Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Gorivo – pet dolara; Da li će biti oboren rekord?


Nacionalna prosečna cena galona goriva u SAD dostigla je 5 dolara i uskoro bi mogla da nadmaši istorijski rekord postavljen 2008. godine.

Cena gasa u Sjedinjenim Državama nastavlja da raste na cenu od preko pet dolara, što je cifra koja se pokazuje neverovatno skupom za američke porodice i koja predstavlja prosečno povećanje cene galona gasa od skoro dva dolara pre godinu dana.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, procenjuje se da će ukupna potražnja porasti za 1,3 odsto do kraja 2022. godine.

Po prvi put ikada, galon običnog gasa sada košta pet dolara u proseku širom zemlje, prema subotnjem izvеštaju AAA, piše CNN, a prenosi Čikago glasnik.

Međutim, to teško da je iznenađenje. Cene goriva su stalno rasle poslednjih osam nedelja, a ova najnovija prekretnica označava 15. dan zaredom kada je AAA očitavanje dostiglo rekordnu cenu, i 32. put u poslednja 33 dana.

Tekućoj energiji se ne nazire mali kraj krize, čini se da je samo pitanje vremena kada će istorijski rekord za galon u SAD biti potučen: u julu 2008. cena gasa je dostigla 4,14 dolara po galonu, što bi, kada se prilagodi inflaciji, iznosilo oko 5,37 dolara u današnjim dolarima.

U mračnim vestima za vozače, JP Morgan je prognozirao da bi prosečna cena benzina mogla da dostigne 6,20 dolara po galonu do avgusta ove godine, pod pretpostavkom da nema brzog rešenja faktora koji trenutno podstiču rast cena.

izvor

[Dreadnought]

Objavljeno koliko je Rusija zaradila od nafte i gasa u prvih 100 dana rata


Rusija je u prvih 100 dana rata u Ukrajini od izvoza fosilnih goriva zaradila 93 milijarde evra.

Većina fosilnih goriva poslata je u Evropsku uniju, a prosečna izvozna cena bila je oko 60 odsto viša nego lane, pokazalo je novo istraživanje.

Naime, prema izveštaju nezavisnog Centra za istraživanje energije i čistoću vazduha (CREA) u Finskoj, čak 61 odsto izvoza ruskih fosilnih goriva otišlo je u Evropsku uniju za oko 57 milijardi evra. Najveće pojedinačne zemlje uvoznice ruskih fosilnih goriva su Kina (12,6 milijardi evra), Nemačka (12,1) i Italija (7,8 milijardi evra), stoji u izveštaju koji je objavio AFP, a prenosi Indeks.

Najviše ruskih prihoda od fosilnih goriva odnosi se na sirovu naftu (46 milijardi evra), a potom slede gas koji Rusija izvozi gasovodima, naftni derivati, prirodni gas (LNG) i ugalj.


"Francuska postala najveći kupac gasa na svetu"

Iako je ruski izvoz fosilnih goriva pao u maju jer su mnoge zemlje i kompanije smanjile uvoz ruskih energenata zbog napada na Ukrajinu, globalni rast cena fosilnih goriva nastavio je da puni ruski budžet pa su ruski prihodi od fosilnih goriva dostigli rekordne nivoe.

Ruske cene fosilnih goriva za izvoz su u proseku 60 odsto više nego lane, stoji u izveštaju. Neke zemlje, poput Kine, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, povećale su uvoz fosilnih goriva iz Rusije, navodi se.

"Dok EU razmatra strože sankcije Rusiji, Francuska je povećala svoj uvoz i postala najveći kupac prirodnog gasa na svetu", rekla je analitičarka CREA-e Lauri Milijirta.

"S obzirom na to da se većina tih kupovina ne odnosi na dugoročne ugovore, to znači da je Francuska svesno odlučila da koristi ruske energente nakon napada na Ukrajinu", dodala je.

izvor

[Dreadnought]

Mađarska stavila na raspolaganje svoje rezerve goriva susednoj zemlji


Mađarska je stavila na raspolaganje svoje rezerve goriva kako bi osigurala snabdevanje u susednoj Austriji.

