Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Šolc: "Sledeća godina će biti najveći izazov"


Šolc, koji je preuzeo dužnost u decembru, suočio se sa optužbama u zemlji i inostranstvu da nije pokazao liderstvo u ukrajinskoj krizi i da nema osećaja prema gradjanima koji se bore sa rastućom inflacijom koju je kriza podstakla.

Ali kancelar socijaldemokrata, rekao je da ne želi da bude jedan od "političara koji svake nedelje daju obećanje, ali onda ne ispune 90 odsto njih".

"Pogotovo u ovako teškim vremenima, nije vreme za ljude koji stalno nešto govore, već za ljude koji brinu da se donose osnovne odluke", rekao je on.

Šolc je rekao da je "veoma zabrinut" zbog uticaja rastuće energetske inflacije, ali da vlada treba da proceni uticaj svog najnovijeg paketa pomoći vrednog više milijardi evra pre nego što razmotri novi.

"Sledeća godina će biti najveći izazov! Za ovu godinu, skoro svi koji su uradili kalkulacije kažu da ćemo nadoknaditi oko 90 odsto povećanja cena za domaćinstva sa nižim i srednjim prihodima kroz mere koje su već donete", rekao je on.


izvor

[fazan]

Препуцавања са Бајденом на Твитеру

На званичном Твитер налогу председника Бајдена, објављен је твит у коме поручује компанијама које се баве дистрибуцијом горива да је време рата и тражи да одмах спусте цене. Није дуго чекао на одговор: на Твитер налогу асоцијације која окупља индустрију нафте и гаса (United States Oil & Gas Association) се појавио твит у коме му захваљују, честитају 4. јули и поручују да стажисту у Белој кући, који је објавио његов твит, треба у септембру (када се врати на факултет) обавезно послати на елементарни курс економије (Econ 101).

https://twitter.com/US_OGA/status/1543598296668803075

Бајденов твит је привукао пажњу и у Кини. У кинеским државним медијима су поручили да је коначно схватио да је капитализам експлоатација.

https://twitter.com/chenweihua/status/1543346427513999364

[Dreadnought]

U Turskoj zadržan ruski teretni brod


U Turskoj je zadržan ruski teretni brod, javlja Rojters, pozivajući se na ambasadora Ukrajine u Ankari Vasilija Bodnara.

On je, navodno, prevozio "ukrajinsko žito"

"U potpunosti sarađujemo sa Turskom. U ovom trenutku brod stoji na ulazi u luku, zadržala ga je carinska službe Turske", navodi agencija Rojters reči diplomate.

Ranije je Bodnar saopštio da je brod pod ruskom zastavom koji je isplovio iz Berdjanska uplovio u tursku luku Karas.

Ambasador je napisao na tviteru da se Kijev po nalogu Državnog tužilaštva Ukrajine obratio turskoj strani sa molbom da preduzme odgovarajuće mere.

Kako javljaju ruski mediji, predstavnik carine u turskoj luci Karas nije mogao ni da potvrdi niti da negira tvrdnje ukrajinskog ambasadora.


izvor

[Dreadnought]

Australija predviđa rekordnu eksploataciju ruda i izvoz energije za 2023


Predviđa se da će prihodi od rudarstva i izvoza energije u Australiji porasti za 3% na rekordnih 419 milijardi australijskih dolara (286 milijardi dolara) u godini do juna 2023. godine, podstaknuti porastom cena uglja i gasa u svetlu ruske invazije Ukrajine, saopštila je vlada u ponedeljak.

Sankcije Rusiji za ono što Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“ za razoružavanje Ukrajine dovele su cene tečnog prirodnog gasa (LNG) i uglja na rekordne vrednosti, podupirući rekordne prihode za drugi i treći po veličini australijski izvoz.

„Izgledi su da će cene energenata ostati jake duže nego što se ranije predviđalo, jer zapadne zemlje traže alternative ruskim zalihama energije“, navodi Ministarstvo industrije u svom tromesečnom izveštaju o resursima i energetici.

Međutim, navodi se da bi veće globalne kamatne stope za borbu protiv inflacije mogle da naškode globalnoj ekonomskoj aktivnosti i zauzvrat niže zarade od izvoza resursa i energije.

