Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Mudiz kaže da Rusija kasni sa isplatom duga, Moskva negira


Agencija za kreditne rejtinge Mudiz saopštila je da Rusija kasni sa isplatom spoljnog duga, što zvanični Kijev poriče.

Kako navodi Mudiz, Rusija nije ispatila dva kupona evroobveznica vrednih 100 miliona dolara pre isteka grejs perioda od 30 dana, što se smatra kašnjenjem.

Rusija poriče da kasni sa otplatom i kaže da je novac isplaćen, u dolarima i evrima, 27. maja, ali je zadržan kod belgijske kliring kuće Juroklir.


izvor

[Dreadnought]

Kijev troši mesečno pet milijardi dolara na tekući konflikt sa Rusijom


Zvanični Kijev troši mesečno pet milijardi dolara na tekući konflikt sa Rusijom, naveo je ministar finansija te zemlje Sergej Marčenko.

Marčenko je to izjavio u intervjuu za španski list Pais, odakle je delove razgovora prenela ukrajinska Strana.

"Borbene operacije koštaju pet milijardi dolara mesečno. Podrška zemalja Zapada koju dobijamo sada nije dovoljna da pokrije sve troškove", istakao je Marčenko.

Takođe je naveo da su trenutni troškovi bili podnošljivi u vreme kada se očekivalo da će konflikt potrajati najduže tri meseca, ali pri sadašnjem stanju stvari "gubici (ukrajinske) privrede se povećavaju iz dana u dan".


izvor

[Dreadnought]

"Turski tok" nastavlja sa radom


"Gasprom" je završio remontne radove na gasovodu "Turski tok", saopštila je kompanija.

Gasovod je opet počeo isporuke gasa, prenosi Sputnjik. Gasovod je od 21. juna zatvoren radi planiranog održavanja u dogovoru sa svim zainteresovanim stranama.

"Turski tok" je izvozni gasovod iz Rusije u Tursku preko Crnog mora. Projektni kapacitet je 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. "Turski tok" je namenjen za isporuke gasa Turskoj i zemljama Južne i Jugoistočne Evrope, preko turske teritorije.


izvor

[dzumba]

Kijev troši mesečno pet milijardi dolara na tekući konflikt sa Rusijom


Zvanični Kijev troši mesečno pet milijardi dolara na tekući konflikt sa Rusijom, naveo je ministar finansija te zemlje Sergej Marčenko.

Marčenko je to izjavio u intervjuu za španski list Pais, odakle je delove razgovora prenela ukrajinska Strana.

"Borbene operacije koštaju pet milijardi dolara mesečno. Podrška zemalja Zapada koju dobijamo sada nije dovoljna da pokrije sve troškove", istakao je Marčenko.

Takođe je naveo da su trenutni troškovi bili podnošljivi u vreme kada se očekivalo da će konflikt potrajati najduže tri meseca, ali pri sadašnjem stanju stvari "gubici (ukrajinske) privrede se povećavaju iz dana u dan".


izvor

Мени се чини да су ти трошкови далеко већи. Заправо, део трошкова подмирује НАТО и ЕУ, а за Украјину (да их подмири) преостане тих 5 милијарди. Мада, и поред тога ценим да су стварни трошкови већи. Ако се додају губици нерада привреде (љиди мобилисани, део постројења оштећен) који ће тек доћи на наплату у виду зарада, обнављања и сл, то је ипак више.

[fazan]

Kijev troši mesečno pet milijardi dolara na tekući konflikt sa Rusijom
izvor

Мени се чини да су ти трошкови далеко већи. Заправо, део трошкова подмирује НАТО и ЕУ, а за Украјину (да их подмири) преостане тих 5 милијарди. Мада, и поред тога ценим да су стварни трошкови већи. Ако се додају губици нерада привреде (љиди мобилисани, део постројења оштећен) који ће тек доћи на наплату у виду зарада, обнављања и сл, то је ипак више.

Мислим да он говори искључиво о војним трошковима: утрошак муниције, куповина и поправка оружја и опреме, енергенти, плате... - а не о стварним трошковима рата.

[Dreadnought]

"Pozorište apsurda duga je evropska tradicija. Putin ima toliko gotovine..."


