Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

U Crnoj Gori su od ponoći značajno skuplje sve vrste goriva


Tako je cena za litar evrodizela i lož ulja viša za 20 evrocenti, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva kapitalnih investicija.

Od danas je litar BMB 98 benzina skuplji devet centi i košta 1,77 evra, dok je litar BMB 95 poskupeo osam centi i iznosi 1,73 evra.

U narednih 15 dana cena evrodizela po litru biće 1,78 evra, a lož ulja 1,99 evra, prenosi CdM.

Ministarstvo je navelo da će saglasno odredbama Uredbe o načinu i visini elemenata na osnovu kojih se formiraju maksimalne cene naftnih derivata naredni obračun biti obavljen 4. jula, a eventualne izmene cene naftnih derivata važiće od 5. jula.


Slovenija: Benzin od ponoći 1,775, dizel 1,848 evra

Benzin je i u Sloveniji nakon dužeg perioda zamrznutih cena u ponoć poskupeo, tako da je nova cena 1,775 evra za litar 95-oktanskog benzina, a 1,848 evra za litar dizel goriva.

To je značajno poskupljenje u odnosu na dosadašnje zamrznute cene, a nove cene važiće narednih 14 dana, prenosi Hina.

Rec je o cenama na pumpama van auto-puteva zbog regulisanog smanjenja trgovačke marže, dok će se cene na benzinskim pumpama na auto-putevima slobodno formirati.

Premijer Robert Golob nedavno je izjavio da bi gorivo moglo da poskupi i do 20 odsto.

On je kritikovao distributere kod kojih je poslednjih dana dolazilo do nestašica goriva, posebno dizela, rekavši da su za to odgovorni i da je trebalo da se bolje pripreme za situaciju umesto što su "spekulisali zbog nekoliko centi po litri goriva".

"Razumem da je potražnja zbog predstojećeg poskupljenja bila nešto veća, ali obaveza distributera je jasna, trebalo je da se pobrinu da goriva ne nedostaje, a ponestalo ga je u celoj državi i to ođednom", istakao je Golob.

Najavio je inspekcijske kazne distributerima ako pregledi pokažu nepravilnosti do kojih je došlo poslednjih dana, posebno proteklog vikenda.

izvor

[Dreadnought]

Bundesbanka: Granicu za odlazak u penziju povezati sa životnim vekom


Nemačka centralna banka (Bundesbanka) predložila je danas da se starosna granica za odlazak u penzijku prilagodi prosečnom životnom veku u Nemačkoj.

"Povezivanje odlaska u penziju s prosečnim životnim vekom moglo bi dugoročno sda tabilizuje penzioni sistem", stoji u mesečnom izveštaju centralne banke Nemačke objavljenom danas, prenosi Indeks.

U njemu se navodi da su mnoge zemlje u Evropskoj uniji u međuvremenu model za odlazak u penziju prilagodile takvom mehanizmu.

"Povezivanje trenutka odlaska u penziju s prosečnim životnim vekom osetno smanjuje pritisak, kako na visinu penzionog osiguranja tako i na državni budžet", stoji u izveštaju ekonomista banke.


Granica bi do 2031. Trebalo da bude 67 godina

Time bi, navodi se nadalje, nestala i večita rasprava o pronalasku uvek novih modela za određivanje starosne dobi za odlazak u penziju.

Granica za odlazak u redovnu penziju se od 2012. godine postepeno diže te bi do 2031. trebalo da bude pomerena na 67 godina.

Stranke aktualne vladajuće socijaldemokratsko-zelene-liberalne koalicije dogovorile su se da visinu penzije zamrznu na 48 posto poslednje plate. Koalicija takođe isključuje mogućnost podizanja starosne granice za odlazak u penziju.

Trenutna prosečni životni vek za žene u Nemačkoj iznosi 83,4 a za muškarce 78,6 godina starosti.


izvor

[Dreadnought]

Blumberg: Svet se suočava sa nestašicom popularnih prehrambenih proizvoda


Tokom proteklih nekoliko meseci, mnoge naizgled nasumične namirnice postale su divlje skupe ili ih je neobično teško pronaći, izvestio je Blumberg u nedelju, napominjući da se preduzeća bore da pronađu alternative da prehrane svoje kupce.

