PALUBA
April 17, 2024, 07:45:23 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno, dopuna Pravilnika foruma PALUBAinfo, tačka 22
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 [131] 132   Go Down
  Print  
Author Topic: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini  (Read 185337 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 937


« Reply #1950 on: December 29, 2023, 09:28:16 pm »

Mislim da je u ovoj temi neko od kolega pitao koliko Ukrajina dnevno troši na vođenje rata. Odgovor je u ovom članku https://webtribune.rs/hrvatski-geopoliticar-niko-ne-zna-sta-ce-biti-sa-ukrajinom-za-tri-meseca/ oko 100 miliona dolara.
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 298


« Reply #1951 on: December 29, 2023, 09:48:34 pm »

Ko štampa taj silni novac?
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 937


« Reply #1952 on: December 30, 2023, 11:06:35 am »

Ko štampa taj silni novac?

Štamparije. Cheesy
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 372


« Reply #1953 on: December 30, 2023, 07:45:18 pm »

Већина тих кредита а посебно оно што се зове буџетско задужења су тзв. виртуелни новац (иза њега не стоји рада или имовина, злато и сл.), односно новац који је просто речено наштампане јер кредитори верују да ће то државе враћати...То ће у сваком случају једном доћи на наплату и онда имамо слом или финансијску кризу која се наравно обије о главу најсиромашнијима и најслабијима. Читав систем кредитирања држава у свету је сличан пирамидалним штедњама и квази банкама. Само се сви праве да није тако.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 937


« Reply #1954 on: January 05, 2024, 08:30:01 pm »

Рат у Украјини води се због литијума, земља која га поседује биће суперсила

Члан Бундестага из ЦДУ Родерих Кизеветер говорио је о литијуму и значају овог ресурса, а као пример навео Русију и рат у Украјини, наводећи да ће земља која га поседује у будућности добити статус суперсиле.

Родерих Кизеветр каже да је неопходно заузети регионе Доњецк и Луганск као највећа налазишта литијума.

– Уколико Европа жели да постигне енергетску транзицију, онда су јој потребна сопствена налазишта литијума. Највећа налазишта литијума налазе се у регионима Доњецка и Луганска – рекао је Кизеветер.

Како је навео, један од главних циљева НАТО-а био је да изнутра разбије Русију на мање државе и да преко западних корпорација заузме њихове природне ресурсе. На исти начин као у Либији, Сирији, Ираку и другим земљама.

- Запад је ушао у рат на све или ништа против Русије и изгубио. Европа је пре рата имала две опције, да настави да сарађује са Русијом и користи јефтине ресурсе које су добијали, или да јој објави рат, да је сломи и приграби те ресурсе по још јефтинијој цени. Изабрали су други пут и сада се дешава њихова пропаст. Док су САД испуниле своје планиране планове, одсекле су Немачку и Европу од гаса и сарадње са Русијом и сада им продају четири пута скупљи течни гас. С друге стране, САД су успешно почеле да истискују Европу из борбе за најмоћније светске економије, у коју се укључила и Кина - наводи Кизеветер.

Русија као литијумска електрана

Угледни канадски медиј Global News извештава да би победа у рату претворила Русију у литијумску електрану.

– Русија не само да осваја територије у рату већ постаје литијумска електрана. Усред свег метежа између Украјине и Русије, шокантно је да се Запад спремао да избегава све што је руско, али можда су пропустили мали детаљ. Припремите се, ентузијасти зелене енергије - наоди Глобал њуз.

GlobalData, преко своје матичне компаније Energy Monitor, недавно је представио извештај који открива највеће европске резерве литијума које се налазе у руском региону Донбаса. Конкретно, некадашње украјинско Шевченковско поље у Доњецку и блок Крута Балка у Запорожју сада су под руском контролом.

Овај додатак већ значајним налазиштима литијума у ​​Русији која сада укупно износе 1,5 милиона тона, чврсто осигурава њену позицију међу првих десет на свету, пише канадски медиј.Последице за ЕУ, посебно за Немачку су кључне јер се у великој мери ослањају на овај ретки минерал за производњу зелених енергетских технологија као што су ветротурбине, електрична возила и различити електронски уређаји. Већину резерви литијума држе САД, Аустралија и неколико земаља Јужне Америке. Међутим, приступ овим залихама за ЕУ ​​ће бити скуп. Нажалост, сада се Европа нашла са усамљеним уточиштем, а тај пут неминовно води према Русији - наводи Global News.

