Zapad zabranjuje da se gladni u svetu hrane „totalitarnim žitom“ iz Rusije
Svet će se suočiti s glađu zbog posledica krize u Ukrajini, glasi nimalo optimistični zaključak nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok posle trodnevnog zasedanja šefova diplomatije G7. Za sve je, razume se, kriva isključivo Rusija.
Govoreći o potrebi hitne deblokade luke u Odesi, Berbokova je dodala: „Ne treba da budemo naivni. Ovo nije kolateralna šteta, ovo je apsolutno smišljeno oruđe hibridnog rata koji se trenutno vodi.“
O tome da Rusija navodno izaziva svetsku prehrambenu krizu na Zapadu u poslednje vreme priča svako živi, piše komentator RIA Novosti Vladimir Kornilov.
Ako se pritom rezimiraju svi „argumenti“ koji zvuče u prilog ovoj tezi, dobićemo sledeće kontradiktorne izjave i postupke Zapada:
- Rast cena namirnica u svetu je rezultat ratnih dejstava u Ukrajini. Zbog toga se mora nastaviti sa ovim akcijama u nedogled, isporučujući oružje kijevskom režimu.
- Ukrajina je jedan od najvećih snabdevača žitom, a nemogućnost snabdevanja ukrajinskim žitom izaziva njegovu nestašicu. Zbog toga treba blokirati isporuke iz Rusije, koja je još veći snabdevač žitom u svetu.
- Zbog dejstava Rusije neminovna je strašna glas u samoj Ukrajini. Zato hitno treba izvoziti žito i namirnice iz Ukrajine na Zapad.
- Rusija je blokirala isporuku žita pomorskim putem u Afriku i Aziju čijem stanovništvu preti strašna glad. Zbog toga je hitno potrebno blokirati ruske trgovačke brodove kako Rusija ne bi mogla da isporučuje svoje žito u potencijalna žarišta glasi.
- Blokiranje pomorske luke u Odesi, gde su nagomilani milioni tona žita je nedopustivo. Zato hajde da remontujemo ukrajinsku vojnu tehniku u rumunskim lukama i isporučimo je pomorskim putem u Odesu. A u isto vreme treba podržati miniranje luke od strane ukrajinskih trupa kako bi se odbio potencijalni napad Rusije.
Ovo nije preterivanje, ni šala. Takve izjave se mogu čuti na svakom koraku, a često se provlače u istim govorima, člancima i TV emisijama. Na primer, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u više navrata uspeo da u redovno večernje obraćanje ubaci kontradiktorne teze na temu prehrambene krize. On neprestano lije suze zbog nezavidne sudbine afričkih zemalja gde neće stići ukrajinsko žito koje je navodno blokirala Rusija. Ali u svojim govorima odmah poziva: „Neophodno je da svi Evropljani blokiraju luke za sve ruske brodove.“ Odnosno, sudbina gladne Afrike se odjednom potiskuje u zadnji plan.
Posvađali se s logikomNeposredno nakon pomenutog samita G7, Zelenski je odlučio da podrži njihove zaključke o gladi koja preti planeti i u još jednom noćnom obraćanju izjavio: „Svet je već priznao da ruska blokada naših luka i ovaj rat izazivaju veliku prehrambenu krizu. Ruski zvaničnici još i otvoreno prete svetu da će biti gladi u desetinama država. A kakve bi mogle biti posledice te gladi? Do kakve političke nestabilnosti i do kakvih će migracionih tokova ovo dovesti? Koliko će morati novca da se potroši da bi se prevazišle posledice? To su pitanja na koja će morati da odgovore oni koji koče pakete sankcija protiv Rusije.“
Svesno navodimo ovo „remek delo logike“ dojučerašnjeg komičara u celini, bez skraćivanja i nedorečenosti. Reči Zelenskog o „pretnjama ruskih zvaničnika“ neka idu njemu na dušu. Očigledno je on Berbokovu proglasio za ruskog zvaničnika, jer su se njene reči o svetskoj gladi čule upravo na dan stendap nastupa ovog profesionalnog komičara.
Ali samo povezivanje prehrambene krize s pozivom na uvođenje nove sankcije Rusiji ne smeta ni Zelenskom, ni mnogim drugim zapadnim zvaničnicima. Kako blokada ruske robe i poziv drugim zemljama da se ovome pridruže mogu da ublaže krizu, a ne da je pogoršaju - niko od njih ne objašnjava.
Nije slučajno što je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, Berbokovoj objasnila odgovarajući na njene reči o globalnoj gladi: „Cene rastu zbog sankcija koje je kolektivni Zapad pod pritiskom SAD uveo Rusiji. Ovo je ako se govori o direktnom razlogu. Nerazumevanje ove situacije je znak ili gluposti, ili namernog obmanjivanja javnosti.“
Ali izgleda da je na Zapadu (da ne govorimo o Ukrajini) anatemisan sam pojam uzročno-posledičnih veza. Svako ko zausti da kaže nešto o tome odmah biva proglašen „agentom Kremlja“.
Predsednik SAD je, obraćajući se prošle nedelje američkim farmerima, opet okrivio Rusiju za rast cena namirnica i do te mere se zaneo da je čak proglasio da se Ukrajina bori za mogućnost da „nahrani one koji su širom sveta ostali gladni zbog ruskih zverstava“. Ako je suditi po Bajdenu, za kijevski režim je cilj smanjenje svetskih cena hrane. Odnosno, ne sopstvena korist, ne rentabilnost poljoprivrednih gazdinstava, nego baš sveta misija da se nahrani planeta.
