Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Grafikon cena struje u Nemačkoj




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Od početka prošle godine gas u Evropi je poskupeo za 700 odsto, piše Blumberg.

„Ovo gura kontinent na ivicu recesije“, napominje agencija.‼

Cena Evrope kao taoca SAD...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Više od 40 država obećalo je u Luganu da će podržati obnovu Ukrajine


Predstavnici više od 40 zemalja, zajedno sa multilateralnim organizacijama poput Evropske investicione banke i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, potpisali su Lugansku deklaraciju o obnovi Ukrajine, prenosi „Vladin portal“, piše „Evropska istina“.

U usvojenoj deklaraciji se navodi da je projekat plana oporavka i razvoja pod rukovodstvom Ukrajine, koji je predstavljen u ponedeljak na međunarodnoj konferenciji u Luganu, prepoznat kao glavni okvirni dokument koji određuje pravac procesa oporavka Ukrajine.

Glavni fokus deklaracije je na pružanju političke, finansijske i tehničke podrške Ukrajini.

„Šefovi država i vlada, ministri i visoki predstavnici obećali su da će podržati Ukrajinu na njenom putu oporavka – od početka do dugoročnog oporavka. U ime celog ukrajinskog naroda želim da im se zahvalim na tome“, komentariše premijer Denis Šmihal.

On je napomenuo da su svi učesnici konferencije podržali stvaranje koordinacione platforme između vlade Ukrajine i svih bilateralnih i multilateralnih partnera, organizacija i međunarodnih finansijskih organizacija za pripremu i sprovođenje plana oporavka.

Predsednik Švajcarske Injacio Kasis je tokom završne sednice konferencije o oporavku naglasio da je osnova deklaracije sedam principa Lugana, koji određuju kriterijume i metode oporavka: partnerstvo, fokus na reforme, transparentnost, odgovornost, vladavina prava, demokratsko učešće, uključivanje mnogih zainteresovanih strana, rodna ravnopravnost i inkluzija, održivi razvoj.

Potpisivanje deklaracije obavljeno je po rezultatima dvodnevne konferencije u švajcarskom gradu Luganu, posvećene obnovi Ukrajine.

izvor

[Dreadnought]

Uspostavljeni humanitarni koridori


Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je danas da je ta zemlja uspostavila dva humanitarna koridora u Crnom i Azovskom moru.

"Preduzima se niz mera kako bi se obezbedila bezbednost plovidbe u vodama Crnog i Azovskog mora. Potpuno je eliminisana opasnost od mina u vodama luke Marijupolj", poručio je Šojgu na konferenciji za novinare, prenosi agencija RIA Novosti.

Prethodno je rekao da je Ukrajina već dobila više od 28.000 tona vojne pomoći od zapadnih zemalja.


izvor

[Dreadnought]

Evropski parlament će 7. jula glasati o makrofinansiranju Ukrajine od milijardu evra


Evropski parlament razmatraće po hitnom postupku predlog Evropske komisije da se Ukrajini dodeli milijarda evra u prvoj tranši nove makrofinansijske pomoći Ukrajini 7. jula.

Ovo je prenela agencija Interfaks-Ukrajina, piše Evropska pravda.

Glasanje o stavljanju ovog pitanja na dnevni red održano je u utorak u okviru plenarne sednice Evropskog parlamenta. Poslanici su glasali jednostavnim dizanjem ruku.

Pored toga, privremene mere u vezi sa vozačkim dozvolama koje je izdala Ukrajina u vezi sa invazijom Rusije na Ukrajinu i otkrivanjem kršenja restriktivnih mera EU kao krivičnih dela iz čl. 83(1) Ugovora o funkcionisanju EU.

I o ovim pitanjima će se glasati 7. jula.

Zatim, odluku o izdvajanju milijardu evra mora da odobri Evropski savet.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je 1. jula odluku tog tela da predloži dodelu prve milijarde evra makrofinansijske pomoći.


izvor

[Dreadnought]

Volstrit pada kako strahovi od recesije rastu


Glavni indeksi Volstrita su pali u utorak, a investitori su zabrinuti zbog mogućnosti recesije jer centralne banke širom sveta preduzimaju agresivne akcije da zaustave porast inflacije.

