Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Hrvatska razmatra uvođenje vaučera za gorivo


Uvođenje vaučera za gorivo jedna od mera koja se razmatra i na kojoj se radi u Hrvatskoj, ali još uvek nije ništa presudno.

To je izjavio potpredsednik Vlade i ministar finansija Hrvatske Zdravko Marić posle sednice Vlade, prenosi Večernji list.

S obzirom na to da sledeće nedelje ističe dvonedeljna odluka o fiksiranju cena goriva izvan auto-puteva, kao i na izvestan dalji rast cena nafte na tržištima, Marića su novinari pitali koje dalje mere Vlada razmatra, na šta je odgovorio da još treba pričekati sve proračune kada je u pitanju cena nafte, dodajući i da ministar ekonomije i održivog razvoja Davor Filipović vodi dodatne razgovore s predstavnicima distributera i proizvođača.

Upitan o mogućnosti uvođenja vaučera za gorivo, Marić je rekao da je to jedna od mera koje se razmatraju, ali za čiju pripremu još treba vremena.

Između ostalog, tu su i pitanja onih koji poseduju više vozila, kao i pitanja socijalnih kriterijuma u ​​pogledu toga da li bi takva mera važila za sve podjednako ili ne.

"Na tome, između ostalog, radimo ovih poslednjih dana i nedelja. Kada se iz toga svega bude iznedrilo nešto spremno za komunikaciju, to ćemo reći", izjavio je Marić.

Na pitanje novinara da li se vaučeri uzimaju u obzir i za hranu, Marić je podsetio da je PDV na svežu hranu, kao što su meso, riba, voće i povrće, praktično sveden na najniži mogući nivo.

On je ponovio da očekuju od Vlade da napravi i druge "karike u lancu" i da je sada vreme za zajedničko delovanje, ali da će uvek biti onih koji će videti kratkoročnu zaradu i "loviti u mraku".

"Ponavljam, ako će svako posmatrati svoj deo posebno, svaki segment kao poseban silos, svi ćemo dugoročno izgubiti. Moramo da budemo svesni toga", rekao je Marić.


Podržaćemo udruženja za zaštitu potrošača

Upitan o primedbama udruženja za zaštitu potrošača da im je dodeljeno premalo novca za praćenje zaokruživanja cena kod zamene kune eurom, Marić je rekao "po pravilu, koliko god dali uvek se traži više".

Napomenuo je da je u proračunu za ovu namenu izdvojeno 700 hiljada kuna, tu su još i evropski izvori, ali da će se za tako važnu namenu kao što je zaštita potrošača naći novac.

"Neka se ne brinu o tome. Ako imaju određene kvalitetne predloge kako na još bolji način pratiti te cene, sprečiti da ne dođe do neopravdanog podizanja cena, vrlo rado ćemo to podržati", poručio je Marić.


izvor

[Dreadnought]

"Više cene goriva u SAD osujećuju Rusiju"


Amerikanci treba da očekuju da će plaćati više cene goriva "koliko god bude bilo potrebno".

Jer to doprinosi nastojanjima da se Rusija onemogući da pobedi Ukrajinu i napadne druge zemlje, saopštio je danas predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden na samitu NATO u Madridu.

"Svet je dostigao kritičnu tačku", naveo je Bajden na konferenciji za novinare i tri puta ponovio da je "Rusija razlog zašto ljudi skuplje plaćaju gorivo", prenosi AP.

On razgovara sa saveznicima SAD o postavljanju ograničenja cene ruske nafte, navodi američka agencija.

Bajden je istakao svoju dugoročnu podršku Ukrajini u ratu koji se odugovlači.

"Ne znam kako će se to završiti, ali se neće završiti ruskom pobedom nad Ukrajinom", istakao je Bajden, prenosi AP.

Amerikanci plaćaju benzin u proseku 4,86 dolara po galonu, što je neznatno manje u odnosu na 4,94 dolara koliko su plaćali pre nedelju dana, ali su i dalje blizu rekordnih vrednosti postignutih ranije ove godine, navodi Rojters.