Štaviše, američki predsednik se u ovom govoru nije libio otvorenog falsifikovanja činjenica kada je rekao da je Ukrajina najveći izvoznik pšenice u svetu, dok Rusija navodno zauzima drugo mesto. Što naravno ne odgovara stvarnosti. Ali čak i da se ova tvrdnja prihvati, logično bi bilo pozvati svet da se osigura neometani pristup ruske robe tržištu kako bi se ublažio udar cena i sprečila glad u Africi. Ali ne - po mišljenju Bajdena, samo Ukrajina treba da hrani gladne, nipošto Rusija koja je zapravo apsolutni lider u izvozu žitarica. Biće da hleb od „žita ukrajinske slobode“ može da zasiti bolje nego onaj od „žita ruske autokratije“. Drukčije se ne mogu objasniti istovremeni pozivi da se ukrajinskom pšenicom nahrane gladni u Africi i da se blokiraju isporuke koje nose ruski trgovački brodovi.
„Totalitarno žito"I tako se kolektivni Zapad ubi smišljajući način kako da maksimalno izveze ukrajinsko žito u inostranstvo. Evropa gromoglasno najavljuje planove za stvaranje „koridora za izvoz žita“ iz Ukrajine. A zarad ovoga spremna je na nezamisliv korak – da se takvi koridori uspostave kroz Belorusiju, na čiju je saobraćajnu blokadu pozivala ista ta Evropa. Koči ih samo jedno: strah da će ukrajinsko žito, prolazeći kroz Belorusiju, na kraju završiti ne u litvanskoj luci Klajpedi, već u ruskim lukama. I nema veze što će dalje ipak ostvariti sveti cilj koji je proglasila Evropa, odnosno da će nahraniti gladne u Africi. Jer to žito će onda postati „totalitarno“, a njime se, kao što je poznato, niko ne može nahraniti.
Evropska komisija je na kraju smislila širok plan uspostavljanja „Puteva solidarnosti“ s ciljem da se maksimalno iskoristi infrastruktura EU za što skoriji transport ukrajinskog žita u Evropu. Ovi napori su se posebno aktivirali u svetlu zabrinutosti za prehrambenu bezbednosti same EU zbog suše u Francuskoj. Inicijative Evrope jezgrovito i slikovito je prokomentarisao ruskih ratni izveštač Aleksandar Koc: „Suština ovih Puteva solidarnosti na kraju se svodi na to da će Ukrajinci ostati bez hrane, a vlada zemlje s novcem. Ali po običaju za sve će biti kriv – Putin.“
I tu dolazimo do najfascinantnijeg paradoksa svih ovih jadikovki kolektivnog Zapada i njemu pridružene Ukrajine povodom nadolazeće gladi u svetu. U želji da za sve nevolje i probleme optuže Rusiju, zapadni analitičari ponekad ne primećuju da su uspeli da u istom članku optuže Rusiju i da tobože blokira izvoz žita iz Ukrajine, i da u toj zemlji stvara preduslove za glad.
Zapadni propagandisti se zapetljaliFajnenšel tajms je, na primer, već nekoliko puta pribegao analogijama sa „glađu iz vremena staljinizma tridesetih godina“, koju u Kijevu zovu „golodomor“. List pozivajući se na ukrajinske zvaničnike različitih nivoa navodi da je plan Rusije, između ostalog, da organizuje nestašicu namirnica i novu glad u Ukrajini. Optužili su čak rusku državu da navodno nelegalno izvozi ukrajinsko žito u… Aziju i Afriku. Čekajte, da li je cilj Rusije da izazove glad u tim regionima, ili ipak da ih nahrani? Zapadni propagandisti su se skroz zapetljali u želji da okrive Rusiju.
Međutim, ako stvarno veruju da borbena dejstva izazivaju opasnost od prehrambene krize u Ukrajini, logičnije bi bilo da ulože sve napore da njene rezerve žita ostanu u tamo gde jesu. Inače se stvarno mogu ponoviti tragični događaji iz 1932-1933. na koje tako vole da podsećaju svoju publiku ukrajinski i zapadni kritičari Rusije. Jer sada na Zapadu za ondašnju glad krive isključivo Staljina, a „zaboravljaju“ kako su trgovačke kompanije istog tog Zapada tražile od Moskve da ne smanjuje izvoz žita, iako su odlično bili svesni problema s namirnicama u SSSR. Štaviše, SAD su čak pokušale da insistiraju na tome da Moskva smanji površine pod usevima, znajući do kakvih je problema to moglo dovesti. Ali sada krive isključivo sovjetsko rukovodstvo. Kakva analogija s ovim što se sada dešava!
Ili da se setimo nemačke okupacije Ukrajine. Čim su Nemci zauzeli ovu teritoriju u proleće 1918. godine, na zapad su krenuli ešaloni sa žitom, što je na kraju dovelo do strašne gladi u Ukrajini. Apsolutno ista situacija se ponovila 1941. godine, kada su nacisti zauzeli Ukrajinsku SSR. Tada su Nemci pokušavali da iznesu ne samo žito, već i zemlju crnicu.
Sami Ukrajinci su dotle umirali od gladi, ali da li je ikada prosvećena Evropa marila za probleme naroda koje je kolonizovala?
I evo sada smo opet svedoci toga kako na zapad odlaze železničke kompozicije vozeći žito sa Ukrajine, i to u situaciji kad sami zapadni analitičari priznaju da postoji realna perspektiva nestašice namirnica u toj zemlji. Čak i da stvarno počne glad, niko od njih se neće setiti planova Evropske komisije za veliki izvoz žitarica niti sličnih Bajdenovih poziva. Pošto s krivac za sve nedaće Ukrajine već označen –a to je, naravno, Rusija. Ma koliko Moskva da dopremi tamo humanitarne pomoći s namirnicama i ma koliko ukrajinske pšenice da ode na Zapad, za glad će svejedno biti kriva – Rusija.
izvor
