Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Boro Prodanic]

B.P: ja ću opet narodnu poslovicu "Što je babi milo, to joj se i snilo":
Zapadni zvaničnici: Rusija nema dovoljno municije domaće proizvodnje za rat

Rusija nema dovoljno municije domaće proizvodnje koja joj je neophodna u ratu u Ukrajini, rekli su danas zapadni zvaničnici, govoreći uz uslov da ostanu anonimni.

Ruska vojna industrija se takođe bori sa uticajem sankcija, rekli su zvaničnici, dodajući da “nemogućnost Rusije da pristupi zapadnim komponentama podriva mogućnost Moskve da napravi nove sisteme i popravi stare”, navodi Rojters.

– Proizvodnja ruske municije ne ispunjava potrebe rata u Ukrajini. Sankcije pogađaju rusku vojnu industriju vrlo jako, izazivajući joj ozbiljna kašnjenja i velike troškove – rekli su zvaničnici sa Zapada.

Ocena situacije zapadnih zvaničnika dolazi u vreme kada rat u Ukrajini ulazi u treću godinu a Rusija beleži uspeh na bojnom polju nakon osvajanja Avdejevke, kao i usled upozorenja da Ukrajina ostaje bez municije, piše britanska novinska agencija.

Izvor

[Boro Prodanic]

Путин вратио и рибу Русији

На иницијативу председника Владимира Путина, Русији је враћена риба коју су ловили Британци на основу споразума из 1956. године који им је омогућавао да скупљају улов из руских вода Баренцовог мора, указао је председник Државне думе Вјачеслав Володин.

Државна дума је усвојила Закон о раскидању споразума са Великом Британијом, према којем су бродови из ове земље имали овлашћења и права за риболов, с тим да исто правило није важило за руске рибаре, те споразум није донео никакву корист руској страни, појаснио је заменик начелника руског Министарства пољопривреде Максим Увајдов.

„Вратио нам је нашу рибу коју су је бескрупулозни Британци јели 68 година. Увели су нам санкције, а 40 одсто њихове исхране, њихов рибљи мени чини наш бакалар. Ето им сад, нека смршају. Нека се опамете”, поручио је Володин.

Према његовим речима, управо риба из руског дела Баренцовог мора укључујући бакалар и вахњу чини 40 посто исхране Британаца.

На основу усвојеног закона који су Думи на разматрање поднели Министарство спољних послова и Министарство пољопривреде, једно од омиљених британских јела, риба и помфрит, постаје угрожено.

Претходно је влада Русије одобрила поништавање споразума.

Британским пловилима било је дозвољено да скупљају улов у водама Баренцовог мора и то протеклих скоро 70 година – чак и на врхунцу Хладног рата.

Огромне количине бакалара и вахње, које се продају у продавницама широм Велике Британије, традиционално су стизали из ових вода. Према подацима британског рибарства, само прошле године у Баренцовом мору ухваћено је 566.784 тона бакалара, пренео је „Дејли мејл”.

Међутим, што су уловили, уловили су, преноси РТ Балкан.

Izvor

[Boro Prodanic]

Раскол: Америка притиска Европску унију да конфискује руску замрзнуту имовину

Американци и Европљани не могу да се договоре у којој мери би требало да „натерају” Русију да обнови Украјину, пише бриселски „Политико”. Један од предлога о ком се све више говори је конфискација руске имовине замрзнуте након ескалације сукоба у Украјини пре две године, за коју се процењује да вреди око 250 милијарди евра.

Бајденова администрација се чврсто заложила за то решење, али владе у водећим европским земљама – пре свега у Паризу, Берлину и Риму - још имају резерве због потенцијалних правних, етичких и политичких последица.

„Никада раније нису одузете резерве једне државе, али прелажење тог прага, које је неповратно, када узимате (руску) имовину и дајете је Украјинцима (...) за Европљане није прихватљиво без неке снажне правне основе, која још није пронађена”, рекао је аналитичар у Атлантском савету Чарлс Личфилд.

