Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Rusija realizuje scenario „Cev na Istok“


Rusija postepeno preorijentiše izvoz svojih proizvoda u zemlje koje nisu protiv nje uvele sankcije, izjavio je direktor „Sberbanke“ German Gref na 25. Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

On je predložio učesnicima Foruma da razmatraju plan ruske ekonomije do 2030. godine.

„Dati neki bliži vremenski okvir nema smisla. Naravno, to neće biti lake godine koje svi moramo da proživimo i da se adaptiramo. Međutim, 2030. godina je racionalni datum koji se može uzeti za formiranje ekonomskih scenarija“, smatra Gref.

On je izjavio da se prvi scenario zove „Cev na Istok“ i on se već realizuje. Gref je pojasnio da se pod rečju „cev“ podrazumevaju svi tradicionalni proizvodi koji se izvoze.

Jubilarni, 25. Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu održava se od 15. do 18. juna. Njegova glavna tema je „Novi svet – nove mogućnosti“.

hizvor

[Dreadnought]

Ukrajini je potrebno dodatnih 5 milijardi dolara mesečno, kaže zakonodavac


Ukrajinskoj vladi je potrebno još 5 milijardi dolara svakog meseca da bi izbegla naglo smanjenje budžeta, rekao je visoki poslanik, apelujući na veću pomoć stranih zemalja uprkos milijardama pomoći koje su SAD i evropski saveznici već pružili.

Šef kijevskog parlamentarnog odbora za finansije, poresku i carinsku politiku, Danilo Hetmancev, osvrnuo se na predstojeće nedostatke u komentarima lokalnim medijima u utorak, ističući rastuće ekonomske probleme povezane sa tekućim sukobom sa Rusijom.

„Moramo da pozajmljujemo 5 milijardi dolara mesečno. Ako to ne dobijemo, moraćemo da smanjimo potrošnju“, rekao je on. „Nemamo potencijala u privredi da povećamo poreze. Ne možemo bez pomoći naših partnera sve dok borbe traju.”

Vlada je prikupila oko 3,4 milijarde dolara poreza prošlog meseca, ali je potrošila više od 8,4 milijarde dolara u istom periodu, dodao je zvaničnik.

Iako je Hetmancev primetio da je Ukrajina dobila zajmove i grantove od SAD i nekih saveznika u Evropi – sa podacima Ministarstva finansija koji pokazuju da je zemlji pruženo više od 5,1 milijarde dolara direktne ekonomske pomoći između januara i maja – rekao je da taj iznos nije dovoljan za pokrivaju rastući budžetski jaz.

Krajem prošlog meseca, nacije Grupe sedam (G7) složile su se da Kijevu pošalju dodatnih 19,8 milijardi dolara pomoći, što se poklopilo sa ogromnim paketom pomoći od 40 milijardi dolara iz Vašingtona, iako je značajan deo poslednjeg bio posvećen oružju i drugoj vojnoj opremi. .

Rat u Ukrajini je uzeo veliki danak na njenu ekonomiju, a Svetska banka predviđa pad od zapanjujućih 45% u 2022. Borbe su takođe dovele do skoka globalnih cena hrane, pri čemu na Ukrajinu i Rusiju otpada oko 40% izvoza pšenice u Istočna Evropa, dok su uzvratne sankcije Moskvi pomogle da se povećaju troškovi energije širom sveta.

Kao šef finansijskog komiteta, kao i Kijevskog saveta za nacionalni oporavak, Hetmancev se suočio sa žestokim protivljenjem ukrajinskih preduzeća i šire javnosti, sa hiljadama koje su potpisale peticiju kojom se zahteva njegova ostavka u maju. Otvoreno pismo priloženo uz peticiju osudilo je zvaničnika da podržava nedavna povećanja poreza, tvrdeći da su povećanja obeshrabrila investicije u Ukrajini.

Hetmancev je, međutim, odbio da napusti svoje pozicije, smatrajući kritike „mitovima“ i insistirajući da je vlada zauzela pravi pristup.

