Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

[ HEADLINES - ANTI-RUSSIA FOOD & ENERGY CRISIS ] Canada cut gas to Germany, Slovakia, Italy & France

[Dreadnought]

Narodna banka Ukrajine predviđa pad BDP-a za najmanje trećinu zbog rata


Prema procenama Narodne banke, BDP će na kraju godine pasti za najmanje trećinu.

„Kao rezultat rata, očekujemo pad BDP-a za najmanje trećinu. Očekujemo da će se stopa inflacije ubrzati i premašiti nivo od 20 odsto“, rekao je zamenik guvernera NBU Sergej Nikolajčuk na brifingu za novinare o izveštaju o finansijskoj stabilnosti. , javlja dopisnik Ukrinforma.

On je napomenuo da Narodna banka očekuje da će ti procesi „ostati pod kontrolom“.

Kako se navodi, rast ukrajinskog BDP-a bio je preko 3% u 2021.


izvor

[Dreadnought]

Iznos finansijske pomoći Ukrajini iznosi 30 milijardi dolara


Od početka rata u Ukrajini od 15. juna, ukupan iznos pomoći koju su prijavili i pružili zemlji međunarodni partneri je 30 milijardi dolara.

To je prema izveštaju o finansijskoj stabilnosti Narodne banke Ukrajine iz juna 2022. godine.

„Ukrajinski partneri takođe pružaju značajne iznose finansijske podrške direktno za finansiranje budžetskih rashoda. Obim zajmova MMF-a, EU, EIB, Svetske banke i stranih vlada od izbijanja rata sredinom juna premašio je 7 dolara. Ukupno je obezbeđeno i najavljeno oko 30 milijardi dolara finansijske pomoći“, navodi se u saopštenju.

Napominje se da su do trećine obezbeđenih sredstava bespovratni grantovi, ostalo su krediti sa niskim kamatama i kreditne garancije. Ovaj novac je glavni izvor pokrića deficita državnog budžeta, koji je nastao na pozadini ruske vojne agresije.

Narodna banka je pojasnila da će finansiranje odbrambenih i socijalnih izdataka, kao i ekonomska podrška i dalje kritično zavisiti od međunarodne pomoći i njenog blagovremenog prijema. Konkretno, za pokrivanje budžetskog deficita potrebno je 5 milijardi dolara mesečno.

Zamenica kanadskog premijera za finansije Kristija Frilend i ministarka finansija SAD Dženet Jelen ranije su potvrdile svoju rešenost da nastave da podržavaju Ukrajinu.

izvor

[Dreadnought]

Zelenski poziva na brzo usvajanje sedmog paketa sankcija EU protiv Rusije


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je noćnom video obraćanju da sedmi paket sankcija EU protiv Rusije mora biti odobren što je pre moguće.

„U svim pregovorima sa stranim partnerima stalno naglašavam da je sedmi paket sankcija EU potreban što je pre moguće. Rusija mora da oseti sve veći pritisak za rat i svoju agresivnu antievropsku politiku“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, nove ruske pretnje Litvaniji, sledeći talas energetskog pritiska i sledeća porcija laži ruskih zvaničnika o prehrambenoj krizi predstavljaju argumente koji stoje iza potrebe da se odobri sedmi paket sankcija, prenosi Ukrinform.

Evropska unija razmatra uvođenje sankcija ruskom zlatu u okviru sledećeg paketa restriktivnih mera protiv Moskve zbog njene agresije na Ukrajinu.

izvor/

[Dreadnought]

Francuskoj prete restrikcije? Od 56 nuklearnih reaktora – polovina ne radi


Francuska bi ove godine zbog problema u radu nuklearnih elektrana mogla proizvesti 25 odsto manje električne energije nego u 2021, tvrdi Njujork tajms (NYT).

Ovaj list upozorava kako bi problemi francuskih nuklearki mogli da se odraze i na ukupna energetska kretanja u Evropi.