Problem se pripisuje rastegnutom globalnom lancu snabdevanja, uz vrtlog faktora – od nepovoljnih vremenskih prilika i pandemije Covid-19 do geopolitičkih tenzija i ponovnog porasta potražnje – koji doprinose tom pitanju.

U Nemačkoj se pivopija suočava sa nestašicom flaša, delom zbog rata u Ukrajini, koja pivare snabdeva staklom. Nacionalne pivare, koje već plaćaju više za struju i ječam, pozivaju kupce da vrate svoje prazne, prema izveštajima medija.

U Sjedinjenim Državama, kokice su postale izvor brige za gledaoce bioskopa, jer farmeri razmišljaju o odustajanju od kukuruza u korist unosnijih useva. Kontejneri za kokice kao što su poklopci, šolje i papirne kese takođe su bili u nedostatku.

Problemi nisu poštedeli povrće, a nedostatak zelene salate u Australiji je naveo KFC da stavi kupus u svoje hamburgere. U Velikoj Britaniji, McDonald’s je morao da racioniše paradajz, koristeći jednu krišku umesto dve, zbog njihovog nedostatka usred rastućih troškova zagrevanja staklenika gasom. Gigant brze hrane je takođe morao da zaustavi prodaju pomfrita velikih dimenzija u nekoliko zemalja zbog usporenih isporuka i globalne nestašice krompira.

U međuvremenu, singapurski KFC restorani su navodno zamenili pomfrit naseckanim vaflom. U Keniji, korisnici društvenih medija pozvali su na bojkot lanca brze hrane jer ne koriste krompir lokalnog porekla.

Nedostatak proizvoda je takođe pogodio Japan, što je navelo restorane da povuku određena jela sa svojih menija.

Prema Madhavu Durbhi, potpredsedniku strategije lanca snabdevanja u Coupa Softvare, poslovni lideri treba da preispitaju kako i odakle proizvode i odakle dolaze. On je rekao za Bloomberg da, kroz nove tehnologije i bolje planiranje, oni mogu smanjiti potencijalna kašnjenja, izgubljene prihode i „stalno gašenje požara“ kako bi upravljali nestašicama.

izvor

[Dreadnought]

SAD: Cene gasa ispod 5 dolara po galonu prvi put od aprila


Galon redovnog gasa košta nešto manje od 5 dolara u SAD — i dalje mnogo više nego pre godinu dana, ali je to takođe prvi put u devet nedelja da je nedeljni nacionalni prosek pao. Taj prosek sada iznosi 4,98 dolara, prema AAA.

Pad ne signalizira brz pad na niske cene iz 2021. godine, ali bi vozači mogli da vide da se skromna smanjenja nastavljaju u narednim nedeljama, kažu tržišni stručnjaci.

Prosečne cene bi mogle pasti ispod 4,90 dolara sledeće nedelje, rekao je Patrik De Han, analitičar kompanije GasBuddi.

Najveći pomak u protekloj nedelji bio je to što su finansijska tržišta probavila potez Federalnih rezervi da podigne svoju referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto, što je naglo povećanje koje je pojačalo zabrinutost zbog recesije. Cene sirove nafte su naglo pale nakon te objave — što je takođe usledilo kada je američka proizvodnja nafte dostigla najviši nivo u poslednje dve godine.

Potražnja potrošača je fluktuirala, a vozači su žonglirali sa dva suprotstavljena osećanja: ubod rekordno visokih cena i želja da putuju više nego u prethodna dva leta pretrpana pandemijom.

Letnji putnici verovatno bi pozdravili De Haanovo nedavno predviđanje da bi „državni prosek mogao pasti na 4,55-4,75 dolara po galu u narednim nedeljama ukoliko se trendovi ne promene“.

Proizvodnja nafte raste, ali rafinerije se bore da održe korak sa potražnjom. U SAD se nedostatak kapaciteta za preradu smatra najvećim izazovom za snižavanje cena, a to se verovatno neće promeniti u skorije vreme kada se SAD prinude da pređu sa fosilnih goriva.

