Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Nemačka spremna za drugi korak


Nemačka će danas pokrenuti drugu od tri faze svog plana za vanrednu situaciju s gasom.

Ali klauzula koja omogućava komunalnim preduzećima da prenesu rastuće cene gasa na potrošače za sada neće biti aktivirana, javlja Rojters pozivajući se na dobro upućene izvore u dešavanje.

Pokretanje faze dva "alarmnog" programa, planirano je za trenutak kada vlada uoči visok rizik od dugoročne nestašice gasa, i teoretski omogućava komunalnim preduzećima da prebace troškove visokih cena na industriju i domaćinstva i tako pomognu da se smanji potražnja.

Suočena sa opadajućim dotokom gasa iz Rusije, najveća evropska ekonomija je krajem marta pokrenula prvu fazu svog plana za vanredne situacije.

Prelazak na fazu 2 je stvar o kojoj se spekuliše otkako je ruski dobavljač Gasprom prošle nedelje smanjio isporuke gasovodom Severni tok 1 na samo 40 odsto kapaciteta.

Nemačko Ministarstvo ekonomije je odbilo komentar, budući da će danas održati konferenciju za novinare ovim povodom.

izvor

[Dreadnought]

Nemačka, zabrinjavajuće: "Ekonomski napad"; "Smanjite potrošnju gasa, spremite se za više cene"


Nemačka je danas pokrenula drugu fazu svog kriznog plana za vanredne situacije u energetskom sektoru, kao odgovor na smanjenje isporuka ruskog gasa.

Ali nije dozvolila komunalnim preduzećima da prebace rastuće cene energenata na potrošače u najvećoj evropskoj ekonomiji.

"Ne smemo da se zavaravamo: smanjenje snabdevanja gasom je ekonomski napad na nas od strane (ruskog predsednika Vladimira) Putina", izjavio je ministar ekonomije Robert Habek, dodajući da će Nemci morati da smanje potrošnju, prenosi Rojters.

On je ocenio da je "Putinova strategija očigledno da stvori nesigurnost, da podigne cene i da nas podeli kao društvo" .

"To je ono sa čim se borimo. Nadajmo se da će racionalizacija potrošnje gasa moći da se izbegne, ali ne može biti isključena", rekao je Habek.

Shodno drugoj fazi trodelnog kriznog plana, Berlin će obezbediti kreditnu liniju od 15 milijardi evra (15,76 milijardi dolara) za punjenje skladišta gasa. Pored toga, ovog leta će biti pokrenut model aukcija za gas kako bi se podstakli industrijski potrošači na štednju gasa.

Podizanje nivoa uzbune u Nemačkoj povodom situacije s gasom predstavlja novu eskalaciju u sukobu između Evrope i Moskve od ruske invazije na Ukrajinu, koji je razotkrio zavisnost 27-članog bloka od ruskog gasa i izazvao frenetičnu potragu za alternativnim izvorima energije, navodi Rojters.

Zbog smanjenog dotoka ruskog gasa gasovodom Severni tok 1, ove nedelje su se oglasile pojedine institucije i stručne organizacije s upozorenjima da bi Nemačka mogla da padne u recesiju ako se isporuke iz Rusije u potpunosti zaustave.

Gasprom je prošle nedelje smanjio protok gasa gasovodom Severni tok 1 preko Baltičkog mora na samo 40 odsto kapaciteta. Iz Rusije su negirali da je smanjenje isporuka učinjeno s predumišljajem, a gasni gigant Gasprom je okrivio za nastalu situaciju zapadne sankcije koje sprečavaju nemačku kompaniju Simens Enerdži da vrati servsiranu opremu iz Kanade u Rusiju.

Cena gasa na referentnom holandskom veleprodajnom tržištu za isporuku u julu porasla je jutros za čak 4,0 posto, na 131,50 evra po megavat-satu (MWh), ali se kasnije stabilizovala na 128 evra/MWh.

Planirano je da se redovno godišnje održavanje gasovoda Severni tok 1 sprovede od 11. do 21. jula, kada će protok biti potpuno obustavljen, napominje britanska agencija.