Одлучност Вашингтона да се тај план спроведе узнемирила је многе у Европи, који су забринути да би то могло да уплаши инвеститоре у евро. Други се плаше да би Москва могла да одговори конфискацијом европске имовине у Русији, наводи „Политико”.

Проблем за Американце представља чињеница да се већина средстава налази у Белгији – износ који се чува у САД је занемарљив – тако да је пристанак Европљана неопходан.

Како наводи бриселски портал, позивајући се на разговор са неименованим америчким званичником, неслагања Вашингтона и његових европских савезника су дубока.

Европска комисија, извршно тело Европске уније, подржава само конфискацију профита остварених од замрзнутих средстава, али не и саме имовине.

„Политико” подсећа да се Украјина налази у тешкој ситуацији, те да је око 60 милијарди долара намењено тој држави „заглављено” у америчком Конгресу због противљења републиканаца.

Поједини аналитичари, међу којима је и Личфилд, сматрају да је управо блокада у Конгресу разлог због ког се Американци толико агресивно залажу за заплену руске имовине – што званичници из Вашингтона негирају.

Бриге у Европи

Европски званичници углавном су избегавали да коментаришу наводе о конфискацији имовине. За њих, је то једноставно превише ризично, наводи „Политико”.

Европска комисија је предложила мање амбициозан план коришћења само профита од имовине, који би требало да обезбеди око три милијарде евра годишње.

Неименовани дипломата из земље чланице Г7 за „Политико” је рекао да се у Бриселу то перципира као „сигурнија опција”, као и да тамо нема апетита за конфискацију.

„Не разговарамо о заплени замрзнуте имовине. Дискусије се воде о приходима које та имовина ствара”, рекао је шеф европске дипломатије Жозеп Борељ.

Три државе чланице ЕУ које седе за столом на самитима Г7 – Немачка, Француска и Италија – забринуте су да би конфискација имовине могла да заплаши инвеститоре.

Они су савезника пронашло у Европској централној банци, која је више пута упозорила да би дошло до нестабилности курса евра ако стране државе повуку своју имовину из ЕУ.

Спорост Европске комисије осрамотила је њену председницу Урсулу фон дер Лајен, која важи за једног од најближих Бајденових савезника у Европи.

Она је недавно изненадила многе, укључујући и неке од својих најближих сарадника, када је предложила да се профит од руске имовине искористи за куповину оружја за Украјину – о чему се раније није говорило.

Европске дипломате се плаше да ће државе које су се и раније противиле конфискацији имовине бити против и куповине оружја за Украјину на тај начин.

Састанак Г7 кључан

Очекује се да ће питање руске имовине бити једна од главних тема на самиту Г7, који ће у јуну бити одржан у Италији.

Американци ће покушати да натерају савезнике да дођу до заједничког става и пре почетка састанка, а могуће је да ће бити изнети и неки „креативнији” предлози, пише „Политико”.

Како наводи тај портал, једна опција би могла да буде коришћење руске имовине као покрића за позајмицу у банци, а западне земље би је Кијеву предале само ако би Русија „одбила да отплати позајмицу као ратне репарације” када сукоб буде готов.

Другим речима, ЕУ од Русије очекује да отплати дугове за Украјину које ће Брисел узети у име Москве – и то без њеног пристанка, преноси РТ Балкан.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ко ће победити у глобалном „житном рату”

Шпанија, Италија и Француска и даље купују руско жито, Москва је прошле године испоручила стотине хиљада тона бесплатног жита у земље Африке и Азије, а потписала је и уносне споразуме са латиноамеричким државама.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Пољопривредници широм Европе изашли су на улице да протестују због неконтролисаног увоза јефтиног жита из Украјине.

Масовно незадовољство приморало је владе у земљама чланицама Европске уније да направе огромне уступке демонстрантима и тако поткопају политичке везе Кијева са западним савезницима, пише „Политико”.

 Главни разлог зашто европски фармери не могу да продају своју робу ове године „нема никакве везе“ са Украјином. Све се ради о Русији, јер су њена рекордна жетва и непревазиђени извоз довели до смањења цена пољопривредних добара, наводи се у анализи.