„Ne želim da vas šokiram, ali svaka država želi da prikupi što više poreza. Pitanje je u zlatnoj sredini i ravnoteži“, rekao je on, dodajući da smo „uspeli da pronađemo, još uvek uspevamo da pronađemo i nadamo se da ćemo uspeti da pronađemo [ovu ravnotežu] u budućnosti“.

izvor

[Dreadnought]

Prekinuto: Francuska bez ruskog gasa


Francuski gasni operator GRT gas otkrio je da Francuska više ne dobija gas iz Rusije iz pravca Nemačke.

Isporuka je prekinuta 15. juna, navela je kompanija.

GRT gas je uverio da Francuska neće imati poteškoća da zadovolji potrebe potrošača tokom leta, napominjući da je protok gasa iz Španije povećan, prenosi Teletrejder

Trenutni nivoi skladištenja gasa u Francuskoj iznose 56 odsto, u poređenju sa uobičajenih 50 odsto u isto doba godine.

"Međutim, pravilno punjenje francuskih skladišta u očekivanju sledeće zime mora ostati prioritet za sve špeditere i zainteresovane strane", navela je kompanija.

izvor

[Dreadnought]

Direktor Gasproma: "Naš proizvod, naša pravila"


U sadašnjim okolnostima roba je vrednija od novca, smatra Aleksej Miler, direktor kompanije Gasprom.

Svetska ekonomija doživljava globalnu promenu, pri čemu roba postaje vrednija od novca, rekao je u četvrtak šef ruskog državnog energetskog giganta Gasprom Aleksej Miler, dodajući da od sada važi stav "naš proizvod, naša pravila", prenosi RT.

"Igra nominalne vrednosti novca je završena, jer ovaj sistem ne dozvoljava da se kontroliše snabdevanje resursima", rekao je Miler tokom panel diskusije na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu u četvrtak.

"Naš proizvod, naša pravila. Ne igramo po pravilima koja nismo stvorili", dodao je on.

Prema rečima generalnog direktora Gasproma, svetska ekonomija prolazi kroz globalnu tektonsku promenu sa novim i nastajućim ekonomskim pravilima.

"Rusija će odrediti konturu nove ekonomske strukture sveta", rekao je Miler.

izvor

[Dreadnought]

Čeka ih teška zima, zatražene hitne mere štednje – Nemci će se "smrznuti"?


Sa popunjenosti skladišta za gas od 56 odsto ne možemo ući sigurno u zimu, istakao je danas ministar privrede Nemačke Robert Habek.

On je naglasio da skladišta moraju biti puna, jer će u suprotnom biti problem i dodao da trenutno teče 60 odsto manje gasa kroz gasovod Severni tok. Takođe je, za dnevnik javnog servisa ARD, kazao da ne treba gajiti iluzije i da se Nemačka nalazi pred pokazivanjem moći Vladimira Putina, koji je smanjio količinu isporuke gasa.

Habek je zbog toga zatražio hitne mere štednje, a ako bude trebalo one će se zakonom biti obezbeđene.

Savezna agencija za energiju je predložila da se u Zakonu o stanovanju predviđena minimalna temperatura stanova sa 20 do 22 stepana, tokom perioda grejanja, smanji.

Ministarka građevinarstva Klara Gajvic izjasnila se protiv tog predloga.

"Zakonski naređeno smrzavanje smatram glupim", rekla je ona.

Ministar iz redova stranke Zelenih, tokom leta, smatra da bi ta količina gasa, u slučaju potrebe, trebalo biti nadomeštena ugljem.

izvor

[fazan]

Kанада и Немачка преговарају око турбина за Северни ток 1

Ројтерс (Reuters) јавља да Канада и Немачка преговарају о гасним турбинама за Северни ток 1 које су, ради санкција, задржане у Канади. Ради се о турбинама које су произведене у Сименсовим погонима у Канади и испоручене 2009. године. Ове турбине захтевају редован ремонт у Канади. Сименс је ремонтовао турбине, али су оне ради санкција задржане у Канади.

Северни ток тренутно испоручује свега 40% количина које се нормално испоручују у ово доба године.

