говорим о томе ко је први почео, него да нас све може ударити по глави.

[Boro Prodanic]

Razumem, već nas po glavi dobro udara sve ovo...

[fazan]

Razumem, već nas po glavi dobro udara sve ovo...

Сећаш се хаоса са снабдевањем током пандемије, када су бродови каснили или је транспорт био вишеструко скупљи? Пре пар дана је неколико великих бродских компанија објавило да више не плове кроз Суецки канал, ради Хута: https://www.reuters.com/markets/commodities/msc-divert-shipping-away-suez-canal-after-red-sea-attack-2023-12-16/ Та роба ће из Азије за Европу ићи преко Мале Крсне, тј. око рога Африке. То кошта, и то папрено.

Замисли сада да се појаве неки ”индијанци” са дроновима негде јужније уз обалу Африке? Ко ће то да контролише? Дронови могу да полете са било којег пловног објекта на удаљености од 1500 км. Ови који су гађали бродове у Црвеном мору су користили сателитске телефоне за навигацију и навођење. Могу да сместе 2-3 дрона на једрилицу.

Једино решење за одбрану од таквог сценарија је пловидба у конвојима, уз војну пратњу. (У будућности, можда војне посаде са ласерским топовима и радарима на бродовима.)

Руси би могли и да зараде на таквом развоју догађаја, јер би бродови могли да плове северним морским путем, уз руску обалу. Американци инсистирају да је тај пловни пут међународни, што јесте тачно. Међутим, ако је пут међународни - луке на том путу нису. У случају да наиђеш на невреме, а то је тамо честа појава, немаш где да се склониш.

[dzumba]

Прочитах јуче да кинески контејнерски бродови ипак плове кроз Црвено море и да их Хути не дирају, уз ограду аутора да се то не односи на робу коју превозе Израелу (она не иде кроз Суец). Такође, кажу да је већ повећан транспорт из Кине кроз Русију железницом. Вероватно највећи део те робе иде даље у Европу.

Лично мислим да се колективни Запад игра ватром и да сам себи скаче у стомак тиме што покушава да прекрши или заобиђе правила које су сами створили (око заштите монетарних резерви које друге државе држе у страним банкама). Гласне најаве могућег блокирања руског поморског,а вероватно и другог саобраћаја кроз Балтик је такође само подгревање ситуације. Русија ће сигурно узвратити другим блокадама. Још, као што је већ речено, ако се активирају разни побуњеници и терористи да у име и за рачун другог туку страну на коју упре прстом онај ко их плаћа, ето белаја. Ако и не дође то светског рата доћи ће до буквалне поделе света на глобални "Запад" са једне и глобални "Југ" и "Исток" са друге стране.  Ови други не морају бити баш потпуно, међусобно јединствени по свему, али ће бити сложни против Запада. Тада ће "Запад" бити у великој мањини, остати без тржишта, изворишта сировина и др. и вероватно осуђен на попуштање. Ови други од тога неће превише профитирати, али ће "Запад" имати огромну штету у сваком погледу.

[Brok]

Visoki zvaničnik ukrajinskog Ministarstva odbrane uhapšen zbog pronevere sredstava namenjenih za kupovinu granata

25.12.2023.
 
Visoki zvaničnik ukrajinskog Ministarstva odbrane uhapšen je zbog pronevere oko 36 miliona evra namenjenih za kupovinu artiljerijskih granata, saopštile su u petak vlasti, u kontekstu u kome se ratom razorena zemlja suočava sa nestašicom municije, prenosi AFP.

Prema navodima Tužilaštva, ovaj visoki funkcioner, čiji identitet nije otkriven, optužen je da je „organizovao sistem pronevere budžetskih sredstava prilikom dodele javnih ugovora” za iznos od 1,5 milijardi grivna.

Ove radnje su se ticale kupovine artiljerijskih granata za oružane snage po precenjenim cenama, navodi se u saopštenju suda.

„Pritvor je određen direktoru jedne od glavnih službi Ministarstva odbrane“, navelo je i tužilaštvo, prema kojem je pretresima koje su službe bezbednosti izvršile u prebivalištu optuženog moguće „pronaći neka dokumenta koja potvrditi nezakonite radnje“.

Više korupcijskih skandala, dugogodišnjeg endemskog zla u Ukrajini, potreslo je kijevske zvaničnike poslednjih meseci, a posebno se ističu primeri u vojsci i Ministarstvu odbrane.

Posebno su otvorene istrage o nabavci nekvalitetne municije i pancira, ili o kupovini po naduvanim cenama prehrambenih proizvoda i uniformi za vojnike, pa čak i softvera za sajber bezbednost.

Početkom avgusta predsednik Volodimir Zelenski otpustio je sve regionalne zvaničnike zadužene za regrutaciju vojske kako bi se suzbio sistem korupcije koji omogućava regrutima da pobegnu iz vojske.