„Moj lični stav je da nikada neće biti izgrađena nova rafinerija u Sjedinjenim Državama“, rekao je prošle nedelje generalni direktor Chevrona Majk Virt.

Očekuje se da će cene sirove nafte ostati nestabilne, delom zbog ruske invazije na Ukrajinu i uzvratnih sankcija zapadnih zemalja protiv Rusije, koje su poremetile energetska tržišta širom sveta.

Žeđ za naftom takođe ostaje nepredvidiva. AAA je nedavno prijavila blagi pad potražnje potrošača. Ali kako su mnoge stanice snizile cene pred praznični vikend 16. juna, De Haan iz GasBuddi-a je izvestio da je potražnja za gasom u SAD porasla za više od 9% u petak.

izvor

[Dreadnought]

Bajden: Odluka o prazniku poreza na gas do kraja nedelje


Predsednik Džo Bajden rekao je u ponedeljak da razmišlja o federalnom prazniku poreza na benzin, što bi verovatno uštedelo Amerikancima čak 18,4 centa po galonu.

„Da, razmišljam o tome“, rekao je Bajden novinarima nakon što je prošetao plažom. „Nadam se da ću doneti odluku na osnovu podataka — tražim do kraja nedelje.“

Administracija sve više traži načine da poštedi Amerikance viših cena na pumpi, koje su počele da rastu prošle godine i porasle nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru. Cene gasa širom zemlje u proseku su nešto manje od 5 dolara po galonu, prema AAA.

Bajdenova administracija je već oslobodila naftu iz američkih strateških rezervi i povećala mešanje etanola za leto, pored toga što je prošle nedelje poslala pismo rafinerijama nafte u kome ih poziva da povećaju svoje kapacitete za preradu. Ipak, ti napori tek treba da značajno smanje pritiske na cene, tako da administracija sada razmatra oslobađanje od poreza na gas. Porezi na benzin i dizel gorivo pomažu u plaćanju autoputeva.

Budžetski model Penn Vharton objavio je u sredu procene koje pokazuju da su potrošači štedeli na pumpi zbog praznika poreza na gas u Konektikatu, Džordžiji i Merilendu. Najveći deo uštede otišao je potrošačima, umesto benzinskim stanicama i ostalim u energetskom sektoru.

U nedelju, u intervjuu za ABC-jevu emisiju „Ove nedelje“, sekretarka finansija Dženet Jelen izrazila je otvorenost za savezni porez na gas kako bi vozačima pružila izvesno olakšanje.

izvor

[Dreadnought]

Masovni miting u Briselu: „Zaustavite NATO“


Protest organizovan od sindikata koji broji 70.000 do 80.000 demonstranata prepuni su ulice Brisela u ponedeljak, dovodeći grad u zastoj.

Pored izražavanja ljutnje zbog rastućih troškova života u Belgiji, mnogi su osudili NATO alijansu predvođenu SAD i njeno učešće u ukrajinskom sukobu.

Sindikati su saopštili da je protestu prisustvovalo 80.000 ljudi, dok je policija saopštila da je izlaznost bila bliža 70.000, preneo je Rojters.

Pored punjenja ulica, protest je doveo do masovnog otkazivanja letova na briselskom aerodromu, pošto su sindikati koji predstavljaju osoblje obezbeđenja stupili u štrajk. Rute javnog prevoza oko grada su takođe radile sa drastično smanjenim kapacitetom.

Inflacija je u Belgiji u junu dostigla 9%, što je najviši nivo u četiri decenije. Sa opadanjem potrošačke moći, demonstranti su tražili povećanje plata i smanjenje poreza.

Međutim, mnogi su povezivali svoje teške ekonomske situacije sa režimom sankcija EU Rusiji i žurbom NATO alijanse da naoruža Ukrajinu.

Demonstranti su zahtevali da njihovi lideri „troše novac na plate, a ne na oružje“ i uzvikivali „zaustavite NATO“.

Dok su se slični protesti protiv rastućih troškova održavali širom Evrope u poslednje vreme – hiljade sindikalaca marširalo je u subotu u Londonu – malo ko je povezao skok cena sa akcijama NATO-a i njegovih članica.

