Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Amerikanci objavili koliko bogatstvo su oteli ruskim oligarsima


Multinacionalna radna grupa (REPO), čija je svrha zaplena bogatstva ruskih oligarha, u prvih 100 dana rada zamrzla je 30 milijardi dolara imovine i sredstava pojedinaca protiv kojih su uvedene sankcije, saopštilo je američko Ministarstvo za finansije.

Osim jahti, drugih plovila i luksuznih nekretnina, blokirano je i 300 milijardi dolara novčanih sredstava ruske Centralne banke, javila je agencija AP.

"Cena rata za Rusiju nastavlja da bude sve skuplja", navodi se u saopštenju u vezi sa radom Multinacionalne grupe.

Grupu su marta 2022. pokrenuli američka ministarka za finansije Dženet Jelen i državni tužilac Merik Garland u saradnji sa nekoliko država i Evropskom komisijom koje istražuju i krivično gone oligarhe i druge pojedince koji su saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina, prenosi Glas Amerike.

Ranije tokom meseca u okviru aktivnosti grupe najavljeno je uvođenje sankcija Godu Nisanovu, jednom od najbogatijih ljudi u Evropi, i Alekseju Mordašovu, koji važi za jednog od najimućnijih ruskih milijardera.


izvor

[Dreadnought]

Britanija uvela sankcije ruskom "kralju nikla"


Britanija je objavila danas da je uvela sankcije ruskom "kralj nikla" Vladimiru Potanjinu, koji važi za drugog najbogatijeg čoveka u Rusiji.

Potanjin je stavljen na najnoviju britansku listu od 13 novih sankcija kojima su obuhvaćeni i druge poslovni ljudi, finansijske kompanije i drugi subjekti, prenosi Rojters.

"Potanjin nastavlja da gomila bogatstvo pošto podržava režim (ruskog predsednika Vladimira) Putina, preuzimajući Rosbanku i akcije u Tinkof banci u periodu od ruske invazije na Ukrajinu", navodi se u saopštenju za medije vlade u Londonu.

Potanjin je jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji, mada njegova neto vrednost u velikoj meri zavisi od vrednosti njegovog 36-procentnog udela u Norniklu, najvećem svetskom proizvođaču paladijuma i rafinisanog nikla.

Na britanskoj listi sankcija se navodi da je Potanjin uvršćen zato što "ostvaruje korist od ili zbog pružanja podrške Vladi Rusije sticanjem udela ili kontrolišući Rosbanku".

Dodaje se da Rosbanka posluje u sektoru ruskih finansijskih usluga, koji je od strateškog značaja za rusku vladu.


izvor

[Dreadnought]

Siromaštvo u Nemačkoj poraslo: Planiraju da štede na hrani, odeći i obući...


Pandemija je u Nemačkoj uvećala nejednakost, prenosi agencija DPA.

Stopa rizika od siromaštva od 16,6 odsto je 2021. bila najviša u poslednjih nekoliko godina, saopštilo je Udruženje za socijalnu jednakost.

Međutim, u Nemačkoj siromaštvo ne znači glad ili beskućništvo, već se odnosi na ljude sa platama manjim od 60 odsto od prosečne.

Oko 13,8 miliona ljudi u Nemačkoj, prema "Izveštaju o siromaštvu 2022", živi ispod granice siromaštva – 600.000 više nego pre pandemije. S obzirom na uporno visoku inflaciju, udruženje očekuje dalje pogoršanje situacije i pozvalo je vladu da osmisli paket olakšica za domaćinstva sa niskim primanjima.

"Rezultati su šokantni, pandemijski efekti na privredu su više nego vidljivi", rekao je u sredu izvršni direktor udruženja Ulrih Šnajder. On je dodao da se siromaštvo poslednjih godina nikada nije tako brzo širilo kao za vreme pandemije.

Izveštaj je zasnovan na podacima saveznog zavoda za statistiku.


Nemci zbog skupoće planiraju da štede na hrani, odeći...

Mnogi Nemci, zaposleni ali i oni koji traže posao, planiraju da zbog velikog skoka cena smanje izdatke za hranu, odeću i obuću, a to posebno važi za građane sa nižim primanjima.

To je pokazala anketa Fondacije Hans Bekler predstavljena u sredu. Anketa je od kraja aprila do početka maja obuhvatila oko 6.200 radno sposobnih.

