Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Рашо]

Kuleba: Grčke kompanije spasavaju Rusiju od naftnog embarga




U sedmom paketu sankcija EU, „želimo da vidimo Rusiju odsečenu od svetske pomorske trgovine“, rekao je Kuleba.


On je dodao da Ukrajina u sedmom paketu sankcija očekuje i potpuno isključenje ruskih banaka sa SVIFT-a, kao i da će transakcije sa ruskim zlatom biti pod embargom.

„Takođe i lične sankcije, da bi oni bili povređeni. Treba da budu povređeni oni, njihove porodice, njihove ljubavnice, svi“, dodao je ministar.

Украјинска листа жеља је све дужа и дужа. На крају ће да траже и "Лепу Брену за четири особе"...

[kumbor]

И музићку жхељууу!

[Dreadnought]

Kijev pregovara sa Turskom


Ukrajina vodi razgovore sa Turskom i Ujedinjenim nacijama (UN) kako bi obezbedila garancije za izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

"Sada se vode razgovori sa Turskom i UN o bezbednosti žitarica koje napuštaju naše luke", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare sa premijerkom Švedske Magdalenom Anderson, prenosi Rojters

On je istakao da veoma važno da neko, osim Rusije u koju Kijev nema poverenja, garantuje sigurnost brodova koji transportuju žitarice u neku zemlju.

Zelenski je rekao da po tom pitanju Ukrajina sarađuje "direktno" sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom i naglasio da ta organizacija "igra vodeću ulogu, ali ne kao moderator".


izvor

[Dreadnought]

Ukrajini potrebno do 65 milijardi dolara


Ukrajinska vlada je naznačila danas da joj je potrebno do 65 milijardi dolara ove godine za pokriće njenih potreba za finansiranjem, jer se suočava sa kontinuiranim ekonomskim i budžetskim poremećajima zbog ruske invazije.

Ovaj iznos je za više milijardi dolara veći nego što su saveznici Kijeva do sada mogli da obećaju, izveštava "Blumberg".

Navedena cifra, koja ne obuhvata potrošnju na odbranu i bezbednost, deo je šireg plana za dugoročnu obnovu zemlje, za koju se procenjuje da će premašiiti 750 milijardi dolara, napominje se u informaciji.


izvor

[Dreadnought]

Turska proverava poreklo žita na brodu koji je stigao iz okupiranog Berdjanska


Turska je u ponedeljak započela istragu o poreklu žitarica na brodu Žibek Žoli, koji je dan ranije stigao u luku Karasu iz Berdjanska, region Zaporožja, koju su zauzele ruske trupe.

Ovo prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na Blumberg.

Prema rečima turskih zvaničnika koji su se obratili izdanju pod uslovom anonimnosti, brod još nije pristao u luku i nije počeo da istovaruje žito. Dok turske vlasti ne provere put i poreklo žitarica, Žibek Žoli će biti u turskim vodama.

Podsetimo, 1. jula u tursku luku Karasu uplovio je brod Žibek Žoli iz okupiranog Berdjanska.

Jevhen Balicki, šef takozvane „privremene uprave Zaporoške oblasti“ koju su postavili okupatori, izvestio je da je brod odneo 7.000 tona ukrajinskog žita koje su Rusi ukrali iz Berdjanska.

Brod za suvi teret Žibek Žoli izgrađen je u Rusiji po narudžbini kazahstanske kompanije KTZ Ekpress Shipping, ali plovi pod zastavom Ruske Federacije.

Dan ranije, ambasador Ukrajine u Turskoj Vasil Bodnar izvestio je da je turska carina zadržala ruski teretni brod sa žitom koje su ukrale okupacione snage i izvelo iz luke Berdjansk.

Kao što znate, Rusija blokira vode Crnog mora, zbog čega Ukrajina ne može da izvozi svoju hranu morem.

Turska i UN zajedno pregovaraju sa ukrajinskom i ruskom stranom o pronalaženju kompromisa i izvozu žitarica preko Crnog mora.

izvor

[Dreadnought]

Zelenski: U Ukrajini trenutno blokirano 22 miliona tona žita


Ukrajina pregovara o stvaranju mogućnosti za izvoz žitarica sa UN i Turskom. Trenutno je u ukrajinskim lukama blokirano 22 miliona tona žitarica, rekao je predsednik Vladimir Zelenski na brifingu sa premijerkom Švedske Magdalenom Anderson u Kijevu, javlja Ukrinform.

Predsednik je napomenuo da će implementacija izvoznog procesa biti teška, ali svakako moguća. On je istakao interesovanje Ukrajine za to kao izvoznika.