Pre samo tri meseca, neki demonstranti u Briselu mahali su ukrajinskim zastavama i zahtevali da se EU isključi od „Putinove nafte“. Nekoliko nedelja pre toga, ispred zgrada Evropskog parlamenta održane su demonstracije koje su pozivale na „sankcije Rusiji“.

Brisel je dom sedišta EU i NATO-a. To je takođe bio grad odakle je američki predsednik Džo Bajden odlučio da u martu objavi rundu sankcija Moskvi, pre nego što je novinaru odmah rekao da „sankcije nikada ne odvraćaju“ one koji su na njihovoj meti.

Uprkos predviđanjima u aprilu da će ove mere „izbrisati poslednjih 15 godina ruskih ekonomskih dobitaka“, ruske zarade od energenata dostigle su rekordne nivoe od februara, a ruska rublja je trenutno na sedmogodišnjem maksimumu u odnosu na evro.

Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je evropske zemlje da su izvršile ekonomsko „samoubistvo“ putem sankcija, a prošle nedelje je predvideo da bi „direktni gubici“ EU od ove politike sankcija „mogli da premaše 400 milijardi dolara za godinu dana“.

izvor

[Istria 052]

Koliko se może isčitati iz štampe, velika većina EU zemalja povećava izdatke za obranu, najveći dobavljač je USA, tako da produżenje rata u Ukrajini, kroz razne vidove vojne pomoći predstavlja krvavi marketing.
Rat je meka za profitere.

[Dreadnought]

Žitarice isporučene u luku u Berđansku, nastaviće put ka Bliskom istoku


Zemljoradnici u Zaporoškoj oblasti počeli su da isporučuju žito u luku u Berđansku, na Azovskom moru na jugoistoku Ukrajine, kako bi se nastavio izvoz ka Bliskom istoku, Turskoj, Africi i trgovcima u Severnoj Americi, izjavio je član glavnog saveta vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.

"Žito za izvoz se isporučuje u luku. Potrebno je hiljade tone žita. Najvažniji kupci našeg žita sada su Bliski istok, afričke državame i Turska, kao i mnogo trgovaca, uključujući one u Severnoj Americi", rekao je Rogov za TASS.


izvor

[Dreadnought]

Turski  brod "Azov Konkord" napustio je luku Mariupolj


Prvi strani brod, turski "Azov Konkord" napustio je luku Mariupolj, duž koridora koji je organizovala ruska vojska, javila je danas ruska agencija TAS S.

Brod "Azov Konkord" krenuo je ka Novorosijsku, a kapetan Ivan Babenkov rekao je da brod ne prevozi nikakav teret.

Turski brod je popravljen nakon što je pretrpeo štetu od ukrajinske vojske, a angažovani su novi članovi posade, navodi ruska agencija.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj potvrdio


Rusko Ministarstvo odbrane razgovaraće sa Turskom o stvaranju bezbednog koridora za izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Na pitanje da li ruski predsednik Vladimir Putin planira da primi delegaciju Turske, Peskov je odgovorio negativno i dodao da će "u to biti uključeno Ministarstvo odbrane", prenosi agencija TAS S.

Prethodno je list Milijet, pozivajući se na svoje izvore iz kabineta predsednika Turske izvestio da će se pregovori između Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka održati sledeće nedelje u Istanbulu.

Takođe, TV kanal A Haber je izvestio da će delegacija turskog Ministarstva nacionalne odbrane otputovati u Rusiju kasnije ove nedelje, kako bi razgovarali o pitanju stvaranja bezbednog koridora za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.

izvor

[Dreadnought]

"Rusija garantuje bezbedan prolaz brodova za izvoz žita"


Rusija garantuje bezbedan prolaz brodova za izvoz ukrajinskog žita, ali Kijev mora da očisti svoje luke od mina, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.

"Dali smo garancije na visokom nivou. Sada je na Ukrajini: minirali su priobalne vode i potrebno ih je očistiti od mina", poručio je Nebenzja, prenosi agencija TAS S.

On je ocenio i da je Zapad uklonio Ukrajinu iz mirovnih pregovora, kao i da nastoji da je ubedi da se rešenje sukoba može postići samo na bojnom polju.