Захваљујући изузетно повољним временским приликама, Русија је у протекле две године узгајала невиђену количину пшенице и успешно је продала на светском тржишту.

То је преокренуло бум цена житарица и свело их на нивое који су били непрофитабилни за пољопривреднике у земљама попут Пољске.

И поред све пажње на украјински увоз, неке земље ЕУ настављају да купују јефтине производе из Москве. Редовни купци руског жита су Шпанија, Италија и Француска, истиче се у чланку.

Због политичке нестабилности у ЕУ, Русија је у великој мери успела да скрене пажњу са себе преусмеравањем свог огромног извоза пшенице у друге делове света где настоји да задржи геополитички утицај.

Москва је током прошле године испоручила стотине хиљада тона бесплатног жита у земље Африке и Азије. Такође је потписала уносне споразуме са латиноамеричким државама чији су усеви уништени у екстремним временским условима, примећује Политико.

Izvor

[dzumba]

Још једном се показује да је добра економија може бити основ успеха и у рату.

[Boro Prodanic]

B.P: vreme prolazi ali Rusi ne zaboravljaju:

Veliki udar za Kijev - otkriveno ko je digao u vazduh Severni tok: Moskva imenovala ukrajinske ronioce koji su uništili gasovod

Generalno tužilaštvo Ruske Federacije uputilo je zahtev nadležnim organima SAD, Nemačke, Francuske i Kipra za istragu terorističkih napada na gasovode Severni tok i Severni tok-2.

Generalno tužilaštvo RF je preduzelo akciju nakon što je primilo apel poslanika Državne dume Andreja Krasova, Nikolaja Haritonova, Jane Lantratove i javnih ličnosti Aleksandra Dugina i Andreja Derkača sa pozivom da se istraže činjenice moguće umešanosti pojedinaca i struktura u pripremu i finansiranje terorizma dela na teritoriji Ruske Federacije, kao i podrivanje gasovoda Severni tok.

Oni su u svom saopštenju naveli imena ljudi koji su izveli „operaciju prikrivanja“ kako bi se sve sumnje odvratile od Sjedinjenih Država i zemalja članica NATO-a.

Autori apela skreću pažnju na to da je detaljna hronologija događaja pre eksplozije gasovoda opisana u članku američkog istraživačkog novinara Simora Herša „Kako je Amerika izvukla gasovod Severni tok“.

Članak izveštava o događajima i sastancima najvišeg političkog, vojnog i obaveštajnog rukovodstva Sjedinjenih Država u cilju planiranja operacije uništavanja gasovoda Severni tok.

Post sa društvene mreže X

Poslanici su naveli da su vežbe NATO održane neposredno pre eksplozija u blizini gasovoda, iako je za vojne vežbe najavljena druga lokacija. Takođe su ukazali na neobične plovidbene rute brodova iz Velike Britanije, Paname i Poljske u oblastima u blizini mesta kasnijih eksplozija 22-24. septembra 2022. godine.

Simor Herš je u svojoj istrazi naveo da je Bajdenova administracija u svim fazama planiranja operacije uništavanja Severnog toka obraćala posebnu pažnju na odvraćanje svake sumnje od SAD i zemalja članica NATO-a.

Dakle, prema autorima ruskog apela, dobro planirana operacija podrazumevala je postojanje „operacije prikrivanja” da bi se isključile optužbe stvarnih počinilaca i korisnika.

-Ukrajina, koja je u sukobu sa Ruskom Federacijom, idealna je za takvu ulogu u međudržavnoj organizovanoj kriminalnoj grupi, navodi se u apelu.

Oni su skrenuli pažnju na brojne izjave rukovodstva Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR) i lično šefa GUR, Kirila Budanova o umešanosti njegovog resora u nošenje terorističkih akata protiv građana i interesa Ruske Federacije. Umešanost Ukrajine u oštećenje gasovoda Severni tok pratili su najveći svetski mediji.

