Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

MIP Ukrajine zatražilo je od Rusije garancije bezbednosti komercijalnih konvoja i morskih luka


Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine zatražilo je od Rusije garancije bezbednosti komercijalnih konvoja i morskih luka radi organizovanja izvoza žita, saopštio je portparol ukrajinskog spoljnopolitičkog resora Oleg Nikolenko.

„Prvi korak Rusije mora biti povlačenje njenih snaga iz morske akvatorije oko Ukrjaine i davanje garancija bezbednosti i nenapadanju na luke i komercijalne konvoje“, napisao je Nikolenko na Fejsbuku (društvenoj mreži kompanije Meta koja je, zajedno s Instagramom, u Rusiji zabranjena kao ekstremistička).

Ranije je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da će Vojno-mornarička flota Rusije obezbediti nesmetani prolazak brodovima s ukrajinskim žitom, ukoliko Ukrajina ukloni mine iz svojih teritorijalnih voda.

izvor

[Dreadnought]

Saudijska Arabija spremna da zameni naftu iz Rusije


Saudijska Arabija obavestila je zapadne zemlje da je spremna da poveća proizvodnju nafte ukoliko Rusija smanji eksploataciju zbog sankcija, piše list „Fajnenšal tajms“, pozivajući se na izvore.

Prema navodima lista, u Saudijskoj Arabiji smatraju da još uvek nema nestašice, uprkos napetoj situaciji na tržištu nafte. Međutim, u slučaju smanjenja proizvodnje nafte u Rusiji zbog sankcija Evropske unije veće su šanse da dođe do deficita goriva.

Saudijska Arabija više puta je odbila pozive Bele kuće i G7 da poveća proizvodnju nafte. Međutim, prema rečima jednog od sagovornika „Fajnenšal tajmsa“, posete američke delegacije Kraljevini doprinele su jačanju odnosa. Tokom pregovora saudijska strana je pristala da preduzme mere u cilju smanjenja cena nafte i da poveća proizvodnju energenta u slučaju nestašice.

„Saudijska Arabija je svesna rizika, te da joj nije u interesu da gubi kontrolu nad cenama nafte“, prokomentarisao je jedan od sagovornika britanskog lista.

Kako je precizirano, bilo je reči i o povećanju proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji i UAE. Diplomatski izvor je saopštio da ta odluka može biti objavljena 2. juna na sednici OPEK+, ali da nije konačno doneta. U slučaju postizanja dogovora, povećanje proizvodnje nafte koje je planirano za septembar biće pomereno za jul i avgust.

izvor

[Dreadnought]

„Bolje bi bilo da se spremite“: Najveća američka banka upozorila na predstojeći ekonomski uragan


Direktor američke banke „JP Morgan“ Džejmi Dajmon upozorio je na nadolazeći ekonomski uragan.

„Znate, govorio sam da dolaze olujni oblaci, ali ću sada reći drugačije: to je uragan“, rekao je on za Si-En-Bi-Si.

Prema njegovim rečima, predstojeća recesija zahteva od banke nove mere.

„Bolje bi bilo da se spremite. ‘JP Morgan’ se sprema. Sada deluje da je sve u redu i svi misle da se federalne rezerve mogu izboriti sa time. Međutim, uragan je ispred i kreće se ka nama. Ne znamo da li će biti mali ili će biti veliki uragan kao ‘Sendi’ ili ‘Endrju’ ili neki sličan“, dodao je on.

Prema njegovim podacima, štednja koju imaju Amerikanci će trajati šest do devet meseci, nakon čega će imati ekonomske teškoće.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u aprilu imao lošiju prognozu rasta privrede SAD za 2022. godinu za 3,7 odsto, a u januaru je bila procena za rast od 4 odsto. U MMF-u, međutim, ne predviđaju recesiju u američkoj ekonomiji.

Na osnovu prognoza MMF-a prema zaključcima za 2023. godine bruto domaći proizvod (BDP) SAD će porasti za 2,3 odsto, a ne za 2,6 odsto, kako se ranije očekivalo. Prema zaključcima iz 2021. godine američka ekonomija je porasla za 5,7 odsto.

