Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Prvačić]

Nije proglem u hrani, već u energentima i rijetkim metalima.

[Boro Prodanic]

Nije proglem u hrani, već u energentima i rijetkim metalima.

Tačno, ali ni problem hrane nije beznačajan. Da jeste beznačajan, ne bi zapadne kompanije imale tolike površine poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini i Rusiji.

[fazan]

Nije proglem u hrani, već u energentima i rijetkim metalima.

Tačno, ali ni problem hrane nije beznačajan. Da jeste beznačajan, ne bi zapadne kompanije imale tolike površine poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini i Rusiji.

Мислим да Западна Европа може сама да се прехрани, и то без проблема. Европски концепт пољопривреде форсира мања газдинства (мања у односу на нпр. америчка, а не уситњена српска). Оно што може да недостаје је вештачко ђубриво.

[kumbor]

На основу оног што сам видео у северној Италији прошлог пролећа, оних некадашњих цена од 1 Еур за поједина поврћа више нема. Цене су повећане најмање дупло.

[Istria 052]

На основу оног што сам видео у северној Италији прошлог пролећа, оних некадашњих цена од 1 Еур за поједина поврћа више нема. Цене су повећане најмање дупло.

Su gdje u Evropi, dijelom posljedica povecanih cijena inputa, a dijelom špekulacijama, najviše trgovačkih lanaca

[fazan]

На основу оног што сам видео у северној Италији прошлог пролећа, оних некадашњих цена од 1 Еур за поједина поврћа више нема. Цене су повећане најмање дупло.

Све је поскупело, то је последица инфлације.

[Boro Prodanic]

Кучеренкo: Уништено 90 одсто енергетских капацитета Украјине

Украјина увела искључење струје за индустријске и кућне потрошаче у свим регионима и повећала је увоз струје из Румуније, Пољске, Словачке, Мађарске и из Молдавије.

Према речима бившег министра инфраструктуре Алексеја Кучеренка, око 90 одсто украјинских капацитета за производњу електричне енергије је уништено руским ракетним нападима.

„Изгубили смо око осам хиљада мегавата струје, то је много, од осам хиљада тренутно ради 800“, рекао је Кучеренка позивајући се на енергетичаре и упозоравајући на велике нестанке струје током лета и зиме.

Не очекује се драматично побољшање ситуације, јер се оштећена инфраструктура не може брзо обновити, упозорио је украјински посланик у интервјуу за Јутјуб канал „Вишка”.

Москва је почела да гађа украјинску енергетску инфраструктуру у јесен 2022, након што су украјинске снаге у октобру напале Кримски мост.

Последњих месеци Русија је интензивирала ударе на украјинске војне и енергетске објекте. У априлу је руско министарство одбране саопштило да је бомбардовање било одговор на покушаје Кијева да гађа руску нафтну инфраструктуру.

Украјина је од јануара покренула вишеструке нападе дугог домета на енергетске објекте дубоко у Русији, укључујући складишта нафте и рафинерије, користећи дронове камиказе. 

У априлу је руски председник Владимир Путин рекао да руски удари на енергетске објекте „директно утичу на одбрамбену индустрију Украјине“, називајући их делом напора за „демилитаризацију“.

Да би ублажила притисак на електричну мрежу, Украјина је увела привремене искључење струје за индустријске и кућне потрошаче у свим регионима. Осим тога повећала је увоз електричне енергије из суседних земаља Румуније, Пољске, Словачке, Мађарске и из Молдавије.

Раније овог месеца украјински министар енергетике Герман Галушченко изјавио је да су комбиновани финансијски губици од руских напада износили више од милијарду долара и упозорио да ће та цифра вероватно расти.

Izvor

[PakleniVuk]

Ekonomski koridor od Indije do Grčke moguća šansa za Srbiju

Uspostavljanje ekonomskog koridora od Indije do Grčke pod pokroviteljstvom SAD može biti velika šansa za Srbiju, koja bi na taj način povećala svoju ekonomsku moć i geostrateški značaj, navodi se u analizi Instituta politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope.

U analizi se ističe da je u septembru prošle godine ozvaničen početak uspostavljanja ekonomskog koridora Indija - Evropa, pri čemu taj projekat buhvata države američke saveznice na potezu dugom 4.800 kilometara, i dodaje da je prva tačka u Evropi koju koridor ''udara'' grčka luka Pirej, u geografskog položaja Srbije.

- Srbija se nalazi na povoljnom geografskom položaju i sigurno ima mogućnost da se izbori za svoje priključenje ovom projektu. Time bi Srbija povećala svoj geostrateški značaj i ekonomsku moć - stoji u analizi.

Dodaje se da će za Srbiju ''jedan od uslova'' biti njena ''orijentacija''.

Ekonomski koridor Indija-Bliski Istok-Evropa (IMEC) počinje u indijskoj luci Mombaj, putuje preko arapskog zaliva i završava se u Evropi, a, kako se navodi, predstavlja odgovor na sve veću ekonomsku zavisnost od Kine.

Istovremeno, dodaje se, ozvaničavanjem ovog koridora, Zapad šalje jasnu poruku Kini da ona više neće imati monopol na saradnju sa Azijom.

- Nepredvidljiva ekonomska politika i povećani rizici po kritično snabdevanje uzrokovali su proces kreiranja prijateljskih lanaca snabdevanja kroz partnerstva sa onim državama koje dele minimum zajedničkih vrednosti i interesa - navodi se u analizi i dodaje da je Evropa veoma ranjiva na strateško snabdevanje iz NR Kine, usled geografskih, političkih, bezbednosnih i ekonomskih faktora.