Postavljanje limita cene na rusku naftu, što je ključni zaključak sastanka grupe G7 bogatih i moćnih zemalja, otvorilo je više kompleksnih pitanja.

Na primer, Vol strit džornal ideju je opisao kao "stvaranje kartela zapadnih nacija i njihovih saveznika" te je preneo izjave američke ministarke finansija Dženet Jelen, prema kojima Sjedinjene Države vode "ekstremno aktivne" razgovore o uspostavljanju kartela koji će ograničiti cenu ruske nafte tako što će zabraniti osiguravaocima pokrivanje rizika transporta nafte ako je njena cena previsoka.

Čak i ako se zanemari pitanje kako će se sprovoditi taj neobični mehanizam limitiranja cene, počela su upozorenja kako je cela priča vrlo čudna.


"Cenovni limiti ne rade"

Ugledni ekonomista Majk Šedlok upozorio je na svom blogu kako "nikada pre u istoriji međunarodna grupa kupaca nije krenula da formira kartel kupaca", te je uz to naglasio: "Cenovni limiti ne rade. Ekonomska je ludost pokušati ih. Umesto da prodaje naftu EU, Rusija će je prodati Indiji i Kini. U najboljem slučaju ova runda besmislica neće učiniti ništa nego preusmeriti snabdevanje sa jednog mesta na udaljenija mesta uz povećane cene za sve".

Uz to je postavio cinično pitanje: "Ako je tako lako, zašto to nisu uradili pre nekoliko meseci? Zašto nisu postavili cenu na 15 dolara za barel?"

Nadalje, otvorio je pitanje – šta ako Rusija na ovakve nove mere odgovori svojim sankcijama zapadnih zemalja. Oko moguće promene narativa o tome ko će kome i kako uvesti sankcije još prošle nedelje pisao je i Jurointelidžens (EuroIntelligence):

"Pozorište apsurda duga je evropska tradicija. Ali čak i slavni dramatičari u ovoj predstavi muče se kako da izađu s nekim tako apsurdnim kao što je priča o Nemačkoj i gasnim sankcijama. Najpre je prioritet bio omogućiti dotok gasa. Stoga su nemačka vlada i EU odlučili da uvedu sankcije za ruski ugalj i naftu, ali su razvodnili vlastite sankcije plaćajući Gaspromu u rubljama. Rezultat toga je da Vladimir Putin ima toliko gotovine da može da priušti sankcije protiv EU".


Ruske sankcije prema EU

Sve se više čini da su ruske sankcije prema EU zaustavljanjem snabdevanja gasom realni scenario, iako je teško proceniti da li je Rusija dovoljno finansijski stabilna za takvu odmazdu, prenosi Jutarnji list.

BBC izveštava kako je "…šef Međunarodne agencije za energiju upozorio da Rusija ove zime može zaustaviti snabdevanje Evrope gasom" te je predložio pripremu za takav scenario.

I Blumberg primećuje mogućnost da Rusija uvede sankcije Evropskoj uniji: "Cena prirodnog gasa u Evropi raste treći dan zaredom zbog pretnje smanjenih isporuka iz Rusije, zbog čega se skladišta gasa pune sporije od očekivanja. Gaspromove pošiljke kroz Severni tok ostaju na 40 odsto kapaciteta, što smanjuje snabdevanje kupaca u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama".

Njujork tajms pak upozorava na to da su se već intenzivirale evropske rasprave o kriznim scenarijima te prenose izjavu nemačkog ministra ekonomije koji kaže: "Čak i ako to još ne osećate, mi smo u gasnoj krizi. Gas je roba koje će ubuduće nedostajati".

Ovome treba dodati kako je Nemačka već počela da zagovara gasnu solidarnost u EU, a Njujork tajms prenosi i reči nemačkog ministra finansija Kristijana Lindnera, koji kaže kako bi visoki troškovi energije mogli da povuku najveću evropsku ekonomiju u ekonomsku krizu, te je pozvao građane i preduzeća da štede gas. Nemačka već ima plan racionalizacije potrošnje gasa. Koliko je situacija kritična govori činjenica da je nekoliko članica EU pokrenulo stara energetska postrojenja koja sagorevaju ugalj.