Predviđa se da će vrednost izvoza LNG-a skočiti za 19% na 84 milijarde australskih dolara u godini do juna 2023., čak i kada se očekuje da će obim pasti za 3% sa smanjenjem proizvodnje iz gasnih polja koja napajaju severozapadni šelf i Darvin LNG postrojenja.

Očekuje se da će izvoz termalnog uglja koji se koristi u proizvodnji električne energije porasti za 15% na 44 milijarde australijskih dolara uz visoke cene i mali porast obima, pošto se australijski ugalj smatra glavnom alternativom ruskom uglju viših kvaliteta, saopštila je vlada.

Predviđa se da će prihod od metalurškog uglja koji se koristi u proizvodnji čelika porasti za 3% na 60 milijardi australskih dolara.

„Sa zalihama energije na severnoj hemisferi znatno ispod normale, bilo kakvi poremećaji u snabdevanju će rezultirati dodatnim skokovima cena“, navodi se u izveštaju, ukazujući na potencijalni pad proizvodnje uglja zbog jakih kiša koje su zahvatile istočnu Australiju.

Očekuje se da će nadoknaditi dobitke u LNG-u i uglju, vrednosti rude gvožđa koja najviše zarađuje u Australiji, pasti za 12% na 116 milijardi australskih dolara u godini do juna 2023. godine, sa prosečnom cenom koja će pasti na 99 dolara po toni sa 119 dolara.


izvor

[Dreadnought]

Italija u kandžama najveće inflacije u poslednje četiri decenije


Takvu inflaciju Italija nije videla još od januara 1986. godine, kada je dostigla 8,2 odsto, baš kao i u junu.

U maju je iznosila 6,8 odsto, a indeks potrošačkih cena zabeležio je rast na mesečnom nivou od 1,2 odsto. Energenti su porasli 42,6 odsto, koliko su bili i u maju, čak 48,7 odsto u junu.

Posebno su porasle cene neregulisanih energenata poput goriva sa 32,9 odsto na 39,9 odsto. Regulisani energenti nastavljaju da beleže vrlo visok ali stabilan rast od 64,3 odsto, prenosi RTS.

Nažalost, cene ubrzano rastu i kada se radi o prehrambenoj robi, uslugama rekreacije, kulturi i ličnoj nezi, gde dostižu porast od pet odsto, dok su usluge vezane za transport porasle sa šest na 7,2 odsto.

Prema Kodakonsu (Koordinacija udruženja za zaštitu životne sredine i prava korisnika i potrošača), cene će nastaviti da rastu narednih nedelja što je posledica poskupljenja benzina, jer benzinske pumpe spekulišu cenovnicima, a benzin poskupljuje i za 10 odsto od početka rusko-ukrajinskog sukoba.

Cene sirove nafte na međunarodnom tržištu nisu porasle koliko cene benzina na pumpama u Italiji, koje su mnogo iznad dva evra za litar.

Inflacija od osam odsto znači da će italijanske porodice godišnje potrošiti više od 2.457 evra, a porodice sa dvoje dece moraće da izdvoje 3.192 evra više nego dosad. U Italiji su poskupele namirnice, deterdženti i sve što je namenjeno ličnoj higijeni za 8,6 odsto.

Cene avionskih karata su se skoro udvostručile u odnosu na 2021. godinu, beležeći rast od 90,4 odsto na godišnjem nivou i od 23 odsto samo u prošlom mesecu. Hoteli su poskupeli za 18,1 odsto u junu prošle godine, a ove godine u maju za dodatnih 5,8 odsto.

Najviše je poskupelo voće – 10 odsto, kao i povrće – 11,8 odsto, dok je samo krompir poskupeo čak 11,8 odsto.

Slična situacija je i celoj Evrozoni, koja dostiže rekorde, u junu ove godine zabeležena je rekordna inflacija od 8,6 odsto, najveća otkad je stvorena Ekonomska unija.


izvor

[Dreadnought]

London razmatra konfiskovanje ruske imovine u korist Ukrajine


Velika Britanija se zalaže za konfiskaciju ruske imovine koja je pod sankcijama u korist Ukrajine i trenutno radi na ovom pitanju, izjavila je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras, prenosi list „Gardijan“.