Pokazalo se da, bez obzira na visinu primanja, 39 odsto svih ispitanika planira da kupuje manje namirnica i delikatesa, poput čaja, čokolade, kafe, kao i alkohola i duvana. Čak 10 odsto je reklo da namerava da to učini u "većoj meri".

Kad je reč o odeći i obući, više od polovine učesnika ankete (53 odsto) takođe namerava da prištedi. Sličan je udeo onih koji nameravaju da prorede uživanja u kafićima i restoranima.

Više od dve trećine njih reklo je da će štedeti na struji i gorivu, a više od 60 odsto i na grejanju stanova i potrošnji tople vode.

U udelu radno sposobnih sa relativno niskim primanjima, do 2.000 evra neto mesečno, više od polovine (52 odsto) reklo je da kupuje manje namirnica. U toj kategoriji je skoro dve trećine (63 odsto) reklo da će zbog inflacije skresati i kupovinu odeće i obuće.

Rezultati ankete pokazuju da budući paketi pomoći vlade moraju da budu snažnije socijalno fokusirani, rekao je naučni direktor Instituta za makroekonomiju i konjunkturna istraživanja Fondacije Hans Bekler, Sebastijan Dulin (Sebastian Dullien).

Politika mora da koncipira mere tako da "domaćinstva sa nižim primanjima budu osetno jače rasterećena od onih sa većim primanjima", rekao je Dulin.

izvor

[Dreadnought]

Rat ih je još više zbližio


Nemačke kompanije više posluju sa japanskim otkako je izbio rat u Ukrajini, pokazali su rezultati ankete.

Istovremeno, sve je više nemačkih preduzeća koja svoja azijska sedišta otvaraju u Japanu - ove godine ih je za šest odsto više nego 2021.

"Japan važi za sidro stabilnosti u sadašnje neizvesno vreme, dok se svetska privreda prestrojava", rekao je Markus Širman (Marcus Schürmann) iz nemačke spoljnotrgovinske komore u Japanu (AHK).

U anketi AHK i revizorske kuće KPMG predstavnici 17 odsto nemačkih kompanija u Japanu su rekli da ruska agresija direktno pogađa njihove firme, kao i sankcije i kontrasankcije.

Da je indirektno pogođeno, navelo je 74 odsto preduzeća. Posebno se žale na zastoje u isporukama i skupe sirovine i poluproizvode.

Ipak, tri četvrtine nemačkih kompanija u Japanu ove godine očekuje bolje poslovanje i prodaju, a više od polovine i veći profit. Za narednu godinu su prognoze kompanija još vedrije.

Anketa je pokazala i da se 58 odsto nemačkih kompanija udružilo sa japanskim da sarađuju na zajedničkim projektima za treća tržišta. Nemačke firme su, navodi se, iskoristile svoj tradicionalno dobar pristup tržištu, posebno u Aziji.

To još više naglašava strateški značaj Japana za nemačke kompanije koje su zbog rata preispitale svoje poslove u svetu, objasnio je Andreas Glunc iz KPMG.

Nemačke firme su kao posebne prednosti Japana izdvojile privrednu i društvenu stabilnost zemlje i pouzdanost partnera. Međutim, 81 odsto preduzeća se požalilo na veliki manjak kvalifikovane radne snage.

izvor

[Dreadnought]

Izvoznici nafte od Saudijske Arabije do Alžira neće podržati Zapad


Saudijska Arabija i njeni partneri u Savetu Persijskog zaliva za saradnju (GCC) neće podržati nameru Zapada da ograniči cene ruske nafte na globalnom tržištu.

To je izjavio za Tas Mohamed Dijab, stručnjak za svetsku ekonomiju na Libanskom institutu za ekonomske studije.

"Epoha kada su naftne monarhije bile spremne da ispune svaki zahtev Sjedinjenih Država i Zapada je prošla. Moderna politička elita u zemljama GCC-a vodi izbalansiranu politiku i zainteresovana je za očuvanje partnerskih odnosa s Rusijom, tako da će reakcija arapskih izvoznika nafte od Saudijske Arabije do Alžira na tu odluku biti negativna“, rekao je Dijab.

Prema njegovim rečima, teško je zamisliti kako će učesnici samita G7 u Elmauu moći da sprovedu svoj plan da Rusiju liše dela izvoznih profita.