Извор

[Dreadnought]

Gref: Rusija će možda 10 godina da se oporavlja od sankcija


Ruskoj ekonomiji će možda biti potrebna decenija da se oporavi od oštrih sankcija Zapada, izjavio je danas German Gref, direktor najveće ruske banke, Sberbanke.

Grefova procena je da države koje su zaoštrile odnose sa Rusijom, učestvuju sa 56 odsto njenog izvoza i 51 odsto njenog uvoza, što je "osakatilo" ekonomiju, preneo je "Skaj njuz".

"Ovo predstavlja pretnju za 15 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje. Najveći deo privrede je pod paljbom", rekao je izvršni direktor na godišnjem Međunarodnom ekonomskom forumu Rusije u Sankt Peterburgu.

Prema Grefu, pošiljke robe pale su za šest puta.


izvor

[Dreadnought]

Ruski predsednik predviđa „promenu elita“ na Zapadu


Ekonomske greške guraju Evropu ka produbljivanju nejednakosti i talasu radikalizma, rekao je PutinEkonomske greške guraju Evropu ka produbljivanju nejednakosti, talasu radikalizma i, na kraju, „promeni elita“, rekao je u petak ruski predsednik Vladimir Putin.

Govoreći na plenarnoj sednici Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF), ruski lider je naveo da su svi aktuelni razgovori na Zapadu o takozvanoj „Putinovoj inflaciji“ namenjeni „za one koji ne umeju da čitaju i pišu“.

Termin su ranije koristili američki predsednik Džo Bajden i premijer Velike Britanije Boris Džonson.

„Evropska unija je potpuno izgubila politički suverenitet, a njene birokratske elite plešu na tuđu melodiju, prihvatajući sve što im se kaže odozgo, nanoseći štetu sopstvenom stanovništvu i sopstvenoj ekonomiji“, rekao je Putin.

Po mišljenju ruskog lidera, politika evropskih vlasti će produbiti podele na Zapadu ne samo po ekonomskim pitanjima već i po sistemu vrednosti.

„Ovakva odvojenost od stvarnosti, od zahteva društva, neminovno će dovesti do naleta populizma i rasta radikalnih pokreta, do ozbiljnih društvenih i ekonomskih promena, do degradacije, a u bliskoj budućnosti i do smene elita. “, rekao je Putin.

Izraz „Putinova inflacija“ opisuje inflaciju koja je rezultat poteškoća u snabdevanju energijom, logistike i deviznih kurseva izazvanih ruskom vojnom ofanzivom u Ukrajini i sankcijama koje su Moskvi uvele zapadne zemlje.

Ruski predsednik je ranije optužio evropske lidere da su izvršili ekonomsko „samoubistvo” pokušavajući da se odreknu ruske energije.

izvor

[Dreadnought]

Ukrajina dobila zajam od 770 miliona dolara od MMF-a


Ukrajina je dobila zajam od 770 miliona američkih dolara po povlašćenim uslovima od Međunarodnog monetarnog fonda.

„Zahvalan sam zamenici kanadskog premijera Kristiji Frilend na podršci i sveobuhvatnoj pomoći Ukrajini u borbi protiv agresora“, napisao je ukrajinski premijer Denis Šmigal na Tviteru.

Ovo su prva sredstva koja Ukrajina povlači sa namenskog računa koji je MMF otvorio u aprilu ove godine kako bi donatorima pružio siguran način da usmere finansijsku pomoć Ukrajini u obliku bespovratnih sredstava i zajmova, navodi britanska agencija Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Putin tvrdi da je Rusija bolje podnela sankcije od Evrope


Vladimir Putin je u petak izjavio da je njegova zemlja izdržala najgore sankcije koje su uvele SAD i Evropa, pošto je ruski predsednik obećao da će postići ciljeve svoje vojne agresije na Ukrajinu.

Putin je na poslovnoj konferenciji u Sankt Peterburgu rekao da se „sumorna predviđanja o budućnosti ruske ekonomije nisu obistinila“ i da su sankcije teže pogodile evropska preduzeća – tvrdnju koja nije podržana do sada objavljenim procenama.