"Zapadni sponzori su udaljili pregovarački tim Kijeva iz diplomatskog dijaloga usmerenog na pronalaženje rešenja za sukob i počeli da energično ubeđuju sebe i ceo svet da se rešenje može naći samo na ratištu sa Rusijom", rekao je on na sastanku Saveta bezbednosti UN.


"Bez šale, Putin koristi hranu kao oružje"

Ruski predsednik Vladimir Putin koristi hranu kao oružje tako što blokira ukrajinski izvoz žita, rekao je danas portparol savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.

On je naveo da američki predsednik Džozef Bajden razmatra mogućnosti kako da se žitarice blokirane u ukrajinskim lukama prevezu na tržište. "Predsednik Putin, bez šale, koristi hranu kao oružje. Nazovimo to pravim rečima, za njega je hrana oružje", rekao je Kirbi, prenosi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

EU upozorila na nestašice gasa uoči zime


Evropa neće moći da napuni svoja skladišta gasa pre zime ako se ne preduzmu novi koraci, rekao je u ponedeljak holandski ministar klime i energetike Rob Jeten.

„Vidimo da sveukupne isporuke gasa iz Rusije u Evropu brzo opadaju. To znači da bez dodatnih mera više nije moguće garantovati da ćemo moći da napunimo skladišta gasa u Evropi i Holandiji dovoljno da se pripremimo za zimu“, upozorio je Jeten, a prenela je ruska agencija RIA Novosti. On nije precizirao na koje dodatne mere misli.

Jeten je takođe napomenuo da Holandija već preduzima korake da se pripremi za grejnu sezonu, ali nije precizirao. On je dodao da za sadašnje potrebe njegova zemlja ima dovoljno gasa.

„Želim da istaknem da u ovom trenutku nema akutne nestašice gasa“, naveo je Jeten, napominjući, međutim, da je „više zemalja sada stisnuto“ od strane Rusije.

Jetenovi komentari su usledili nakon odluke ruskog Gasproma da smanji isporuke prirodnog gasa Evropi preko gasovoda Severni tok za oko 60%. Ovo se dogodilo nakon što nemački serviser Siemens nije vratio pumpne jedinice tokom popravke u Gaspromovom objektu u Viborgu, navodeći kao razlog sankcije EU protiv Rusije.

Evropski zvaničnici su ometali smanjenje kao politički, ali Rusija tvrdi da je problem tehnički, jer dotični objekat, koji pumpa gas iz Rusije u Nemačku, ne može da radi sa samo 3 pumpne jedinice od 8 u funkciji.

izvor

[Dreadnought]

Rusija usvojila zakon o stranoj robi


Državna duma Rusije usvojila je u utorak zakon kojim se omogućava legalizacija paralelnog uvoza u zemlju. Zakon štiti ruske kompanije koje uvoze robu bez dozvole nosioca prava od moguće građanske, administrativne i krivične odgovornosti.

Prema Komitetu Državne dume za ekonomsku politiku, usvajanje zakona će obezbediti interese ruskih potrošača. Takođe će doprineti razvoju ruske ekonomije u uslovima zapadnih sankcija.

U martu je ruska vlada ovlastila trgovce na malo da uvoze proizvode iz inostranstva bez dozvole vlasnika žiga. Odluka je doneta nakon što su mnogi globalni brendovi obustavili prodaju ili obustavili izvoz u Rusiju zbog pritiska svojih vlada da se pridržavaju sankcija.

Premijer Mihail Mišustin je tada pojasnio da je potreban „paralelni uvoz“ kako bi se osiguralo da se određena roba i dalje šalje u Rusiju.

Prošlog meseca, rusko ministarstvo industrije i trgovine objavilo je listu robe dozvoljene za paralelni uvoz u zemlju.


izvor

[Dreadnought]

Češki zvaničnik: Spalićemo sve da se ljudi zagreju


Češki ambasador za energetiku Vaclav Bartuška obećao je da će njegova zemlja učiniti sve što je u njenoj moći da proizvede toplotnu i električnu energiju ako zalihe gasa ove zime nestanu.