Američki predsednik će sredinom jula putovati na Bliski istok u posetu Saudijskoj Arabiji, a očekuje se da će tom prilikom staviti energetsku politiku u centar pažnje, jer se SAD i druge zemlje suočavaju sa povećanjem cena goriva koje podstiče inflaciju, ocenjuje Rojters.

Bajden je najpre istakao da neće tražiti povećanje proizvodnje nafte od Saudijske Arabije, a potom je precizirao da će predlog za povećanje proizvodnje nafte uputiti svim zemljama Persijskog zaliva, a ne samo Saudijskoj Arabiji.

"Ukazao sam im na to da preporučujem svima da povećavaju proizvodnju nafte, a ne samo Saudijcima", izjavio je Bajden na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

Sastanak organizacije OPEK Plus, na čijem je čelu Rusija, a koju čine 13 članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i neformalna grupa zemalja koje nisu članice OPEK-a održan je danas i na njemu je potvrđena ranija odluka da se na naftna tržišta u julu doda 648.000 barela dnevno, a većinu nafte proizvode Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.


izvor

[Dreadnought]

Bajden: Amerikanci će izdržati visoke cene benzina „koliko god bude potrebno“


SAD će snositi visoke cene benzina onoliko dugo koliko bude potrebno, rekao je predsednik Džo Bajden u četvrtak na konferenciji za novinare na samitu NATO-a u Madridu.

Na pitanje koliko dugo američki vozači treba da očekuju da će se nositi sa visokim cenama goriva, Bajden je rekao novinarima „Koliko god je potrebno, Rusija ne može da pobedi Ukrajinu i da se odmakne od Ukrajine“. On je naglasio da je „ovo kritična, kritična pozicija za svet“.

Cene benzina u SAD, ključni pokretač najveće inflacije zabeležene u zemlji u poslednjih 40 godina, ovog meseca su dostigle rekordnih 5 dolara po galonu. Cene su u porastu od početka godine, što odražava značajnu potražnju potrošača koja je veća od ponude nafte, kao i trenutna previranja na energetskim tržištima. Bajden je ranije uverio javnost da američka vlada čini sve što može „da smanji ovaj bol na pumpi“.

Bela kuća je više puta okrivila ruskog predsednika Vladimira Putina za izazivanje inflacije u SAD, a Bajden je to opisao kao „Putinovo povećanje cene“.

Međutim, Federalne rezerve SAD su nedavno odbacile tvrdnju da je rastuća inflacija u zemlji uglavnom izazvana krizom u Ukrajini, ističući da su cene rasle znatno pre toga.

izvor

[Dreadnought]

Cene gasa u Evropi na tromesečnom maksimumu: Više od 1.600 dolara za 1.000 kubika


Cene prirodnog gasa u Evropi skočile su u četvrtak na najviši tromesečni maksimum.

Ovo se desilo usled zabrinutosti oko ruskih snabdevanja i napora EU da popuni skladišta pre početka grejne sezone, prenose Novosti.

Avgustovske fjučerse na trgovačko čvorište TTF u Holandiji skočile su za 6,4%, dostigavši 1.630 dolara za hiljadu kubnih metara ili 149,15 evra (155,05 dolara) po megavat-satu u domaćinstvima, pokazuju podaci londonske Interkontinentalne berze. To je bio prvi put da je cena prirodnog gasa premašila taj nivo od 10. marta.

Ruski izvoznik gasa Gasprom je 14. juna smanjio isporuke Nemačkoj preko gasovoda Severni tok za 60 odsto navodeći tehničke probleme zbog zapadnih sankcija u vezi sa Ukrajinom. Nakon odluke, nemački vicekancelar Robert Habek pozvao je na smanjenje potrošnje gasa u zemlji, dok je nekoliko drugih zemalja EU najavilo mere koje će im pomoći da koriste manje gasa, uključujući oživljavanje elektrana na ugalj.

U međuvremenu, prema operateru Nord Stream AG, Severni tok bi trebalo da bude podvrgnut redovnom godišnjem održavanju od 11. do 21. jula, što bi rezultiralo privremenim zatvaranjem gasovoda.