„Ekonomski blickrig . . . nikada nije imao šanse za uspeh“, rekao je on. „Oružje sankcija je mač sa dve oštrice . . . Evropske zemlje su same zadale ozbiljan udarac sopstvenoj ekonomiji.

Od ruske invazije na Ukrajinu krajem februara, zapadne zemlje su uvele sankcije koje su zamrznule 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi, prekinule njene kompanije sa globalnih tržišta i poremetile njene lance snabdevanja.

Putin je bio nepokolebljiv da će Rusija postići svoje vojne ciljeve, ukazujući da bi mogla da anektira okupirane teritorije ili separatističke oblasti koje podržava Moskva u istočnom regionu Donbasa. „Branićemo interese ljudi zbog kojih se naši momci bore, ranjavaju i umiru“, rekao je Putin. „Nema drugog načina. Inače čemu služe žrtve?“

Separatističke vlasti u Donbasu koje podržava Moskva, čiji su lideri prisustvovali konferenciji, i zvaničnici koje je Kremlj imenovao da upravljaju južnim oblastima Ukrajine rekli su da žele da postanu deo Rusije. Putin je rekao da će Rusija „poštovati svaki njihov izbor“. On je naglasio da ceo bivši Sovjetski Savez vidi kao „istorijsku Rusiju“.

„EU je izgubila politički suverenitet. Njene elite plešu na tuđu melodiju, nanose štetu sopstvenom stanovništvu.“

Iako je tvrdio da su SAD izazvale rat pretvarajući Ukrajinu u „antiruski bedem“, Putin je rekao da Moskva nema ništa protiv pokušaja Kijeva da se pridruži EU jer to nije vojni savez. Evropska komisija je u petak pozvala da Ukrajina postane zvanični kandidat za pridruživanje bloku.

Putinovi komentari da se Rusija suočila sa manjim udarom od evropskih ekonomija u suprotnosti su sa prognozama međunarodnih organizacija.

Eurostat, biro za statistiku Komisije, neće objaviti podatke o rastu za drugi kvartal, koji će pokriti najveći deo perioda nakon ruske invazije, do kraja jula.

Ali skok cena nafte i gasa ozbiljno je smanjio procene. OECD je nedavno smanjio svoje prognoze za proširenje evrozone ove godine sa 4,3 odsto koliko je procenio u decembru na 2,6 odsto, i sa 2,5 odsto na 1,6 odsto za 2023.

Za Rusiju, pad rejtinga je bio mnogo strmiji. Očekuje se da će se njena privreda ove godine smanjiti za 10 odsto, prema OECD-u, što je pad sa 1,9 odsto rasta predviđenih u decembru. Projekcija za 2023. smanjena je sa rasta od 1,6 odsto na smanjenje od 4,1 odsto.

Putin je rekao da je Rusija držala inflaciju pod kontrolom od 17,6 odsto i pohvalio se da je ispod nivoa u nekim evropskim zemljama. Ovo važi samo za Estoniju i Litvaniju, gde su cene energenata porasle nakon što su Baltici prekinuli isporuku ruske energije kada je rat počeo. Prosek evrozone je, 8,1 odsto, manje od polovine ruske stope.

Zapadne centralne banke su okrivile sukob za pogoršanje inflatornih pritisaka izazivanjem naglog rasta cena energije i hrane. Putin je odbacio tu tvrdnju, rekavši da Zapad koristi sukob kao „krug za spasavanje da okrivi Rusiju za sopstvene greške“. Zapadne zemlje plaćaju cenu za godine ultra labave monetarne politike i visokog nivoa državnog duga, rekao je on.

On je optužio EU, istorijski najvećeg trgovinskog partnera Rusije, da se povinuje pritisku SAD. „EU je izgubila svoj politički suverenitet. Njene elite plešu na tuđu melodiju, nanose štetu sopstvenom stanovništvu. Pravi interesi Evropljana i evropskih preduzeća su potpuno zanemareni i stavljeni u stranu“, rekao je Putin.