"Dok Evropska unija pokušava da prekine veze s ruskom naftom i gasom nakon moskovskog rata protiv Ukrajine, Francuska se kladila na svoje nuklearne elektrane kako bi prebrodila nadolazeću energetsku krizu. Ali ta industrija je pala u neviđenu energetsku krizu", navodi se u listu, uz podsećanje da Francuska oko 70 odsto svojih godišnjih potreba za strujom ostvaruje u nuklearnim elektranama kojima upravlja kompanija EDF pod većinskom vlasničkom kontrolom francuske vlade.

Prema zvaničnim podacima EDF-a, u sastavu te kompanije je 56 nuklearnih reaktora u 18 elektrana, što je daleko najveći potencijal nuklearki u EU, te drugi, odmah iza SAD, na svetu. Međutim, NYT tvrdi da od 56 raspoloživih reaktora EDF-a, koji je najveći izvoznik električne energije u Evropi, gotovo polovina reaktora trenutno ne radi zbog kvarova, remonta ili nedostatka rezervnih delova.

Kao primer pomenute tvrdnje, ugledni američki dnevnik navodi reaktor u nuklearnoj elektrani Šenon (Chinon) koji je "zamrznut nakon zabrinjavajućeg otkrića pukotina u rashladnom sistemu". Ta elektrana raspolaže sa još dva reaktora koji rade, navodi isti izvor.


Ostareli reaktori

U daljem raščlanjivanju poteškoća u radu francuskih nuklearki NYT ne navodi druge primere osim Šenona, već podseća na upozorenje EDF-a s kraja prošle godine "da više ne može garantovati stabilno snabdevanje nuklearnom energijom, jer se borila da nadoknadi dvogodišnji zaostatak u potrebnom održavanju desetina ostarelih reaktora koji je odložen tokom zatvaranja zbog koronavirusa", prenosi Jutarnji list.

"Inspekcije su otkrile alarmantne sigurnosne probleme, naročito koroziju i neispravne zaptivke za zavarivanje na ključnim sistemima koji se koriste za hlađenje radioaktivnog jezgra reaktora EDF-a. Takva je bila situacija u atomskoj elektrani Šenon, jednoj od najstarijih u Francuskoj, koja proizvodi šest odsto nuklearne energije EDF-a", ističe američki dnevnik.

Kao potvrdu tvrdnji o pozamašnim poteškoćama EDF-a kad je u pitanju rad njegovih nuklearki, NYT navodi i odglaganje početka rada EDF-ovih nuklearki u Finskoj i Velikoj Britaniji.

"Nekoliko novih nuklearnih reaktora koje je EDF izgradio opterećeno je velikim prekoračenjem troškova i kašnjenjima. Reaktor s vodom pod pritiskom izrađen od EDF-a u Hinkli Pointu (Hinkley Point), u jugozapadnoj Engleskoj, neće početi sa radom do 2027, što je četiri godine zakašnjenja i prekasno da bi se pomoglo britanskom brzom prelasku s ruske nafte i gasa. Najnovija finska nuklearna elektrana EDF, koja je počela s radom prošlog meseca, trebalo je da bude završena 2009", navodi isti izvor.

Prelazeći na analizu posledica EDF-ovih poteškoća u nuklearkama na francusku i energetiku EU, NYT tvrdi da proizvodnja nuklearne energije u Francuskoj ove godine beleži najniži nivo u gotovo 30 godina, gurajući, dodaje list, francuske račune za električnu energiju na rekordno visoke nivoe, baš u trenutku kada rat u Ukrajini podstiče širu inflaciju. Dodaje se kako je i sam EDF u finansijskim poteškoćama opterećen dugovima i nemogućnošću da, ističe se u Njujork tajmsu, zbog socijalnih mera francuske vlade, naplaćuje tržišne cene struje, kao i da finansira oko 51 milijardu evra potrebnih ulaganja u obnovu postojećih i izgradnju 14 novih reaktora u nuklearkama.

izvor

[Dreadnought]

Švedska aktivirala plan za hitno snabdevanje gasom


Švedska energetska agencija saopštila je danas da je aktivirala prvu fazu trostepenog plana za hitno snabdevanje gasom zapadnih i južnih delova zemlje.

Ta zemlja želi da se pripremi za moguće prekide isporuka prirodnog gasa iz Rusije, javlja Rojters.