Duboka recesija na pomolu

"I kako je moguće da u takvom metežu lideri zemalja G7 govore kako će oni reći kolika će biti cena ruske nafte? To je pitanje za sada bez odgovora dok se ne vide detalji plana o nametanju 'price capa' za naftu. Hoće li, recimo, taj plan važiti samo za rusku naftu, ili sve isporuke? Ako će važiti za sve isporuke, šta će na to reći zemlje poput Saudijske Arabije?", piše Jutarnji list.

Bilo kako bilo, ekonomista Šedlok spekuliše da će Putin, isprovociran ovim potezom, "dramatično redukovati snabdevanje gasom EU, te zatražiti punu cenu".

Iako je nemoguće znati hoće li Putin nametnuti sankcije EU ukidanjem isporuke gasa, utisak je da bi taj potez mogao da gurne EU u duboku recesiju.

Izgledno je da recesija dolazi u drugom delu 2022. ili tokom 2023, bez obzira na to šta će sledeće učiniti Putin, piše Jutarnji list. Novu ekonomsku krizu već je najavio celi niz uglednih poslovnih lidera i ekonomista. Sada se pojavljuju i prvi indikatori neobičnih pomaka cena na tržištima roba koji ukazuju na to da će ekonomske aktivnosti svakako usporiti. Fjučersi (ugovori koji određuju kupovinu neke robe u budućnosti po danas određenoj ceni) već padaju kod celog niza roba.

Iz pada cena roba u fjučersima ne treba doneti zaključak da inflatorni trend prolazi, već samo da pada tražnja, što je prečica do recesije. Konkretno, zabeležen je pad cena u fjučersima kod pamuka, bakra, čelika, uglja, pa čak i kod prirodnog gasa na američkom tržištu.


izvor

[Dreadnought]

SAD zaustavile tanker sa ruskom naftom


Američka obalska straža i carinska i granična zaštita (CBP) zadržali su radi inspekcije tanker natovaren mazutom i vakumskim gasom koji je iz Rusije putovao u državu Luizijanu, objavio je u utorak Volstrit žurnal pozivajući se na ljude koji su upoznati sa tim.

Brod, nazvan Daitona, u vlasništvu je grčke kompanije TMS Tankers Ltd., a iznajmio ga je švajcarski trgovac robom Vitol. Vakumsko gorivo se rafiniše u dizel i benzin, dok se lož ulje obično koristi za grejanje.

Dejtona je u nedelju trebalo da pristane u Nju Orleansu sa teretom koji je pokupio početkom juna sa ruskog poluostrva Taman. Crnomorska luka sa druge strane Kerčkog moreuza od Krima je, između ostalog, terminal za gasovod iz Kazahstana.

Zvaničnik obalske straže potvrdio je za VSJ da je Daitona podvrgnuta provjerama od strane CBP-a. TMS Tankers nije komentarisao situaciju, dok je Vitol rekao za Žurnal da posluju „u potpunosti u skladu sa svim relevantnim zakonima i propisima, uključujući sankcije“.

SAD su u martu zabranile sav uvoz ruske nafte, uglja i tečnog prirodnog gasa, navodeći kao razlog sukob u Ukrajini. Embargo se ne odnosi na proizvode koji tranzitiraju kroz Rusiju – uključujući i one iz Kazahstana, čiji izvoz mazuta i vakuumskog gasa čini oko 25% poslovanja terminala Taman. Međutim, prema Žurnalu, platforma za praćenje robe Kpler ukazuje da je teret Dejtone ruskog porekla.

Na sastanku u Nemačkoj u utorak, zemlje G7 saopštile su da razmatraju embargo na sve isporuke ruske nafte širom sveta, osim ako Moskva ne pristane da je proda po ograničenoj ceni koju je nametnuo Zapad. Predlog dolazi pošto su troškovi energije širom sveta porasli kao odgovor na antiruske sankcije SAD i njihovih saveznika.


izvor

[Dreadnought]

Kuleba pozvao na isključenje Gasprombanke iz SVIFT-a


Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je partnere da uvedu sankcije protiv ruske Gasprombanke i isključe je iz SVIFT-a, prenosi Evropska istina.