Медиј подсећа на горенаведену изјаву посланика немачке ЦДУ који је отворено признаје постојање интереса за резерве литијума од 500.000 тона у региону Донбаса.

Кизеветр је као мотив за подршку ЕУ Украјини означио управо ова налазишта. Он је посебно истакао последице опстанка  Донбаса под руском контролом. Поред тога, предложио је да Немачка обезбеди Кијеву веома прецизне крстареће ракете Таурус са дометом од 500 километара. Овакав став сугерише снажну намеру Немачке и ЕУ да приступе богатим ресурсима Украјине.

Неуспела украјинска офанзива оставља ограничене могућности, наговештавајући можда другачији приступ у борби за стицање ресурса.

Литијумски рат

Недавни потез ЕУ да санкционише руски извоз луксузних дијаманата може изгледати далеко од свакодневног живота просечних грађана, али директно утиче на вишу средњу класу и богате унутар блока. Ова одлука, заједно са другим геополитичким тензијама као што су потенцијални прекиди гасовода и несташице житарица, оптерећује ионако крхку унију држава чланица. Узимајући у обзир ослањање ЕУ на индустрије попут производње аутомобила и извоза рафинисане нафте, последице будућег преласка на електрична возила могу бити незамисливе. Литијум постаје кључни ресурс у таквим променама.

Зависност од удаљених извора за овај стратешки минерал, могла би ескалирати у велики литијумски рат.

Јасно је да би руска победа у сукобу не само да обезбедила територију већ је неочекивано уздиже у једног од највећих поседника резерви литијума. Док је Европа стајала против Русије, сада се суочава са суровом стварношћу да зависи од резерви литијума које држи Русија.

Литијум у Србији

У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и „белим златом 21. века“ пре свега због репутације раста у електроиндустрији.

Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.

Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.

Како показују доступни подаци, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.

Izvor
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 203


« Reply #1955 on: January 05, 2024, 09:55:52 pm »

Рат у Украјини води се због литијума, земља која га поседује биће суперсила


Ја сам у немачким медијима (DW) наишао на податак да су највеће залике литијума у Европи у Чешкој, и да се ради о 3-5% светских резерви. Такође, кажу да се око 70% светских резерви налази у Јужној Америци (Аргентина, Чиле, Боливија).

Међутим, према геолошким извештајима Геолошко-топографског института САД (United States Geological Survey, USGS), у Европи је литијумом најбогатија Немачка, са 3,2 милиона тона. То је отприлике 3,5% потврђених светских резерви, које износе 98 милиона тона. Резерве у Чешкој су 1,3 милиона тона. Три земље Јужне Америке, које сам споменуо, имају 52 милиона тона. Русија и Кина имају релативно мале резерве, Русија 1, а Кина 2 милиона тона. Украјина се не помиње. Аустралија има 9, Америка 12 милиона тона. Украјина се не спомиње нигде у извештају. Да не би било забуне, ради се о откривеним налазиштима, а и квалитет руде је различит. У сваком случају, литијум није толико редак.

Иначе, извештај који је објавио Global Data се плаћа, али информација из тог извештаја, која је доступна, говори о потврђеним резервама од око пола милиона тоне литијума у Донбасу.

Што се тиче Србије, откривено је 1,2 милиона тона, што је далеко од 10% светских резерви. Резерве у Јадру су откривене релативно рано, када се није знало колико литијума уопште има у свету. Поновићу да је Србија тада прокоцкала шансу која се пружа једном у више стотина година, јер је у том тренутку могла да извуче максималну корист, да заокружи производњу сложенијих производа. Уместо тога, еколошки освећени Срби су изабрали да заштите запарложене њиве и водене токове које су обогаћивали моторним уљем и украшавали старим фрижидерима и шпоретима. Можда се једног дана и открије која страна служба је стајала иза овог еколошког буђења Србије. То више неће бити важно, јер је тај тренутак прошао. 
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 937


« Reply #1956 on: January 05, 2024, 09:59:27 pm »

@Fazan, članak koji komentarišeš postavio sam na Palubu upravo zbog poslednjeg pasusa u tvom postu.
Logged
milan55
Prijatelj foruma
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 418


« Reply #1957 on: January 08, 2024, 06:36:54 am »

Da ne povjerujes?

