Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Blumberg: Rusija ne plaća spoljni dug


Ruska Federacija po prvi put ne plaća spoljni dug, što je postalo vrhunac sve oštrijih zapadnih sankcija, koje su zatvorile puteve za isplate kreditorima.

To navodi Blumberg, prenosi Ukrinform.

Na kraju dana u nedelju, istekao je grejs period za oko 100 miliona dolara zarobljenih kamata koje dospevaju 27. maja, što je rok koji se smatra slučajem kašnjenja ako se propusti.

To je sumorni marker u brzoj transformaciji zemlje u ekonomskog, finansijskog i političkog izopćenika. Državne evroobveznice su se od početka marta trgovale na teškim nivoima, devizne rezerve centralne banke su i dalje zamrznute, a najveće banke su odvojene od globalnog finansijskog sistema.

Rusija se povukla protiv podrazumevane oznake, rekavši da ima sredstava da pokrije sve račune, pri čemu se milijarde dolara nedeljno i dalje slivaju u državnu kasu od izvoza energije, i da je primorana na neplaćanje.


izvor

[Dreadnought]

Japanska vlada pozvala je stanovnike Tokija i okoline da troše manje struje


Vlada je upozorila da će snabdevanje električnom energijom biti otežano jer se zemlja suočava sa toplotnim talasom.

Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije očekuje da će potražnja za strujom danas biti vrlo velika.

Navedeno je da bi građani od 15 sati po tokijskom vremenu trebalo da isključe nepotrebna svetla na tri sata, ali da i dalje koriste klima uređaje tokom visokih temperatura.

Japanski zvaničnici su nedeljama upozoravali na mogući nestanak struje zbog porasta temperature.

Iako dobavljači električne energije rade na povećanju isporuka, ministarstvo je saopštilo da je situacija nepredvidiva pošto temperatura raste.

Snabdevanje električnom energijom Japana je otežano od kada je zemljotres u severoistočnom delu zemlje u martu primorao neke nuklearne elektrane da obustave rad.

Zvaničnici su zatvorili i nekoliko zastarelih fabrika fosilnih goriva u pokušaju da smanje emisiju ugljen-dioksida.

Ti problemi, zajedno sa porastom potražnje za električnom energijom, doveli su do nestašice struje.

Ranije ovog meseca japanska vlada pozvala je domaćinstva i kompanije da uštede što više električne energije tokom letnje sezone od jula do septembra.

Tokom vikenda je japanski grad Isesaki, 85 kilometara severozapadno od Tokija, zabeležio najvišu temperaturu izmerenu u Japanu u junu.

Japanski javni servis NHK javio je da je juče 46 osoba u Tokiju prebačeno u bolnicu zbog sumnje na toplotni udar, a da postoji mogućnost da je 94-godišnji muškarac u blizini Tokija preminuo od toplotnog udara, prenosi Tanjug.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Neosnovane tvrdnje o defoltu Rusije, sredstva su uplaćena u maju


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da su tvrdnje o tome da je u Rusiji došlo do neizmirenja (defolta) državnog duga – neosnovane.

„Te tvrdnje o defoltu su u ovom slučaju apsolutno nezakonite, jer je još u maju izvršena neophodna uplata u valuti. A činjenica da je 'Euroklir' zadržao taj novac i nije ga prebacio do primaoca – to već nije naš problem. Dakle, u ovom nema nikakvog razloga da se ova situacija nazove defoltom“, poručio je Peskov.

Na pitanje da li Rusija preduzima neke korake kako bi vratila rezerve koje su zamrznute u inostranstvu, između ostalog i sudskim putem, Peskov je kazao da nije upoznat sa tim, ali da ruska strana analizira situaciju.

„Naš stav je dobro poznat. Prvo, one su blokirane ilegalno, a bilo kakvi pokušaji da se te rezerve na neki način iskoriste takođe će biti protivzakoniti i, u suštini, predstavljaće njihovu direktnu krađu“, ocenio je portparol Kremlja.

Ranije je agencija Blumberg objavila da je u Rusiji došlo do neizmirenja (defolta) državnog duga – prvi put od 1918. godine. Povod za ovakve medijske navode je rok za isplatu kupona u vrednosti od 100 miliona dolara koji je istekao 27. juna.

Međutim, Blumberg piše da je „defolt uglavnom simboličan“ i da nema velik značaj za Rusiju.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka vlada bi mogla predložiti rast plata, ali i poseban dodatak


Kancelar Olaf Šolc sastaće se početkom narednog meseca sa predstavnicima poslodavaca i radnika kako bi razgovarali o merama ograničavanja rasta cena.