"Cene su već visoke i moramo da se pripremimo da će rast nastaviti"

"Iako to još nismo primetili, gasna kriza je već počela. Gas je sada teška roba. Cene su već visoke i moramo da se pripremimo da će rast nastaviti. To će uticati na industriju i postati veliki teret za potrošače", rekao je ministar ekonomije Robert Habek, prenosi Poslovni dnevnik.

Skladišta gasa su popunjena 58 odsto, što znači da su zalihe veće nego prošle godine, ali Nemačka neće dostići nivo od 90 odsto do decembra ako iz Rusije nastavi da stiže 60 odsto manje gasa, saopštilo je ministarstvo, pozivajući se na proračune energetskih regulatora.

"Sada je prioritet punjenje skladišta gasa", rekao je ministar Habek i dodao da u narednim mesecima i građani i kompanije moraju da smanje potrošnju.

Vlada će pak ponovo da aktivira više termoelektrana na ugalj kako bi smanjila potrošnju gasa u proizvodnji električne energije.

Najavili su i kreditnu liniju od 15 milijardi evra za popunjavanje magacina, uz kreditne garancije i novi model aukcija gasa koji bi trebalo da podstakne potrošače u industriji da uz naknadu smanje potrošnju gasa obustavom dela proizvodnje, uz naknadu.

Naknada bi se finansirala iz dodataka na cenu energije, prema predlogu energetskog regulatora.

Vlada za sada neće pribegavati "mehanizmu prilagođavanja cena", navodi se u saopštenju, jer nije ispunjen uslov trajnog smanjenja uvoza.

Cilj je da se obezbedi normalno funkcionisanje tržišta uprkos visokim dodatnim troškovima, rekao je ministar Habek.

Kanadski i nemački zvaničnici su u međuvremenu razgovarali o vraćanju blokirane Gaspromove turbine, o čemu će, prema kanadskom ministru prirodnih resursa Džonatanu Vilkinsonu, verovatno biti razgovarano na sastanku ovog vikenda.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Rusija garantuje bezbednost ukrajinskih brodova sa žitom do Bosfora


Ruska strana ne vidi nikakve probleme u tome da se brodovima koji prevoze žito dozvoli da isplove iz ukrajinskih luka u Crnom moru, potrebno je samo da se uklone mine i da se organizuje njihov prolazak, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Napori koje sada preduzimaju i Turska, i generalni sekretar Ujedinjenih nacija, odavno bi uspeli da su Ukrajina i njeni zapadni gospodari rešili problem uklanjanja mina iz luka u Crnom moru. To pitanje je očigledno za svakog stručnjaka“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Teheranu, nakon sastanka s iranskim kolegom Amirom Abdolahijanom.

Prema rečima ruskog ministra, pokušaji da se organizuje nekakva međunarodna koalicija radi sprovođenja tih procedura, bili su usmereni isključivo na to da se pod okriljem Ujedinjenih nacija ta koalicija umeša u pitanja Crnomorskog regiona.

„Što se tiče međunarodnih voda, Rusija garantuje bezbednost prolaza tih brodova do moreuza Bosfor i u tome se razumemo s Turskom“, rekao je Lavrov.

Ruski ministar je naglasio da su pokušaji da se napravi „vasionska tragedija“ zbog količine žita koja sada ostaje u Ukrajini – „apsolutno prljava politika“.

izvor

[Dreadnought]

Rusija je predala UN Putinove predloge o prehrambenoj krizi


Moskva je stavila na papir sve predloge predsednika Rusije Vladimira Putina za rešavanje prehrambene krize i podnela ih UN, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

U intervjuu državnoj televiziji Belorusije Lavrov je rekao da zabrinjava sporo reagovanje na naizgled hitno pitanje.

"Ne isključujem da je i sekretarijat UN pod najsnažnijim uticajem onih koji žele da upravljaju spolja Organizacijom", kazao je Lavrov.

On je dodao da ova situacija stvara probleme mnogim zemljama u razvoju, preneo je Sputnjik.