Nova ukrajinska Prigozin-ka?


Po narudžbi Ministarstva obrane, postala je vlasnica četiri hotela u Splitu.



Ukrajinka Tetjana Glinjana, kupila je četiri hotela u Splitu. Njihov portal NV Biznes doznao je za informaciju od sugovornika "koji je upoznat sa situacijom u splitskom hotelijerstvu". Ispričao je da ju je vidio u dvorani dok je davala upute lokalnom osoblju na ukrajinskom jeziku.

Tetjana Glinjana, koju se smatra jednom od najvećih - ako ne i najvećom - dobavljačicom prehrambenih proizvoda za ukrajinsku vojsku po narudžbi Ministarstva obrane, postala je vlasnica četiri hotela u Splitu. Tako je barem navedeno u istrazi ukrajinskog portala NV Business, prenosi Slobodna Dalmacija.

Naime, novinari su komunicirali s osobljem jednog od hotela, kojem su pokazali Glinjaninu fotografiju. Iz objekta je navodno potvrđeno da je upravo ona postala njegova nova vlasnica.

Rečeno je i da Ukrajinka posjeduje još nekoliko hotela u Splitu, kao i tvornicu mesa u Ukrajini.

Ukrajinski novinari tvrde da su, provjeravajući lokalni poslovni registar, pronašli podatak da je od jeseni 2023. Glinjana postala vlasnicom tvrtki "Zen Adria", "Pigment" i "Mimoza". Ujedno je osnovala firmu "Nazarii".

U istrazi se ističe da navedene firme upravljaju hotelima Mirari, Ora, Luxe te Posh.

Naime, novinari su komunicirali s osobljem jednog od hotela, kojem su pokazali Glinjaninu fotografiju. Iz objekta je navodno potvrđeno da je upravo ona postala njegova nova vlasnica.

Rečeno je i da Ukrajinka posjeduje još nekoliko hotela u Splitu, kao i tvornicu mesa u Ukrajini.

Ukrajinski novinari tvrde da su, provjeravajući lokalni poslovni registar, pronašli podatak da je od jeseni 2023. Glinjana postala vlasnicom tvrtki "Zen Adria", "Pigment" i "Mimoza". Ujedno je osnovala firmu "Nazarii".

U istrazi se ističe da navedene firme upravljaju hotelima Mirari, Ora, Luxe te Posh.

Hotel Mirari je novosagrađeni objekt iza hotela Marjan, na splitskim Kaskadama. Ima 18 soba, restoran i bazen na krovu. Ori, smještenoj u novogradnji u Poljičkoj ulici, pripadaju četiri zvjezdice te raspolaže s 24 sobe, restoranom i kongresnim centrom za 50 osoba.

Luxe Boutique Hotel se nalazi na dnu Zvonimirove ulice. Ima 30 soba, restoran, spa i konferencijsku dvoranu za osam osoba. Posh je pak, kako mu i ime nalaže, objekt s pet zvjezdica koji ima šest apartmana, krovni bazen i spa centar. Radi se o upečatljivoj građevini iznad lučice Zenta.

Ukrajinci su procijenili da slični hoteli na hrvatskoj obali stoje od 2,5 do 3 milijuna eura. Odnosno, za kupnju četiri hotela u centru Splita bilo je potrebno potrošiti više od 10 milijuna eura.

Istražitelji pišu da je Glinjana bila osnivačica nekoliko poduzeća takozvane "grupe Bila Tserkva" (u prijevodu: Bijela Crkva), koja su u određenim periodima bile glavni dobavljači hrane za nacionalnu vojsku. To su Premium Company LLC, Vizit LLC, Ukrprodprokord VR LLC i Grand Consult LLC.

Prema publikaciji "Naš novac", cijene hrane u ugovorima ovih tvrtki s Ministarstvom obrane bile su prenapuhane. Dakle, radi se o klasičnom ratnom profiterstvu.