Ovaj potez je usledio nakon što je susedna Danska, koja cevovodom isporučuje gas Švedskoj, izdala slično upozorenje u ponedeljak, navodi se u informaciji.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka u ozbiljnom problemu – suočava se sa gotovo izvesnom recesijom


Nemačka se suočava sa gotovo izvesnom recesijom ako se ionako smanjene isporuke ruskog gasa potpuno obustave, upozorilo je nemačko Udruženje industrije BDI.

Ova industrijska asocijacija je saopštila da je snizila svoju prognozu ekonomskog rasta Nemačke za 2022. godinu na 1.5 posto sa prvobitno predviđanih 3.5 procenata pre izbijanja rata u Ukrajini, prenosi Rojters.

BDI je takođe navela da bi prekid isporuka ruskog gasa učinio recesiju neizbežnom.

Ruski gas se i dalje pumpa preko Ukrajine, ali u smanjenom obimu, dok gasovod Severni tok 1 koji ide po dnu Baltičkog mora i koji je od vitalnog značaja za snabdevanja Nemačke gasom, radi sa samo 40 odsto kapaciteta, što je, prema objašnjenju Moskve, posledica zapadnih sankcija koje spečavaju da oprema koja je poslata na redovno održavanje bude vraćena Gaspromu.

Evropa, s druge strane, tvrdi da je to izgovor Rusije za smanjenje isporuka.

Nemačka je, poput Danske, Austrije, Holandije, Italije i drugih zemalja EU, aktivirala prvi nivo upozorenja u okviru svog hitnog plana od tri faze za rešavanje krize snabdevanja gasom.

Nemački regulator za tržište gasa, Bundesnecagentura, objavio je danas da još nije vreme da se proglasi opšte vanredno stanje, što je treća faza plana, prema kojoj bi zemlja uvela ograničenje gasa za ndustriju kako bi zaštitila vitalne usluge i domaćinstva.

"Zalažem se pažljivo preocenjivanje kada je pravo vreme za to da se aktivira najviši nivo uzbune", rekao je šef Bundesnecagenture, Klaus Miler, za jednu nemačku tv stanicu.

Zemlje Evropske unije, od Baltičkog mora na severu do jadranske obale na jugu, donele su mere za suočavanje s krizom snabdevanja gasom nakon ruskog napada na Ukrajinu.

EU se oslanjala na Rusiju za čak 40 posto svojih potreba za gasom pre rata - dok u slučaju Nemačke taj procenat iznosi 55 odsto, što znači da je manjak ruskih isporuka koje treba nadomestiti ogroman u uslovima već ograničene ponude na globalnom tržištu gasa.

Neke države EU su zbog toga privremeno otkazale planove o zatvaranju elektrana na ugalj, napominje britanska agencija.

izvor

[Dreadnought]

Nemačka industrija očekuje rast od svega 1,5 odsto


Nemačka industrija drastično je umanjila svoju prognozu privrednog rasta za ovu godinu, na svega 1,5 odsto, saopštio je Savez nemačke industrije.

Na početku godine je industrija još prognozirala rast od 3,5 odsto za tekuću godinu.

Predsednik Saveza nemačke industrije Zigfrid Rusvurm rekao je da je rat u Ukrajini prikazao Ahilovu petu Nemačke, a to je bezbednost snabdevanja energijom, sirovinama i osnovnim tehnologijama.

On je kazao da industrija očekuje oporavak privrede, u smislu povratka na nivo pre korone, najranije krajem godine, ali uz preduslov da ima dovoljno ruskog gasa za zapadnu Evropu.

"Prekid isporuke ruskog gasa imao bi katastrofalne posledice po industriju i našu privredu bi dovelo u recesiju", naglasio je Rusvurm.

Inače, industrija je umanjila i rast izvoza, za koji je, na početku godine prognozirala za 2022. rast od 4,5 odsto, a sada svega 2,5 procenata.

izvor

[Dreadnought]

Kriza vreba ali – Nemci ne odustaju: Gase i poslednje tri nuklearke


Kancelar Olaf Šolc je odbacio sugestije da tri preostale nemačke nuklearne elektrane treba da ostanu u funkciji duže nego što je planirano.