Štaviše, tržišta su zabrinuta zbog mogućnosti ograničavanja cene gasa o kojoj se razgovaralo na samitu G7 ranije ove nedelje, što bi moglo da navede Rusiju da prekine snabdevanje EU i okrene se drugim tržištima. Uz otezanje ponude, mnogim evropskim državama može biti teško da nabave tečni prirodni gas (LNG) za zamenu ruskog goriva zbog rastuće potražnje u Aziji, gde potražnja za LNG raste kao rezultat toplotnog talasa koji je u toku.


izvor

[Dreadnought]

Vol strit: Najlošije prvo polugodište – od 1970.


Na Vol Stritu su u četvrtak cene deonica pale.

Tako su berzanski indeksi završili u minusu i na mesečnom i na kvartalnom nivou, dok su u celom prvom polugodištu zabeležili najveći pad u više od 50 godina.

Dau Džouns oslabio je juče 253 boda ili 0,82 odsto, na 30.775 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 0,88 odsto, na 3.785 bodova, a Nasdak indeks 1,33 odsto, na 11.028 bodova.

Tako je mesec jun završen u sumornom raspoloženju. Sva tri indeksa zabeležila su pad i u celom drugom tromesečju, a dva kvartala uzastopnog pada S&P 500 i Dau indeksa ne pamte se od 2015. godine.

U celom prvom polugodištu Dau Džouns potonuo je, pak, više od 15 odsto, S&P 500 više od 20, a Nasdak indeks gotovo 30 odsto.

To je za S&P 500 indeks najlošije prvo polugodište od 1970. godine, za Dau Džouns od 1962, a za Nasdak najgore od kada odstoji.

U prvim danima ove godine indeksi su dosezali rekordne nivoe, kao i lane, zahvaljujući oporavku gospodarstva od korona-krize, ali ubrzo se smer tržišta preokrenuo zbog širenja omikron varijante kovida 19.

Potom je usledio ruski napad na Ukrajinu, što je poremetilo tržište energenata, sirovina i hrane, te tako dodatno podstaklo rast ionako već visoke inflacije, piše Seebiz.

Kako je inflacija u SAD dosegnula najviše nivoe u 40 godina, Fed je odgovorio agresivnim povećanjem kamatnih stopa, a to su učinile ili najavile i mnoge druge centralne banke u svetu.

Zbog toga će se, svakako, usporiti rast svetske ekonomije, a moguća je i recesija.

U prvom kvartalu je američka ekonomija pala na kvartalnom nivou, a ni makroekonomski podaci u drugom kvartalu nisu sjajni.

"Od početka godine raste inflacija, dok se rast ekonomije usporava. Fed zaoštrava finansijske uslove kako bi suzbio inflaciju i paniku na tržištima. Ali, mislim da je 'mekano' prizemljenje ekonomije malo verovatno. Čini mi se da smo zapravo već uronili u recesiju, a jedino je pitanje koliko će biti duboka", kaže Pol Kim, direktor u kompaniji Simplifaj (Simplify).

Juče objavljeni podaci ukazali su na blagi pad raspoloživog dohotka u SAD, slabljenje potrošnje i dalje visoku inflaciju, te blagi rast nezaposlenosti.

"Podaci počinju da pokazuju da se potrošnja usporava, čini se da inflacija počinje da utiče na prosečnog potrošača. A to može uticati na zarade kompanija, glavne pokretače tržišta", kaže Oliver Purše, potpredsednik u kompaniji Veltspajer advajzors (Wealthspire Advisors).

I na evropskim berzama su cene deonica juče pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 1,96 odsto, na 7.169 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 1,69 odsto, na 12.783 boda, a pariški CAC 1,80 odsto, na 5.922 boda.

izvor

[Dreadnought]

Kijev traži od Ankare zaplenu ruskog broda


Kijev traži od Ankare da zadrži brod koji pod ruskom zastavom plovi prema Turskoj i navodno prevozi ukrajinsko žito iz Berdjanska, prenela je agencija Rojters, pozivajući se na ukrajinskog zvaničnika Ministarstva inostranih poslova i jedan dokument.

„Ukrajina je tražila od Turske da zadrži i zapleni teretni brod koji pod ruskom zastavom ‘Žibek žoli’ prevozi ukrajinsko žito, koje je izvezeno iz luke Berdjansk koja se nalazi pod okupacijom Rusije“, prenela je britanska agencija.