Do toga je došlo nakon mehaničkog incidenta u rafineriji Švehat OMV-a, nadomak Beča, tokom kojeg je oštećeno glavno postrojenje za destilaciju sirove nafte,

OMV je zbog incidenta morao da odloži ponovno pokretanje rafinerije Švehat, koja je od 19.aprila u remontu, što je nagoveštavalo probleme u snabdevanju.

Najpre je austrijska vlada oslobodila svoje strateške rezerve goriva za obezbeđivanje snabdevanja u Austriji. Potom je OMV pojačao porizvodnju u svojim drugim rafinerijama, kao što je Burghauzen na jugu Nemačke i Petrobrazi u Rumuniji, koji će isporučivati, privremeno, veće količine goriva za austrijsko tržište.

Za sada je neizvesno koliko će dugo trajati popravke u Švehatu.

Zbog mogućih problema sa snabdevanjem kerozinom, bečki aerodrom je apelovao na sve aviokompanije koje sleću u Beč da ne toče kerozin, već da to učine na drugim destinacijama.

izvor

[Dreadnought]

Katastrofa može da počne; Nemcima rečeno šta da rade: Spremite i 500 evra; Austrijanci mogu da jedu bube


Nadležne službe u Nemačkoj podsetile su građane šta da učine da bi bili spremni na vanredne situacije poput prirodnih katasrofa, pa i nuklearnog napada.

Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofi (BBK) izdala je niz uputstava za građane Nemačke o tome kako bi trebalo cda se ponašaju u vanrednim situacijama, ali i kako da se za njih pripreme.

"Obilne kiše koje su u julu 2021. izazvale razorne bujične poplave u nekoliko regiona Nemačke, pandemija koronavirusa od 2020., uragan Friederik iz 2018. koji je oštetio dalekovode i ostavio 140.000 ljudi bez električne energije - ovi događaji su samo nekoliko primera vanrednih situacija koje su se dogodile u Nemačkoj poslednjih godina", navodi se na službenim stranicama BBK.

Dalje se navodi da system državne pomoći interveniše u takvim situacijama, ali da ni najbolja pomoć nije uvek tu odmah. “U slučaju velike štete spasilačke službe ne mogu biti svugde u isto vrijeme. Zato, oni koji su spremni mogu da pomognu sebi, rodbini i susedima dok ne stigne državna pomoć i smanjr štetu zaštitnim mjrama. Pomozite zajedno u rešavanju hitnih slučajeva i preduzmite mere opreza", apeluju na nemačke građane iz BBK.

Pritom im nude detaljne, konkretne i smislene predloge i preporuke za planiranje lične pripravnosti za hitne slučajeve, prenosi Index.hr.


Plan za stvaranje potrebnih zaliha

"Planirajte zajedno. Sednite sa svojom porodicom i razmislite o sledećem: Koliko smo ja i moja porodica u opasnosti? Je li mesto stanovanja npr. u području s rizikom od poplave? Razgovarajte o rutama bekstva, mestima susreta i tome kako se do vas može doći. Možda neće svi članovi porodice biti kod kuće u slučaju katastrofe", navodi BBK.

BBK nudi i dve brošure za građane: 1. Saveti za hitne slučajeve i ispravno postupanje u vanrednim situacijama na 68 stranica i 2. Moja lista za hitne situacije.

Poručuju i da bi svaki nemački građanin trebalo da kod kuće ima namirnica i ostalih potrebnih sredstava za 10 dana te da je odgovornost svakog pojedinca i porodice da stvore zalihe te vrste.

To su, kako se navodi dalje, dve litre vode po osobi po danu, dakle 20 litara po osobi za 10 dana. Zatim, preporuka je i da se nabavi 3,5 kilograma proizvoda od žitarica, poput brašna i testenine, 2,5 kilograma voća i orašastih plodova, 2,6 kilograma mleka i mlečnih proizvoda, 4 kilograma povrća itd.