U skladu sa prognozom analitičara „Kapital ekonomiks“ Nila Šeringa, ekonomski pad u SAD će se desiti u drugoj polovini ove godine, a najugroženiji sektori će biti proizvodnja trajnih dobara, opreme i nekretnina.

izvor

[Dreadnought]

Habek: Putin neće moći još dugo da izdrži


Ministar privrede Nemačke Robert Habek izrazio je danas uverenje da sankcije EU protiv Rusije deluju i "da vreme radi protiv agresora na Ukrajinu“.

Habek je, u okviru rasprave o budžetu u Bundestagu, rekao da Vladimir Putin može vojsku još snabdevati preko domaćih proizvoda kao što su nafta ili žitarice, ali se privreda draatično raspada.

"Neće moći još dugo da izdrži“, uveren je on. Habek kaže da Putin od prihoda od nafte i gasa zbog sankcija gotovo više ništa ne može kupiti.

"Nedostaju bezbednosna ažuriranja programa za avione, zbog čega avioni moraju biti prizemljeni. Trgovina sa neutralnim ili proruskim zemljama jasno se smanjuje. Vreme ne radi u korist, već protiv Rusije“, naglasio je on.

Kazao je da je sramno da Nemačka još uvek kupuje ruske energente, ali je dodao da nemačka privreda i stanovništvo daju svoj značajan doprinos za funkcionisanje sankcija.

izvor

[Dreadnought]

Gardijan: Rusija dobija ekonomski rat koji je pokrenuo Zapad


Rusija dobija ekonomski rat koji je pokrenuo Zapad, a sankcije koje su uvedene protiv nje ne deluju, smatra autor britanskog „Gardijana“ Lari Eliot.

„Prošlo je već tri meseca od kada je Zapad počeo svoj ekonomski rat protiv Rusije i on ne ide po planu. Naprotiv, sve ide veoma loše“, piše autor.

Prema njegovim rečima, sankcije nisu uvedene zato što su najbolje rešenje, nego zato što su bile bolje od ostalih varijanti: ne činiti ništa ili se vojno umešati u sukob. Ipak, i sankcije, ocenjuje Eliot, nisu dovele do očekivanih ciljeva.

„Rusija bez teškoća pronalazi alternativno tržište za svoju energetiku, njen izvoz nafte i gasa u Kinu u aprilu je porastao za više od 50 odsto u poređenju s prethodnom godinom. Evropa samo postepeno odustaje od svoje zavisnosti od ruskih energenata i zbog toga je Putin uspeo da izbegne munjevitu finansijsku krizu“, navodi Eliot.

On ukazuje na to da je rublja ojačala zahvaljujući kontroli kretanja kapitala i pozitivnom saldu trgovačke ravnoteže. Rusija ima vremena da pronađe alternativne izvore rezervnih delova i opreme iz zemalja koje su spremne da zaobiđu zapadne sankcije.

„Ako su potrebni dokazi za to da sankcije ne deluju, onda je to odluka predsednika SAD Džoa Bajdena da isporuči Ukrajini napredne raketne sisteme. Nada se svodi na to da će savremene američke vojne tehnologije učiniti ono što do sada nije uspevalo zabranom na isporuku energenata i konfiskacijom ruske imovine: da se Putin natera da povuče vojsku“, piše autor.

Eliot smatra da postoji nekoliko potencijalnih načina da se ruska specijalna vojna operacija završi. Prema njegovim rečima, među njima je „malo verovatna“ varijanta da Rusija bude poražena, zatim ekonomska blokada koja bi na kraju mogla da „proradi“, ili mirovni sporazum.

Autor smatra da „ekonomska realnost govori samo jedno: pre ili kasnije će biti zaključen sporazum“.

izvor

[Dreadnought]

Gasprom sumirao: Većina evropskih uvoznika plaća u rubljama


Gasprom je kompletirao spisak evropskih kompanija koje su odbile plaćanje gasa u rubljama.

Reč je o šest kompanija iz pet zemalja koje nisu ispunile zahtev Rusije da gas plaćaju isključivo u rubljama, dok je većina evropskih kompanija i država ipak prihvatilo novu šemu plaćanja. Budući da su majski rokovi plaćanja prošli, ne očekuje se da će druge evropske kompanije odustati od uvoza ruskog gasa.