"Generalni sekretar UN svojim delovanjem produžava prehrambenu krizu, ne daje mogućnost da se brzo pošalje žito u ta područja. To je za žaljenje", istakao je Lavrov.

On je podsetio da su predstavnici UN prethodno posetili Rusiju kako bi razgovarali o ovoj temi.

Osim toga, u Moskvi je boravio i sam generalni sekretar UN Antonio Guteres.

"Predsednik Rusije Putin mu je detaljno objasnio da postoji elementarni način, bez ikakvih pregovora, memoranduma - put kroz Belorusiju. Za to je potrebno samo da se obezbedi sva logistika i finansijski lanci. Postoje i druge, skuplje trase isporuke hrane preko Rumunije i Poljske", rekao je ruski šef diplomatije.

Za blokadu ukrajinskih luka on je optužio Kijev.

Podsetio je da Oružane snage Rusije od marta otvaraju bezbedne koridore od miniranih teritorijalnih voda Ukrajine do Bosfora.

"Spremni smo da sarađujemo sa Turcima. Ali za to Ukrajinci moraju da očiste luku. Oni to ne žele da urade“, rekao je Lavrov.

"Gutereš istovremeno pokušava da reši pitanja izvoza žita iz ukrajinskih luka, ne vodeći računa o koridorima koje svakodnevno otvaramo. On želi da se prvo dogovori oko ukrajinskog žita, pa onda oko ruskog", zaključio je on.

izvor

[Dreadnought]

"Spremni smo da pomognemo Ukrajini"


Britanski premijer Boris Džonson izjavio je danas da je Britanija spremna da pomogne u operacijama deminiranja kod južne obale Ukrajine i da razmatra da ponudi bezbednost brodovima kako bi prebacili milione tona žitarica koje se nalaze u zemlji.

"Postoji posao koji treba obaviti. Radimo sa Turcima i drugim evropskim prijateljima i saveznicima da vidimo šta možemo da uradimo", rekao je Džonson u intervjuu Rojtersu tokom posete Ruandi gde prisustvuje samitu Komonvelta.

Londonsko tržište osiguranja stavilo je ceo region na svoju listu visokog rizika, što znači porast troškova za isporuke.

Džonson je rekao da Britanija razmatra sve opcije na pitanje da li vlada može da obezbedi suverene garancije za osiguranje transporta.

"Ono što Velika Britanija može da ponudi, pre svega, jeste stručnost kada je u pitanju pomorsko osiguranje i mnogo stručnosti u kretanju robe kroz, kako bismo rekli, sporna pomorska područja, rekao je on.

Upitan da li je Britanija spremna da pomogne Ukrajini u deminiranju tog područja, Džonson je rekao da ne želi da ulazi u tehničke ili vojne detalje.

"Ali možete zaključiti iz onoga što smo već uradili u snabdevanju opremom Ukrajinaca kako bi se zaštitili, a mi svakako razgovaramo sa njima na tehničkom nivou da pomognemo u deminiranju Odese", istakao je Džonson.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov optužio generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da "produžuje krizu sa hranom"


"Generalni sekretar UN svojim postupcima produžava prehrambenu krizu, ne omogućava brzo slanje žita. Ovo je žalosno", rekao je Lavrov u intervjuu za Nacionalnu državnu televiziju i radio kompaniju Belorusije.

"Sporo reagovanje na naizgled hitno pitanje je alarmantno", mišljenja je Lavrov.


izvor

[Dreadnought]

Moskva: "Bugari odbijaju – to će dovesti do povećanja cena"


"To što Bugarska odbija novi sistem plaćanja gasa koji je Rusija uvela neizbežno će dovesti do povećanja cena za krajnje korisnike."

To je u intervjuu za TAS S rekao Juri Filipson, direktor Četvrtog evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

"U suštini, Bugari su suočeni sa sumnjivim, skupim šemama po kojima će američke korporacije i svakakvi posrednici zarađivati. Rast cena za krajnje korisnike je neizbežan, a neosnovana optužba da se koristi 'gas kao oružje', kako je to sada u modi, pokušaj je da se okrivi Rusija", rekao je on.