Prema podacima agencije, službenik ukrajinskog MIP-a, pozivajući se na informacije dobijene od pomorske administracije te zemlje izjavio je da se na brodu, navodno, nalazi oko 4.500 hiljade tona žita iz Berdjanska.

Agencija takođe navodi informaciju iz pisma kabineta generalnog tužioca Ukrajine upućenog Ministarstvu pravde Turske 30. juna, u kom se pominje da se brod sa sedam hiljada tona tereta, navodno, uputio ka turskom gradu Karasu.


izvor

[Dreadnought]

Zaustavljaju se isporuke gasa EU preko Severnog toka


Ruski gasovod Severni tok do Nemačke biće zatvoren na 10 dana radi godišnjeg održavanja, prenosi RT.

To je danas potvrdila kompanija zadužena za projekat.

Oba kraka gasovoda će obustaviti rad zbog remontnih radova od 11. do 21. jula. Operater je dodao da je isključenje prethodno dogovoreno sa svim partnerima.

"Nord Stream AG će privremeno ugasiti obe linije svog gasovodnog sistema radi rutinskih radova na održavanju, uključujući testiranje mehaničkih elemenata i sistema automatizacije kako bi se obezbedio pouzdan, siguran i efikasan rad gasovoda", navodi se u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan: "Spremni smo"


Turska je spremna da ponovo izvozi žitarice poput pšenice, ovsa i ječma iz Crnog mora u zemlje kojima je to potrebno.

Ovo nakon što obavi razgovore sa Rusijom i Ukrajinom, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Erdogan je, obraćajući se nakon molitve petkom u Istanbulu, najavio da će o ovom pitanju razgovarati sa obe države u narednim danima, prenosi Rojters.

On je dodao da njegov kabinet radi sa Kijevom i Moskvom na organizovanju razgovora sa predsednicima Ukrajine i Rusije i istakao da je 20 turskih brodova spremno da učestvuje u potencijalnom transportu žitarica.

Ukrajina je jedan od najvećih svetskih dobavljača žitarica, ali su isporuke u zastoju od kada je Rusija pokrenula vojnu akciju, što je izazvalo nestašicu hrane na globalnom nivou.

Ujedinjene nacije su pozvale obe strane, uključujući Tursku, da se dogovore o uspostavljanju koridora.

izvor

[Dreadnought]

SAD pretekle Rusiju u izvozu gasa u EU


EU je prvi put kupila više tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD nego prirodnog gasa putem gasovoda iz Rusije, objavio je u četvrtak izvršni direktor Međunarodne energetske agencije (IEA) Fatih Birol, dodajući da se taj procenat promenio zbog najnovijeg smanjenje ruskih zaliha.

„Nedavna nagla smanjenja tokova prirodnog gasa u EU u Rusiji znače da je ovo prvi mesec u istoriji u kojem je EU uvezla više gasa preko LNG-a iz SAD nego gasovodom iz Rusije“, napisao je Birol.

„Pad ruske ponude zahteva napore da se smanji potražnja u EU kako bi se pripremila za tešku zimu“, dodao je on.

Porast uvoza američkog LNG-a dolazi usred pokušaja Evropske unije da smanji oslanjanje na rusku energiju, što otežava bloku da pojača sankcije vezane za Ukrajinu.

U junu su isporuke ruskog gasa gasovodom Severni tok smanjene za 60 odsto zbog tehničkih problema koji su proistekli iz zapadnih kazni Moskvi. Ruski Gasprom saopštio je da nemački dobavljač opreme Siemens Energi nije na vreme vratio jedinice za pumpanje gasa u kompresorske stanice, pošto su popravljene turbine zaglavljene u objektu za održavanje u Kanadi zbog sankcija Otave Rusiji.

Pored toga, operater gasovoda planira da prekine dotok gasa u Nemačku na 10 dana sredinom jula zbog planiranog godišnjeg održavanja. Prema saopštenju kompanije Nord Stream AG, obe deonice trase biće zaustavljene od 11. do 21. jula.

Rusija je takođe zaustavila isporuke gasa Finskoj, Poljskoj, Bugarskoj, danskom Orstedu, holandskoj kompaniji GasTerra i energetskom gigantu Shell zbog svojih nemačkih ugovora – zbog odbijanja da usvoji šemu plaćanja gasa za rublje koju je uvela Moskva kao odgovor na sankcije.