Isporuke gasa najpre su prekinute bugarskoj kompaniji Bulgargaz i poljskoj PGNiG, još u aprilu. Gasprom je zatim 21. maja isključio finski Gasum, a 31. maja gas iz Rusije prestao je da se isporučuje holandskoj kompaniji GasTerra. Od 1. juna prekinute su isporuke za dansku kompaniju Orsted i za Šel Enerdži, prenosi ruski Vzgljad. Prethodno je početkom aprila Litvanija saopštila da je prekinula uvoz gasa iz Rusije.

"Verujem da je ovo maksimalan broj kompanija koje su odbile da pređu na plaćanje u rubljama. Naš institut i drugi stručnjaci predvideli su upravo takvu listu. Danska i holandska vlada zvanično su zabranile svojim kompanijama prelazak na šemu plaćanja u rubljama još u aprilu. Kasnije im se pridružila Finska“, rekao je direktor moskovskog Instituta za energetiku i finansije Aleksej Gromov.


Ne izlaze u javnost sa detaljima

Kompanije iz ostalih evropskih zemalja nastavile su da uvoze ruski gas, ali ne izlaze u javnost sa detaljima svog novog sporazuma sa Gaspromom. Većina tvrdi da gas i dalje plaćaju evrima, ne pominjući otvaranje bankovnih računa u rubljama u Gasprombanci. Kompanija MVM iz Mađarske navodi da "plaća u evrima, a Gasprombanka ih konvertuje u rublje i uplaćuje Gaspromu“, prenosi Politico.

Nemačka kompanija VNG saopštila je da će njihovi računi i dalje biti denominovani u evrima koje uplaćuju Gasprombanci u skladu sa procedurom, kao i da pretpostavlja da "konverzija u rublje neće izazvati nikakve poteškoće“, navodeći da je "otvaranje računa prošlo potpuno glatko“. Nemački uvoznik RWE saopštio je da je "spreman za plaćanje u evrima“, kao i da je otvorio odgovarajuće račune. "Ponašamo se u skladu sa evropskim i nemačkim propisima“, navela je kompanija.

Nemački Uniper, jedan od partnera Gasproma u finansiranju projekta "Severni tok 2“, potvrdio je da je otvorio račun u Gasprombanci i tako napravio aranžman za plaćanje u evrima u skladu sa novim mehanizmom plaćanja. Još jedna kompanija koja je učestvovala u izgradnji gasovoda "Severni tok 2“, francuska Engie izrazila je prošle nedelje spremnost "da izvrši svoje obaveze plaćanja“ sve dok je to u skladu sa evropskim okvirom sankcija. Budući da im dostava gasa nije u međuvremenu prekinuta, logično je zaključiti da su i oni platili.

Italijanska kompanija Eni saopštila je još sredinom maja da je započela "proces otvaranja dva računa u Gasprombanci“, a austrijska OMV je navela da je "primenila proces plaćanja u skladu sa sankcijama koji obezbeđuje da isporuke gasa mogu da budu plaćene na vreme“. Češka kompanija ČEZ kratko je saopštila da je uplatu izvršila u evrima u skladu sa preporukom Evropske komisije. "Nećemo komentarisati detalje“, naveli su češki uvoznici ruskog gasa.

I slovački SPP tvrdi da je fakturu uplatio u evrima prema važećem ugovoru "na osnovu mišljenja EU da takvo plaćanje nije kršenje ili zaobilaženje sankcija. Geoplin iz Slovenije saopštio je da je "sa ruskim partnerom usaglasio proceduru plaćanja koja je u skladu sa ugovorom i istovremeno u okviru mera i preporuka institucija EU“.


Koliko je izgubio Gasprom?

Računica pokazuje da je Gasprom izgubio ugovore za isporuke od 20 do 30 milijardi kubnih metara godišnje, a to predstavlja 12 do 20 odsto ukupnog izvoza ruskog gasa u EU, koji je 2021. godine dostigao oko 155 milijardi kubnih metara. U međuvremenu u aprilu je došlo do značajnog priliva tečnog gasa u Evropu, a najveće količine stigle su na terminale u britanskim lukama.