Filipson je napomenuo da "Bugarska, koja je donedavno tvrdila da ima ulogu gasnog čvorišta za Balkan i celu Evropu, hitno traži alternativne izvore i načine za uvoz plavog goriva".

"Data su obećanja da će se deficit nadoknaditi kupovinom tečnog prirodnog gasa u Sjedinjenim Državama i rezervisanjem kapaciteta na grčkom terminalu za njegov prijem", dodao je on.

Prema rečima diplomate, Rusija je danas svedok "pokušaja zvanične Sofije da se 'ispravi' od snažnog udara koji su vlasti nanele bugarskoj ekonomiji i društvenoj sferi učešćem u antiruskim sankcijama, uz radikalno tumačenje relevantnih pristupa EU, uključujući i odbijanje šeme plaćanja za snabdevanje prirodnim gasom koju je predložila Rusija".

Filipson je naglasio da je ruski predloženi algoritam plaćanja gasa "transparentan i jednostavan", prenose Novinite.

"Mnoge evropske kompanije to već uspešno koriste. Bugarske vlasti moraju da odluče da li će preći na novi sistem plaćanja kako bi gorivo dobile na vreme, u potpunosti i po razumnoj ceni ili će odbiti inovaciju na štetu običnih građana, a u korist stranog kapitala. Što se tiče Rusije, ostajemo pošten i pouzdan dobavljač. Moramo da se pobrinemo da kupci budu i poslovni partneri", dodao je on.

izvor

[Dreadnought]

Turska kaže da je „teško“ utvrditi poreklo žitarica koje prodaje Rusija


Turska kaže da je Rusija dostavila dokumente u kojima se tvrdi da žito koje izvozi nije uzeto iz Ukrajine, pa je i dalje teško utvrditi njegovo poreklo.
To je rekao Ismail Demir, šef Uprave za odbrambenu industriju, koji je razgovarao za The Vall Street Journal.

Zvaničnik je rekao da Turska obrađuje informacije koje je Ukrajina dala o navodno ukradenom žitu.

„Tehnički je veoma teško odrediti geografsko poreklo žita“, rekao je zvaničnik.

On je dodao da Turska stoji uz Ukrajinu na političkom, humanitarnom i drugim poljima, dok je i dalje opreznija u pogledu isporuke oružja Ukrajini jer nastoji da zadrži otvorene kanale komunikacije sa obe strane – Ukrajinom i Rusijom. Istovremeno, Turska snabdeva Ukrajinu zaštitnom opremom i drugim vrstama opreme.

„Turska je jedina zemlja za koju pretpostavljam da može da pozove obe strane i pozove ih za mir. Kako možete to da uradite ako pošaljete desetine hiljada oružja na jednu stranu?“ rekao je Demir.

Upitan da li Turska nastavlja da isporučuje Ukrajinu oružje, uključujući bespilotne letelice TB-2, Demir je rekao: „Ima stvari, ali nisam u poziciji da kažem, ali smo mnogo oprezniji“.

„Moramo da možemo da razgovaramo sa obe strane, neko treba da bude dovoljno blizak obema stranama, da izgradimo poverenje“, rekao je Ismail Demir.


izvor

[Dreadnought]

Gasovod Severni tok biće isključen na 10 dana, Nemačka vlada zabrinuta


Planirano godišnje održavanje će se odvijati od 11. jula do 21. jula.

Nemačka vlada je zabrinuta zbog predstojećeg održavanja velikog ruskog gasovoda, strahujući da se protok gasa neće ponovo uključiti, izvestio je u četvrtak Fajnenšel tajms.

Prema pisanju lista, prošlonedeljno smanjenje protoka gasa za 60 odsto od strane Gasproma zbog tehničkog problema sa delovima doprinosi bojazni da bi snabdevanje moglo biti potpuno obustavljeno. To dolazi u trenutku kada Evropa pokušava da dopuni svoje rezerve gasa uoči zimske sezone.