Dok je Putin umanjio ekonomsku štetu koju su prouzrokovale sankcije, prisutni ruski ekonomski zvaničnici bili su vidno uznemireni. Herman Gref, izvršni direktor državnog zajmodavca Sberbanke i dugogodišnji Putinov poverenik, rekao je da je ekonomski model vođen izvozom sada „otrov“ jer je rublju učinio previše jakom u odnosu na dolar.

Putin je takođe odbacio zapadne optužbe da je Rusija pogoršala globalnu nestašicu hrane blokadom ukrajinskih crnomorskih luka i sprečavanjem njenog izvoza žitarica.

Umesto toga, rekao je da su sankcije ograničile ruski izvoz žitarica. „Glad u najsiromašnijim zemljama biće na savesti američke administracije i evrokrata“, rekao je Putin.

Sankcije, koje su izbrisale milione dolara bogatstva bogatih Rusa, potvrdile su njegova upozorenja da ruski oligarsi i rukovodioci preuzimaju previše rizika otimajući imovinu na zapadu.

„Pravi uspeh je moguć samo kada svoju budućnost i budućnost svoje dece vežete za otadžbinu“, rekao je on.

izvor

[Dreadnought]

Putin ne haje za sankcije i blokade: "Rusija se razvija, zadali su udarac sebi"


Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da se mračne prognoze za rusku ekonomiju nisu obistinile.

Dodao je da će Rusija nastaviti da se razvija kao "otvorena ekonomija" uprkos neviđenim sankcijama Zapada, prenosi Tass.

"Postepeno vraćamo privredu u normalu. Prvo smo vratili stabilnost finansijskog tržišta, bankarskog sistema i lanca maloprodaje, a od tada ubrizgavamo likvidnosti u privredu da podržimo kompanije, održimo zaposlenost i sačuvamo radna mesta. Mračne prognoze za rusku ekonomiju izrečene još proletos nisu se ostvarile", rekao je Putin u obraćanju na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF). On je istakao da će Rusija nastaviti da radi sa zapadnim kompanijama, dodajući da će Moskva nastaviti da širi ekonomsku saradnju "sa onima koji to žele".

Takođe je primetio da se svi koji nastavljaju da sarađuju s Rusijom nalaze pod pritiskom evropskih država i suočavaju s direktnim pretnjama.

"Neću reći ništa novo ako podsetim da se svi koji žele da nastave da sarađuju s Rusijom izlažu otvorenom pritisku Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Ponekad dolazi čak i do direktnih pretnji, ali ipak takve ucene malo znače kada je reč o zemljama na čijem su čelu pravi lideri koji jasno razumeju šta su tuđi, a šta nacionalni interesi", naglasio je Putin.

Ruski lider je ocenio da su evropski političari vlastitim rukama zadali ozbiljan udarac svojoj ekonomiji.

Dodao je da Moskva "zna da se među liderima evropskih zemalja na nivou neformalnih razgovora krišom govori o veoma alarmantnim izgledima koje primena sankcija ne samo protiv Rusije, već protiv bilo koje države, može imati pre ili kasnije, i koje mogu uticati na sve, uključujući i zemlje članice Evropske unije i evropske kompanije".

Prema njegovim rečima, "do sada nije došlo do toga, ali evropski političari su već zadali ozbiljan udarac svojoj ekonomiji, i to su uradili sami, svojim rukama".

Putin je podvukao da Rusija treba da se osloni na razvoj domaće ekonomije i privatnog biznisa, i da nastavi sa smanjenjem administrativnih opterećenja.

Osvrćući se na pitanje globalne prehrambene krize, šef ruske države je rekao da pozdravlja inicijativu Ujedinjenih nacija za rešavanje tog problema, preneo je Sputnjik.

"Rusija ne sprečava isporuke ukrajinskog žita na svetsko tržište, nismo mi ti koji su minirali ukrajinske luke", poručio je on uz opasku da bi najtužnija varijanta bila da Ukrajina izvozi žito u zamenu za oružje.

Prema njegovom mišljenju, postoji pet ili šest mogućnosti za izvoz žita iz Ukrajine i vlasti u Kijevu mogu same da reše kako će to činiti, ne obazirući se na svoje "gospodare preko okeana".