Ukrajinski istraživački novinari otkrili su da se ruska Gasprombanka koristi i za plaćanje evropske nafte i gasa i za isplatu plata ruskoj vojsci koja vodi agresorski rat protiv Ukrajine. Kakva ironija. Gasprombanka mora biti sankcionisana i isključena iz SVIFT-a“, napisao je Kuleba na Tviteru.

Kako je saopšteno, Savet EU je 3. juna odobrio šesti paket ekonomskih i ličnih sankcija Rusiji i Belorusiji.

Između ostalog, EU je proširila sadašnju zabranu pružanja specijalizovanih usluga za razmenu finansijskih poruka (SVIFT) na tri dodatne ruske kreditne institucije – najveću rusku banku Sberbank, Kreditnu banku iz Moskve i Rusku poljoprivrednu banku – kao i belorusku razvojnu banku. i Rekonstrukcijska banka.

izvor

[Dreadnought]

Kanada će Ukrajini dati kredit od 150 miliona dolara


Kanada će obezbediti zajam od 200 miliona kanadskih dolara (skoro 150 miliona USD) Ukrajini preko Međunarodnog monetarnog fonda kako bi pomogla u ispunjavanju njenih hitnih potreba za likvidnošću.

To je rekao kanadski premijer Justin Trudeau, koji je govorio na konferenciji za novinare nakon samita G7, javlja dopisnik Ukrinforma.

Pored toga, najavio je da je 73 miliona dolara humanitarne pomoći koju je Kanada obećala 9. aprila 2022. sada dodeljeno za rešavanje krize u Ukrajini i susednim zemljama.

On je dodao da Kanada podržava odluku EU da Ukrajini dodeli status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji, napominjući da je Kanada odlučna da nastavi da podržava Ukrajinu, koja hrabro brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet.

Podsetimo, u Nemačkoj je u utorak završen samit lidera Grupe sedam (SAD, Kanada, Japan, Italija, Francuska, Velika Britanija i Nemačka). Teme dalje podrške Ukrajini i sve većeg pritiska na Rusiju bile su na vrhu dnevnog reda tokom samita.

Beleška. Nakon ruske invazije, Kanada je Ukrajini dala 1,6 milijardi dolara kredita i 1,3 milijarde dolara direktne pomoći, uključujući 320 miliona dolara humanitarne podrške.


izvor

[Dreadnought]

"Ubrzaćemo podizanje kamata ako bude potrebno"


Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard potvrdila je danas planove o početnom povećanju kamatnih stopa za četvrtinu procentnog poena u julu.

Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET
Lagard je poručila da je njen tim spreman da ubrza podizanje kamata ukoliko bude potrebno, odnosno ako inflacija nastavi da raste.

Lagardova je, u obraćanju na godišnjoj bankarskoj konferenciji u Sintri, u Potugaliji, iznela uveravanja da novi antikrizni instrument, koji tek treba da bude objavljen, neće stajati na putu da se ECB uhvati u koštac s najbržim rastom potrošačkih cena od uvođenja evra, izveštava "Blumberg".

"Jasno je da odstoje uslovi u kojima postepeno delovanje ne bi bilo prikladno. Ako bismo, na primer, uočili da rast inflacije preti da podrije inflaciona očekivanja, ili znake trajnijeg gubitka ekonomskog potencijala koji ograničava dostupnost resursa, morali bismo znatno brže da povučemo prilagodljivost monetarne politike", rekla je ona.

Očekuje se da će rast inflacije u evrozoni iznositi ove godine 6,8 odsto, što je znatno iznad cilja ECB-a od 2,0 procenta.

Američka tv stanica CNBC prenosi da je Lagardova takođe umanjila zabrinutosti u pogledu rizika od recesije u zoni evra.

"Osetno smo revidirali naše prognoze rasta za naredne dve godine. Ali, i dalje očekujemo pozitivne stope rasta zahvaljujući potencijalu domaćih zaštitnih instrumenata protiv gubitka zamajca rasta", naglasila je ona.

