B.P: evo:Austrija priznala: Rusija nije pala na kolena, bolje stoji nego pre sankcijaKad su evropske sile zajedno sa SAD počele da uvode talas za talasom ograničenja prema Moskvi, očekivanje je bilo jasno: ruska privreda će pokleknuti, a zemlja će ekonomski potonuti.
Međutim, kako sada priznaju čak i zapadni mediji – stvari su krenule sasvim drugim tokom. Austrijsko izdanje EXXpress otvoreno je iznelo zapanjenost: umesto kolapsa, usledio je oporavak, pa čak i rast.
U tekstu objavljenom pod upečatljivim naslovom, novinari iz Beča navode da je Rusija danas ekonomski jača nego pre tri godine. I to ne u prenesenom smislu.
Prema brojkama koje navode, bruto domaći proizvod Ruske Federacije porastao je za 3,6% u 2023., a isti rast zabeležen je i u 2024. godini. Pored toga, Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozira dodatni rast od 1,3% u tekućoj 2025. Ovi podaci, kako pišu autori, u suprotnosti su sa svim predviđanjima sa Zapada.
Na početku, činilo se da će izvozni sektor biti najviše pogođen. Prva godina nakon pokretanja specijalne operacije donela je pad izvoza od 8,4%. Ali upravo tu je, paradoksalno, ležao preokret.
Rusija je, prisiljena novim okolnostima, počela da se okreće Istoku – i to ne deklarativno, već konkretno. Kina i Indija postale su ključni trgovinski partneri. Pomeranjem fokusa sa evropskih tržišta na azijska, Moskva je uspela da nadomesti izgubljene pozicije i stabilizuje tokove.
Austrijski autori, naviknuti da iz svojih kancelarija u Beču analiziraju posledice sankcija, sada konstatuju nešto što donedavno ne bi ni uzeli u obzir: „Zapadne sankcije nisu uspele. Danas je ruska ekonomija u boljoj formi nego 2022. godine.“
Ovo priznanje, koliko god bilo iznenađujuće, poklapa se s već uočenim trendovima u međunarodnim ekonomskim krugovima – ali do sada se retko ko usuđivao to reći javno. Uostalom, priča o „padanju na kolena“ sada sve više liči na mit koji se raspao pod teretom stvarnosti.
Ako se nešto može naučiti iz ove epizode sankcione politike, onda je to da pokušaji ekonomskog pritiska ne donose uvek željeni efekat.
Ponekad – a ovaj slučaj to očigledno potvrđuje – takve mere mogu čak ojačati otpornost ciljanog sistema, pogotovo kada iza njega stoji ogromno tržište, prirodni resursi i alternativa u strateškim savezima van evroatlantskog prostora.
I dok evropske ekonomije grcaju pod sopstvenim teretom inflacije i energetskih lomova, ruski pokazatelji idu u suprotnom smeru. I to više nije pitanje mišljenja – već statistike.
Pa ako je neko zaista mislio da će 2022. biti prekretnica koja vodi ka ekonomskom potonuću Rusije, sada se mora suočiti s time da je ta prognoza imala jedan fatalan nedostatak – bila je zasnovana više na željama nego na realnosti.
Izvor