Ti zahtevi upućeni su, navodi se, kako bi se kompenzovala odluka Rusije da "zavrne" gas koji se šalje gasovodom Severni tok 1.

"Za sada nema izjava stručnjaka o tome kako bi se životni vek nuklearnih elektrana mogao produžiti", rekao je Šolc i dodao da bi Nemačka trebalo da udvostruči napore da ubrza ekspanziju obnovljivih izvora energije.

Stručnjaci kažu da je samo pitanje vremena kada će Nemci – da li sopstvenim političkim odlukama ili voljom ruskog predsednika Vladimira Putina – biti potpuno odsečeni od snabdevanja ruskim energentima.

Odgovori političkih lidera su uključivali "udvaranje" drugim nacijama za snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG) i pozivanje nemačke javnosti da smanji potrošnju energije.

Tri nuklearne elektrane trebalo bi da budu zatvorene do kraja 2022. godine kao deo nemačke energetske transformacije, nadaleko poznate kao "Energievende", u ekonomiju s emitovanjem manje gasova s efektom staklene bašte i bez nuklearne energije.

Fridrih Merc, šef konzervativnih demohrišćanskih demokrata (CDU), bio je glasan u svojoj kritici odgovora kancelara Olafa Šolca na rat u Ukrajini i potonjih napora da se zemlja odvikne od uvoza ruskih energenata.

"Dozvoliti nuklearnim elektranama da rade posle kraja godine bilo bi tehnički izvodljivo i pravno opravdano u svetlu aktuelnih događaja", rekao je Merc ranije u utorak.

Sa druge strane, ministar ekonomije Robert Habek i ministarka za životnu sredinu Štefi Lemke protive se produženju radnog veka nuklearnih elektrana, navodeći u zajedničkom saopštenju da takav potez nosi "velike ekonomske, pravne i bezbednosne rizike".

izvor

[Dreadnought]

Austrijska elektrana na ugalj se sprema za reaktiviranje


Nakon odluke austrijske vlade da usled smanjenja isporuka ruskog gasa reaktivira poslednju elektranu na ugalj u zemlji, u postrojenju Melah počele su pripreme.

Kristof Kurcman-Fridl, koji je u energetskom koncernu Ferbund zadužen za elektranu Melah, kaže da je potrebno između dva i četiri meseca za ponovo pokretanje tehnike u elektrani.

U intervjuu dnevniku Kronen cajtung, kazao je da je neophodno nabaviti ugalj, i da je nepoznanica koliko je moguće uopšte ga kupiti na svetskim tržištima.

Objasnio je da je potrebna specijalna vrsta uglja, koju je elektrana, koja je radila 34 godine, i koja je 2020. "ugašena", nabavljala iz Nemačke, odakle nisu moguće kratkoročne isporuke, pa je potrebno pretražiti međunarodna tržišta.

On je istakao da je dalje pitanje koje mora da se reši određivanje koliko je ljudi potrebno za rad u elektrani.

Upitan koliko je bila ispravna odluka o "gašenju" elektrane 2020.godine, rekao je da je u vezi zaštite životne sredine razumljiva odluka, ali se sada vidi da je dobro što nije još ništa izmenjeno u elektrani, pa može ponovo da "proradi".

Elektrana Melah koristila je u "normalnim" godinama 400.000 tona uglja, a njen kapacitet je 240 megavata.

Melah je jedina elektrana na ugalj u Austriji koja može biti reaktivira, jer je tek pre dve godine zatvorena.

izvor

[Dreadnought]

Novi, 40-godišnji rekord: Inflacija u Britaniji izmiče kontroli?


Rast cena hrane gurnuo je inflaciju u Velikoj Britaniji na nov 40-godišnji rekord u maju od 9,1 posto na godišnjem nivou, pokazali su danas zvanični podaci.

Rastuće cene hrane i bezalkoholnih pića, u poređenju s padom pre godinu dana, najviše su doprinele usponu inflacije, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS), prenosi Rojters.

U odnosu na april ove godine, potrošačke cene u Britaniji su u maju porasle za 0,7 procenata, prema podacima ONS-a.