Putin je naveo da Rusija ima kapacitete da značajno poveća izvoz prehrambenih proizvoda i đubriva, kao i količine isporuka žita, koje bi već u sledećoj sezoni mogle da budu veće za oko 50 miliona tona.

Takođe je procenio da u ovom trenutku ne postoje potrebne pretpostavke za promenu svetskih cena đubriva.

"Zbog nedostatka đubriva, cene prehrambenih proizvoda rastu, a to nosi opasnost od gladi u siromašnim zemljama. Sve je to na savesti SAD i Evropske unije", zaključio je Putin.

izvor

[Dreadnought]

Evropa počela da troši gas uskladišten za zimu


Smanjenje isporuka prirodnog gasa iz Rusije primoralo je Evropu da koristi zalihe pripremljene za predstojeću zimsku sezonu, piše Blumberg.

Kako se navodi, pad isporuke pogodio je Francusku, Italiju, Austriju i Nemačku zbog odluke Gasproma da obustavi rad Simens gasnih turbina zbog problema sa njihovom popravkom.

Agencija ističe da su zalihe u evropskim podzemnim skladištima gasa pale su prvi put od sredine aprila.

Prema poslednjim podacima, dodaje se u tekstu, rezerve su smanjene za jedan procentni poen, iako se gas obično ubrizgava samo tokom letnjeg perioda, a primljene količine se čuvaju do vrhunca zimske sezone, prenosi RIA Novosti.

Prema pesimističkoj prognozi Vood Mackenzie Ltd, u slučaju potpunog gašenja Severnog toka, Evropa neće moći da akumulira rezerve gasa do nivoa koji je odredila EU do početka grejne sezone, a u tom slučaju goriva će nestati do januara.

Gasprom je početkom nedelje saopštio da će zbog ograničenja na kompresorskoj stanici Portovaja moći da isporučuje gas preko Severnog toka u količini do 100 miliona kubnih metara dnevno, u odnosu na planiranih 167 miliona.

Zbog kašnjenja u remontu agregata nemačke kompanije Simens, na stanici mogu da se koriste samo tri gasne kompresorske jedinice, a kako navodi Blumberg, ključna oprema za rad gasovoda ne može da se vrati nakon održavanja iz Kanade zbog antiruskih sankcija.

izvor

[Dreadnought]

"Turski tok" obustavlja rad na nedelju dana


Za period od 21. do 28. juna biće obavljeno redovno održavanje gasovoda "Turski tok", saopštio je "Gasprom".

"Transport gasa po oba kraka gasovoda "Turski tok" biće privremeno obustavljen u periodu od 21. do 28. juna 2022. godine zbog obavljanja planskog preventivnog održavanja", navodi se u saopštenju, objavljenom na Telegramu.

Kako se naglašava, obustava transporta gasa je blagovremeno dogovorena sa svim zainteresovanim stranama.

"Turski tok" - izvozni gasovod iz Rusije u Tursku preko Crnog mora. Projektni kapacitet je 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. "Turski tok" je namenjen za isporuke gasa Turskoj i zemljama Južne i Jugoistočne Evrope, preko turske teritorije.


izvor

[Dreadnought]

"Rusija je Nojeva barka svetske ekonomije"


Glavni izvršni direktor Rosnjefta Igor Sečin ocenio je da Rusija može da zadovolji dugoročne svetske potrebe za pristupačnim energetskim resursima.

Sečin je istakao da u trenutnim uslovima Rusija predstavlja Nojevu barku svetske ekonomije.

"Rusija sa njenim energetskim potencijalom i potrfeljem prvoklasnih projekata kao što su ‘Vostok Oil’, može da zadovolji dugoročne svetske potrebe za pristupačnim energetskim resursima i nesumnjivo, predstavlja upravo tu spasonosnu barku“, ocenio je Sečin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, preneo je Sputnjik.