Tako su, pozivajući se na informacije dobijene iz pouzdanih ukrajinskih izvora, autori tvrdili da je grupa ronilaca bila uključena u „operaciju prikrivanja“. Grupa je bila pod kontrolom šefa GUR-a Budanova.

Organizacionu i tehničku pomoć pružili su američki stručnjaci pod direktnim nadzorom zamenika šefa misije u ambasadi SAD u Kijevu Kristofera V. Smita i bivšeg šefa GUR-a Vasilija Burbe.

Prema rečima ruskih poslanika, grupa je prvo obučena u dubokovodnom kamenolomu u Žitomirskoj oblasti, nakon čega je poslata u Rumuniju, gde su njeni članovi pribavili rumunska dokumenta i živeli u privatnoj kući pored rumunske podmorničke baze Mangalija.

Tu su vođene obuke, što je moguće bliže realnim uslovima na području Južnih tokova. Nakon obuke, grupa je poslata u Poljsku, gde je iznajmljena jahta Andromeda.

Post sa društvene mreže X

Članovi grupe

Prema ruskom apelu, operativni vođa grupe bio je Roman Červinski, koga je Vašington post ranije u istrazi imenovao za koordinatora napada na gasovode. Červinski je služio u Kontraobaveštajnom odeljenju (5. uprava SBU) od 2016. godine, a 2022. postao je komandant jedne od jedinica Snaga za specijalne operacije Ukrajine.

On se trenutno nalazi u zatvoru u Kijevu pod optužbom za zloupotrebu položaja kao rezultat zavere koja je imala za cilj da primora ruskog pilota da pobegne u Ukrajinu.

Prema izvorima autora apela, u grupi „zataškavanja“ je bilo još 5 osoba. Kuznjecov Sergej Anatoljevič, službenik Odeljenja za zaštitu životne sredine i civilnu zaštitu Odeljenja za bezbednost životne sredine i protivminske akcije Ministarstva odbrane Ukrajine, imenovan je za seniora člana grupe.

Drugi član grupe je Anatolij Ivanovič Burgomistrenko. Kapetan 1. ranga, načelnik Obaveštajnog odeljenja, zamenik načelnika Generalštaba Ratne mornarice za obaveštajne poslove, koji je obučen za deminiranje u 131. centru Snaga za specijalne operacije, ima dobru ronilačku obuku.

Tri osobe su ronile direktno do gasovoda Severni tok. To su Oleg Grigorijevič Varava, viši inspektor inženjersko-tehničkog voda čete za brzo reagovanje Glavne uprave Nacionalne policije u Kijevu, žena tehnodiver sa pozivnim znakom „Mariša“, kao i Ruslan Anatoljevič Rudenko sa pozivnim znakom „Kapelan“, bivši zamenik gradonačelnika ukrajinskog grada Bila Cerkva.

Ranije je Rudenko služio u policijskom odeljenju Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine u okrugu Bila Cerkva. Na stranici VKontakte sa imenom Ruslan Rudenko iz grada Bila Cerkva možete videti fotografije čoveka u ronilačkoj opremi.

Podsetimo, u Švedskoj, tužilaštvo je zatvorilo preliminarnu istragu u slučaju sabotaže na gasovodima Severni tok. Istovremeno, švedski tužilac je odbio da daje bilo kakve komentare medijima, uključujući i “osumnjičene u švedskoj istrazi”, navodeći “tajnost u međunarodnoj pravosudnoj saradnji”.

Tužilac je zatvorio švedsku preliminarnu istragu o sabotaži u Severnom toku. Istraga je zaključila da se švedska jurisdikcija ne primenjuje [na ovaj slučaj] i stoga istragu treba zatvoriti, navodilo se u saopštenju za javnost pre samo dva meseca.

Podsetimo, nakon međunarodnog skandala koji je izazvala diverzija gasovoda „Severni tok 1“ i „2“, pomalo nezapaženo je prošla vest da je početkom oktobra 2023. godine uništen i podmorski gasovod „Balticconnector“.

oruzjeonline.com

Izvor

[Boro Prodanic]

Zašto se Rusija fokusira na bombardovanje elektrana u Ukrajini?