„Želimo da naši poljoprivrednici nastave da rade i za narednu godinu i za sledeću žetvu. Da bismo to uradili, moramo sve ovo da izvezemo – ječam, pšenicu, kukuruz, itd. Trenutno je blokirano 22 miliona tona. Očekujemo oko 60 miliona tona na jesen. Biće veoma teška situacija“, dodao je predsednik.

Kako je izvestio Zelenski, napori se čine na diplomatskom nivou kako bi se osiguralo da zemlje ne kupuju žito od Ruske Federacije, koje je ona ukrala u blokiranim ukrajinskim lukama.

Pored toga, prema rečima predsednika Ukrajine, u toku su pregovori sa Turskom i Ujedinjenim nacijama. On je pojasnio da UN zauzimaju stav lidera, a ne moderatora.

„Veoma je važan momenat da neko garantuje bezbednost brodova pojedinih država, osim Rusije, u koju nemamo poverenja, onih brodova koji će doći kod nas da utovare proizvode. Upravo o tome govorimo u Turskoj. “, rekao je Zelenski.

On je napomenuo da Ukrajina ne gubi vreme, već radi na različitim načinima izvoza žitarica – i železničkim i rečnim.

Predsednik je naveo da izvoz jača svakim danom, uprkos teškim uslovima.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka je spremna da održi konferenciju o reformama u Ukrajini 2024. godine


Nemačka je spremna da održi konferenciju o restauraciji Ukrajine, a 2024. godine – konferenciju o reformama u Ukrajini 2024. godine.

Ovo je izjavila ministarka za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke Svenja Šulce na konferenciji o obnovi Ukrajine u utorak u Luganu, prenosi dopisnik „Evropske pravde”.

„Obnova slobodne i demokratske Ukrajine je naš zajednički cilj. Obnova i reforme su elementi onoga što ćemo smatrati strateškim zadatkom za naredne godine. Stoga će Nemačka takođe biti domaćin međunarodne ekspertske konferencije o restauraciji i rekonstrukciji. Nemačka je takođe spreman da održi konferenciju o reformama u Ukrajini 2024. godine“, rekao je Šulce.

Ministar je podsetio i da se nemačka vlada obavezuje da obezbedi 426 miliona evra grantova za direktnu podršku Ukrajini.

Kako je saopšteno, konferencija posvećena obnavljanju Ukrajine i otklanjanju posledica ruske invazije biće održana u Britaniji 2023. godine.


izvor

[Dreadnought]

Danska će Ukrajini dodeliti novi paket podrške u iznosu od 13,5 miliona evra


Šef danskog ministarstva spoljnih poslova Jepe Kofod najavio je dodelu novog paketa podrške Ukrajini u iznosu od 13,5 miliona evra.

Kofod je ovo rekao na konferenciji o obnovi Ukrajine u utorak u Luganu, prenosi dopisnik „Evropske pravde”.

Ministar je napomenuo da Danska koristi svoje mogućnosti da podrži rekonstrukciju i reforme u Ukrajini i podsetio da je Kopenhagen preuzeo „liderstvo“ nad Mikolajvom.

„Takođe postoje hitne potrebe u sektoru snabdevanja toplotom, grejanja i stanovanja u Mikolajvu i drugim delovima Ukrajine. Danas sa zadovoljstvom mogu da najavim da ćemo obezbediti finansijski paket od 13,5 miliona evra za podršku konkretnim merama u ovoj oblasti, biće sproveden do zime“, rekao je on.

Predsednik Švajcarske najavio je udvostručenje podrške Ukrajini na više od 100 miliona franaka (preko 100 miliona dolara) do kraja 2023. godine.


izvor

[Dreadnought]

[ HEADLINES - FOOD & ENERGY CRISIS ] Germany panicking over gas shortage; Energy producers profiting

[Dreadnought]

Veliko geopolitičko "preuređivanje" – raste interesovanje za juan? "Postupna erozija dolara"


Švajcarska banka UBS istražila je kako izgledaju rezerve 30 vodećih centralnih banaka.

Veliko geopolitičko "preuređivanje" koje se trenutno događa u svetu, podstaknuto ratom u Ukrajini, odražava se i u postupnoj eroziji dolara kao vodeće valute u deviznim rezervama centralnih banaka.

Kako navodi Fajnenšel tajms (FT), sve je primetnije zanimanje centralnih bankara da povećaju izloženost deviznih rezervi prema kineskom juanu.