On je objasnio da je već primetno kretanje ka novoj konfiguraciji naftnog tržišta gde se formiraju dva tipa cena: za prijateljske zemlje - poštena tržišna cena, a za neprijateljske - na cenu se dodaje premija, koja će biti usmerena na izmirivanje njihovih troškova, zbog toga što su bivši partneri prekršili pravila i obaveze.

Sečin je istakao da "Rosnjeft" već vrši proizvodnju na nalazištima Vankorskog klastera, koji su obuhvaćeni projektom "Vostok oil".

On je, takođe, naglasio da se uspešno realizuje kompleksan program geološko-istraživačkih radova i da je na levoj obali reke Jenisej ove godine dobijena nafta prilikom ispitivanja dve istražne bušotine, te da se očekuje porast zaliha od oko 100 miliona tona.

Kako je dodao, "rezultati geoloških istraživanja umnogome prevazilaze prognoze, što omogućava da se samouvereno planira visoka proizvodnja nafte u narednim decenijama uz postepeno dostizanje obima do 115 miliona tona nafte 2033. godine".

"U uslovima smanjenih investicija u razvoju naftnog i gasnog sektora ‘Vostok Oil’ je jedini projekat u svetu, koji može da stabilizuje tržište ugljovodonika, a istovremeno poseduje najviše indikatore efikansosti i održivosti" , istakao je on.

Pored toga, kako je naveo, zbog direktnog pristupa transportnoj arteriji Severnog morskog puta, smanjuje se zavisnost projekta od politički nestabilnih lanaca isporuke ugljevodonika cevovodima.

"Realizacija projekta za kompaniju ‘Rosnjeft’ ne izaziva ni tehnološke, ni resursne poteškoće. Posedujemo neophodne kompetencije, znanja i iskustvo u realizaciji ovakvih projekata. Oprema i materijal su 98 odsto domaće proizvodnje. Prema planu se realizuju isporuke cevovoda i drugih metalnih proizvoda u skladu sa integralnim sporazumima sa najvećim ruskim kompanijama", objasnio je Sečin.

On je rezimirao da će "rado videti prijatelje u sklopu učesnika u projektu izgradnje Nojeve barke svetske ekonomije".


Dva tipa cena - za prijatelje i one druge

Sečin je objasnio da je već primetno kretanje ka novoj konfiguraciji naftnog tržišta gde se formiraju dva tipa cena: za prijateljske zemlje - poštena tržišna cena, a za neprijateljske - na cenu se dodaje premija, koja će biti usmerena na izmirivanje njihovih troškova, zbog toga što su bivši partneri prekršili pravila i obaveze.


izvor

[Dreadnought]

Zelenski sa vlastima iz Odesi o koridoru za izvoz žita


Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski održao je u subotu sastanak sa lokalnim vlastima u Odesi kako bi razgovarao o merama za odbranu regiona i načinima za uspostavljanje bezbednog koridora za izvoz ukrajinskog žita, saopštila je pres služba kabineta predsednika Ukrajine, prenosi Ukrinform.

Tokom radne posete Odeskoj oblasti, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski održao je sastanak o aktuelnoj situaciji u regionu.

Šef lokalne administracije Maksim Marčenko obavestio je učesnike sastanka o merama za odbranu regiona.

„Stranke su takođe razgovarale o načinima organizovanja koridora za izvoz agroindustrijskih proizvoda iz luka Odeskog regiona. Prema rečima Maksima Marčenka, zbog ruske agresije, 39 civilnih brodova pod zastavama 14 zemalja blokirano je u lukama regiona“, navodi se u izveštaju.

Učesnici su razgovarali i o pitanjima žetve širom regiona i merama da se poljoprivrednici obezbede poljoprivrednom mehanizacijom.

„Stranke su se dotakle pitanja socijalne sigurnosti interno raseljenih lica koja žive u regionu Odesa“, navodi se u izveštaju.

Zelenski je obavešten o posledicama ruskih raketnih udara na Odesku oblast, u kojima je poginulo 55 lokalnih stanovnika i uništeno više infrastrukturnih objekata.

Pored toga, razmatrana su pitanja rada industrijskih preduzeća u uslovima ruske agresije.

izvor