U samo nekoliko dana uništeno je gotovo 80 posto termo i hidroelektrana, koje su proizvodile 27,4 posto potreba Ukrajine za električnom energijom.

Rusija je u samo tri nedelje nanela ozbiljnu štetu ukrajinskom sektoru proizvodnje električne energije kroz intenzivne raketne udare koji su premašili čak i one krajem 2022.

U periodu od 22. do 29. marta Rusija je bombardovala sedam termoelektrana u Ukrajini, a ruski projektili su pogodili i dve hidroelektrane. Tim udarima uništeno je oko 80 posto termo i hidroelektrana, koje su proizvodile oko 27,4 posto potreba zemlje za električnom energijom.

Kako je saopšteno iz kabineta premijera, ti udari su Ukrajini uskratili šest gigavata koje su proizvodile te stanice, a taj broj je tri puta veći od onog koji je Ukrajina planirala da uveze sa Zapada.

Posledice ovih udara bile su direktne na 12 od 24 ukrajinske pokrajine. Neke od njih su velike i izuzetno važne, kao što su Harkov na istoku i Odesa na jugu, gde je ponovo uspostavljen sistem planiranih periodičnih isključenja, što se nije dogodilo od početka 2023.

Harkov – drugi po veličini ukrajinski grad – najviše je pogođen ovim udarima, jer je njegova lokalna administracija objavila da mu je “oštećena sva energetska infrastruktura”, i da je situacija tamo postala veoma teška, gde je čak onemogućen normalan rad javnog gradskog prevoza (metro, autobusi, tramvaji).

Posledice ovih udara osetile su i ostale pokrajine, jer su bile prinuđene da obustave usluge centralnog grejanja krajem marta umesto sredinom aprila, uz obnovljene pozive na javnu štednju i nagoveštaje o skorom novom poskupljenju struje.

Uvoz struje u abnormalnim količinama

Tako je Ukrajina potpuno ili privremeno izgubila najmanje 50 posto od svojih 345 stanica za proizvodnju električne energije, što glavnih, što pomoćnih stanica za proizvodnju i konverziju.

Tokom proteklih godinu i po dana, ona nije uspela da obnovi svoje predratne kapacitete, koji uključuju ogromne stanice koje su uništene, ali i one pod ruskom kontrolom, kao što su brana Kahovka i nuklearna elektrana Zaporožje.

Čini se da je uvoz električne energije iz Rumunije, Slovačke, Poljske, Mađarske i Moldavije, bio jedini način da Ukrajina proteklih dana pokrije deficit, jer je samo tokom protekle nedelje obim njenog uvoza skočio 56 puta na 89,3 hiljade megavata.

Obim ukrajinskog izvoza električne energije, koju zemlja ne može interno prenositi i imati od nje koristi, takođe je smanjen za sedam puta, dostigavši ​​samo 1,6 hiljada megavata tokom protekle sedmice.

Uprkos tvrdnjama Ukrajine od početka 2023. da su sposobnosti njene protivvazdušne odbrane dovoljne da zaštite mnoge infrastrukturne objekte, nedavni ruski udari širom su otvorili vrata pitanju: Kako je Rusija uspela u tome u samo nekoliko dana?

Odgovor je – prema Ministarstvu energetike – rusko fokusiranje samo na ove objekte, uz bombardovanje kakvom zemlja nije svedočila od početka rata, koje je ometalo i iscrpelo ​​protivvazdušnu odbranu, u svjtlu smanjenja zapadne vojne pomoći Ukrajini.

Najnasilnije i najuticajnije bombardovanje bilo je 22. marta, kada je Rusija u tu svrhu upotrebila oko 150 različitih vojnih sredstava, uključujući različite vrste projektila i dronova, navodi ministarstvo.

Šta je cilj Rusije?