„U suštini imamo ponavljanje naftnog šoka iz 1973. godine… Ako ove zime dođe do isključivanja gasa, spalićemo sve što možemo da se naši ljudi greju i da proizvodimo struju“, rekao je Bartuška u ponedeljak, obraćajući se novinarima iz Brisela. , kako citira Euractiv. Njegovi komentari su usledili uoči češkog predsedavanja Savetom EU, koje počinje 1. jula i trajaće šest meseci.

Prema rečima zvaničnika, i dalje je moguće obezbediti EU gasom pre grejne sezone ako evropske zemlje potpišu dugoročne ugovore sa dobavljačima LNG. Evropska komisija ranije nije želela da ih potpiše, ali se, prema Bartuškinim rečima, situacija promenila.

„To ne biste čuli od poverenika ni pre godinu dana, ni pre pola godine, ni pre četiri meseca. Na njihovoj strani postoji jasno razumevanje da države članice moraju da prežive, a vlade da prežive zimu“, rekao je on.

Bartuška je dodao da će tokom predsedavanja njegove zemlje EU glavni cilj bloka biti da skladišta gasa popuni dovoljno zaliha uoči zimske grejne sezone. Prag će se takođe fokusirati na promovisanje zajedničke kupovine gasa i namerava da ubrza implementaciju plana Evropske komisije REPoverEU, koji bi trebalo da smanji zavisnost EU od ruskog gasa za dve trećine pre kraja godine i pogura tranziciju EU na ‘zelenu’ energiju.

Prema ambasadorovim rečima, ovaj drugi potez je već pokrenut, a rastuće cene energije i politički problemi zapravo mogu pomoći EU da postigne svoje klimatske ciljeve.

„Mnoge odluke donose sami ljudi. Mislite li da će ljudi trenutno kupovati gasne grejalice? Verovatno ne“, naveo je on, dodajući da je njegova zemlja u poslednje vreme zabeležila „veliki porast“ broja toplotnih pumpi i solarnih kolektora instaliranih u Češkoj u poslednjih nekoliko meseci.

„Tranzicija će biti teška i komplikovana, ali mi ćemo pobediti. A pobednici će biti zelene tehnologije. Samo će potrajati neko vreme i za pet godina ćemo se u suštini pitati zašto smo spalili prirodni gas da bismo proizveli struju.

izvor

[Dreadnought]

Štrajk železnice u Britaniji, Džonson upozorava sektor da se modernizuje ili propadne


Veliki delovi Britanije zaustavljeni su u najvećem štrajku koji je pogodio železnice u zemlji u poslednjih 30 godina, pošto je Boris Džonson upozorio da je sektor potreban da se modernizuje ili „propadne“.

Putnici u železnici širom zemlje bili su primorani da ostanu kod kuće nakon upozorenja da izbegavaju sva putovanja osim neophodnih, a očekuje se da će saobraćati samo jedna petina glavnih vozova, a mnoge linije su potpuno zatvorene.

Pošto samo skeletne usluge saobraćaju za putnike u London i druge gradove, nije bilo vozova na velikim delovima mreže tokom jutarnjeg špica.

Britanski premijer pozvao je „barone sindikata da sednu sa Netvork Rail i železničkim kompanijama“ kako bi pristali na reforme kao što je postepeno ukidanje kancelarija za prodaju karata.

U razgovoru za FT, Mik Linč, vođa sindikata RMT železničara koji organizuje štrajk, koji uključuje 40.000 zaposlenih u vlasniku infrastrukture Netvork Rail i osoblje u 13 kompanija koje upravljaju vozovima, rekao je da je njegov prioritet nagodba bez obaveznih otpuštanja.

Ali Netvork Rail je kasno u ponedeljak pisao sindikatu najavljujući planove za konsultacije o gubitku 1.800 radnih mesta i promenama radnih praksi. Javno telo je saopštilo da se nada da bi „ogromna većina“ gubitaka poslova mogla biti dobrovoljno.

Rukovodstvo RMT-a takođe se zalaže za povećanje plata od 7 do 8 procenata kako bi se kompenzovala inflacija za koju se očekuje da će ove godine dostići 11 procenata. Međutim, Džonson je na sastanku vlade u utorak pozvao na platnu disciplinu kako bi se ograničili inflatorni pritisci, dok je tvrdio da je modernizacija železnice neophodna.