Vlada nemačkog kancelara Šolca razmatra jednokratni neoporeziv dodatak na plate kako bi nagovorila sindikate da ublaže zahteve za njihovim povećanjem, prenosi dpa.

Moćni njemački sindikati trebali bi pristati na skromniji rast plata kako se ne bi dodatno podstakla inflatorna spirala, izvijestio je Bild.

Inflacija u Nemačkoj i brojnim drugim zemljama snažno je ojačala zbog poremećaja u nabavnim lancima u pandemiji, a rast cema još je više ubrzao zbog ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija Rusiji.


izvor

[Dreadnought]

Tajvanski vlasnici ruskih obveznica kažu da nisu primili uplate


Neki tajvanski vlasnici ruskih evroobveznica nisu primili kamatu dospeću 27. maja nakon što je grejs period istekao u nedelju uveče, rekla su dva izvora, što bi moglo dovesti Moskvu na pravi put za njen prvi veliki spoljni državni neplaćanje posle više od jednog veka.

Rusija je 27. maja trebalo da isplati 100 miliona dolara kupona na dve evroobveznice – 29 miliona dolara na obveznicu denominiranu u evrima iz 2036. i 71 milion dolara na obveznicu denominiranu u dolarima iz 2026. godine.

Opsežne sankcije koje su zapadne prestonice uvele Rusiji posle njene invazije na Ukrajinu 24. februara, kao i protivmere Moskve, gotovo su odvojile tu zemlju od globalnog finansijskog ekosistema. Rusija svoje akcije u Ukrajini naziva „specijalnom operacijom“.

Uprkos mnoštvu ograničenja, Rusija je uspela da izvrši isplate po sedam obveznica od svoje invazije na Ukrajinu pre poslednje isplate kamata.

Moskva je poslednjih dana pokušavala da pronađe načine da se izbori sa predstojećim isplatama i izbegne neizvršenje obaveza.

Predsednik Vladimir Putin je prošle srede potpisao dekret o pokretanju privremenih procedura i davanju vladi rok od 10 dana da odabere banke koje će obavljati plaćanja u skladu sa novom šemom, sugerišući da će Rusija smatrati da su svoje obaveze duga ispunjene kada plati vlasnicima obveznica u rubljama.

Jedan od tajvanskih izvora rekao je Rojtersu da uz ove dve evroobveznice u pitanju „ne postoji klauzula o rubljama“.

Umesto toga, kupon se ne može platiti u rubljama“, dodao je izvor.

Ruski dug čini manje od pola procenta tajvanskih obveznica.

Moskva je u riziku od neplaćanja otkako je njena invazija na Ukrajinu dovela do toga da su zapadne sile zamrzle stotine milijardi dolara svojih deviznih rezervi koje je držala u inostranstvu i odsekle velike delove svog bankarskog sistema od svetskih tržišta.

Kremlj je u više navrata govorio da nema osnova da Rusija ne izvrši bankrot, ali da nije u mogućnosti da pošalje novac vlasnicima obveznica zbog sankcija, optužujući Zapad da pokušava da je dovede do veštačkog neplaćanja.

Iako bi formalno neplaćanje obaveza bilo u velikoj meri simbolično s obzirom da Rusija trenutno ne može da se zadužuje na međunarodnom nivou i ne mora zahvaljujući bogatim prihodima od nafte i gasa, stigma bi verovatno povećala njene troškove zaduživanja u budućnosti.

Napori zemlje da izokrene ono što bi bilo njeno prvo veliko neplaćanje međunarodnih obveznica od boljševičke revolucije pre više od jednog veka naišlo je na nepremostivu prepreku kada je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) efektivno blokirala Moskvu da izvrši plaćanja krajem maja .

Zemlje obično prestaju da servisiraju svoj dug kada im je ostalo malo ili nimalo novca u međunarodnim rezervama i nemaju pristup tržištu. Ali ovaj slučaj je drugačiji: neispunjenje obaveza Rusije donedavno je bilo nezamislivo sa investicionim rejtingom zemlje pre invazije na Ukrajinu.

Rusija nije imala bilo kakvu neispunjavanje obaveza od finansijskog kraha 1998. godine i nije doživela veliki propust na međunarodnom ili „spoljnom“ tržištu od posle boljševičke revolucije 1917. godine.