EU se u martu složila da ove godine kupi dodatnih 15 milijardi kubnih metara američkog LNG-a u pokušaju da ograniči kupovinu ruskog gasa. Blok želi da zameni trećinu uvoza ruskog gasa LNG iz različitih izvora 2022. godine.

Donedavno, godišnja količina ruskog gasa u Evropu je navodno iznosila oko 150 milijardi kubnih metara, a još 14-18 milijardi kubnih metara poslato je u obliku LNG. Više od 40% ukupnog uvoza prirodnog gasa na kontinent dolazi iz Rusije.

izvor

[Dreadnought]

Ukrajina od Nemačke dobila milijardu evra


Budžet Ukrajine dobio je grant od Nemačke u iznosu od milijardu evra.

Ovo je u petak saopštilo Ministarstvo finansija Ukrajine, prenosi Evropska pravda.

Napominje se da su sredstva granta prebačena u državni budžet preko posebnog administrativnog računa koji je otvorio Međunarodni monetarni fond za slanje novca iz zemalja donatora za pomoć Ukrajini.

Dobijena sredstva biće iskorišćena za finansiranje prioritetnih budžetskih rashoda tokom vanrednog stanja.

Kako podseća Ministarstvo finansija, Ukrajina je od uvođenja vanrednog stanja već dobila od Nemačke 1,3 milijarde evra za podršku finansijskom i budžetskom sistemu.


izvor

[Dreadnought]

Izvoz iz Ukrajine smanjen za 23,7 odsto zbog blokade luka


U prvoj polovini ove godine izvoz iz Ukrajine smanjen je za 23,7% u odnosu na prvu polovinu 2021. godine i iznosio je 22,8 milijardi dolara.

Ovo je na svojoj Fejsbuk stranici objavio zamenik ministra ekonomije, trgovinski predstavnik Ukrajine Taras Kačka, piše „Evropska pravda“.

Prema rečima Kačke, obim izvoza u drugom kvartalu iznosio je 8,782 milijarde dolara, što je za 37,4 odsto manje nego u prvom kvartalu 2022. godine.

U poređenju sa drugim kvartalom prošle godine, pad izvoza u drugom kvartalu ove godine iznosio je čak 45,8% (-7,42 milijarde dolara).

Istovremeno, u fizičkom obimu, pad kvartalnog izvoza bio je još značajniji – 55,6%, odnosno za 20,8 miliona tona. U II kvartalu Ukrajina je izvezla 16,6 miliona tona tereta.

„Očigledno da je glavni razlog smanjenja blokada luka. Smanjenje transporta morem u drugom kvartalu u odnosu na prvi iznosilo je 86,5% (minus 21,6 miliona tona)“, napisao je Kačka.

Istovremeno, on je primetio da se situacija sa izvozom stabilizovala, pa čak i poboljšala tokom meseci.

Izvoz u maju i junu nastavio je rast nakon oštrog pada u martu. Istovremeno, došlo je do rasta izvoza iu vrednosti i po obimu.

Generalno, prvih 10 izvoznih roba u junu su: ulje, kukuruz, seme suncokreta, ruda, čelik (poluproizvodi), žice, živinsko meso, cevi, liveno gvožđe, soja.

Geografski, izvoz je u potpunosti orijentisan ka EU. 78% ukrajinskog izvoza u drugom kvartalu 2022. godine otišlo je u Evropsku uniju. Ukupna vrednost izvoza u EU u 2. kvartalu iznosi 6,86 milijardi dolara, što je 6,4 puta više nego u 2. kvartalu prošle godine.

Umesto toga, trgovina sa drugim zemljama sveta smanjena je u 2. kvartalu 2022. u odnosu na 2. kvartal 2021. godine za 80%.


izvor

[Dreadnought]

Obim tranzita gasa preko Ukrajine na minimumu za 30 godina


U junu je obim tranzita gasa kroz ukrajinski gasni sistem dostigao istorijski minimum od 1991. godine i iznosio je samo 1,25 milijardi kubnih metara.