Koristi za juan

Udeo upravnika deviznih rezervi u svetskim centralnim bankama koji su uložili ili su zainteresovani da ulože u kinesku valutu povećao se sa prošlogodišnjih 81 odsto na ovogodišnjih 85 odsto, prema godišnjem istraživanju švajcarske banke UBS sprovedenom na 30 vodećih centralnih banaka između aprila i juna, prenosi Poslovni dnevnik.

"Svedočimo postupnoj eroziji dolara", kaže Masimilijano Kasteli, šef strateške analize u sektoru globalnih tržišta UBS-a. "Slika koja se pojavljuje predstavlja multipolarni valutni sistem", dodao je Kasteli.

Rastući interes za juan pojavio se nakon što su zapadne države zamrznule oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi kao odgovor na napad Rusije na susednu Ukrajinu. Iako većina centralnih bankara taj događaj ocenjuje kao izdvojeni, on je definitivno zaoštrio odnose zapadnih država i Rusije i zakomplikovao odnose s državama koje se nisu pridružile sankcijama, poput Kine.

To je ubrzalo povećanje jaza između Kine i SAD koji je započeo još tokom trgovinskog rata pokrenutog u vreme administracije Donalda Trampa. U tom kontekstu četiri petine ispitanika u istraživanju UBS-a ocenjuje kako je to potez u pravcu stvaranja multipolarnog sveta od kojeg će koristi imati juan. Manje od polovine smatra da će od toga profitirati dolar.

Na kratkoročne ocene dolara utiče i visoka inflacija te (za sada bezuspešni) napori Feda da je snizi podizanjem kamatnih stopa. Valja naglasiti kako ostale centralne banke najčešće drže dolar kroz izloženost američkim državnim obveznicama koje su se ove godine našle na meti oštre rasprodaje usled Fedovog zaoštravanja monetarne politike.

Istraživanje je pokazalo kako upravnici deviznih rezervi traže alternativne oblike imovine, poput deonica, zelenih obveznica ili dužničkih hartija od vrednosti zaštićenih od inflacije. Gotovo polovina ispitanika ističe kako su njihovi portfelji ove godine znatno diverzifikovaniji nego lane.


Erozija dolara

Iako je dolar i dalje daleko najzastupljenija valuta u deviznim rezervama centralnih banaka, njegov udeo tokom poslednjih godina je u padu. Na kraju prvog tromesečja udeo dolara iznosio je malo manje od 60 odsto dok je u istom razdoblju 2016. iznosio 65 odsto, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda.

Kineska valuta i dalje je simbolično zastupljena, sa manje od tri odsto udela u deviznim rezervama. Valja naglasiti kako je većina upravnika deviznih rezervi tokom ove godine povećala svoju izloženost američkom dolaru.

Među anketiranima, njih 62 odsto u poslednjih godinu dana povećalo je izloženost dolaru, a 54 odsto prema juanu. "U idućem razdoblju videćemo da će upravnici deviznih rezervi i dalje razmišljati šta mogu još učiniti kako bi ojačali svoje instrumente u borbi protiv volatilnosti i makroekonomskih problema", zaključuje Kasteli.


izvor

[Dreadnought]

Šolc o štednji energije: "Neki se tuširaju hladnom vodom jer misle da je zdravo. Ja baš i ne"


Nemački kancelar Olaf Šolc se prethodnih desetak dana bavio međunarodnim pitanjima, pre svega ukrajinskim ratom, na tri velika samita: EU, G7 i NATO.

Sada se, pred letnju pauzu, ponovo okrenuo unutrašnjim problemima, ali je adresirao je i pitanje ne baš laskavog sopstvenog imidža u javnosti, prenosi dpa.

Šolc je za ARD dao intevju u kome je odgovarao i na lična pitanja prispela kroz društvene mreže. U tom segmentu je rekao da sam ide u kupovinu, a znao i koliko koštaju pojedini artikli, poput maslaca i jagoda.

Kancelar je priznao da ne želi da se tušira hladnom vodom da uštedi energiju. "Svako mora za sebe da odluči, šta smatra ispravnim u životu. Neki se uvek tuširaju hladnom vodom, jer veruju da je zdravo," rekao je Šolc. "Da buden iskren, ja baš i ne."

Šolc je ocenio da vrtoglavi rast cena može da postane socijalna bomba i pozvao građane na veće jedinstvo, ali nije najavio neke konkretne mere za rasterećenje stanovništva.

Šolc je samo rekao da je u ponedeljak pokrenuo koordinisanu akciju sa poslodavcima i sindikatima, za jasan signal "da će u Nemačkoj ponovo svi raditi ruku pod ruku, socijalni partneri i država".