Rusija ima oko 40 milijardi dolara neplaćenih međunarodnih obveznica, od kojih oko polovinu drže strani investitori.


izvor

[Dreadnought]

Ruski mediji: Zapad proslavlja „ruski defolt“


Pošto su u nedelju uveče istekli grejs periodi za dva kupona ruskih evroobveznica, više zapadnih medija požurilo je da objavi da je Moskva sada u stanju neplaćanja svog duga denominiranog u stranoj valuti po prvi put posle više od jednog veka.

Blumberg je to nazvao „tmurnim markerom u brzoj transformaciji zemlje u ekonomskog, finansijskog i političkog izopćenika“, dok je Bi-Bi-Si to nazvao „velikim udarcem prestižu nacije“.

Wall Street Journal se čak pozivao na avet „boljševičke revolucije kada je Vladimir Lenjin, novopostavljeni komunistički vođa, odbacio dug Ruske imperije“.

Sami vlasnici obveznica tek treba da proglase neispunjavanje obaveza ili pokrenu bilo kakve postupke, a publikacije su navele da je oznaka „za sada uglavnom simbolična“, dok se „očekuje da će situacija predstavljati jedinstvene pravne izazove“, jer „Rusija ima novac i nameru da plati“.

Moskva je u više navrata optuživala Vašington da je poslednjih meseci pokušavao da sprovede veštačko neplaćanje obaveza, pošto zemlja ima sredstva i spremnost da plati svoje dugove, ali je namerno odsečena od mehanizama plaćanja u stranoj valuti. Nakon što su devizne rezerve Ruske centralne banke zamrznute, Moskva je nastavila da servisira svoj državni dug novim gotovinom koju dobija od energenata i drugog izvoza, pa je prošlog meseca Vašington okončao oslobađanje od plaćanja obveznica.

Ministarstvo finansija Rusije saopštilo je u četvrtak da je „u potpunosti“ rešilo dve emisije evroobveznica denominiranih u dolarima sa rokom dospeća 2027. i 2047. godine, slanjem 12,51 milijardi rubalja (234,5 miliona dolara) isplate kupona Nacionalnom depozitu za poravnanje, u skladu sa novim mehanizmom.

Investitori će sada morati da otvore račun u rubljama da bi primili sredstva i da se pozabave svim sankcijama Zapada koje bi ih mogle sprečiti da sami iznesu novac iz Rusije, objasnilo je ministarstvo. „Tako je Ministarstvo finansija u potpunosti ispunilo obaveze servisiranja državnih hartija od vrednosti Ruske Federacije“, navodi se u saopštenju.

Predsednik Vladimir Putin potpisao je u sredu ukaz o ovoj privremenoj proceduri za isplatu evroobveznica. U dokumentu se navodi da će Moskva svoje obaveze sada smatrati ispunjenim „ako budu ispunjene u rubljama u iznosu koji je ekvivalentan vrednosti obaveza u stranoj valuti“ po kursu na dan prenosa sredstava u centralni depozitar (NSD). preko kojih će se isplaćivati poveriocima.


izvor

[Dreadnought]

Potvrđeno: Putin prihvatio poziv


Predsednik Rusije Vladimir Putin prihvatio je poziv Indonezije da učestvuje na samitu G20, saopštio je novinarima pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov.

"Predviđeno je naše učešće", saopštio je Ušakov.

On je dodao da za sada ne može reći da li će Putin otputovati u Indoneziju ili će učestvovati u nekom drugom formatu.

"Još ima dosta vremena, nadam se da će pandemija omogućiti da se ovaj važan forum održi uz lično prisustvo lidera", rekao je on.

Ranije je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila da ne misli da treba bojkotovati samit G20 zbog mogućeg dolaska ruskog lidera Vladimira Putina.

Podsetimo, samit 20 zemalja članica G20 će biti održan 15–16. novembra na ostrvu Bali.


izvor

[Dreadnought]

Države članice EU uvele obavezu skladištenja prirodnog gasa pre zime


Države članice EU dogovorile su se da sva skladišta prirodnog gasa u Uniji treba da budu dopunjena do najmanje 80 odsto kapaciteta za sledeću zimu, zbog mogućnosti da Rusija dodatno smanji isporuke.

Ministri energetike članica EU danas su usvojili pravila o skladištenju gasa, na osnovu predloga Evropske komisije iz marta.

Nova pravila predviđaju i da podzemna skladišta gasa na tlu Unije budu napunjena do 90 odsto kapaciteta pre zime 2023-24. godine.