Ovo je u petak, 1. jula, izvestila pres služba ukrajinskog gasnog TSO-a, preneo je Ukrinform.

„U odnosu na maj 2022. godine, obim tranzita kroz Ukrajinu opao je za 37 odsto, a u junu prethodne godine obim tranzita gasa je bio veći za skoro tri puta. Gasprom je koristio samo 38 odsto rezervisanih kapaciteta (3,29 milijardi kubnih metara) ispod dugoročni ugovor“, navodi se u izveštaju.

Gasprom nastavlja da se uzdržava od korišćenja rezervisanog i plaćenog kapaciteta na ulaznoj tački Sudža, koji iznosi 77,2 miliona kubnih metara dnevno.

„Ruski monopol nije iskoristio priliku da prenese kapacitete punkta Sohranovka, niti učestvuje u aukcijama za rezervisanje kapaciteta“, dodala je pres služba.

Ukazuje se da, zajedno sa ograničenjem tranzita gasovodom Severni tok, to dovodi do „isušivanja“ tržišta gasa EU i poskupljenja. Konkretno, od početka juna, cene gasa u Evropi porasle su za skoro 42%.

Ranije je ministar ekonomije i vicekancelar Nemačke Robert Habek nazvao značajno smanjenje isporuka ruskog gasa Evropi „ekonomskim udarom” Putina. Rusija, prema Habeku, ima naoružanje energije, ograničavajući snabdevanje gasovodom Severni tok 1, koji je glavni tranzitni put ka Nemačkoj. On je naglasio da „takva strategija ne sme da vidi uspeh”.


izvor

[Dreadnought]

„Situacija je ozbiljna“: Austrija poslala ozbiljno upozorenje u vezi sa gasom


Skladišta za rezerve gasa u Austriji trenutno se ne pune željenom brzinom, zbog čega je ministarka energetike Leonore Gevesler upozorila da je "situacija ozbiljna".

Gevesler je u saopštenju navela da je od utorka jasno smanjena količina gasa koja se usmerava u skladišta. Najavila je da će u utorak vlada održati vanrednu sednicu na kojoj će analizirati situaciju.

Razlog za nisku stopu usmeravanja gasa u skladišta je, prema prvoj analizi, visoka stopa izvoza gasa iz Austrije u Italiju.

"Situacija je ozbiljna. Važno je da detaljno analiziamo situaciju. Vlada će u utorak doneti odluke o mogućim daljim koracima. Proritet ima uvek bezbedno snabdevanje domaćinstava i socijalnih ustanova", podvukla je Gevesler.

Austrija je 30. maja proglasila ranu fazu upozorenja, prvi nivo plana za vanrednu situaciju u vezi sa snabdevanje gasom.

Ministarstvo energetike ističe da je rana faza upozorenja pokrenula sveobuhvatne pripreme za vanrednu situaciju i uvela tesno praćenje snabdevanja gasom.

Austrijska vlada je postavila kao cilj da do početka grejne sezone popunjenost skladišta gasa bude na 80 odsto.

"Ukoliko bi taj cilj bio ugrožen, onda će Austrija proglasiti viši nivo upozorenja, to jest vanrednu situaciju", najavljuje Ministarstvo.

Da bi do 1.oktobra postigla cilj popunjenost skladišta od 80 odsto potrebno je dnevno ubacivati 368 gigavatsati gasa, odnosno ukupno 33.512 gigavatsati.

U utorak je, međutim, uskladišteno svega 70,28 gigavatsati gasa, a u sredu 218,77 gigavatsati.

Prema podacima "Austrian gas grid menagment" (AGGM) u utorak je iz skladišta Arnoldštajn 505 gigavatsati prosleđeno Italiji, a u petak čak oko 620 gigavatsati.
Poređenja radi proteklih mesec dana u proseku je dnevno 240 gigavatsati prosleđivano Italiji.

izvor

[Dreadnought]

U Hrvatskoj napeto: U utorak moguće zatvaranje stotinjak pumpi? "Krvarimo, iscrpili smo sve"


Šef Udruženja malih trgovaca naftnim derivatima Armando Miljavac kaže da će se sledećeg utorka zatvarati pumpe ako Vlada Hrvatske nešto ne preduzme.