ECB je u junu prognozirala stopu rasta BDP-a evrozone od 2,8 odsto za ovu godinu, ali ekonomski analitičari sve češće govore o mogućem ulasku u recesiju krajem godine zbog ruske invazije na Ukrajinu i uticaja koji ona ima na globalnu ekonomiju.

U 19-članom valutnom bloku je došlo do pogoršanja stope rasta usled energetske krize, sankcija uvedenih Rusiji i globalne prehrambene nesigurnosti.

Evropska centralna banka je održala ranije ovog meseca vanredni sastanak i najavila novi alat koji ima za cilj rešavanje rizika od neujednačenih uslova zaduživanja i fragmentacije evrozone. Međutim, tržišni akteri i dalje ne naziru odgovor na pitanja o tajmingu i obimu najavljenog mehanizma.

Investitori su zabrinuti zbog visoke inflacije i pažljivo prate šta ECB saopštava i radi. Takođe su oprezni zbog visokog nivoa duga u Evropi, posebno u Italiji, i strahuju da će povratak strože monetarne politike postati finansijska kočnica u članicama koje imaju veliki dug, navodi CNBC.


izvor

[Dreadnought]

Brend Smirnof votka napušta Rusiju: Doneli smo tešku odluku


Britanski proizvođač alkoholnih pića Diageo, proizvođač votke Smirnof, napušta Rusiju usled pritiska zapadnih sankcija prema Moskvu zbog Ukrajine, saopštili su predstavnici kompanije.

"Doneli smo tešku odluku o postepenom ukidanju komercijalnih aktivnosti u Rusiji", rekao je predstavnik kompanije novinarima u utorak, prenela je novinska agencija Interfaks.

Izlazak iz ruskog poslovanja trajaće šest meseci, a svi radnici kompanije u Rusiji biće obeštećeni, naveo je on. Diageo je jedan od najvećih svetskih proizvođača alkoholnih pića, koji poseduje popularne brendove kao što su Smirnof, DŽoni Voker, Ginis, Bejlis...


izvor

[Dreadnought]

Nemačka skladišta gasa popunjena više od 60 odsto - cilj je još daleko


Rusija je smanjila isporuke gasa, ali skladišta u Nemačkoj su sada nešto punija - u ponedeljak 60,26 odsto, što je za 0,34 procentna poena više nego dan ranije.

Podaci su sa sajta Evropskog operatera gasne infrastrukture (GIE), prenosi agencija dpa.

Istovremeno, cilj je da skladišta do početka novembra, odnosno grejne sezone, budu popunjena najmanje 90 odsto.

Da li će tako biti neizvesno je, s obzirom na ograničenja isporuke i pretnju potpunog zaustavljanja dotoka gasa iz Rusije.

Skladišta nadoknađuju fluktuacije u potrošnji gasa i kao neka vrsta tampon sistema su značajna za tržište energije. Međutim, uloga skladišta je ograničena. Čak i da su potpuno popunjena, njihove zapremine nisu ni približno dovoljne za celu grejnu sezonu. Zalihe iz skladišta tokom prosečne zime mogu da traju samo dva i po meseca da zadovolje potražnju, rekao je Klaus Miler, šef Savezne agencije za mreže.

Nemačka zato očajnički traži druge opcije za uvoz, kao što je isporuka tečnog prirodnog gasa preko plutajućih terminala na obali Severnog mora.

izvor

[Dreadnought]

Proizvođači guma napuštaju Rusiju


Francuski proizvođač guma Mišelin objavio je u utorak da je odlučio da prekine poslovanje u Rusiji i prenese aktivnosti na lokalno upravljanje. Kompanija je navela probleme u lancu snabdevanja kao glavni razlog za odluku.

„Nakon što je obustavio svoje proizvodne aktivnosti u Rusiji 15. marta, Michelin sada potvrđuje da je tehnički nemoguće nastaviti proizvodnju, posebno zbog problema sa snabdevanjem, u kontekstu opšte neizvesnosti“, navodi se u saopštenju Mišelina. „Grupa je stoga prinuđena da planira prenos svih svojih ruskih operacija do kraja 2022.

Novi entitet bi poslovao kroz nezavisnu strukturu od Michelin-a, pojašnjava kompanija.