Prema usvojenim pravilima, članice EU koje nemaju sopstvena skladišta treba da skladište 15 odsto svoje godišnje potrošnje gasa u drugim zemljama članicama.

Lideri članica EU složili su se na prošlonedeljnom samitu u Briselu da pojačaju pripreme za dalje smanjenje nabavke gasa iz Rusije i da nastave da traže druge dobavljače. EU je već povećala nabavku gasa iz SAD, Norveške, Alžira i Azerbejdžana.

EU pokušava da znatno smanji upotrebu ruske energije u vreme rata Rusije protiv Ukrajine i da pronađe druge izvore snabdevanja. Zabrana uvoza ruskog uglja stupiće na snagu u avgustu, dok će embargo na najveći deo nafte iz Rusije postepeno biti uvećavan u narednih osam meseci.

U međuvremenu, Moskva smanjuje isporuke prirodnog gasa, goriva koje se koristi za napajanje fabrika i proizvodnju struje, a koje EU nije obuhvatila sankcijama, strahujući da će naneti veliku štetu sopstvenoj ekonomiji.

Moskva je smanjila isporuke gasa u nekoliko zemalja EU, uključujući velike uvoznike poput Nemačke i Italije i prekinula isporuke drugim članicama poput Poljske i Finske.

Pre ruske invazije na Ukrajinu, EU je oko 40 odsto prirodnog gasa nabavljala iz Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Bajden preti novim udarom ruskoj trgovini


Vašington je spreman da poveća uvozne dažbine na stotine ruske robe u pokušaju da smanji prihode Moskve od trgovine, saopštila je u ponedeljak Bela kuća.

U saopštenju objavljenom na internetu uoči sastanka američkog predsednika Džoa Bajdena sa liderima G7 u Nemačkoj navodi se da će SAD „uvesti višu tarifu na više od 570 grupa ruskih proizvoda u vrednosti od približno 2,3 milijarde dolara“. Mere će ograničiti sposobnost Rusije da ima ekonomske koristi od prodaje na američkom tržištu, objašnjava se u saopštenju. Ovo je usledilo nakon što je Vašington u aprilu ukinuo trgovinski status Moskve „najpovoljnije nacije“, koji je garantovao niske carine na rusku robu koja se prodaje širom sveta.

Prema podacima Bele kuće, u poslednjih nekoliko meseci američki izvoz u Rusiju je smanjen za približno 97 odsto, dok bi ruski uvoz robe iz celog sveta mogao da opadne za 40 odsto.

SAD, EU i njihovi saveznici iz G7 Kanada, Japan i Velika Britanija nastoje da pojačaju ekonomski pritisak na Rusiju zbog njenih akcija u Ukrajini. Prema američkoj administraciji, lideri G7 će „uskladiti i proširiti ciljane sankcije kako bi dalje ograničili pristup Rusije ključnim industrijskim inputima, uslugama i tehnologijama“, posebno onima koji podržavaju njen industrijski i tehnološki sektor.

izvor

[Dreadnought]

Poljska radi na novim rutama za transport žitarica iz Ukrajine


Šef kabineta premijera Poljske Mihal Dvorčik saopštio je da stručnjaci rade na novim rutama za transport žitarica iz Ukrajine, i da će za to biti potrebno neko vreme.

Dvorčik je izjavio da su proširena dva velika prelaza na granici sa Ukrajinom i opredeljena isključivo za prevoz tovara. Dodao je da se radi i na usklađivanju ukrajinskog i železničkog transporta i povećanju kapaciteta poljskih luka za izvoz preko mora.

„Suočavamo se sa veoma velikim izazovom. Treba da to pošteno kažemo, ovakvi problemi se ne rešavaju za dan, ni za nedelju dana“, rekao je Dvorčik.

On je dodao da je Poljska zadovoljna ponudom američkog predsednika Džozefa Bajdena o izgradnji privremenih silosa duž ukrajinskih granica, uključujući i granicu sa Poljskom. Dvorčik je rekao da stručnjaci treba da odrede koje vrste bi silosi bili i gde bi bili izgrađeni.

Cilj je da se žitarice iz Ukrajine prebace u silose, i zatim kopnom prevezu do luka na obali, odakle bi bile izvezene.


izvor

[Dreadnought]

Džonson o podršci Ukrajini: „Cena slobode vredi“


Premijer Boris Džonson rekao je u intervjuu za Bi-Bi-Si u ponedeljak da svet mora da nastavi da podržava Ukrajinu bez obzira na cenu i da se Rusiji ne može dozvoliti da izbegne odgovornost za invaziju na ukrajinsku teritoriju.