Građanima se savetuje i da imaju zalihe lekova i drugih medicinskih proizvoda, kao i higijenskih potrepština. Trebalo bi I da imaju spremne i zaštićene najvažnije dokumente, pa čak i rezervne baterije.

Nemcima je obezbeđena I “čeking lista”, koja je dostupna svima na internet stranicama BKK, a čak postoji mogućnost da im se na njihov zahtev dostavi I na kućnu adresu.

Nemcima se još savetuje i da imaju kuće i 500 evra u gotovin.



Austrijanci isto: Svi insekti su jestivi

I austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova takođe je detaljno savetovalo građane kako da se ponašaju u slučaju neke katastrofe.

"Kako biste bili dobro pripremljeni u slučaju nužde, u kući uvek morate da imate sledeće stvari i držite ih na sigurnom mestu, na dohvat ruke: 1. svetiljku i rezervne baterije, sveće i upaljač, 2. radio na baterije i rezervne baterije, 3. važne i propisane lekove (uključujući tablete kalijum jodida u slučaju radiaktivne nesreće, koje se smu uzimati samo uz izričit nalog zdravstvenih vlasti), 4. zalihe prve pomoći, 5. važna dokumenta, 6. sredstva za ličnu negu i higijenu", navodi se na stranicama austrijskog ministarstva.

"Takođe bi trebalo da se snabdete hranom i pićem u slučaju da ne možete napustiti kuću duže vreme", napominju.

Austrijska civilna zaštita zato je objavila brošuru na 20 stranica u kojoj savetuje građanima koje zalihe bi trebalo da imaju u slučaju katastrofe.

"Ljudi mogu preživjeti oko mjesec dana bez hrane, ali najviše pet do sedam dana bez pića. Voda je najvažnija stvar za ljudski organizam. Osoba bi uz čvrstu hranu, koja se takođe sastoji od tekućine, trebalo da unosi najmanje 1,5 litara tekućine dnevno. Jer ljudi izbacuju oko 2.5 litra vode dnevno znojenjem i metaboličkim procesima. Ova ravnoteža tekućine igra važnu ulogu u ljudskom telu", navodi se u brošuri, koja na prvom mestu savetuje skladištenje dovoljnih zaliha pitke vode.

Austrijanci u svojim savetima odlaze i u postapokaliptični scenarioj, pa nude i nekoliko stranica posvećenih tome što se može jesti, a nalazi se u prirodi.

Jedan od saveta je i da preko dve milijarde ljudi svakodnevno jede insekte, a gotovo svi domaći insekti i larve su jestivi.

izvor

[Dreadnought]

Novi plan kako da oslabe Rusiju: Bajden prvi krenuo u akciju


Američki predsednik Džo Bajden pokušava da proširi koaliciju protiv Rusije kako bi izolovao Vladimira Putina i okončao rat u Ukrajini.

Dok, s druge strane, mnoge azijske, afričke i latinoameričke zemlje i dalje održavaju veze s Rusijom.

Bajdenova administracija pokušava da privoli zemlje poput Indije, Brazila, Izraela i arapskih zemalja Persijskog zaliva da se pridruže zapadnom bloku ekonomskih sankcija Rusiji, vojne podrške Ukrajini i diplomatskog pritiska kako bi se dodatno izolovao Rusiju i doprinelo kraju rata.

Uprkos partnerstvu sa SAD-om u drugim važnim bezbednosnim pitanjima, dosad nisu bile voljne da se okrenu protiv Rusije, prenosi Jutarnji pisanje Njujork tajmsa.

Svet se brzo ujedinio u reakciji protiv Rusije u Ukrajini, ali u četvrtom mesecu sukoba vidljivo je da moćna koalicija, s članicama od Severne Amerike i Evrope do istočne Azije, možda neće biti dovoljna da zaustavi Rusiju. Zato je Bajden odlučio da rizikuje: ovog leta će posetiti Saudijsku Arabiju, koju je jednom prilikom bio nazvao "parijom". U četvrtak se sastao s predsednikom Brazila Žairom Bolsonarom na marginama Samita Amerike u Los Anđelesu.