„Podržavam ovu ideju. Pomno proučavamo ovo pitanje. Kanada je upravo usvojila odgovarajući zakon. Radimo na tome zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom finansija, ali svakako podržavam ideju. Samo nam treba da dobro razradimo sve detalje ovog pitanja“, istakla je Trasova.

Prema njenim rečima, britanski parlament će verovatno morati da usvoji novi zakon koji bi omogućio konfiskaciju zamrznute ruske imovine, ali je dodala da možda i neće biti potrebno menjati zakon.


izvor

[Dreadnought]

Rojters: Američke energetske kompanije spremaju se za krizu snabdevanja


Američki dobavljači električne energije suočavaju se sa nedostatkom snabdevanja koji proizilazi iz povećanog pritiska na mrežu zbog rekordno visokih temperatura, pošto ljudi pojačavaju upotrebu klima uređaja, preneo je Rojters u sredu.

Prema podacima Refinitiva, vreme u SAD je već bilo oko 21% toplije od 30-godišnjeg proseka.

„Federalne agencije odgovorne za pouzdanost električne energije, kao što je Federalna regulatorna komisija za energiju (FERC), upozorile su da bi se mreže u zapadnoj polovini zemlje mogle suočiti sa problemima pouzdanosti ovog leta jer potrošači uključuju klima-uređaje da bi izbegli vrućinu“, navodi se u izveštaju. .

Elektroprivrede su zabrinute da neće moći da pronađu rezervne delove za popravku opreme dovoljno brzo da izbegnu prekide, a neke od njih već prijavljuju probleme zbog vrućine. Savet za električnu pouzdanost Teksasa (ERCOT), na primer, morao je da traži od kupaca da smanje potrošnju energije i povećaju temperaturu klima uređaja nakon što je šest elektrana isključeno tokom toplotnog talasa sredinom maja.

Mesec dana kasnije, oko 200.000 domova i preduzeća u Ohaju ostalo je bez struje nakon što je oluja oštetila dalekovode širom države, a operater mreže je bio primoran da isključi struju u nekim oblastima kako bi sprečio preopterećenje preostalih vodova.

U izveštaju se navodi da mrežni operateri trenutno doživljavaju veliki nedostatak transformatora, koji pretvaraju energiju visokog napona u električnu energiju koja se koristi u kućama. A, prema dva industrijska udruženja, neki od njih su morali da čekaju godinu ili više na delove transformatora.

„Ne želite da iscrpite svoj inventar jer ne znate kada ta oluja dolazi, ali znate da dolazi… Ako imamo uzastopne dane od 100 stepeni toplote, ti transformatori na vrhu stubova, počnu da pucaju kao Rajs Krispies, a mi ne bismo imali zalihe da ih zamenimo “, rekao je za Rojters Ralf Izo, šef grupe javnih preduzeća (PSEG) iz Nju Džersija.

Kako navodi agencija, kako bi sačuvali rezervne delove za neočekivane vremenske uslove, komunalni operateri menjaju navike održavanja.

„Radimo mnogo više spajanja, spajanja kablova zajedno, umesto da postavljamo nove kablove jer pokušavamo da održavamo naš novi kabl za inventar kada nam zatreba,“ Nick Akins, šef mrežnog operatera AEP sa sedištem u Ohaju, izjavio je.

izvor

[Dreadnought]

Austrija bi bez ruskog gasa odmah imala problem


Moguća potpuna obustava isporuke gasa iz Rusije imala bi značajne posledice na tržište rada i povećanje broja nezaposlenih u Austriji.

To je ocena direktora Servisa za zapošljavanje (AMS) Johanesa Kopfa.

"Iskreno govoreći, ako ne bude bilo isporuke gasa imali bi odmah više stotine hiljada prijavljenih na skraćeno radno vreme", objasnio je Kopf za radio "Oe1".

Naglasio je da tada treba računati i sa rastućom nezaposlenošću u svi privrednim granama.

"Mnogi ne znaju šta sve zavisi od gasa, od energije, a bez gasa imali bi problem i sa strujom", rekao je Kopf.