Holandija i Danska računaju na taj gas, kao i na isporuke iz Norveške. Finska ima u planu da se snabdeva putem gasovoda iz Estonije, dok Poljska računa na pošiljke tečnog gasa koje bi stizale u njihove luke, kao i na gasovod Baltik kojim bi joj gas stizao iz Norveške. Poljska takođe ima pune rezervoare ruskog gasa. Bugarska računa na gas iz Azerbejdžana koji bi joj stizao preko Grčke. Podsetimo, Rusija od 1. aprila prihvata isključivo plaćanje gasa u rubljama od kupaca iz EU. U tu svrhu predložila je evropskim kompanijama šemu otvaranja dva računa u Gasprombanci, jednog u evrima, a drugog u rubljama.

izvor

[Dreadnought]

Rusija upozorila: "Taj korak je autodestruktivan"


Rusija je upozorila da će odluka Evropske unije o delimičnom prekidu uvoza ruske nafte verovatno dovesti do destablizacije globalnih energetskih tržišta.

Ocenila je da je reč o "autodestruktivnom koraku", koji bi mogao da ima povratne posledice po evropski blok.

"Odluke Evropske unije o delimičnom napuštanju ruske nafte i naftnih proizvoda, kao i zabrana osiguranja ruskih trgovačkih brodova, vrlo će verovatno izazvati dalji rast cena, destabilizovati energetska tržišta i poremetiti lance snadbevanja", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, a prenosi Rojters.

Zvanična Moskva tvrdi i da će ova odluka ugroziti ekonomiju EU, iako je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao da će se na ovaj način oduzeti značajna količina sredstava Rusiji i stvoriti dodatan pritisak za prestanak vojne kampanje u Ukrajini.

"Brisel i njegovi politički sponzori u Vašingtonu snose punu odgovornost za rizik pogoršanja globalne prehrambene i energetske krize, uzrokovane nelegitimnim akcijama Evropske unije", zaključuje rusko ministarstvo.

izvor

[Dreadnought]

Brodovi mogu da napuste luke


Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da brodovi koji prevoze žito mogu da napuste ukrajinske luke u Crnom moru preko humanitarnih koridora i da je Rusija spremna da garantuje njihovu bezbednost, javila je agencija Interfaks.

Ministarstvo odbrane je, takođe, navelo da Rusija neće iskoristiti humanitarnu situaciju u Ukrajini u svrhu onoga što Moskva naziva, svojom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, preneo je Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Sankcije Rusiji pogoršavaju globalnu situaciju


Rusija nije iznenađena novim sankcijama koje su uvele SAD i ostaje pri uverenju da ovakva ograničenja samo pogoršavaju globalnu ekonomsku situaciju i utiču na dostupnosti i bezbednosti hrane u svetu, saopštio je ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov.

„Nismo iznenađeni novim ograničenjima“, rekao je ambasador, opisujući ih kao „još jednu potvrdu rusofobične histerije Vašingtona“, prenosi TAS S.

„Uvereni smo da će se sa štetnom praksom ograničavanja samo pogoršati globalna pitanja, što će dovesti do novih poremećaja u lancima snabdevanja i uticati na bezbednost hrane. Ekonomske fluktuacije mogu uticati i na Sjedinjene Države“, naglasio je Antonov na Telegram kanalu ruske ambasade.

On je još rekao da je Moskva čak i u situaciji kada je pogođena ograničenjima i zabranama, spremna da servisira svoje dugove.

"Uvereni smo da pokušaji da se blokira mogućnost plaćanja za Rusiju neće ostati neprimećena od strane ozbiljnih investitora, podrivajući poverenje u SAD“, rekao je ruski ambasador.

izvor

[Dreadnought]

"Turska kupuje kradeno žito"


Ukrajinski ambasador u Ankari Vasil Bodnar izjavio je danas da je Turska jedna od zemalja koje kupuju žito koje je Rusija ukrala od Ukrajine.

Bodnar je dodao da je zatražio pomoć od turskih vlasti i Interpola, koji istražuju ko učestvuje u transportu žitarica koje prolaze kroz turske vode, prenosi Rojters.

Pozivajući se na diplomatske izvore, turska agencija Anadolija juče je izvestila da je u planu pokretanje komandnog centra u Istanbulu koji bi omogućio izvoz 20 miliona tona žitarica iz ukrajinskih luka.

izvor