Samanta Pauer, predsednik američke Agencije za međunarodni razvoj, poručila je u utorak kako se nada da će ruska zlodela u Ukrajini uveriti neutralne države da se pridruže koaliciji protiv Moskve.

Rusija i njeni partneri, posebno Kina, osudili su napore američke vlade da proširi koaliciju, koja osim evropskih zemalja uključuje Kanadu, Japan, Južnu Koreju, Australiju i Novi Zeland.

"U savremenom svetu nemoguće je izolovati jednu zemlju, posebno tako veliku kao što je Rusija", rekao je u četvrtak Putinov portparol Dmitrij Peskov.


"Prisilna diplomatija"

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Čao Liđijan osudio je u ponedeljak SAD jer su "prisilile zemlje da zauzmu stranu u sukobu", bezobzirno preteći uvođenjem jednostranih sankcija. Nije li to prisilna diplomatija, pitao je Liđijan.

Amerikanci su zabrinuti: rubalj je pao nakon što je Putin ušao u Ukrajinu 24. februara.

Ali, od tada se oporavio jer Rusija i dalje zarađuje od izvoza nafte, gasa i drugih roba u Kinu, Indiju, Brazil, Venezuelu, Tajland i druge zemlje.

Nekim zemljama o odluci između Rusije i SAD-a zavisi život. Dok cene hrane rastu, a verovatno milioni gladuju, Vašington upozorava afričke zemlje pogođene sušom da ne kupuju žito koje je Rusija ukrala Ukrajini.

Majkl Džon Vilijams, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Sirakjuz, kaže da važne sile poput Indije, Brazila i Južne Afrike hodaju po ivici pokušavajući da očuvaju svoju stratešku autonomiju. Ne može se očekivati da će se jednostavno priključiti SAD-u.

U martu je prilikom glasanja o rezoluciji UN-a koja osuđuje agresiju Rusije na Ukrajinu 141 od 193 države osudila Rusiju. Suzdržano je bilo 35 zemalja, većinom s Bliskog istoka, iz Afrike i Južne Azije. Samo njih pet, uključujući Rusiju, glasalo je protiv.

Brazil je glasao za osudu Rusije, a Bolsonaro je tražio pregovore o okončanju rata.

Ipak, Brazil nastavlja da uvozi đubrivo iz Rusije i Belorusije. Indija i Južna Afrika bile su suzdržane. Indija ima desetinama godina strateško partnerstvo s Rusijom i oslanja se na nju u vezi s naftom, đubrivom i vojnom opremom. Bajdenova administracija nije uspela da nagovara Indiju da se pridruži koaliciji. Veze Južne Afrike s Rusijom sežu do vremena hladnog rata, kada je Sovjetski Savez podržao pokret protiv aparthejda.

Brazil, Indija i Južna Afrika, zajedno s Rusijom i Kinom, članovi su savezadržava koje čine trećinu globalne privrede. Na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova tog saveza prošlog meseca Moskva je ponudila da uspostavi rafinerija nafte i gasa sa svojim kolegama partnerima.


Najbliži saradnik neposlušan

Druge zemlje koje su bile suzdržane prilikom glasanja u UN-u, među kojima su Uganda, Pakistan i Vijetnam, optužile su protivrusku koaliciju predvođenu SAD-om da je vojnom podrškom Ukrajini zatvorila svaku priliku za mirovne pregovore. Bajdenov plan da poseti Saudijsku Arabiju, uprkos pređašnjim osudama njenih potencijalnih ratnih zločina, pokazuje koliko mu je hitno širenje koalicije.

Cilj mu je da Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati koordiniraju značajno povećanje proizvodnje nafte kako bi pomogle u snižavanju svetskih cijena dok SAD, Evropa i drugi bojkotuju rusku naftu.

Čak i najbliži saveznik SAD-a na Bliskom Istoku, Izrael, ne podržava u potpunosti Amerikance. Izrael je izrazio solidarnost s Ukrajinom, ali istovremeno se odupire nekim sankcijama i direktnoj kritici Rusije.