"Očigledno je da je za Organizaciju zemalja izoznica nafte (OPEK), koja s Rusijom ima zajedničku strategiju za stabilizaciju situacije na svetskim tržištima, ova inicijativa neisplativa“, naglasio je Dijab.

Dodao je da tim korakom Zapad preti da izazove haos i da je usmeren na razaranje mehanizma prilagođavanja cena nafte u okviru grupe OPEK+.

Libanski analitičar je takođe ocenio da Indija i Kina, koje kupuju velike količine sirove nafte i naftnih derivata od Rusije, neće pozdraviti nastojanja G7 da prisili Rusiju da prodaje svoju naftu po nižim cenama.

"Sve u svemu, možemo očekivati da će SAD i Zapad izvršiti snažan pritisak na Indiju, kao i na zemlje GCC-a, uoči arapsko-američkog samita u DŽedi 16. jula, kojem će prisustvovati i američki predsednik Džo Bajden“, napomenuo je Dijab.

On je primetio, takođe, da zemlje G7 žure da "otkinu" deo izvoznih prihoda Rusije kako bi do jesenjih izbora u Sjedinjenim Državama oborile svetske cene nafte.

"Cena benzina u Americi postala je političko pitanje, a rasprodaja američkih rezervi nafte radi obaranja svetskih cena do sada je imala mali efekat", zaključio je Dijab.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavili su planove za ograničenje cena ruske nafte na samitu G7 u Elmauu.

Prema Mišelu, za to je potrebna šira koalicija koja bi uključila i druge zemlje, a ne samo EU i SAD.


izvor

[Dreadnought]

Prvi brod sa žitom za prijateljske zemlje napustio luku u Berđansku


Prvi brod sa žitom posle nekoliko meseci napustio je luku Berđansk, izjavio je načelnik vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki.

"Posle nekoliko meseci neaktivnosti, prvi trgovački brod je napustio komercijalnu luku Berdjansk. Sedam hiljada tona žitarica otišlo je u prijateljske zemlje", napisao je on na svom Telegram kanalu.

Balicki je precizirao da brodovi Crnomorske flote obezbeđuju bezbednost teretnog broda. Prema njegovim rečima, Berdjanski zaliv i sama luka su potpuno bezbedni, a lučki radnici i oprema spremni za pretovar tereta. Akvatoriju luke očistile su inžinjerijske jedinice pomorske baze Novorosijsk.


izvor

[Dreadnought]

Kolaps ruske autoindustrije?


Proizvodnja automobila u Rusiji doživela je kolaps.

To se desilo nakon što su veliki proizvođači automobila napustili zemlju, a zapadne vlade uvele sankcije Rusiji kao odmazdu za njen napad na Ukrajinu.

Rusija je u maju proizvela 3.700 automobila, 97 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, objavila je državna agencija za statistiku Rosstat.

Proizvodnja je varirala od 95.000 automobila u januaru i 108.000 u februaru pre nego što je pala na 40.800 u martu, prenosi Index.

Rusija je u razdoblju od januara do maja ove godine proizvela ukupno 268.000 vozila, što je upola manje nego u isto vreme prošle godine.

Proizvodnja kamiona i autobusa u maju pala je za gotovo 40 odsto, odnosno 6,5 odsto u odnosu na maj 2021.

Ruska automobilska industrija zapošljava 300.000 ljudi, a još tri miliona radi u srodnim industrijama.

Samo dve od 20 fabrika automobila ostale su u Rusiji nakon što su veliki proizvođači automobila zaustavili proizvodnju i prodaju zbog invazije zemlje na Ukrajinu.


Prodaja Lade pala za 84 odsto

Prodaja najpopularnije i najpristupačnije robne marke u zemlji Lada pala je u maju za gotovo 84 odsto, saopštilo je Udruženje evropskih preduzeća.

Ministar industrije Denis Manturov pripisao je povećanje cena vozila od 30 odsto inflaciji, rastu cena dijelova i padu kursa rublje.

Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je novu strategiju ranije u junu kako bi se drastično smanjilo oslanjanje ruske automobilske industrije na stranu tehnologiju i osigurala njena "globalna konkurentnost".


izvor

[Dreadnought]

Nemačka zaplenila ruske LNG tankere


Nemačka je preuzela kontrolu nad tri transportera tečnog prirodnog gasa (LNG) koji pripadaju ruskoj energetskoj kompaniji Gasprom, izvestio je u četvrtak britanski list Telegraf pozivajući se na pomorskog operatera Dajnagas LNG.

Gasprom nije potvrdio zaplenu u vreme pisanja ovog članka.

Prema izveštaju, kompanija je saopštila da je nemačka vlada zaplenila povelje svoja tri LNG tankera koji su prethodno bili fiksirani za Gaspromovu nemačku filijalu, Gasprom Germaniju.

Dva od tri broda, reka Amur i reka Ob, su prethodno bili iznajmljeni Gazprom Germania do 2028. Ugovor za treći tanker, Clean Energi, važio je do 2026. Sva tri su sada efektivno pod kontrolom Nemačka vlada na „neodređeno vreme“, saopštio je Dinagas sa sedištem u Monaku.

Gazprom Germania, koji je nekada upravljao nekim od najvećih nemačkih skladišta prirodnog gasa, preuzeo je Berlin pre nekoliko nedelja u okviru sankcija Rusiji u vezi sa Ukrajinom. Kao odgovor na to, Gasprom je obustavio isporuku gasa kompaniji, što je dovelo do problema sa likvidnošću i ugrozilo rad ključnih prodavaca gasa u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, koji rade sa jedinicom.

Njemački energetski regulator je uskočio i preuzeo kompaniju da bi je zaštitio od nelikvidnosti, preimenovao je u Securing Energi for Europe. Sredinom juna pojavili su se izveštaji da će Berlin obezbediti firmi zajam od 10 milijardi evra (10,4 milijarde dolara) kako bi joj pomogao da ostane na površini.

izvor

[Dreadnought]

Raste skepticizam u pogledu ograničenja cena ruske nafte


Izvršni direktor kompanije Shell, Ben van Beurden, izrazio je sumnju u planove razvijenih zemalja Grupe sedam (G7) da nametnu gornju granicu cijene ruske nafte kako bi ograničili prihod Moskve od prodaje.

„Već možete da vidite sve nedostatke“, rekao je on za Blumberg u sredu, napominjući da bi sistem funkcionisao samo ako bi bilo širokog učešća izvan Evrope i SAD. U suprotnom, „nastavićete samo da vidite šta se trenutno dešava, a to je da će ruska nafta ići u zemlje koje su sasvim u redu da i dalje kupuju Urals [glavni ruski izvozni razred], na primer“, objasnio je on. Prema Van Beurdenu, svet ide ka „turbulentnom periodu“ jer sužavanje snabdevanja tečnim prirodnim gasom i naftom pogoršava globalnu energetsku krizu. Izvršni direktor Shell-a je objasnio da bi bilo teško zamijeniti velike količine ruske nafte i gasa koji još uvijek teku u Evropu. „U Evropu će biti više zaliha LNG-a, ali da li će biti mnogo novih zaliha LNG-a koje će popuniti jaz? Ne mislim tako“, rekao je Van Beurden.

Takođe je istakao da je rezervni kapacitet OPEK-a manji nego što se većina veruje ili nada, dodajući: „Suočićemo se sa zategnutim tržištima osim ako ne dođe do veoma značajnog pada potražnje.

Ove nedelje, ekonomije G7 su se navodno složile da istraže izvodljivost ograničenja cena na izvoz ruske nafte. Tu ideju je prvi put predstavila američka sekretarka finansija Dženet Jelen ranije ove godine, a zatim je prihvatila G7, koja razmatra mogućnost embarga na transport ruske sirove nafte iz mora osim ako se ne kupi po ceni ili ispod biti dogovoren sa međunarodnim partnerima.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina počinje da izvozi struju u Rumuniju


Samo tri meseca nakon što je pokrenut energetski režim bez viza, Ukrajina je počela da izvozi struju ka Evropi, odnosno u Rumuniju.

Relevantnu izjavu dao je ukrajinski premijer Denis Šmihal u Telegramu, javlja dopisnik Ukrinforma.

„Danas, od 01.00 časova, pokrenut je takav izvoz u Rumuniju. Početna zapremina je 100 megavata. Bezvizni energetski režim sa EU, koji je pokrenut od marta 2022. godine, daje sveobuhvatan i praktičan rezultat. Tokom prvog dana, Nacionalna elektroprivredna kompanija Ukrenergo je od prodaje pristupa međudržavnom priključku ostvarila 10 miliona UAH“, napisao je Šmihal.