Prema ukrajinskom ministru energetike Hermanu Haluščenku, poslednjim operacijama bombardovanja Rusija je imala za cilj da gurne Ukrajinu u mrak, ali mnogi stručnjaci i javnost spominju druge ciljeve koji ništa manje nisu važni i opasni.

Zauzvrat, Ivan Stupak, vojni stručnjak na Ukrajinskom institutu za budućnost i bivši savetnik za pitanja vojne bezbednosti u ukrajinskom parlamentu, za Al Džaziru je podsetio da su početkom 2024. godine “Rusi izgubili dva izviđačka aviona A-50 i to ih je nateralo da promene svoje planove do kraja marta”.

– Sada smo svedoci implementacije tih novih planova –  rekao je.

Što se tiče stručnjaka grupe Medijski otpor Oleksandra Kovalenka, on je odbacio mogućnost da je cilj Rusije da se Ukrajina gurne u mrak, pogotovo sada kada su dani dugi, a temperature u relativnom porastu, što znači da isključenje struje Ukrajincima i nije toliko pogubno kao što bi bilo tokom zimskog perioda.

Ekspert je u intervjuu za Al Džaziru rekao da je “cilj Rusije u ovom trenutku da poveća pritisak na Ukrajinu i njene saveznike, jer sektor teške i srednje industrije troši 41 posto električne energije u zemlji, a on je neophodan za nastavak proizvodnje oružja i municije, čija je proizvodnja porasla šest puta tokom 2023. godine jer se na bojnom polju koristi uz zapadno oružje.”

– Podrška Zapada Ukrajini je uveliko opala, a zapadna ogorčenost i strah za sopstvene ekonomije više nisu tajna. Stoga je jedan od ciljeva Rusije da dodatno optereti Ukrajinu i njene saveznike izgradnjom porušenih objekata kao i rekonstrukcijom oštećenih, ali i velikim brojem izbeglica koje su već počele da napuštaju Harkov i druga mesta – kaže Kovalenko.

U tom kontekstu, kancelarija ukrajinskog predsednika je objavila da su nedavni ruski udari prouzrokovali gubitke ukrajinskom energetskom sistemu od najmanje 100 miliona evra.

Ukrajina očekuje najgore

Uprkos svemu navedenom, ukrajinska vlada potvrđuje da je “energetsko tržište u zemlji stabilno”, dok neki njeni članovi strahuju od novih talasa ruskog bombardovanja koji bi mogli uticati na energetski, kao i druge sektore.

Vadim Skibicki, pomoćnik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, ukazuje da je “Rusija trebalo da pripremi 900 projektila kako bi pokrenula nove udare, ali je obezbedila 950 projektila, čiji je cilj bio uglavnom pogađanje elektrana”.

Zauzvrat, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je potvrdilo da je “spremno da odbije neprijateljske napade”, ali je priznalo da “ruski neprijatelj trenutno miruje i proučava spremnost naše protivvazdušne odbrane, i šalje svoje dronove i projektile sa kojima je teško nositi se.”

Čini se da je Ukrajina u nezavidnoj poziciji, jer je primorana da se suprotstavi ruskim napadima sredstvima odbrane koja ima na raspolaganju i da od “saveznika” traži više municije i drugog oružja za protivvazdušnu odbranu, na čemu svakodnevno insistira njen predsednik Vladimir Zelenski.

Izvor

[dzumba]

Мислим да је очигледно да је главни циљ руских напада на објекте енергетског сектора, пре свега капацитети за производњу електричне енергије, значајно редуковање украјинске производње и ремонта опреме и наоружања. У овим комбинованим нападима балистичким и крстарећим ракетама и БПЛ по циљевима у Украјини, друга мета су сами индустријски објекти где се одвија та производња. И рано јутрос је изведен један напад при чему је погођена највећа ТЕ у Кијевској области (ТЕ "Трипиљски" је према украјинским изворима гађана ракетом Кџ-69, за коју кажу "да је гора од Кинжала"), као и складиште гаса у Лавовској области (по трећи пут).