Udruženje okuplja više od 60 malih trgovaca koji upravljaju sa stotinjak benzinskih stanica širom Hrvatske, prenosi Indeks.

"Ne znam šta da vam kažem. Nismo baš srećni, odluke je trebalo doneti danas jer je već petak, a mi smo još u neizvesnosti", rekao je Miljavac.

"Ako u utorak ne bude odluke koja je prihvatljiva za normalan rad i nastavak rada, odlučili smo da zatvorimo pumpe. Krvarimo osam meseci, iscrpili smo sve rezerve, prelamale su se razlike u ceni,“ nastavio je. Pita se šta će biti na jesen i konstatuje da stvari ne izgledaju dobro.

"Situacija je sada takva da ne možemo dalje i da su naše firme u kojima godinama radimo dovedene na ivicu bankrota, na ivicu propasti. Banke nas izbegavaju, mi smo za njih mrtvi", kaže Miljavac i nastavlja: ​​"Šta će biti na jesen kada budemo morali da obnovimo garancije koje su izuzetno visoke..."

Kaže da je njihov predlog vrlo jednostavan.

"Naš predlog je jednostavan. Smatramo da gorivo kao socijalna kategorija ne može da se koristi za sve. Mi plaćamo razliku u ceni za gospodu koja se vozi gliserima... Male benzinske pumpe drže više od 20 odsto tržišta i zapošljavaju više od hiljadu ljudi.“ kaže Miljavac. Dodaje da mali trgovci traže liberalizaciju cena i uvođenje vaučera za socijalne kategorije.

„To bi nam omogućilo da preživimo ovu godinu, a na jesen bismo obnovili bankarske garancije. Kao što sam rekao, mi smo već mrtvi za banke jer smo im neprofitabilni. Sa ovim cenama gubimo kunu i po po prodatom litru goriva. Dakle, neka mala benzinska pumpa dnevno izgubi najmanje tri do četiri hiljade kuna", kaže Miljavac.

"Treba pomoći onima kojima je pomoć zaista potrebna", zaključuje on.

izvor

[Dreadnought]

Stopa inflacije u evrozoni dostigla novi rekord


Inflacija u evrozoni dostigla je novi rekord u junu, neposredno uoči prvog povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) u poslednjih 11 godina.

Stopa inflacije u zoni jedinstvene valute iznosla je prošlog meseca 8,6 procenata na godišnjem nivou u odnosu na 8,1 posto u maju, prema današnjoj preliminarnoj proceni evropskog zavoda za statistiku, Evrostata.

To je iznad prognoza ekonomista, koji su u anketi Rojtersa predviđali nivo junske inflacije od 8,4 odsto.

Prema preliminarnim podacima iz tabele Evrostata, na vrhu liste rekordera po rastu inflacije nalazi se Estonija sa stopom od čak 22 posto, a prate je Litvanija sa 20,5 procenata i Letonija sa 19 odsto. Na začelu su Malta s procenjenom stopom rasta potrošačkih cena u junu od 6,1 posto međugodišnje, Francuska sa 6,5 i Finska sa 8,1 posto.

Nemačka je iznenadila ove nedelje kako stručnu, tako i opštu javnost, izvestivši da je u junu zabeležila pad godišnje inflacije za 0,5 procentnih poena na 8,2 procenta u odnosu na maj.

Eksperti kažu da je to rezultat novih vladinih subvencija za ublažavanje uticaja rasta cena energije na domaćinstva, ali da to ne znači da je došao kraj rastu inflacije u toj zemlji.

Prema evidenciji Evrostata, i u Holandiji je u junu međugodišnja stopa inflacije skliznula za 0,3 procentna poena u odnosu na prethodni mesec na 9,9 posto, što je i dalje vrlo visok nivo.

ECB, koja je obećala da će se uhvatiti u koštac s rastom cena, trebalo bi da se sastane krajem jula i da donese odluku o zaoštravanju uslova zaduživanja, odnosno o podizanju svojih kamata. Centralna banka evrozone je najavila još jedno povećanje stope za septembar, što znači da bi njene ključne kamate mogle da se vrate na pozitivnu teritoriju ove godine. ECB ima negativne stope od 2014. godine.

izvor