Gaspromov gasovod Severni tok 1 se održava svake godine sredinom jula. Datumi za izvođenje radova potvrđeni su ranije ovog meseca da se odvijaju od 11. do 21. jula, a nemačka Federalna mrežna agencija je upozorila da će tokom desetodnevnog perioda transport gasa kroz gasovod biti nemoguć.

Poslednjih godina, nedostatak snabdevanja Severnim tokom zbog održavanja kompenzovan je povećanim protokom kroz Ukrajinu ili Poljsku. Međutim, razni zvaničnici i predstavnici industrije rekli su za FT da se plaše da Rusija to možda neće učiniti ovog puta, ostavljajući kontinent da se suoči sa nestašicom gasa.

Nemačka vlada je u četvrtak proglasila drugi nivo „uzbune“ svog trostepenog plana za vanredne situacije sa gasom. Prema Federalnoj agenciji za mreže, situacija sa snabdevanjem gasom je trenutno stabilna, ali ako rusko snabdevanje gasovodom Severni tok 1 ostane na trenutno niskom nivou, Nemačka će se boriti da popuni svoje skladište do 90% do decembra bez dodatnih mera.


izvor

[Dreadnought]

Čavušoglu o koridorima za izvoz žitarica iz ukrajinskih luka


Turska podržava plan UN za izvoz žitarica iz Ukrajine, koji predviđa stvaranje sigurnosne zone direktno u blizini ukrajinskih teritorijalnih voda, gde će brodovi koji idu u ukrajinske luke biti podvrgnuti kontroli kako bi se sprečio transport oružja.

To je rekao turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu na konferenciji za novinare sa britanskom ministrom inostranih poslova Liz Trus u Ankari u četvrtak, prenosi Ukrinform.

„Postoji plan UN za izvoz žita iz Ukrajine. Nastavljamo naše napore zajedno sa UN. U kontaktu smo i sa Ukrajinom i sa Rusijom. Vidimo ovaj plan UN kao realističan, tako da ga snažno podržavamo. Takođe smatramo da je ovaj proces važno sa stanovišta legitimiteta“, rekao je Čavušoglu.

Prema njegovim rečima, planom je predviđeno stvaranje zone bezbednosti za kretanje i pregled brodova.

„Blizu ukrajinskih teritorijalnih voda biće uspostavljena bezbednosna zona, gde će se pregledati i brodovi koji idu za ukrajinske luke kako bi se uverilo da se ne transportuje oružje ili nešto slično“, rekao je Čavušoglu.

Ministar je rekao da će sastanak o tehničkim pitanjima biti održan u Istanbulu, ali njegov datum još nije poznat.

„Veoma smo jasni da je ova kriza sa žitom hitna, da je treba rešiti u narednih mesec dana. […] Ujedinjeno Kraljevstvo nudi našu ekspertizu na svim tim frontovima kako bismo osigurali da imamo mere kako bi žito može bezbedno da ode, ali će za to biti potrebni međunarodni napori“, rekao je Trus.

Čavušoglu je rekao i da Turska neće dozvoliti da žito ukradeno iz Ukrajine uđe u njegovu zemlju.

„Mi smo protiv ilegalne prodaje ukrajinskog žita na međunarodnom tržištu od strane Rusije ili neke druge zemlje“, rekao je on.

izvor

[Dreadnought]

Britanija spremna da pomogne u razminiranju Crnog mora


Britanija je voljna da pomogne u operacijama deminiranja kod južne obale Ukrajine i razmatra mogućnost da ponudi osiguranje brodovima za prenošenje miliona tona žitarica zaglavljenih u zemlji.

Britanski premijer Boris Džonson dao je odgovarajuću izjavu u intervjuu Rojtersu tokom posete Ruandi na samitu Komonvelta.

„Ne želim da ulazim u tehničke ili vojne detalje, ali možete uzeti u obzir ono što smo već uradili u snabdevanju Ukrajincima opremom da bi se zaštitili da mi svakako razgovaramo sa njima na tehničkom nivou da pomognemo u razminiranju. Odesa“, rekao je Džonson na pitanje da li je Britanija spremna da pomogne Ukrajini u deminiranju tog područja.