Prema njegovim rečima, izvozni potencijal Ukrajine u Evropu iznosi do 2,5 gigavata. Tako će državni budžet dobijati više od 70 milijardi UAH godišnje.

„Nakon pobede Ukrajine u ratu, to će nam omogućiti da značajno povećamo ulaganja u energetski sektor i da ga obnovimo po najboljim standardima EU. Energetski sektor će postati jedan od pokretača oporavka naše privrede, jer je već postao pokretač naše integracije u EU“, naglasio je Šmihal.

Podsećamo da je 16. marta 2022. Ukrajina zvanično pristupila Evropskoj mreži operatera prenosnog sistema (ENTSO-E).


izvor

[Dreadnought]

Rublja na najjačem nivou prema dolaru od 2015. godine


Ruska rublja je ojačala danas prema dolaru dostižući najviši nivo u poslednjih sedam godina od blizu 50 rubalja za dolar, prvi put od maja 2015. godine.

Rublja je podržana merama poput zabrane ruskim domaćinstvima da povlače deviznu štednju iz banaka, a koje su preduzete za zaštitu ruskog finansijskog sistema od zapadnih sankcija uvedenih posle 24. februara.

Ruska valuta je takođe ojačala u odnosu na evro za 3,0 procenta na 52,89, prvi put od aprila 2015.

Pre početka ruske vojne operacije u Ukrajini, rublja se trgovala na nivou od oko 80 rubalja za dolar i 90 rubalja za evro.

Jaka rublja smanjuje prihode Rusije od izvoza robe za dolare i evre, a potpredsednik vlade Andrej Belousov je ovog meseca rekao da bi industriji pogodovalo ako bi njen kurs pao na izmđu 70 i 80 rubalja za dolar.


izvor

[Dreadnought]

SAD otkrile vrednost zamrznute ruske imovine


Multinacionalna operativna grupa zamrznula je 30 milijardi dolara sredstava koja pripadaju sankcionisanim ruskim pojedincima i 300 milijardi dolara imovine ruske Centralne banke, saopštilo je u sredu Ministarstvo finansija SAD.

Radna grupa ruskih elita, opunomoćenika i oligarha (REPO) „blokirala je ili zamrznula više od 30 milijardi dolara“ „aktive na finansijskim računima i ekonomskim resursima“, navodi se u saopštenju objavljenom na veb stranici Ministarstva finansija.

Radna grupa je „imobilisala“ imovinu ruske Centralne banke u vrednosti od 300 milijardi dolara, dok su jahte i luksuzne nekretnine takođe „zaplenjene, zamrznute ili zadržane“, dodaje se u saopštenju.

Operativna grupa je formirana u martu da sprovede sankcije Zapada Rusiji zbog njene vojne operacije u Ukrajini. REPO uključuje zvaničnike finansija i pravosuđa iz SAD, Britanije, Evropske komisije, Francuske, Nemačke, Italije, Australije, Kanade i Japana. Prema američkom Ministarstvu finansija, članovi REPO-a će nastaviti da prate sankcionisanu rusku imovinu u narednim mesecima.

Evropska komisija je prošlog meseca predložila plan za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje posleratne obnove Ukrajine. Američko ministarstvo finansija je, međutim, upozorilo da takve zaplene neće biti legalne, dok su neki glasovi u SAD takođe izrazili zabrinutost zbog prikladnosti takvog koraka, upozoravajući da bi nevini ljudi mogli biti kažnjeni.


izvor

[Dreadnought]

Ruska vlada podeljena oko zasluga jake rublje


Ruska vlada je podeljena oko toga kako da se nosi sa jačanjem rublje, a Centralna banka i Ministarstvo finansija iznose suprotne stavove o tome da li treba zadržati trenutni kurs.

Od svog istorijskog pada početkom marta kada su pokrenute sankcije Zapada bez presedana, rublja je porasla na sedmogodišnji maksimum u odnosu na američki dolar i evro. Ruska valuta je podržana strogim kontrolama kapitala, rastućim cenama energije i prelaskom na plaćanje prirodnog gasa u rubljama. Međutim, ovo je navelo mnoge stručnjake i zvaničnike da se zapitaju da li vlada treba da interveniše.