On je istakao da je, za razliku od pre dve godine, AMS bolje pripremljen za skraćeno radno vreme, koje je uvedeno tokom korona godina.

"Tada smo u Austriji imali svega 20 ljudi koji su znali šta je skraćeno radno vreme i koji su uspeli da to knjiže. Sada imamo 1.000 ljudi koji znaju kako da rade s tim", obasnio je Kopf.

Rekao je da trenutno sa privrednim rastom od 2,5 odsto u prvom kvartalu ima i na stotine hiljade upražnjenih radnih mesta, a nedostatak osoblja je najvidljiviji u turizmu.

Kopf je preneo da je trenutno 141.000 upražnjenih radnih mesta prijavljeno AMS-u, ali je broj neprijavljenih sigurno veliki.

"Dugo smo imali situaciju da je firma mogla da bira koga će da zaposli, a sada je situacija obrnuta, I zainteresovani za posao mogu postaviti uslove svom budućem poslodavcu", kazao je Kopf.


izvor

[Dreadnought]

Inflacija u Španiji dostigla 37-godišnji maksimum


Španija je zabeležila najvišu inflaciju od aprila 1985. godine, koja je porasla na 10,2% u junu sa 8,7% u prethodnom mesecu, pokazuju preliminarni podaci Nacionalnog instituta za statistiku (INE).

Očitavanje je bilo veće od 9,0 odsto prognoze analitičara koje je anketirao Rojters.

Podaci INE-a pokazali su da je bazna inflacija, koja uklanja nestabilne cene hrane i energije, porasla na 5,5% na godišnjem nivou sa 4,9% mesec dana ranije, najviše od avgusta 1993. godine.

„Vest od poslednjih nekoliko nedelja nije pozitivna… Smanjenje izvoza gasa i nafte iz Rusije ubrzava rastuće cene energenata“, rekla je ministarka ekonomije Nadia Kalvino u parlamentu prošle nedelje, prenosi Rojters.

INE je ukazao na to da je rekordni rast inflacije u Španiji uglavnom posledica skokovitih cena hrane i goriva. Na povećanje domaćih potrošačkih cena utiču i troškovi hotela, kafića i restorana, koji su svi porasli od prošle godine, navodi INE.

Rastući troškovi života u Španiji izvršili su pritisak na vladu. Prošle nedelje, premijer Pedro Sančez doneo je drugu seriju mera, vredne 9,45 milijardi dolara, u pokušaju da ukroti inflaciju.

Rast potrošačkih cijena „pokazuje ozbiljnost situacije i mjere koje preduzimamo su odgovarajuće“, rekao je premijer lokalnoj radio stanici Cadenza SERA.


izvor

[Dreadnought]

Austrijanci ogorčeni, žale se: "Nije dovoljno"


Austrijanci smatraju da paket koji je vlada usvojila radi rasterećenja građana usled poskupljenja nije dovoljan.

Vlada je usvojila paket mera u ukupnoj vrednosti od 28 milijardi evra, koji predviđa finansijsku pomoć građanima. Istraživanje javnog mnjenja instituta "Lakarsfeld" pokazuje da 58 odsto Austrijanaca smatra da taj paket mera nije dovoljan.

Dve trećine, to jest 64 odsto njih, kaže da snažno osećaju posledice poskupljenja i da sada manje kupuju.

Upitani o konkretnim merama, 68 odsto želi da vlada zamrzne cene gasa, struje i ostalih energenata.

Od početka godine Austrija beleži rekordnu inflaciju, koja je u junu dostigla 8,7 odsto, što je najveća vrednost od 1975. godine. Eksperti ističu da se još ne nazire kraj talasu poskupljenja.

Predsednik Udruženja trgovaca Rajner Vil najavljuje da će narednih nedelja cene namirnica dalje rasti.

On kaže da je uzrok visoka cena energenata, te i rastući troškovi ambalaže i logistike.

"Vrhunac inflacije očekujemo krajem godine", rekao je Vil.


izvor

[Dreadnought]

Borelj: "Moramo da platimo cenu oslobađanja od ruskog uticaja"


Šef evropske diplomatije Žozef Borelj priznao je da smanjeno snabdevanje ruskim energentima stvara poteškoće mnogim zemljama Evropske unije.