„Kažem ovo celoj zemlji: moramo da se spremimo da ostanemo na kursu“, dodao je on. „Ova poboljšanja u načinu na koji upravljamo našim železnicama su u interesu putujuće javnosti . . . Ako to ne uradimo, ove velike kompanije, ova sjajna industrija, suočiće se sa daljim finansijskim pritiskom, propasti će.”

Činilo se da su dve strane daleko od postizanja sporazuma. Mrežni železnički i železnički operateri se nadaju da će ponovo započeti razgovore u sredu, ali sindikat je rekao da, iako je bio otvoren za razgovore, nije zvanično dobio poziv.

Još štrajkova je planirano za četvrtak i subotu, dok je osoblje londonskog metroa takođe štrajkovalo jedan dan u utorak.

Endrju Hejns, izvršni direktor Netvork Rail-a, rekao je da mu je „duboko žao“ putnicima zbog poremećaja, ali je okrivio RMT što je odbio da napravi kompromis, uključujući „arhaične“ radne prakse.

Hejns je dodao da su se ministri složili da bi Netvork Rail mogao da pređe granice plata u javnom sektoru i ponudi povećanje od više od 3 procenta zbog ogromnog opsega povećanja produktivnosti u industriji.

Linč je rekao da je pristanak na platni paket samo njegov treći prioritet, nakon zaštite radnih mesta i uslova. On je dodao da su železničke kompanije pregovore posmatrale „sa drugog kraja teleskopa“.

Dok je vlada odbila da direktno pregovara sa RMT-om, u stvari ministri kontrolišu finansije industrije.

Mrežna železnica je u državnom vlasništvu, dok Odeljenje za saobraćaj utvrđuje godišnje budžete za usluge koje obavljaju privatne železničke kompanije u uslovima promena iz ere pandemije korona virusa.

Poslovni lideri upozorili su da će štrajkovi najteže pogoditi sektore koji se upravo oporavljaju od ekonomskog uticaja Covid-19.

UKHospitaliti je procenio da bi štrajk koštao njegov sektor od 540 miliona funti do milijardu funti, jer hiljade ljudi ne bi moglo da putuje širom zemlje, što bi oštetilo barove, hotele, klubove, pozorišta i restorane.

„Ove nedelje vidimo da ljudi otkazuju događaje, ali im nije prijatno da ih ponovo rezervišu jer nisu sigurni kada će doći sledeći štrajkovi“, rekla je Kejt Nikols, izvršna direktorka grupe za ugostiteljsku industriju.

Ona je rekla da bi štrajk mogao da „nanese fatalan finansijski udarac onim preduzećima koja se već bore da prežive“.

Štrajk znači da će više ljudi verovatno ostati kod kuće tokom nedelje nego u bilo kom trenutku od poslednjeg zatvaranja pandemije, što predstavlja još jedan udarac za preduzeća u gradskim centrima.

Ali prilagođavanje rada na daljinu izazvano Covidom značilo je da je malo verovatno da će industrijska akcija biti tako remetilačka kao prethodne obustave.

Broj putnika na britanskim železnicama oporavio se na oko 80 odsto nivoa pre pandemije ovog meseca.

Usluge transporta će biti prioritet tokom nedelje, ali će lanci snabdevanja u Velikoj Britaniji biti ponovo pod pritiskom. Očekuje se da će između 30 i 40 odsto manje tereta prelaziti vozom tokom nedelje, a štrajkovi će „dodati rizik u ionako krhke lance snabdevanja“, rekla je Megi Simpson, šef grupe za železnički teret.

Železnička skeletna služba biće zatvorena do 18.30 u utorak, a poslednji vozovi između Londona i gradova kao što su Birmingem, Mančester, Lids i Edinburg polaze pre 16 sati.

Mašinovođe su članovi drugog sindikata i ne štrajkuju, dok je industrija pozvala menadžere i drugo osoblje na prvu liniju da rade na peronima i u signalnim kutijama.

Poremećaj će se verovatno zadržati u danima između zvaničnih štrajkova, posebno ujutru, jer će vozovi biti van mesta za vožnju po redu vožnje.

izvor