Šefica ruske Centralne banke Elvira Nabiulina, koja je vodila ekonomiju kroz posledice od početka sukoba u Ukrajini i iz toga proizašlih sankcija, upozorila je u sredu na smanjenje rublje na nivo u februaru. Bilo koja intervencija bi učinila kurseve veštačkim, dovela do depresijacije i učinila Rusiju više zavisnom od finansijske politike drugih zemalja, rekla je ona.

Istovremeno, Ministarstvo finansija je alarmiralo zbog kursa, upozoravajući da jačanje rublje šteti ekonomiji. Ministar finansija Anton Siluanov izjavio je u sredu da jaka rublja košta trilione ruskog budžeta i da je ministarstvo spremno da preduzme korake da je oslabi. On je sugerisao da bi vlada mogla da koristi profit od izvoza nafte i gasa i uštede od smanjene potrošnje za kupovinu deviza, dodajući da bi Rusija mogla da investira u valute „prijateljskih nacija“, sada kada su evro i dolar u suštini „toksični“. ” zbog sankcija.

Slično je i Ministarstvo za ekonomski razvoj, koje kaže da jaka rublja čini izvozno orijentisane poslove nerentabilnim. Međutim, prema rečima ministra Maksima Rešetnjikova, kupovina deviza uz budžetsku uštedu bi teško pogodila ekonomiju.

Stratezi zapadne valute bili su skeptični u pogledu rastuće rublje, tvrdeći da je vlada veštački drži visokom, dok se ekonomija smanjuje. Tokom proteklih nekoliko nedelja, Centralna banka je ublažila neke od mera kontrole kapitala kako bi pokušala da oslabi rublju, ali ona nastavlja da jača. Prošlog meseca Blumberg je rublju nazvao najboljom valutom na svetu ove godine.


izvor

[Dreadnought]

Švajcarska počela pripremu za moguću nestašicu gasa


Švajcarska vlada je u sredu predstavila plan za rešavanje mogućeg nedostatka prirodnog gasa ove zime, uključujući mogućnost njegove ručne distribucije, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na pres-službu Saveznog saveta Švajcarske.

Još u martu, nakon početka potpune ruske invazije na Ukrajinu, Švajcarska je odlučila da stvori rezerve gasa za zimsku sezonu 2022-2023.

Do sada je pet švajcarskih gasnih kompanija garantovalo 60% potrebnog gasa i traže druge moguće izvore dopune. Pored toga, još 20% zimskih potreba Švajcarske za gasom biće podmireno kupovinom prirodnog gasa u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji ili Holandiji.

Kao deo kriznog plana, švajcarska vlada je pozvala regionalne kompanije da optimizuju upotrebu gasa. Istovremeno, treći dobavljači gasa će imati pristup gasu u skladištima po tržišnim uslovima.
Britanija može da prekine isporuke gasa Evropi – mediji

Uprkos niskoj potrošnji gasa u zemlji, vlada i industrija su se složili da razmotre racionalizaciju, odnosno ručnu distribuciju gasa u slučaju kritične nestašice zimi.

Vlada će prvo pozvati domaćinstva i kompanije da ograniče upotrebu gasa, a preduzeća da pređu sa gasa na mazut ako je to moguće. Ako je reč o racioniranju, prioritet će imati domaćinstva i preduzeća socijalne infrastrukture.

Imajte na umu da je potrošnja gasa u Švajcarskoj relativno niska – pokriva samo 15% ukupne potrošnje energije, od čega nešto više od 40% otpada na grejanje domaćinstava. Zemlja je potpuno zavisna od uvoza prirodnog gasa.


izvor

[Dreadnought]

Marčenko: SB odobrila Ukrajini kredit od 446,8 miliona


Svetska banka odobrila je Ukrajini kredit vredan 446,8 miliona evra, saopštila je pres služba Ministarstva finansija Ukrajine.

Kako se navodi, od te sume 424,6 miliona evra dobijeno je uz garanciju Ujedinjenog Kraljevstva, prenela je agencija Ukrinform.

Ovim sredstvima će se omogućiti finansiranje zaposlenih u javnom sektoru, saopštio je ministar finansija Sergij Marčenko.


izvor