Međutim, dodao je da je to cena za oslobađanje od ruskog uticaja u donošenju evropskih "političkih odluka", prenosi Sputnjik.

Kako je objasnio, planirano je da do kraja 2022. godine EU smanji uvoz ruske nafte za 90 odsto i ubrzano smanji uvoz gasa. Te odluke, prema njegovim rečima, postepeno oslobađaju zemlje EU zavisnosti koja je dugo vremena uticala na njihove političke odluke.

"Naravno, tako brzo oslobađanje od zavisnosti od ruskih energenata takođe pravi ozbiljne poteškoće mnogim zemljama Evropske unije i različitim oblastima biznisa. Ali, to je cena koju moramo da platimo da bismo zaštitili našu demokratiju i međunarodno pravo. Preduzimamo neophodne korake kako bismo solidarno rešili ove probleme", istakao je Borelj u članku koji je objavio italijanski list "Stampa".

Prema njegovim tvrdnjama, sankcije bi trebalo da "dovedu do promene strateških proračuna" Moskve, "moguće, u ne tako skorije vreme".

"Ekonomske sankcije su srž odgovora na situaciju u Ukrajini, jer ne želimo da ratujemo sa Rusijom", naglasio je Borelj.

Takođe je dodao da će rezultati sankcija biti vidljivi u bliskoj budućnosti.


izvor

[Dreadnought]

Vlada Hrvatske reagovala: Doneta nova odluka o cenama goriva


Vlada Hrvatske donela je danas novu odluku o cenama goriva.

Odluka je doneta na telefonskoj sednici vlade i njome se postojeće mere produžavaju za još dve nedelje, što znači da će cene goriva ostati nepromenjene naredne dve nedelje, prenosi Indeks.

Van auto-puteva, cena evrosupera 95 je 13,50 kuna, a evrodizela 13,08 kuna. Evrosuper 95 se na auto-putevima prodaje po ceni od 14,57 kuna, a evrodizel za 14,06 kuna. Plavi dizel košta 9,45 kuna po litru.

Novom odlukom fiksiraju se i veleprodajne cene, čime se, kako navode u Vladi Hrvatske, štite mali distributeri.

"Danas je na telefonskoj sednici usvojena Uredba o utvrđivanju najviših maloprodajnih i veleprodajnih cena naftnih derivata, kao i Uredba o izmeni Uredbe o visini akcize na energente i električnu energiju, kojima režim određivanja najviših maloprodajnih cena naftnih derivata ostaje isti kao i prethodnih 14 dana. U tom kontekstu i dosadašnje smanjenje akciza na naftne derivate produžava se za još 14 dana. Uz sve preduzete mere, cilj Vlade je da očuva standard građana, sigurnost snabdevanja energijom, a ujedno i prihode tokom turističke sezone."

Veleprodajne cene su fiksne tako da, uz sve javne koristi, ne mogu iznositi više od konačne maloprodajne cene propisane Uredbom za maloprodajne objekte van auto-puta. Navedenom izmenom mali distributeri naftnih derivata biće dodatno zaštićeni.

"Ovaj režim će se primenjivati narednih 14 dana", saopštila je Vlada Hrvatske.


izvor

[Dreadnought]

Distributeri goriva u Hrvatskoj i dalje nezadovoljni: "Sigurno zatvaramo"


Udruženje malih distributera goriva najavilo je zatvaranje benzinskih pumpi nakon što je vlada danas donela novu odluku i zamrzla cene goriva na još 14 dana.

Novom odlukom se takođe fiksiraju i veleprodajne cene, čime se, prema vladi, štite mali distributeri. Portal Indeks nezvanično saznaje da će pumpe zatvoriti u sredu ili četvrtak.

"Kao odgovor na današnju odluku Vlade Republike Hrvatske, prema kojoj režim određivanja najviših maloprodajnih cena naftnih derivata ostaje isti kao i prethodna 14 dana, a na veleprodajne cene fiksiraju na način da sa svim javnim davanjima ne mogu da iznose više od krajnje maloprodajne cene propisane Uredbom za maloprodajna mesta izvan auto-puteva, poručujemo kako je ista neprihvatljiva i neodrživa za male distributere goriva."