Izvor:

https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/kontroverzna-tetjana-ukrajinska-vojna-igracica-kupila-4-hotela-na-nasoj-obali-no-prica-je-mutna-15412770

https://www.seebiz.eu/nekretnine/kontroverzna-ukrajinska-postala-vlasnica-cetiri-splitska-hotela/299627





Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 9 615



« Reply #1958 on: January 21, 2024, 12:51:14 pm »

Francuski ministar: Rusija može preuzeti kontrolu nad 30 odsto tržišta žita

Ako Ukrajina izgubi, Rusija bi mogla da preuzme kontrolu nad 30 odsto svetskog izvoza pšenice, rekao je nedavno ministar spoljnih poslova Francuske Stefan Sežurne u intervjuu za list Le Parisien. Prema njegovim rečima, to će izazvati inflaciju i prehrambenu krizu u Francuskoj.

„Na primer, ako Ukrajina izgubi, 30 odsto svetskog izvoza će pasti pod rusku kontrolu, francuska pšenica će biti ugrožena na svetskim tržištima“, rekao je Sežurne.

Prema rečima ministra, tolika količina ruskog žita na tržištu preti inflacijom i prehrambenom krizom u Francuskoj. On je istakao da će podrška Ukrajini omogućiti da se sukob brže završi.

„Ova pomoć je važna za predsednika Zelenskog jer on treba da pokaže svom javnom mnjenju da i dalje ima podršku“, rekao je Stefan Sežurne.
Nakon što sporazum o žitu nije bio produžen, Ukrajina svoje žito izvozi preko teritorija susednih zemalja. Ukrajinsko žito je preplavilo evropsko tržište i snižava cenu proizvoda. Evropska unija je 15. septembra 2023. ukinula embargo na uvoz žitarica, što je izazvalo štrajkove poljskih farmera. Tada je Varšava uvela ograničenja na uvoz ukrajinskog žita unutar zemlje. Kijev je protiv ove odluke podneo tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Poljski i rumunski farmeri periodično blokiraju kontrolne punktove na granici sa Ukrajinom.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 937


« Reply #1959 on: January 31, 2024, 05:54:47 pm »

Razbuktava se rat: Budžet Ukrajine dobio prva sredstva zaplenjena od Rusa!

Prvih 850 hiljada dolara zaplenjenih kao rezultat sankcija otišlo je u budžet Ukrajine, rekao je šef državnog fonda zemlje Vitalij Koval.

Ovaj iznos navodno uključuje ušteđevinu hersonskog guvernera Vladimira Salda, i sredstva jedne od kompanija ruskog milijardera Olega Deripaske.

„Prvi put sankcionisani novac počinje da radi za državu. Više od 32 miliona grivna (oko 850 hiljada dolara) je već prebačeno u državni budžet“, navodi se u poruci objavljenoj na stranici čelnika Fonda državne imovine Ukrajine na društvenoj mreži Fejsbuk.

Prema njegovim rečima, ukrajinske vlasti planiraju da nastave sa konfiskacijom imovine lica koja se nalaze na nacionalnoj sankcionoj listi. On je naglasio, da bi konfiskacija i zaplena imovine mogla da utiče na sve koji se nalaze na spisku, bez obzira na njihovo državljanstvo.

„Sredstva, prihodi i imovina građana Ukrajine i stranih država, za koje je Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC) odlučio da uvede sankcije, mogu biti konfiskovani“, dodao je Koval.

U oktobru 2022. godine, Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, odobrio je spisak osoba protiv kojih su vlasti zemlje uvele lične sankcije. U njega su uključeni i Oleg Deripaska i Vladimir Saldo.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 937


« Reply #1960 on: February 22, 2024, 11:19:27 am »

B.P: ja ću opet narodnu poslovicu "Što je babi milo, to joj se i snilo":

Zapadni zvaničnici: Rusija nema dovoljno municije domaće proizvodnje za rat

Rusija nema dovoljno municije domaće proizvodnje koja joj je neophodna u ratu u Ukrajini, rekli su danas zapadni zvaničnici, govoreći uz uslov da ostanu anonimni.

Ruska vojna industrija se takođe bori sa uticajem sankcija, rekli su zvaničnici, dodajući da “nemogućnost Rusije da pristupi zapadnim komponentama podriva mogućnost Moskve da napravi nove sisteme i popravi stare”, navodi Rojters.

– Proizvodnja ruske municije ne ispunjava potrebe rata u Ukrajini. Sankcije pogađaju rusku vojnu industriju vrlo jako, izazivajući joj ozbiljna kašnjenja i velike troškove – rekli su zvaničnici sa Zapada.