Valentina Sader, stručnjak za Brazil u Atlantskom savezu, izjavila je za NYT da je malo verovatno da će se Bolsonaro odmaknuti od Rusije. Brazil uzima u obzir svoje interese, ističe Sader. Tako je i s Kinom, najmoćnijim ruskim strateškim partnerom. Tri nedelje pre početka rata, ruski predesdenik Putin se 4. februara sastao s kineskim predsednikom Si Đinpingom. Dve zemlje su proglasile partnerstvo "bez ograničenja".

Krajem maja Kina i Rusija održale su svoju prvu zajedničku vojnu vežbu otkako je počeo rat u Ukrajini, strateški bombarderi nadletali su mora severoistočne Azije dok je Bajden bio u poseti Japanu. Bajden ne može da pridobije Kinu, ali i Kina se kontroliše u podršci Rusiji kako ne bi izazvala Amerikance da uvedu sankcije protiv njenih kompanija, prenosi NYT.

izvor

[Dreadnought]

Pad isporuka ruskog gasa u Evropu preko Severnog toka


Isporuke ruskog gasa u Evropu preko gasovoda Severni tok manje su danas za 22 odsto, pokazuju podaci kompanije Nord strim, operatera gasovoda.

Ruski dnevni list Gazeta piše da je za danas predviđena isporuka gasa od 4,7 miliona kubnih metara na sat, što je nešto više od 113 miliona kubnih metara dnevno.

Ova količina je za 22 odsto manja nego prethodnog dana, kada je obim isporuka bio 145 miliona kubnih metara gasa. U proseku, majski nivo isporuka je bio za 34 procenta viši i kretao se oko 170 miliona kubnih metara.

Prema podacima ukrajinskog operatora za prenos gasa, isporuke ruskog gasa preko Ukrajine ostaju na nivou iz prethodnih dana, pri čemu potražnja za transportom gasa za 13. jun iznosi 41,9 miliona kubnih metara.


izvor

[Dreadnought]

Rekordna stopa inflacije u Grčkoj – najviša od 1994. godine


Inflacija u Grčkoj je u maju dostigla 11,3 procenta na godišnjem nivou, vođena skokom cena energije i hrane.

Cena gasa je skoro utrostručena u odnosu na godinu dana ranije, dok je hrana poskupela za 12,1 odsto, dodatno opterećujući porodične budžete posebno finansijski slabijih domaćinstava, izveštava list Ekatimerini.

Osnovne životne namirnice – hleb, mleko, maslinovo ulje, meso, voće, povrće – zabeležile su visok rast cena čak i na mesečnom nivou, dodaje se u tekstu.

Majska inflacija od 11,3 procenta je druga najviša godišnja stopa zabeležena za mesec maj od 1993. godine, kada je iznosila 16,4 posto, a poslednji put kada je u bilo kom mesecu iznosila 11,3 procenta bilo je 1994. godine.

Imajući u vidu uporno visoke cene nafte, na pumpama širom Grčke beznin danas u proseku košta 2,37 evra po litru, a dizel 1,96 evra.

Za mnoge će letnji odmor u Grčkoj ove godine možda postati "san letnje noći" s obzirom na veoma velika povećanja cena trajektnih i avio karata, goriva i smeštaja, ističe Ekatimerini.

Na godišnjem nivou su u maju najviše poskupeli energenti, prema podacima Grčkog zavoda za statistiku (ELSTAT). Prirodni gas je poskupeo za 172,7 odsto u odnosu na maj 2021. godine, električna energija za 80,2 odsto, lož ulje za 65,6 posto, a gorivo i maziva za 36,6 procenata.

Kad je reč o hrani, cene hleba i cerealija su porasle za 13,4 posto, u velikoj meri kao posledica oštrog rasta cena brašna nakon ruskog napada na Ukrajinu, mlečni proizvodi i jaja su skočili za 14,1 procenat, maslinovo ulje za 23,2, meso za 13,8, povrće za 13, a kafa za 6,3 odsto.

izvor

[Dreadnought]

Zatvoreni svi granični prelazi iz Ukrajine ka Belorusiji i Rusiji


Svi granični prelazi iz Ukrajine ka Belorusiji i Rusiji (BY/RU) zatvoreni su sa obe strane, osim za izbegličke konvoje iz Ukrajine, objavio je info centar Privredne komore Srbije, putem kojeg privrednici mogu da prijave problem i informišu se o poslovanju sa kompanijama iz Ruske Federacije i Ukrajine.