Ministar finansija Riši Sunak je izjavio ovim povodom da britanska vlada čini sve što je u njenoj moći da se izbori sa porastom cena.

"Koristimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju da spustimo inflaciju i da se izborimo protiv rasta cena", rekao je Sunak.

On je dodao da Ujedinjenio Kraljevstvo "može da gradi jaču ekonomiju nezavisnom monetarnom politikom, odgovornom fiskalnom politikom koja ne doprinosi inflatornim pritiscima, kao i jačanjem dugoročne produktivnosti i rasta".


izvor

[Dreadnought]

Nemačka se sprema da proglasi alarmantnu situaciju


Nemačka vlada se sprema da zbog gasa proglasi alarmantnu situaciju u skladu sa nacionalnim planom za vanredne situacije.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i zaštite klime Patrick Grajhen pripremio je energetsku industriju za predstojeći korak, preneo je dnevnik "Velt", pozivajući se na krugove u energetskoj industriji.

Ministarstvo na pitanje lista nije ni potvrdilo ni demantovalo informaciju, a prema izveštaju, kompanije u energetskoj industriji se pripremaju za skoro proglašenje uzbune.

izvor

[Dreadnought]

Bajden intervenisao, cene nafte pale


Cene nafte pale su za više od šest dolara nakon zahteva američkog predsednika Džoa Bajdena da se ublaži rast cene goriva.

Pri čemu se od najvećih energetskih firmi očekuje da olakšaju situaciju za vozače u periodu letnje potrošnje.

Fjučersi za teksašku WTI naftu na jutarnjem trgovanju prodavani su po 5,98 dolara nižoj ceni, odnosno za 103,54 dolara po barelu. Slično tome, cena Brent sirove nafte pala je za 5,67 dolara, na 108,98 dolara po barelu, piše Reuters.

Kako se Sjedinjene Američke Države, jedan od najvećih potrošača nafte na svetu, bore sa sve višim cenama benzina i rastućom inflacijom, očekuje se da će Džo Bajden pozvati na privremeno ukidanje federalne takse na benzin od 18,4 centa po galonu, izjavio je neimenovani izvor, prenosi Biznis.rs.

Predstavnici iz sedam naftnih kompanija u četvrtak će se sastati sa Bajdenom, kako bi razgovarali o smanjenju cena goriva u trenutku kada imaju rekordne profite.

Generalni direktor kompanije Chevron Mičel Virt uputio je kritike na račun ove odluke, napominjući da naftna industrija nije spremna da spusti cene goriva.

“Ovi koraci nisu korisni za rešavanje problema sa kojima se suočavamo”, naveo je Virt u pismu koje je uputio Bajdenu, koji je na to odgovorio da je industrija previše osetljiva.

Uprkos strahovanjima u vezi sa inflacijom, potražnja je još uvek na putu da dostigne nivoe pre pandemije, ali se očekuje da će smanjene zalihe uticati i na usporavanje rasta, pri čemu će tržište ostati “zategnuto”, kako tvrde iz kompanija Vitol i Exxon Mobil Corp.

Kako pokazuju podaci vlade, kapaciteti rafinerija u SAD u 2021. godini zabeležili su pad drugu godinu zaredom, jer su zatvaranja postrojenja dovela do smanjenja proizvodnje benzina i dizela.

Zvanični podaci pokazuju da su prošle godine kapaciteti bili niži za 125.790 barela dnevno, što je dodatak na pad od 800.000 barela dnevno, koliko je zabeleženo u 2020.

izvor

[Dreadnought]

Evropi je rečeno da bude spremna na potpuno smanjenje ruskog gasa


Šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol upozorio je Evropu da bude spremna na mogućnost potpunog zaustavljanja izvoza ruskog gasa ove zime, pozivajući vlade EU da prošire raspon mera koje imaju za cilj da se pripreme za ovaj scenario, preneo je Fajnenšel tajms. u sredu.

„Evropa treba da bude spremna u slučaju da ruski gas bude potpuno isključen. Što se više približavamo zimi, to više razumemo namere Rusije“, rekao je on, a preneo je novinski list.