Ocena situacije zapadnih zvaničnika dolazi u vreme kada rat u Ukrajini ulazi u treću godinu a Rusija beleži uspeh na bojnom polju nakon osvajanja Avdejevke, kao i usled upozorenja da Ukrajina ostaje bez municije, piše britanska novinska agencija.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 937


« Reply #1961 on: February 22, 2024, 11:23:08 am »

Путин вратио и рибу Русији

На иницијативу председника Владимира Путина, Русији је враћена риба коју су ловили Британци на основу споразума из 1956. године који им је омогућавао да скупљају улов из руских вода Баренцовог мора, указао је председник Државне думе Вјачеслав Володин.

Државна дума је усвојила Закон о раскидању споразума са Великом Британијом, према којем су бродови из ове земље имали овлашћења и права за риболов, с тим да исто правило није важило за руске рибаре, те споразум није донео никакву корист руској страни, појаснио је заменик начелника руског Министарства пољопривреде Максим Увајдов.

„Вратио нам је нашу рибу коју су је бескрупулозни Британци јели 68 година. Увели су нам санкције, а 40 одсто њихове исхране, њихов рибљи мени чини наш бакалар. Ето им сад, нека смршају. Нека се опамете”, поручио је Володин.

Према његовим речима, управо риба из руског дела Баренцовог мора укључујући бакалар и вахњу чини 40 посто исхране Британаца.

На основу усвојеног закона који су Думи на разматрање поднели Министарство спољних послова и Министарство пољопривреде, једно од омиљених британских јела, риба и помфрит, постаје угрожено.

Претходно је влада Русије одобрила поништавање споразума.

Британским пловилима било је дозвољено да скупљају улов у водама Баренцовог мора и то протеклих скоро 70 година – чак и на врхунцу Хладног рата.

Огромне количине бакалара и вахње, које се продају у продавницама широм Велике Британије, традиционално су стизали из ових вода. Према подацима британског рибарства, само прошле године у Баренцовом мору ухваћено је 566.784 тона бакалара, пренео је „Дејли мејл”.

Међутим, што су уловили, уловили су, преноси РТ Балкан.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 937


« Reply #1962 on: March 06, 2024, 08:00:52 pm »

Раскол: Америка притиска Европску унију да конфискује руску замрзнуту имовину

Американци и Европљани не могу да се договоре у којој мери би требало да „натерају” Русију да обнови Украјину, пише бриселски „Политико”. Један од предлога о ком се све више говори је конфискација руске имовине замрзнуте након ескалације сукоба у Украјини пре две године, за коју се процењује да вреди око 250 милијарди евра.

Бајденова администрација се чврсто заложила за то решење, али владе у водећим европским земљама – пре свега у Паризу, Берлину и Риму - још имају резерве због потенцијалних правних, етичких и политичких последица.

„Никада раније нису одузете резерве једне државе, али прелажење тог прага, које је неповратно, када узимате (руску) имовину и дајете је Украјинцима (...) за Европљане није прихватљиво без неке снажне правне основе, која још није пронађена”, рекао је аналитичар у Атлантском савету Чарлс Личфилд.

Одлучност Вашингтона да се тај план спроведе узнемирила је многе у Европи, који су забринути да би то могло да уплаши инвеститоре у евро. Други се плаше да би Москва могла да одговори конфискацијом европске имовине у Русији, наводи „Политико”.

Проблем за Американце представља чињеница да се већина средстава налази у Белгији – износ који се чува у САД је занемарљив – тако да је пристанак Европљана неопходан.

Како наводи бриселски портал, позивајући се на разговор са неименованим америчким званичником, неслагања Вашингтона и његових европских савезника су дубока.

Европска комисија, извршно тело Европске уније, подржава само конфискацију профита остварених од замрзнутих средстава, али не и саме имовине.

„Политико” подсећа да се Украјина налази у тешкој ситуацији, те да је око 60 милијарди долара намењено тој држави „заглављено” у америчком Конгресу због противљења републиканаца.

Поједини аналитичари, међу којима је и Личфилд, сматрају да је управо блокада у Конгресу разлог због ког се Американци толико агресивно залажу за заплену руске имовине – што званичници из Вашингтона негирају.