Analiza je pre svega usredsređena na položaj Indije i njenu budućnost, pošto joj se predviđa da za tri godine postane treća najveća ekonomija u svetu (iza Kine i SAD), pa se u njoj navodi da Indija dobija istorijsku šansu da se izvuče iz ''kineskog obruča'' i ''doslovno zameni Kinu kao proizvodnu bazu'', nakon što je Kina, kao veliki proizvođač, dobila i ''političke ambicije''.

Dodaje se da su ekonomija i bezbednost neodvojive kategorije, i ocenjuje da niko osim SAD nema kapacitet potpune zaštite koridora, i da je zbog toga važno ''očuvati Kisindžerovu postavku i ravnotežu moći'' na Bliskom Istoku.

Kao najveća bezbednosna pretnja navodi se Iran, najviše kad je reč o delu koridora od Mombaja do Bliskog Istoka, dok se kopnena ruta od UAE do Izraela smatra relativno zaštićenom, pošto ''američke posade na patriot sistemima i vojne baze garantuju potpunu bezbednost po dubini Arabijskog poluostrva.

U analizi se navodi da bi u slučaju oružanog sukoba u blizini kineskog regiona Tajvan došlo do blokade puteva koji vode ka i iz Kine, što znači da postoji veliki rizik da Kina obustavi sporuke kritičnih sirovina, polu-proizvoda i finalnih proizvoda u svrhu ekonomskog pritiska.

- Primer kineskog obračuna sa Litvanijom zbog Tajvana ukazuje na to da je 80 odsto trgovine bilo suspendovano. Peking je otišao toliko daleko da nije kupovao prozivode koji su sadržali litvanske delove. Slična je situacija na polju kritičnih sirovina - navodi se u analizi.

izvor

P.V.: Ovo može da nam da neke od odgovora na događaje u Persijskom zalivu i oko Izraela , ali daje i odgovore na pitanja zašto Rusi traže od Indije da naftu i gas plaćaju u Kineskim juanima. Inače ovo je najavljeno još pre godinu ili dve kao "Američka konkurencija Kineskoj inicijativi Pojas i put". Amerikanci očigledno shvataju da naredna država koja će doživeti "ekonomski bum" nakon Kine je Indija i vide priliku da se oni "ubace" kao "dileri" jeftine robe iz Azije ka Evropi (normalno za procente) ,a da li će ti poslovi ići preko njih ,preko Rusa ili direktno sa Indijom,videćemo. Za sada neki od poslova u Srbiji u koje je uključena Indija (kao na primer izgradnja Moravskog autoputa) zaista idu preko SAD ,a izvođači su iz Indije.

[fazan]

Ekonomski koridor od Indije do Grčke moguća šansa za Srbiju

Има неколико детаља који се игноришу. Поморски пут од Индије до Емирата пролази кроз Омански залив, уз иранску обалу. Тај пут би значио претовар у Емиратима, копнени транспорт кроз Саудијску Арабију и Јордан до Израела, утовар на бродове за Грчку. Ризичан део је обала Ирана.

Пуно је логичнији поморски пут кроз Суецки канал. Ту је ризична обала Јемена, али мислим да је лакше неутралисати Јемен него држати Иран под контролом. Уз то, нема претовара, све се транспортује морем и све је јефтиније.

Када је Пиреј у питању, игнорише се да су га купили Кинези. То наравно не значи да не може да прима робу из Индије.

Што се тиче мог личног искуства, а радио сам и са Кинезима и са Индијцима, мислим да Индијци не могу да достигну продуктивност Кинеза. Вијетнам је мањи, али ја бих производњу технолошке робе широке потрошње пре послао тамо него у Индију. Крпице могу да се производе било где, па и у Африци.

Међутим, занемарује се реиндустрализација Америке. Производња се враћа у Америку, или у Мексико, где је радна снага јефтинија. Уз то треба додати и циркуларну економију, где се сировине за нове производе добијају рециклирањем.

[Boro Prodanic]

Гаспромов извоз гаса у Европу у мају порастао за 39 одсто међугодишње

МОСКВА – Руски енергетски гигант Гаспром је у мају извезао у Европу 89,5 милиона кубних метара гаса, што је за 39 одсто више него у истом месецу лане.

Како преноси Ројтерс, Гаспромов извоз гаса у Европу је порастао за 7,3 одсто у односу на април.

Гаспром је престао да објављује податке о извозу од почетка 2023, тако да је британска агенција израчунала ове бројке на основу дневних извештаја о транзиту руског гаса преко Украјине и података европског гасног оператера Ентсог.

Прошле године је Гаспромов извоз гаса у Русију пао за 55,6 одсто у односу на 2022, тако да је тренутни пораст извоза у мају 2024. последица ефекта ниске базе из прошле године, наводи портал Оилприце.

Гаспром је почетком маја објавио да је у 2023. забележио годишњи губитак у износу од 629,1 милијарду рубаља, што је отприлике 6,4 милијарде евра, а лош резултат је пре свега последица пада прихода од испоруке гаса у Европу.

Гаспром је престао да објављује податке о извозу од почетка 2023, тако да је британска агенција израчунала ове бројке на основу дневних извештаја о транзиту руског гаса преко Украјине и података европског гасног оператера Ентсог.

Прошле године је Гаспромов извоз гаса у Русију пао за 55,6 одсто у односу на 2022, тако да је тренутни пораст извоза у мају 2024. последица ефекта ниске базе из прошле године, наводи портал Оилприце.

Гаспром је почетком маја објавио да је у 2023. забележио годишњи губитак у износу од 629,1 милијарду рубаља, што је отприлике 6,4 милијарде евра, а лош резултат је пре свега последица пада прихода од испоруке гаса у Европу.

Izvor