Komentarišući Gasprom koji je prošle nedelje smanjio 60 odsto isporuka gasa gasovodom Severni tok, za šta ruska kompanija ističe da je čisto tehnički, Birol je rekao da su „rezovi usmereni ka izbegavanju da Evropa napuni skladišta i povećanju ruskog uticaja u zimskim mesecima. ”

Međutim, IEA otvoreno optužuje Rusiju da manipuliše cenama gasa od prošle godine, kada je cena gasa u Evropi skočila na najviši nivo u istoriji.

„Hidne mere koje su evropske zemlje preduzele ove nedelje da smanje potražnju za gasom, kao što je paljenje starih termoelektrana na ugalj, opravdane su razmerama krize uprkos zabrinutosti oko povećanja emisije ugljenika“, naveo je on, dodajući da je, po njegovom mišljenju, , povratak na proizvodnju energije na ugalj će biti „privremen“ i pomoći će da se zadrže dovoljne zalihe gasa za predstojeću grejnu sezonu.

Nemačka, Austrija, Italija i Holandija najavile su svoje planove za povećanje upotrebe uglja za proizvodnju električne energije, dok su Švedska i Danska rekle da će takođe pokrenuti hitne mere za suzbijanje upotrebe prirodnog gasa.

Birol je, međutim, upozorio da sadašnje mere ne idu dovoljno daleko ako se izvoz ruskog gasa u potpunosti zaustavi i predložio je da evropske vlade, između ostalih opcija, pojačaju napore da popune skladišta.

„Verujem da će biti sve dubljih mera potražnje [koje su preduzele vlade u Evropi] kako se zima bude približavala“, rekao je Birol. On je napomenuo da je racionalizacija gasa moguća, koja bi mogla da pomogne u otklanjanju posledica gubitka ruskog gasa i ponudio bloku da „razmotri odlaganje zatvaranja [nuklearnih elektrana] sve dok postoje bezbednosni uslovi“.

izvor

[Dreadnought]

Si Đinping: "Sankcije se kao bumerang vraćaju onima koji ih uvode"


Politika sankcija je bumerang i batina sa dva kraja, izjavio je predsednik Kine Si Đinping.

Kineski predsednik je tokom poslovnog foruma zemalja-članica BRIKS-a izjavio da primena sankcija u konačnom skoru nanosi štetu kako svetskoj zajednici, tako i onima koji ih uvode.

"Realnost ponovo pokazuje da su sankcije kao bumerang i batina s dva kraja. Politizacija svetske ekonomije, njeno pretvaranje u instrument i oružje, korišćenje dominantne pozicije u svetskom finansijskom sistemu radi proizvoljnog uvođenja sankcija u krajnjem ishodu nanosi štetu ne samo svetskoj zajednici nego i onima koji ih iniciraju", rekao je Si Đinping, a prenosi Ministarstvo inostranih poslova Kine.

Kineski lider je dodao da su sada pojedini važni proizvodni lanci i lanci isporuka veštački poremećeni, raste i globalna inflacija, a međunarodno finansijsko tržište nastavlja da se koleba, slabeći globalnu ekonomiju.

"Sve zabrinjava to što bi globalna ekonomija mogla da zapadne u močvaru krize", rekao je Si Đinping i dodao da je sada kao nikada ranije važno da se vodi "odgovorna ekonomska politika kako bi se izbegao negativni uticaj na zemlje u razvoju“.

On je pozvao zemlje BRIKS-a da učvrste saradnju u sferi prehrambene proizvodnje i energetike, podsećajući na to da se oko 1,2 milijarde ljudi u 70 zemalja suočilo sa epidemijom, prehrambenom, energetskom i dužničkom krizom.

Predsednik Kine je, takođe, istakao da je kriza u Ukrajini pokazala da širenje vojnih blokova neizbežno vodi do nesigurnosti kada je reč o bezbednosti.

"Istorija nam pokazuje da hegemonizam, politika formiranja blokova, kao i suprotstavljanje tabora ne donose mir i bezbednost, nego nas vodi u ratove i sukobe", naglasio je Si Đinping.


izvor