Како кажу зналци од већих и важнијих објекта за производњу струје још увек у Украјини раде три нуклеарне електране и хидроцентрале да Дњепру у зони Кијева, али и мање ТЕ широм Украјине. врло је вероватно да ће и ови већи објекти бити мете.

За разлику од удара са краја 2022. године сада мете више нису трафои и разводна постројења већ сама срж хидро и термо електрана, машинска постројења, односно турбине. Оштећења су врло озбиљна, нека и немогућа за поправку  у кратком периоду.

[Boro Prodanic]

Putinov odgovor bacio u nevolju Nemačku i Holandiju – moraće da dođu u Kremlj ali polusavijeni

Rusija nastavlja da izvodi ciljane udare koji zbunjuju njene geopolitičke protivnike. Ovog puta na meti su bile Nemačka i Holandija.

Odluka za Nemačku

Koliko god Rusija pokušavala da se dogovori sa Nemcima o gasu, ma koliko ih opominjala, oni su nastavili da se drže svoje linije.

Na kraju, to je dovelo do neravnoteže u snabdevanju plavim gorivom, pošto su Nemci odgovorili kategoričnim odbijanjem na ponudu da plate po novim uslovima.

Podsetimo, nakon što je Rusiji uveden neviđeni broj sankcija, Vladimir Putin je odlučio da plaćanje za gas prebaci u rublje.

Nemačka energetska kompanija Uniper je, zauzvrat, kategorički odbila da ispoštuje poštenu potražnju Rusije, i to uprkos činjenici da su Nemci prethodno sklopili ugovor o godišnjem otkupu 20 milijardi m3 gasa od Gasproma.

Da biste razumeli punu skalu ove količine, trebalo bi da znate da je to 25% ukupne potrošnje energije u Nemačkoj. Jasno je da je čim je Uniper odbio da plati, ventil na cevi zategnut i isporuka gasa obustavljena. Niko od samog početka nije planirao da snabdeva Evropu besplatnim gasom.

Međutim, Uniper je prekid isporuke gasa smatrao kršenjem dogovora sa ruske strane, a kompanija je podnela tužbu Stokholmskom arbitražnom sudu, tražeći od Gasproma nadoknadu gubitaka u iznosu od 15 milijardi dolara.

Inače, nemačka vlada je pre 2 godine već spasila Uniper od bankrota pružanjem pomoći u iznosu od 30 milijardi evra. Istovremeno, ne treba zaboraviti da je kompanija prošle godine nacionalizovana i zatvorena sa odličnim rezultatom, ostvarivši prihod od oko 108 milijardi evra.

Što se tiče ugovora sa Gaspromom, kupovina gasa od strane Nemaca dogovorena je do 2035. godine. Međutim, nakon što je ruska strana odbila isporuke, Uniper je odlučio da raskine ranije postignute dogovore.

Konačno, zbog kašnjenja u plaćanju gasa u rubljama, Uniper je bio prinuđen da kupuje gas na spot tržištu po mnogo višoj ceni nego ranije, što je kompaniju dovelo na ivicu bankrota.

Istovremeno, ne treba zaboraviti da su SAD i Evropa svojim rukama na svaki mogući način sprečavale Rusku Federaciju da prima devizna plaćanja.

Jednostavno rečeno, danas se razvila sledeća situacija: Rusija, koju predstavlja Gasprom, ispunila je sve ranije postignute dogovore i redovno isporučivala gas u okviru zaključenog ugovora.

Međutim, nakon uvođenja sankcija, blokiran je sav novac za prethodno isporučeni gas, koji je nemačka gasna kompanija trebalo da prebaci ruskom Gaspromu.

Postavlja se pitanje šta bi ko na mestu Rusije uradio u ovoj situaciji? Tako je – nema para, nema benzina. Na kraju krajeva, Rusija nije dobrotvorna organizacija.

Ali nemački partneri su očigledno ozbiljno verovali da će Rusija nastaviti da ih snabdeva gasom, uprkos tome što je novac završio kod njih bez plaćanja. Ovo je previše čak i za lukave Evropljane.