"Naime, takva uredba podrazumeva da će mali distributeri gorivo kupovati i prodavati po istoj ceni, što za nas znači dalje gubitke jer naši troškovi nisu ukalkulisani, pre svega troškovi prevoza goriva. Još jednom ponavljamo da je dalje poslovanje malih distributera pod ovim uslovima neodrživo."


"Sigurno ćemo zatvoriti"

Za razdoblje od 7.6.2022. do 20.6.2022. godine ukupni gubitak članova Udruženja, njih 50-ak, za cenovno regulisane kategorije goriva iznosio je 5.8 miliona kuna, a procena gubitka za razdoblje od 21.6.2022. do 5.7.2022. godine iznosi 16.5 miliona kuna, prenosi Indeks.

"Neprihvatljiva je teza kako su distributeri malih goriva ostvarili visoke prihode prošle godine, dok se troškovi nigde ne spominju. Tačno je da su ukupni prihodi članova udruženja u 2021. iznosili do 2 milijarde kuna, a troškovi su više od 1,9 milijardi kuna. Poslovanje malih distributera u tim okolnostima je neodrživo i zato ćemo sigurno zatvoriti benzinske pumpe, što znači ugrožavanje egzistencije gotovo 1000 porodica."

"Uz sve navedeno, želimo da upozorimo i na činjenicu da će ove mere Vlade izazvati i nestašice goriva, što nikako nije dobro u vreme turističke sezone. Ponovno apelujemo na Vladu Republike Hrvatske da omogući da se cena goriva reguliše u skladu sa kretanjem tržišta", piše u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Cena gasa opet u usponu - dostigla 1.700 dolara


Cena gasa u Evropi prvi put od 10. marta premašila je 1.700 dolara za hiljadu kubnih metara, pokazuju podaci sa londonske berze ICE.

Trgovanje fjučersima za avgust je počelo danas sa 1.640 dolara (rast od dva procenta u odnosu na petak).

Nakon pada do 1.600 dolara cena je ponovo počela da raste. Za sada je maksimum bio 1.715 dolara – rast od 7,4 odsto.

Cena kvota za gas u Evropi u poslednja četiri dana tuku istorijske rekorde zbog straha da izvoz ruskog gasa bude obustavljen.

Najviša cena gasa u istoriji dostignuta je 7. marta – 3.892 dolara za hiljadu kubnih metara.


izvor

[Dreadnought]

Kuleba: Grčke kompanije spasavaju Rusiju od naftnog embarga


Grčke privatne kompanije koje Rusiji obezbeđuju tankere za transport nafte, zapravo je izvlače iz naftnog embarga.

Ovo je izjavio ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u intervjuu za LB.ua, prenosi Ukrinform.

U sedmom paketu sankcija EU, „želimo da vidimo Rusiju odsečenu od svetske pomorske trgovine“, rekao je Kuleba.

„To znači, pre svega, zabranu operaterima brodova da dostavljaju svoje tankere Ruskoj Federaciji. Tako se desilo da su, bar prema poslednjim podacima koje sam ja imao, najveći operateri, najveći dobavljači tankera za transport ruske nafte morskim putem grčke privatne kompanije. Oni nisu kompanije u vlasništvu vlade, tako da ne krivim grčku vladu. To su privatne grčke kompanije koje su najveći dobavljači koji u suštini izvlače Rusiju iz naftnog embarga. To je činjenica“, rekao je Kuleba.

On je dodao da Ukrajina u sedmom paketu sankcija očekuje i potpuno isključenje ruskih banaka sa SVIFT-a, kao i da će transakcije sa ruskim zlatom biti pod embargom.

„Takođe i lične sankcije, da bi oni bili povređeni. Treba da budu povređeni oni, njihove porodice, njihove ljubavnice, svi“, dodao je ministar.

Kako je saopšteno, Evropska unija je krajem maja uvela šesti paket sankcija protiv Ruske Federacije, čiji je glavni element bila zabrana transporta ruske nafte morem.

Kako su istakli upravni organi EU, ovaj korak će omogućiti Evropskoj uniji da napusti 90 odsto ruske nafte do kraja 2022.


izvor