Kako se navodi, Rusija je blokirala više od 20 miliona tona žitarica u Ukrajini.

„To je apsolutno nesavesno. To snabdevanje bi moglo da pomogne ljudima širom sveta, moglo bi da pomogne nekim od najsiromašnijih zemalja na svetu“, rekao je britanski premijer.

izvor

[Dreadnought]

Ministar: Francuska će moći bez ruskog gasa


Francuska ministarka za tranziciju energetike Agnes Pannier-Runache rekla je da će zemlja moći da se izbori bez isporuke ruskog gasa, preneo je Le Figaro.

„Možemo bez ruskog gasa, što znači da će svi tankeri sa tečnim gasom stići na vreme i da ćemo moći udobno da napunimo naše strateško skladište“, rekao je Pane-Runače.

Premijerka Elizabet Born je ranije objasnila da Francuska namerava da popuni svoja skladišta gasa skoro 100% do rane jeseni i planira da sledeće godine izgradi novi plutajući LNG terminal kako bi obezbedila svoje snabdevanje, uprkos opadanju snabdevanja iz Rusije.

Ranije se saznalo da se EU dogovorila sa Norveškom o povećanju isporuka gasa.

Podsetimo, šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol savetovao je Evropi da se hitno pripremi za to da će Rusija zimi potpuno prekinuti isporuke gasa.

Prema podacima Evropske komisije, 12 zemalja EU već je pretrpelo smanjene isporuke gasa iz Rusije.

izvor

[Dreadnought]

Berlin: Računi za gas bi se mogli utrostručiti


Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je za RTL Nachtjournal da očekuje znatno veće račune za gas za potrošače s obzirom na napetu situaciju u snabdevanju gasom.

Upitan da li se plaši da će Rusija prekinuti isporuke gasa posle sredine jula, Habek je rekao: „Lagao bih ako bih rekao ne“.

Planirano je da se u julu obustavi isporuka gasa preko Severnog toka-1 da bi se obavili radovi na remontu gasovoda.

Upitan da li ministar može da zamisli da se računi za gas utrostruče, Gabek je rekao: „To se ne može isključiti. Da, u granicama je mogućnosti“.

U emisiji ZDF heute Gabek je rekao da se postepenim smanjenjem izvoza gasa ruski predsednik Vladimir Putin drži plana da cene u Nemačkoj i Evropi ostanu visoke, „kako bi pojačao socijalne nemire“.

S obzirom na naglo smanjenje isporuka gasa iz Rusije, nemačka savezna vlada je najavila nivo uzbune u takozvanom planu u slučaju vanredne situacije sa gasom.


izvor

[Dreadnought]

Pomoćnik mađarskog premijera: EU bi trebalo da ukine sankcije Rusiji


Sve dalje sankcije Moskvi samo bi naštetile ekonomiji EU bez značajnog uticaja na Rusiju, rekao je Rojtersu u četvrtak viši pomoćnik mađarskog premijera Viktora Orbana.

Brisel bi trebalo da prestane da cilja Moskvu novim ograničenjima i da se fokusira na alternativna sredstva za postizanje mira u Ukrajini, kao što su pregovori, rekao je Balaž Orban.

Taj zvaničnik, koji nije u srodstvu sa mađarskim premijerom, govorio je na marginama samita EU koji je Ukrajini dodelio status kandidata. On je tvrdio da ograničenja koja je blok već nametnuo Rusiji nisu uspela da promene kurs Moskve prema Ukrajini ili da zaustave njenu tekuću vojnu operaciju. U međuvremenu, EU je bila svedok povećanja cena goriva i hrane.

„Na kraju dana, Evropa će biti na gubitničkoj strani ovog rata zbog ekonomskih problema. Naša preporuka bi bila da zaustavimo proces sankcionisanja“, rekao je Orban. „U ovom trenutku, ono što doživljavamo je da što više sankcija prihvatimo, to smo u gorem stanju. A Rusi? Da, i njih boli, ali oni preživljavaju. I što je još gore, oni se odvijaju u Ukrajini“, dodao je on.