Granični prelaz DJakovo iz Ukrajine prema Rumuniji otvoren je za tranzit robe i za humanitarne konvoje. Prelaz Čop prema Mađarskoj takodje je otvoren za tranzit robe i za humanitarne konvoje. Prelaz Jahodin iz Ukrajine prema Poljskoj dvosmerno je otvoren samo za humanitarne i izbegličke konvoje.

Granični prelazi Rusija-Belorusija i Rusija-Finska otvoreni su dvosmerno i saobraćaj se obavlja bez zadržavanja. Na prelazu Ubilinka-Grebneva izmedju Rusije i Litvanije kolona je duga 12 do 15 kilometara na izlazu sa procenjenim čekanjem šest, sedam dana, a na ulazu u zemlju u dužini od tri, četiri kilometra, sa procenjenim zadržavanjem dva do tri dana.

Na prelazima ka ostalom delu EU - Šumilkino/Luhama Rusija-Estonija kolona je dugačka 10 do 12 kilometara na izlazu, a zadržavanje je pet do šest dana. Kolona je duga tri do pet kilometara na ulazu uz zadržavanje tri, četiri dana. Svi prelazi iz Belorusije ka Ukrajini su zatvoreni osim za putnička vozila u izbegličkim konvojima. Prema Rusiji svi prelazi iz Belorusije su otvoreni.

Masovnije se koristi prelaz Shalćininkai - Benyakoni (LT-BY), gde je kolona ponovo 15 km, a vozila čekaju pet, šest dana na ulaz u Belorusiju i dalji tranzit ka Rusiji. Usporen je rad Belorusije carine ka EU zemljama.

Od 15.04. uvedena zabrana ulaska i tranzita teretnim vozilima sa EU registrskim oznakama na teritoriju Belorusije i to je razlog smanjenog priliva vozila na prelaze sa Belorusijom.

Za transport robe iz Ruske Federacije za Srbiju, za izradu T-1 tranzitnog dokumenta kroz EU, velika većina (PL/LT/LV/EST) špeditera zahteva kupoprodajne ugovore na uvid izmedju ruskih izvoznika i SRB uvoznika. Promet robe ka (BY/RU) nesmetano se obavlja preko EU odnosno Mađarske i dalje Slovačke, Poljske, Belorusije i baltičkim republikama za svu robu koja nije obuhvaćena paketima sankcija od 15. marta.

Zabranjen je tranzit za robu u EU iz ukrajinskih republika Donjeck i Lugansk zbog nemogućnosti dokaza o poreklu robe.

izvor

[Dreadnought]

"Rusija da deblokira izvoz žitarica"


Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras i američki državni sekretar Entoni Blinken složili su se danas da Rusija mora da deblokira izvoz žitarica iz Ukrajine i oslobodi zarobljenike kojima se sudi.

Trasova je na Tviteru saopštila da je razgovarala sa Blinkenom o ruskoj blokadi izvoza žitarica iz Ukrajine i novom zakonu koji će regulisati trgovinska pravila u Severnoj Irskoj nakon Bregzita.

"Razgovarala sam sa sekretarom Blinkenom. Složili smo se da Rusija mora da oslobodi one koji su podvrgnuti mrskim pokaznim suđenjima i blokadi izvoza žitarica“, napisala je Tras.

izvor

[Dreadnought]

Meksiko osudio NATO


Meksički predsednik osudio je politiku NATO-a prema ruskoj operaciji u Ukrajini, nazivajući je "nemoralnom".

Andres Manuel Lopez Obrador nije spomenuo imena niti NATO-a, niti SAD-a, ali njegovi komentari su poslednji primer stava njegove partije prema invaziji.