Prema rečima britanskog premijera, trenutno „ne postoji alternativa“ podršci Ukrajini u ratu sa Rusijom, a posledice nesmetanog zauzimanja ukrajinskih teritorija od strane ruskih trupa biće „apsolutno strašne“.

„Kada je u pitanju ekonomski uticaj, radi se o dugoročnoj nestabilnosti i nemirima širom sveta“, rekao je Džonson, prenosi Evropska istina.

Upitan da li postoji granica britanske finansijske pomoći Ukrajini, Džonson je rekao: „Cena slobode je vredna toga“.

On je podsetio da je tokom Drugog svetskog rata zbacivanje diktatora oduzimalo mnogo vremena i novca, ali su umesto toga dolazile „decenijske stabilnosti” i „dugoročnog prosperiteta”.

Vlada Velike Britanije je ranije rekla da troši 1,3 milijarde funti na vojnu podršku Ukrajini, a danas je najavila 10 miliona funti za obnovu oštećenih ukrajinskih železnica.

Prethodno je premijer Velike Britanije Boris Džonson rekao da bi među ključnim pitanjima koja bi smatrao razlogom za ostavku mogao da bude poraz podrške Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

SAD o novim sankcijama Rusiji


SAD i druge članice G7 spremaju se da uvedu ograničenja za „stotine pojedinaca i entiteta“ u okviru svoje nove runde sankcija Rusiji, saopštila je u ponedeljak Bela kuća. Mere će biti usmerene na vojno-industrijski kompleks Moskve kako bi se lišio ključnih tehnologija, navodi se u saopštenju.

Vodeće zapadne ekonomije – SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada i Japan – „agresivno će gađati” glavna ruska državna odbrambena preduzeća, odbrambene istraživačke institucije i druge entitete „vezane za odbranu” „blokirajućim sankcijama”. “, istakla je Bela kuća. Cilj ograničenja je da se ruska odbrambena industrija iscrpi od „kritičnih komponenti“ i ograniči njena sposobnost da zameni opremu koju izgubi u sukobu sa Kijevom, dodaje se.

Zapadne zemlje će nastaviti da „ograničavaju pristup Rusiji ključnim industrijskim inputima, uslugama i tehnologijama koje proizvode naše ekonomije“, saopštila je Bela kuća, dodajući da će efekti mera postati vidljiviji „s vremenom“.

Vašington nije imenovao nijedan konkretan entitet ili pojedince koji će se suočiti sa ograničenjima u okviru novih sankcija. Samo je rečeno da planira da stavi ukupno 500 ruskih zvaničnika na svoju crnu listu zbog „izvršavanja nelegitimne vlasti“ i „kršenja ljudskih prava“.

Zemlje G7 će takođe nametnuti ograničenja stranim kompanijama koje se bave „aktivnostima zatrpavanja” i pomažu Rusiji da izbegne sankcije.

Dodatne mere koje je najavio Vašington uključuju veće carine na „više od 570 grupa ruskih proizvoda u vrednosti od oko 2,3 milijarde dolara za Rusiju“. Mere su „pažljivo kalibrisane“ da naškode ruskoj ekonomiji i poštede ekonomiju SAD, navodi se u saopštenju. Dodatni prihodi dobijeni kroz nove tarife mogli bi da se koriste za podršku Ukrajini, saopštila je Bela kuća.

U nedelju su SAD, Velika Britanija, Kanada i Japan objavile embargo na rusko zlato. Na nivou G7, inicijativa je naišla na otpor Nemačke, koja je rekla da takve odluke prvo treba da donese EU.

SAD i njihovi saveznici u Evropi i drugde već su uveli sveobuhvatne sankcije Rusiji zbog njene vojne operacije u Ukrajini, uključujući ograničenja usmerena na bankarski i finansijski sektor, kao i lična ograničenja za zvaničnike i biznismene za koje se smatra da su bliski Kremlju. Ruske banke su takođe isključene iz SVIFT sistema.

SAD i Kanada najavile su embargo na rusku naftu ubrzo nakon što je vojna operacija počela krajem februara. EU je sledila taj primer u maju, posle nedelja debata. Nekim nacijama unutar bloka odobreno je odricanje.

Pokretanje sankcija naišlo je na otpor nekih zapadnih zemalja, kao što je Mađarska, koja je rekla da će te mere samo naštetiti Zapadu bez značajnog uticaja na Rusiju. SAD su početkom juna priznale da su ruski prihodi od fosilnih goriva porasli ovog proleća uprkos sankcijama.