Cilj dijaloga vlade sa socijalnim partnerima, naučnicima i centralnom bankom je konsultacija o koracima protiv inflacije. Odluka o dodatnim konkretnim rasterećenjima za sada nije u planu, rekao je kancelar, ukazavši da dosadašnje mere vredne 30 milijardi evra.

"Upravo sada se sve te mere realizuju", rekao je Šolc.

On, međutim, nije krio da ga rastuće cene energenata duboko zabrinjavaju. "Kada cena grejanja odjednom poraste za par stotina evra, to mnogi naprosto ne mogu da izdrže. To je socijalna bomba."


izvor

[Dreadnought]

"Inflacija – otrov za društvo"


Šef Dojče banke Kristijan Zeving zahuktalu inflaciju opisuje kao otrov za društvo i upozorava da neprekidno poskupljivanje svega preti da izazove recesiju.

"Kada 40 odsto građana kaže da krajem meseca ne može ni evro da ostavi na stranu, to znači da je socijalni mir u Nemačkoj ugrožen", rekao je Zeving u ponedeljak na jednoj bankarskoj konferenciji u Frankfurtu, prenosi dpa.

Povrh toga, trajni pritisak inflacije preti i recesijom, rekao je Zeving, dodajući da su knjige porudžbi preduzeća još puna i profit robustan, ali da sa zebnjom iščekuje narednih 12 meseci.

Uz eksploziju cena, stanje zaoštravaju pandemija, prenapregnuti lanci snabdevanja i uska grla na tržištu rada. Ako rat u Ukrajini još prekine uvoz ruskog gasa, nemačka privreda će upasti u "duboku recesiju", ocenio je Zeving.

On je ocenio da Evropska centralna banka kasni (ECB) i nije dovoljno odlučna sa podizanjem referentne kamatne stope, bazične mere za hlađenje inflacije.

Zeving je dodao i da se nada da će američke Federalne rezerve svoju osnovnu kamatu povećati za još 0,75 procentnih poena, odnosno da će ECB ranije od očekivanog i sama reagovati.

Potrošačke cene su u junu u evrozoni, dakle u 19 članica EU koje koriste evro kao zajedničku valutu, rasle međugodišnjom stopom od 8,6 odsto. U Nemačkoj ta stopa je dospela na 7,6 odsto.


izvor

[Dreadnought]

Očajničke mere u Nemačkoj – topla voda u određeno vreme, grejanja nema do septembra


U Nemačkoj je, zbog velikog rasta cena energenata, jedna stambena zadruga uvela restrikcije tople vode i grejanja.

Stanari jedne zgrade u mestu Dopoldisvalde, u pokrajini Saksoniji, dobili su obaveštenje da će ubuduće toplu vodu imati samo od 4 do 8, od 11 do 13 i od 17 do 21 sat.

Objašnjeno je da, pošto cene gasa i struje stalno rastu, mora da se sprovodi štednja pre zime.

Iz tog razloga je grejanje do septembra potpuno isključeno, a topla voda će biti puštana samo u navedenim terminima.

"Ne želimo da nerviramo stanare, već da se prilagodimo da možda iduće godine nećemo moći da plaćamo troškove", istakao je direktor stambene zadruge Falk Kin Majzegajer.

On je kazao da svako treba da dâ doprinos.

"Želimo da stanari dobro prođu kroz krizu. Život je već dovoljno skup", objasnio je Kin Majzegajer.


izvor

[Dreadnought]

EUR/USD = MINIMUM SINCE 2002

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Nemačka vlada odobrila je poseban zakon o energetskoj bezbednosti


Nemačka savezna vlada odobrila je predlog zakona o izmenama zakona o energetskoj bezbednosti, koji bi trebalo da pojednostavi situaciju za dobavljače gasa, a može da se koristi i za regulisanje uštede energije, piše „Evropska istina“, ovo prenosi Špigl.

Projekat predviđa mere za pojednostavljenje položaja snabdevača u slučaju nestašice gasa i omogućava postavljanje temperaturnih standarda.

Očekuje se da će Bundestag i Bundesrat podržati projekat u petak, tako da će on biti spreman pre nego što se u potpunosti obustave isporuke gasa Severnom toku 1.

Podsećanja radi, planirana obustava gasovoda trebalo bi da traje deset dana, počev od 11. jula, radi remontnih radova. U Nemačkoj, međutim, strahuju da zbog geopolitičke situacije posao može da odloži ili da se snabdevanje uopšte ne obnovi.

Zbog naglog pada obima ruskog gasa koji isporučuje Severni tok, druga od tri etape plana za vanredne situacije već je sprovedena u slučaju vanredne situacije u nemačkom gasnom sektoru.


izvor