Meksiko je u Ujedinjenim nacijama glasao za osudu invazije, ali je odbio da Rusiji uvede sankcije.

Lopez Obrador je rekao da trenutna politika alijanse glasi kao da su rekli "mi ćemo vam osigurati oružje, a vi nama osigurajte mrtve, to je nemoralno".

"To je lako reći – ‘evo, šaljemo vam ovoliko novca za oružje'", kazao je.

"Je li se rat mogao izbjeći? Naravno da jeste."

izvor

[Dreadnought]

Ukrajina izgubila četvrtinu svojih obradivih površina


Ukrajina je izgubila četvrtinu svog obradivog zemljišta zbog ruske okupacije nekih oblasti na jugu i istoku zemlje, saopštilo je danas ukrajinsko ministarstvo poljoprivrede navodeći da to ipak ne predstavlja pretnju za bezbednost zemlje u hrani.

"Uprkos gubitku od 25 odsto obradivog zemljišta, struktura zasejanih useva ove godine je više nego dovoljna da osigura potrošnju" ukrajinskog stanovništva, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Tarasa Visotskij, na konferenciji za novinare.

"Ukrajinski poljoprivrednici uspeli su da se pripreme relativno dobro za setvu pre početka rata", dodao je on.

izvor

[Dreadnought]

Zaštita suvereniteta bez izolacije od ostatka sveta


Zaštita suvereniteta Rusije ni u kom slučaju ne znači izolaciju zemlje od ostatka sveta, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je naglasio da su pokušaji da se Rusija potisne iz svetskih zbivanja apsolutno beznadežni jer je to, po njegovim rečima, "zapravo nemoguće učiniti".

"Videli smo da se u okviru priprema za forum, predsednik Rusije Vladimir Putin susreo sa mladim inženjerima, preduzetnicima, naučnicima koji će takođe učestvovati na skupu, i govorio dosta o našem suverenitetu, kako tehnološkom, tako i industrijskom, komercijalnom i tako dalje. Predsednik je dao važnu napomenu da naš suverenitet ni u kom slučaju ne znači izolaciju", rekao je Peskov u intervjuu za TAS S uoči Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF).

"Istisnuti Rusiju iz međunarodnog života je apsolutno beznadežno i zapravo nemoguće, razvoj događaja tokom proteklih meseci to jasno naglašava“, rekao je Peskov, navodi TAS S.

Ranije, Peskov je rekao da glavni cilj ruske vojne operacije u Ukrajini je zaštita samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike.

"Generalno, zaštita republika je glavni cilj specijalne vojne operacije", rekao je Peskov, preneo je Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Brod sa kukuruzom iz Ukrajine stigao u Španiju


Brod koji prevozi ukrajinski kukuruz stigao je u luku na severozapadu Španije, kažu zvaničnici.

Brod sa 18.000 tona ukrajinskog kukuruza stigao je rano ujutru u ponedeljak u luku na severozapadu Španije, koristeći ono što je regionalna grupa proizvođača stočne hrane opisala kao „novi pomorski put“, koji ima za cilj da izbegne rusku blokadu ukrajinskih luka na Crnom moru.

Teretni brod „Alppila“, koji je prevozio kukuruz, stigao je u špansku luku Korunja pre zore u ponedeljak i trebalo bi da bude istovaren do utorka, rečeno je u pres službi luke za CNN.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka planira da pomogne u sprečavanju globalne gladi


Berlin razmatra poseban fond za stvaranje „žitnog mosta“ od Ukrajine

Nemačka vlada radi na ubrzanju izvoza ukrajinskog žita železnicom, a razmatra se i osnivanje posebnog fonda za plaćanje projekta.

Vlasti „rade punom brzinom kako bi žito iz Ukrajine moglo da se transportuje železnicom kako bi se sprečila glad širom sveta“, rekao je u nedelju nemačkom listu Handelsblat Mihael Teurer, član Bundestaga i vladin komesar za železnice.