Sredinom maja Bloomberg je izvestio da su ruski prihodi od nafte skočili za oko 50% od početka 2022. godine, pošto je Moskva preusmerila izvoz u azijsko-pacifički region. Ruski izvoz nafte u Indiju porastao je za 25 puta u maju, navodi Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Mađarska ne želi „čak ni da razgovara“ o embargu na ruski gas


Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da Budimpešta neće ni razgovarati o mogućnosti uvođenja embarga na isporuke gasa iz Rusije.

Sijarto je to izjavio na sastanku ministara energetike EU u ponedeljak u Luksemburgu, javila je Evropska istina, pozivajući se na HVG.

„Mađarska ne želi ni da razgovara o mogućem embargu na gas“, rekao je on i dodao da bi to dovelo do „neefikasnosti privrede i zemlje“.

Prema njegovim rečima, Mađarska nema ništa protiv traženja alternativnih izvora gasa, ali ovu odluku zemlje EU moraju doneti dobrovoljno. Mađarski šef diplomatije smatra i da sankcije EU nanose više štete evropskim zemljama nego Rusiji, jer su dovele do rasta cena energenata.

O zabrani kupovine ruskog gasa u Evropskoj uniji se javno ne raspravlja, ali su neki evropski političari i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavili da je potrebno da EU napusti ruski prirodni gas.

U međuvremenu, Evropska unija očekuje „ozbiljne poremećaje” u isporuci gasa iz Rusije u EU i sprema se za to.

Podsetimo, šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol savetovao je Evropi da se hitno pripremi za to da će Rusija zimi potpuno prekinuti isporuke gasa. Prema podacima Evropske komisije, 12 zemalja EU već je pretrpelo smanjene isporuke gasa iz Rusije.

izvor

[Dreadnought]

Kanada pooštrava sankcije Rusiji i Belorusiji


Kanada je uvela novi paket sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini. Restrikcije se uvode i Belorusiji.

„Kanada je nepokolebljiva u uverenju da Ukrajinci zaslužuju da žive u miru. Vladimir Putin i njegov režim naneli su neizreciv bol i patnju u Ukrajini i širom sveta. Zajedno, sa našim kolegama iz G7, Kanada pojačava naš kontinuirani i koordinirani pritisak da dovede do kraja rata izbora Vladimira Putina“, rekao je kanadski premijer Džastin Trudo tokom samita G7 u Nemačkoj, preneo je dopisnik Ukrinforma.

Kabinet premijera napominje da su nove kanadske sankcije uvedene za šest pojedinaca i 46 subjekata povezanih sa ruskim odbrambenim sektorima, 15 ukrajinskih pojedinaca koji podržavaju rusku okupaciju Ukrajine i 13 pojedinaca iz vlade i odbrane i dva entiteta u Belorusiji.

„Kanada će takođe preduzeti dodatne i hitne mere za zabranu izvoza određenih naprednih tehnologija koje bi mogle da unaprede kapacitete ruske domaće odbrane, uključujući kvantne računare i naprednu proizvodnu opremu, povezane komponente, materijale, softver i tehnologiju“, navodi se u saopštenju.

Kanada je takođe zabranila izvoz naprednih tehnologija i robe koja bi se mogla koristiti u proizvodnji oružja u Belorusiju, kao i uvoz i izvoz širokog spektra luksuzne robe između Kanade i Belorusije.

Od početka rata u Ukrajini 24. februara 2022, Kanada je uvela sankcije za više od 1.070 pojedinaca i entiteta iz i u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji.

izvor

[Dreadnought]

Bajden podigao carine za rusku robu na 35 odsto


Predsednik Bajden podigao je danas carinske stope za rusku robu na 35 odsto u okviru suspenzije statusa trgovinski najpovlašćenije nacije koji je imala Rusija.

Povećanje carinskih stopa na 35 odsto odnosi se na uvoz "određenih drugih proizvoda iz Ruske Federacije, čiji uvoz do sada nije zabranjen", navodi se u saopštenju Bele kuće, a prenosi Rojters.

Bajdenova administracija je zbog rata u Ukrajini ranije zabranila uvoz ruske nafte i energenata, ribe, morskih plodova, alkoholnih pića i neindustrijskih dijamanata.

Aneks sa spiskom proizvoda koji podležu višoj carinskoj stopi za sada nije objavljen.


izvor