Strategija koju je EU sprovodila u protekla četiri meseca dala je malo rezultata, rekao je pomoćnik, dodajući da će „ako se ovako nastavi, prema razumnom razmišljanju, završiti na loš način za Evropu“. On je rekao da bi blok trebalo da ponovo razmisli o svojoj strategiji i da se umesto toga fokusira na diplomatska sredstva. „Moramo da razmislimo o nečemu. Pregovori, prekid vatre, mir. Diplomaci. To je naše rešenje.”

Mađarska, koja je u velikoj meri zavisna od ruskih energenata i koja ima jedan od najbližih odnosa sa Moskvom među državama članicama EU, više puta je upozoravala na potencijalno mračne posledice antiruskih sankcija za blok.

Viktor Orban je 10. juna rekao da će svaki potencijalni embargo na gas „upropastiti celu evropsku ekonomiju“. EU je uvela sveobuhvatne sankcije Rusiji zbog njene vojne operacije u Ukrajini. Nekoliko rundi sankcija uključivalo je ograničenja usmerena na ruski bankarski i finansijski sektor, uključujući zamrzavanje rezervi ruske centralne banke, kao i lična ograničenja za ruske zvaničnike i biznismene za koje se smatra da su bliski Kremlju. Ruske banke su takođe isključene iz SVIFT sistema za razmenu poruka.

izvor

[Dreadnought]

Guteres: Svetu preti katastrofa zbog nestašice hrane


Svet se suočava sa „katastrofom“ zbog sve veće nestašice hrane, rekao je putem video-linka generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres učesnicima sastanka Grupe sedam ekonomski najrazvijenih zemalja u Berlinu.

Antonio Guteres je rekao da je rat u Ukrajini dodatno poremetio globalno snabdevanje hranom, koje je već bilo ugroženo klimatskim promenama, pandemijom koronavirusa i velikim ekonomskim razlikama između zemalja i da je proizveo „neviđenu globalnu krizu gladi“ koja već pogađa stotine miliona ljudi, navodi agencija AP.

„Postoji realan rizik da će 2022. godine na više mesta u svetu biti proglašena glad, a 2023. bi mogla biti još gora“, saopštio je Guteres u video-poruci zvaničnicima iz desetina bogatih zemalja i zemalja u razvoju okupljenim u Berlinu, prenosi AP.

Guteres je napomenuo da će žetve širom Azije, Afrike i Amerike biti pogođene, jer se farmeri širom sveta bore da se izbore sa rastućim cenama đubriva i energije.

„Ovogodišnji problemi pristupa hrani mogli bi postati globalna nestašica hrane naredne godine. Nijedna zemlja neće biti imuna na društvene i ekonomske posledice takve katastrofe“, istakao je Guteres.

Istakao je da pregovarači UN rade na sporazumu koji bi Ukrajini omogućio izvoz hrane, uključujući i transport preko Crnog mora i dozvolio Rusiji da plasira hranu i đubrivo na svetska tržišta bez ograničenja.

Generalni sekretar UN je pozvao da se uvedu olakšice siromašnim zemljama u pogledu njihovog duga kako bi im se pomoglo da održe privredu i apelovao je na privatni sektor da pomogne da se stabilizuja globalna tržišta hrane.

Domaćin sastanka u Berlinu, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, istakla je da je tvrdnja Moskve da su sankcije koje je Zapad uveo Rusiji prouzrokovale nestašicu hrane „potpuno neodrživa“.

„Rusija je u maju i junu ove godine izvezla onoliko pšenice koliko i u istim mesecima 2021“, navela je Berbok.

Ponovila je Guteresove tvrdnje da nekoliko faktora leži u osnovi rastuće krize gladi širom sveta i istakla da su akcije ruske vojske u Ukrajini „pretvorile taj talas u cunami“.

izvor