Da bi olakšao stvaranje „žitnog mosta“, Berlin razmišlja o osnivanju posebnog fonda za kupovinu vagona, kao i da obezbedi izvozne kreditne garancije prevoznicima, piše list. Dodatna pomoć bi mogla biti pružena za transfer terminala na ukrajinskoj granici jer železnička mreža zemlje koristi širi kolosek od susednih zemalja.

Nemački zvaničnici veruju da bi do 10 miliona tona žitarica moglo biti prevezeno iz Ukrajine železnicom.

Nemačko poljoprivredno trgovinsko udruženje i Udruženje za trgovinu žitom Hamburške berze rekli su novinarima da su već uspostavili kontakt sa poljoprivrednim i trgovačkim kompanijama u zemlji. Predstavnici industrije rekli su da „pokušavaju da organizuju transport, da obave istovar raznih vrsta kamiona, automobila ili kontejnera i da usaglase uslove plaćanja. ”

Međutim, preduzeća „počev od poljoprivrednih firmi u Ukrajini pa sve do operatera lučkih terminala suočavaju se sa problemima koje ne mogu sami da reše“, naglašavaju iz udruženja, pozivajući nemačku vladu da pruži ruku.

Oni pozivaju nemačke vlasti da mobilišu neiskorišćene lokomotive, pa čak i stare vagone. Povrh toga, kamionima natovarenim ukrajinskim usevima trebalo bi dati prednost na granici kako bi se smanjilo vreme čekanja, koje može da potraje i do tri dana, napominju u udruženjima. Pored toga, oni žele da se ukrajinski kamioni sa standardima emisije Euro 2 privremeno puste u EU.

Poslovna udruženja su takođe predložila odlaganje nekih građevinskih i popravki planiranih duž ključnih železničkih pravaca kako bi se obezbedio maksimalni kapacitet.

Ukrajina je veliki proizvođač i izvoznik kukuruza i pšenice. Međutim, od početka ofanzive Rusije na tu zemlju krajem februara, njena sposobnost da izvozi useve bila je ozbiljno pogođena, prema vlastima u Kijevu. Predsednik Volodimir Zelenski je više puta isticao da je njegova zemlja izgubila pristup većini svojih luka nakon što su ruske snage preuzele kontrolu nad nekoliko regiona na jugu Ukrajine.

Nekoliko nacija u severnoj Africi i na Bliskom istoku prijavilo je nestašicu žitarica. SAD i EU optužile su Kremlj da potencijalno stvara situacije gladi u tim regionima.

Moskva je odbacila te optužbe, rekavši da je spremna da obezbedi bezbedan prolaz za brodove natovarene žitaricama kroz Crno more i da je poremećaj posledica postavljanja mina ukrajinske vojske duž obale. Početkom juna, predsednik Vladimir Putin garantovao je bezbedan prolaz ukrajinskim brodovima koji su prevozili žito.

izvor

[Dreadnought]

Šolc: Nemačka je predugo oslanjala na Rusiju u snabdevanju energentima


Nemačka se u snabdevanju energentima predudugo i previše oslanjala na Rusiju, priznao je u nedelju uveče nemački kancelar Olaf Šolc.

„Stara jednačina da je Rusija i u vremenima krize pouzdan privredni partner više ne važi,“ rekao je na otvaranju istočnonemačkog privrednog foruma.

Sada je jasno, Nemačka „što je brže moguće“ mora da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata i da pritom sačuva neophodnu sigurnost snabdevanja, istakao je kancelar.

Kada razmatra snabdevanje i cenu energenata, dodao je Šolc, vlada uvek uzima u obzir i situaciju u istočnoj Nemačkoj.

Embargo na rusku naftu „ne sme da napravi prevelike regionalne razlike u ceni.“

„Za mene je to pitanje solidarnosti. Troškove rata svi zajedno snosimo,“ naglasio je kancelar.

Središnje teme foruma su sigurnost snabdevanja energentima u vreme kriza i klimatskih promena, tranzicija i zapošljavanje stručne radne snage. Na skupu koji traje do četvrtka učestvuju predstavnici privrede, politike, nauke i državne uprave.

izvor