Michelin Rusija zapošljava oko 1.000 ljudi, sa godišnjim proizvodnim kapacitetom od do 2 miliona guma u ​​svojoj fabrici u blizini Moskve.

Druga kompanija za proizvodnju guma, finska Nokian Tires, objavila je istog dana da „zbog rata u Ukrajini i kasnijih pooštravanja sankcija više nije izvodljivo niti održivo“ da nastavi sa radom u Rusiji.

Pripreme za izlazak će početi odmah. Kompanija će proceniti različite opcije za izlazak.

„Ovo nije bila laka odluka s obzirom na to da imamo preko 1.600 predanih zaposlenih u Rusiji čiju stručnost visoko cenimo, kao i mnoge dugogodišnje odnose sa kupcima i dobavljačima izgrađene u proteklih 17 godina“, Juka Mojsio, predsednik i izvršni direktor kompanije Nokian Tires , rekao.

izvor

[Dreadnought]

EU treba najmanje tri godine da zameni ruski gas


Slovačka, Mađarska i Češka će biti najteže pogođene ako Moskva prekine snabdevanje, navodi agencija za rejting.

Možda će biti potrebno više od tri godine da EU zameni uvoz ruskog gasa ako se naglo prekine, upozorila je međunarodna agencija za rejting Fič u izveštaju objavljenom na njenom sajtu u utorak.

„Iznenadni prekid nije osnovni slučaj Fitcha, ali predstavlja rizik. Bugarska i Poljska su već prekinute, a snabdevanje drugim članicama EU je smanjeno. Ograničenja u snabdevanju i infrastrukturi znače da bi EU moglo da bude potrebno više od tri godine da nadoknadi potpuni gubitak snabdevanja ruskim gasom“, navodi agencija.

Ako ruske isporuke prestanu, zemlje EU bi se „suočile sa značajnim makro šokom“, upozorava Fitch, koji uključuje negativan ekonomski rast i veću inflaciju.

Agencija očekuje da će Slovačka, Mađarska i Češka biti najugroženije na iznenadno gašenje, jer najviše zavise od ruskog gasa zbog nedostatka alternativnih izvora. Poljska, Litvanija i Rumunija su manje-više bezbedne, jer su u velikoj meri obezbedile alternativna snabdevanja ili imaju domaću proizvodnju.

U aprilu su Bugarska, Poljska i Finska odbile da se pridržavaju novog ruskog mehanizma plaćanja gasa zasnovanog na rubljama, što je dovelo do toga da im je Gasprom prekinuo snabdevanje. Ranije ovog meseca, državni energetski gigant je takođe smanjio obim isporuke gasa kroz gasovod Severni tok Nemačkoj za skoro 60%, navodeći kao razlog tehničke probleme zbog sankcija u vezi sa Ukrajinom.

Ovi događaji su izazvali strahove širom Evrope da bi Rusija mogla u potpunosti da isključi gas, što je navelo evropske zemlje da najave hitne mere, kao što su racionalizacija gasa i oživljavanje energetskih elektrana na ugalj. Moskva je više puta govorila da će učiniti sve što je u njenoj moći da održi svoju reputaciju „pouzdanog snabdevača gasom“, i negirala je planove da u potpunosti isključi Evropu.

izvor

[Dreadnought]

Šmihal: Ukrajina dobija 1,3 milijarde dolara od SAD


Ukrajina je od Sjedinjenih Država dobila grant od 1,3 milijarde dolara kao deo paketa finansiranja iz državnog budžeta, napisao je ukrajinski premijer Denis Šmihal je to napisao na Tviteru.

„Zahvalan predsedniku SAD Džou Bajdenu na podršci bez presedana. Sankcije, oružje i sredstva približavaju se pobedi Ukrajine. Dobio grant od 1,3 milijarde dolara u okviru paketa finansiranja državnog budžeta od 7,5 milijardi dolara“, napisao je Šmihal.

Šmihal je takođe zahvalio Svetskoj banci i Dejvidu Malpasu, predsedniku Grupacije Svetske banke, na brzim odlukama i mehanizmu finansiranja.


izvor