Бриге у Европи

Европски званичници углавном су избегавали да коментаришу наводе о конфискацији имовине. За њих, је то једноставно превише ризично, наводи „Политико”.

Европска комисија је предложила мање амбициозан план коришћења само профита од имовине, који би требало да обезбеди око три милијарде евра годишње.

Неименовани дипломата из земље чланице Г7 за „Политико” је рекао да се у Бриселу то перципира као „сигурнија опција”, као и да тамо нема апетита за конфискацију.

„Не разговарамо о заплени замрзнуте имовине. Дискусије се воде о приходима које та имовина ствара”, рекао је шеф европске дипломатије Жозеп Борељ.

Три државе чланице ЕУ које седе за столом на самитима Г7 – Немачка, Француска и Италија – забринуте су да би конфискација имовине могла да заплаши инвеститоре.

Они су савезника пронашло у Европској централној банци, која је више пута упозорила да би дошло до нестабилности курса евра ако стране државе повуку своју имовину из ЕУ.

Спорост Европске комисије осрамотила је њену председницу Урсулу фон дер Лајен, која важи за једног од најближих Бајденових савезника у Европи.

Она је недавно изненадила многе, укључујући и неке од својих најближих сарадника, када је предложила да се профит од руске имовине искористи за куповину оружја за Украјину – о чему се раније није говорило.

Европске дипломате се плаше да ће државе које су се и раније противиле конфискацији имовине бити против и куповине оружја за Украјину на тај начин.

Састанак Г7 кључан

Очекује се да ће питање руске имовине бити једна од главних тема на самиту Г7, који ће у јуну бити одржан у Италији.

Американци ће покушати да натерају савезнике да дођу до заједничког става и пре почетка састанка, а могуће је да ће бити изнети и неки „креативнији” предлози, пише „Политико”.

Како наводи тај портал, једна опција би могла да буде коришћење руске имовине као покрића за позајмицу у банци, а западне земље би је Кијеву предале само ако би Русија „одбила да отплати позајмицу као ратне репарације” када сукоб буде готов.

Другим речима, ЕУ од Русије очекује да отплати дугове за Украјину које ће Брисел узети у име Москве – и то без њеног пристанка, преноси РТ Балкан.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 937


« Reply #1963 on: March 20, 2024, 07:37:54 pm »

Ко ће победити у глобалном „житном рату”

Шпанија, Италија и Француска и даље купују руско жито, Москва је прошле године испоручила стотине хиљада тона бесплатног жита у земље Африке и Азије, а потписала је и уносне споразуме са латиноамеричким државама.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Пољопривредници широм Европе изашли су на улице да протестују због неконтролисаног увоза јефтиног жита из Украјине.

Масовно незадовољство приморало је владе у земљама чланицама Европске уније да направе огромне уступке демонстрантима и тако поткопају политичке везе Кијева са западним савезницима, пише „Политико”.

 Главни разлог зашто европски фармери не могу да продају своју робу ове године „нема никакве везе“ са Украјином. Све се ради о Русији, јер су њена рекордна жетва и непревазиђени извоз довели до смањења цена пољопривредних добара, наводи се у анализи.

Захваљујући изузетно повољним временским приликама, Русија је у протекле две године узгајала невиђену количину пшенице и успешно је продала на светском тржишту.

То је преокренуло бум цена житарица и свело их на нивое који су били непрофитабилни за пољопривреднике у земљама попут Пољске.

И поред све пажње на украјински увоз, неке земље ЕУ настављају да купују јефтине производе из Москве. Редовни купци руског жита су Шпанија, Италија и Француска, истиче се у чланку.

Због политичке нестабилности у ЕУ, Русија је у великој мери успела да скрене пажњу са себе преусмеравањем свог огромног извоза пшенице у друге делове света где настоји да задржи геополитички утицај.

Москва је током прошле године испоручила стотине хиљада тона бесплатног жита у земље Африке и Азије. Такође је потписала уносне споразуме са латиноамеричким државама чији су усеви уништени у екстремним временским условима, примећује Политико.

Izvor

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 372


« Reply #1964 on: March 22, 2024, 08:23:44 pm »

Још једном се показује да је добра економија може бити основ успеха и у рату.
Logged
Pages:  1 ... 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 [131] 132   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 22 queries.