Međutim, Putin je doneo ispravnu odluku – ako hoćete gas, platite ga u rubljama. Ako ne želite, rešite svoje probleme sami. Za razliku od Nemaca, Rusi imaju gas, i uvek će naći gde da ga plasiraju, ma šta ko pričao.

Odluka Holandije

Sledeći korak Vladimira Putina, koji je izazvao veliko negodovanje javnosti u celom svetu, jeste njegov odgovor na bezobrazno ponašanje Holandije, izveštava blog Vere Star.

Nije tajna da se sadašnji odnosi Rusije i zapadnih zemalja mogu opisati samo kao dosledno teški. Holandija je jedna od onih zemalja koja pokazuje najjači žar u konfrontaciji sa Rusijom.

Konkretno, holandski premijer Mark Rute je jednom rekao da će Holandija učiniti sve što je moguće da obuzda Rusiju. Nešto kasnije, Rute je sa reči prešao na delo, a sada su svi naslovi zapadnih publikacija puni naslova o tome kako su Holanđani spremni da taj isti američki Patriot sistem rasporede u Litvaniji, u neposrednoj blizini ruske granice.

Jasno je da Rusija nije tolerisala takve napade i pripremila je „odgovor“, i to takav da su svi bili zadivljeni njegovim obimom.

Zapadni mediji prinuđeni su da sa gorčinom konstatuju da je kao odgovor na napade na Rusiju Vladimir Putin potpisao dekret koji je, bez preterivanja, uzdrmao stabilnost celokupnog globalnog poljoprivrednog sektora.

Ukazom koji je potpisao šef države predviđena je konfiskacija imovine kompanije AgroTerra iz Holandije.

"Rusija je uzela svu imovinu u svoj posed i stavila je pod kontrolu!“ – ovo su naslovi koje danas možete pronaći na stranicama vodećih svetskih medija.

Da biste razumeli o kakvim razmerama govorimo, trebalo bi da znate da je reč o stotinama hiljada hektara ruskog poljoprivrednog zemljišta. A sva ova imovina bukvalno juče je pripadala holandskoj holding kompaniji, čije je sedište bilo u Njujorku.

To jest, u suštini, Putin je ubio ne dve, već tri muve jednim udarcem. Prvo, vratio je zemljište pravom vlasniku, tj. državi, a drugo, udario je po ušima ne samo Holandiju, već i Sjedinjene Države.

Vreme za konfiskaciju izabrano je najpogodnije – upravo sada vlada Holandije pokušava na sve moguće načine da naudi Rusiji. Međutim, za lukavi holandski vijak, Rusi su našli svoju rusku maticu. Uostalom, AgroTerra nije samo poljoprivredno preduzeće, već je, bez preterivanja, poljoprivredni gigant.

AgroTerra je jedan od 20 najvećih vlasnika poljoprivrednog zemljišta u Rusiji. Dugi niz godina preduzeće se bavi uzgojem pšenice, suncokreta, kukuruza, šećerne repe itd.

Ogranci kompanije su se nalazili u regionima Orel, Lipeck, Penza, Tambov, Kursk i Rjazan. AgroTerra poseduje ogromnu količinu opreme, dizalica i druge poljoprivredne infrastrukture. Samo sistemi za navodnjavanje su u stanju da pokriju oko 4 hiljade hektara zemlje.

A sada sve ovo pripada Rusiji, a Holandija je ostala sa velikim narandžastim nosom. Za tako malu zemlju ovo je kolosalan udar na ekonomiju.

A najzanimljivije je da nisu samo sami Holanđani na udaru. Sada se postavlja pitanje bezbednosti hrane širom Evrope.

Međutim, za sada Evropljani nemaju šta da brinu. Ako počnu da gladuju, uvek se mogu obratiti Rusiji za pomoć, ako neko nahrani sve one kojima je potrebna, to će biti Rusija.

Istina, postoji jedan mali uslov – moraće da uđu u Kremlj polusavijeni.

Izvor

[kumbor]

Ипак, и без Руса, Европа ће имати сасвим довољно хране, само ће цене бити нешто веће.