Borba protiv korupcije jedan je od kriterijuma koje je postavila EU za “ispitivanje kandidature Ukrajine”, koja je od početka rata dobila stotine milijardi evra zapadne pomoći.

Ukrajina je pod pojačanim nadzorom po pitanju korupcije usred finansijske pomoći bez presedana tokom eskalacije sukoba sa Rusijom počev od 2022. godine. U januaru 2023. nekoliko visokih zvaničnika, uključujući pet guvernera provincija, izgubilo je posao zbog korupcionaškog skandala.

Zamenik ministra odbrane Vjačeslav Šapovalov, nakon velikog skandala oko nabavki u ministarstvu, i zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Kirilo Timošenko takođe su podneli ostavke.

Nekoliko dana ranije, zamenik ministra u Ministarstvu za infrastrukturu je smenjen pošto ga je agencija za borbu protiv korupcije pritvorila dok je primao mito od 400.000 dolara, prema ukrajinskim vlastima.

Dokle korupcija u ukrajinskim redovima doseže, bili smo svedoci čak i u Srbiji, gde su 2022. godine uhapšena dva lica od kojih je jedan general Andrij Naumov, čija karijera počinje sa stupanjem na dužnost Volodimira Zelenskog, 20. maja 2019 godine.

Šta Ukrajinci misle o mitu?

Problem korupcije u Ukrajini ostaje vruća tema među građanima. Prema istraživanju, više od 50% ispitanika smatra da je mito široko rasprostranjen i da ga je teško izbeći.

Detalji ankete su bili sledeći: “Kako ocenjujete izjavu da većina ljudi plaća mito jer je to neizbežno?” – 33% se u potpunosti složilo sa ovom konstatacijom, a još 20% je izrazilo podršku.

Istovremeno, 13% ispitanika se uopšte ne slaže sa ovim mišljenjem, a 11% se samo ne slaže.

Istraživanje je pokazalo i da 49 odsto ispitanika veruje da većina Ukrajinaca izbegava plaćanje poreza kada za to ima priliku. Sa druge strane, samo 24% ispitanika ne podržava ovu tvrdnju.

Pored toga, ista anketa je pokazala da 96% Ukrajinaca veruje članovima svoje porodice, 68% veruje dalekim rođacima, a 60% prijateljima. Samo 34% veruje ljudima druge nacionalnosti.

S obzirom da je izvor ove ankete ukrajinski državni sajt, nastao sa ciljem promocije ukrajine, na rezultate treba posmatrati kao najbolje prikazanu verziju istine.


Izvor: Oružje Online

[Boro Prodanic]

Велеобрт: Америка не може да Украјини да замрзнуту руску имовину без сагласности Европске уније

Администрација америчког председника Џозефа Бајдена не може да реализује шему коришћења замрзнуте руске имовине за помоћ Украјини без сагласности европских земаља, пише „Вашингтон пост“.

„Само око два одсто тих средстава се чува у Сједињеним Америчким Државама. Већина замрзнуте руске имовине се налази у Белгији и Швајцарској. У Европи се, посебно у Берлину, питају да ли је потез оправдан у погледу међународног права и да ли би могао да уништи кредибилитет евра?“, пише у чланку и додаје се да по том питању међу европским земљама не постоји консензус.

Аутор чланка тврди и да због тога Украјина ризикује да изгуби способност да преживи као функционална држава, преноси Спутњик.

Раније је представник америчке администрације високог ранга изјавио да САД имају стратешки циљ да замрзнуту руску имовину искористе за обнову Украјине. Према речима званичника, америчка администрација је „јавно изјавила да одржава контакте са партнерима из Г7 на тему најбољег и најприкладнијег начина да се осигура да Русија не бира да ли ће Украјини надокнадити штету и када ће се то догодити“.

Izvor

[dzumba]

Ако је та руска имовина и у Швајцарској (вероватно по разним банкама), сумњам да ће Швајцарска пристати да се она проследи Украјинцима. После тога, швајцарске баке би углавном изгубиле клијентелу...

[Morskoprase]

Jesu lisci ovi amerigosi... Na puno se zalažu za konfiskaciju ruske imovine ali raspolažu samo sa dva (2) posto ove. Dok sa svom ostalom imovinom raspolaže, vidi ćuda, EU... U nekoj budućoj sudskoj parnici, zna se, pored vraćanja stižu i zaostale kamate i to kaznene...Dok bi oni platili mrvice, EU bi plaćala stotine miljardi dolara. I to posle uništavanja europske privrede, gašenja proizvodnje zbog enormnih troškova energije, plaćanja enormno skupog američkog naoružanja, koje se više ne proizvodi u Europi...
Ko ima Amere za prijatelje ni pakao mu neće teško pasti (parafraziran dio testamenta Pantelije ).