Američke akcije su ove godine bile pod nemilosrdnim pritiskom prodaje, a referentni indeks S&P 500 beleži najveći pad procenta u prvoj polovini od 1970. godine, pošto se Federalne rezerve udaljavaju od politike lakog novca povećavajući troškove pozajmljivanja.

Investitori sada čekaju zapisnike sa sastanka Fed-a u junu u sredu, jer se pripremaju za još jedno povećanje od 75 baznih poena krajem meseca.

Trgovci takođe prate ekonomske podatke i komentare kompanija u potrazi za znacima vrhunske inflacije i hlađenja privrednog rasta, pošto je redovno trgovanje počelo nakon dugog vikenda, a sezona zarada je za samo nekoliko nedelja.

„Zabrinutost zbog recesije dominira tržištem“, rekao je Sem Stoval, glavni investicioni strateg u CFRA.

„Pravo pitanje je ako ekonomija usporava, za koliko će onda zarada u drugom kvartalu ili smernice razočarati. Ljudi čekaju dok ne dobiju neke vesti koje bi mogle da posluže kao katalizator.“

Podaci su pokazali da su nove porudžbine za robu proizvedene u SAD porasle više nego što se očekivalo u maju, pokazujući da je potražnja za proizvodima i dalje jaka čak i kada Fed nastoji da ohladi ekonomiju.

Odvojeno, rast poslovanja širom evrozone dodatno je usporen u junu, a evropske cene prirodnog gasa su ponovo porasle, što je ponovo izazvalo zabrinutost zbog recesije u bloku.

Referentni prinosi američkih državnih obveznica su pali u utorak, a ključni deo krive prinosa je obrnut po prvi put u tri nedelje jer je ekonomski rast zabrinut zbog smanjenog apetita za rizikom i povećane potražnje za sigurnim utočištem američkih dugova.

Amazon.com, Microsoft Corp i Alphabet Inc – akcije sa mega-kapom rasta koje se smatraju osetljivim na kamatne stope – pale su između 0,9% i 1,6%.

U 09:45 ET, Dov Jones Industrial Average je pao za 604,88 poena, ili 1,95%, na 30,492,38, S&P 500 je pao za 75,15 poena, ili 1,96%, na 3,750 Naskda je pao za 201,56 poena, ili 1,81%, na 10.926,29.

Akcije kompanije Tesla Inc pale su 3,9% pošto su isporuke električnih vozila kompanije u drugom kvartalu pale, u poređenju sa prethodnim kvartalom zbog izazova u lancu snabdevanja.

Akcije Varner Bros Discoveri Inc pale su za 3,6% nakon izveštaja o jedinici medijske i striming kompanije HBO Mak, koja je zaustavila proizvodnju originalnih emisija u Evropi.

Opadajući problemi nadmašili su napredovanje za odnos 6,76 prema 1 na NISE i za odnos 3,49 prema 1 na Nasdak-u.

S&P indeks je zabeležio jedan novi maksimum od 52 nedelje i 47 novih najnižih vrednosti, dok je Nasdak zabeležio pet novih maksimuma i 207 novih najnižih vrednosti.


izvor

[Dreadnought]

U Norveškoj je obustavljena proizvodnja nafte i gasa na tri polja zbog štrajka radnika


Na tri norveška polja energetskih resursa u Severnom moru proizvodnja je privremeno obustavljena zbog štrajka radnika, prenela je kompanija Ekvinor.

Proizvodnja će se zaustaviti na poljima Gudrun, Oseberg Sid i Oseberg Øst, što će shodno tome smanjiti snabdevanje naftom i gasom.

Sutradan su mogući zastoji i na drugim rudarskim lokalitetima, ukoliko se štrajk nastavi. Do sada je više od 70 radnika prestalo sa radom. Od srijede planira štrajk još 117, a od subote bi broj štrajkača mogao dostići 382 osobe.

Kao rezultat toga, dnevni obim proizvodnje može se smanjiti za oko 13%, a dnevni gubici prihoda će premašiti pola miliona norveških kruna.

Radnici u sektoru nafte i gasa zahtevaju povećanje plata uzimajući u obzir inflaciju. Štrajk je najavljen nakon što prošlonedeljni pregovori sa menadžmentom nisu dali željeni rezultat.

Štrajk u Norveškoj se odvija na pozadini gasne krize u Evropi zbog smanjenja ruskih isporuka.

Ranije se saznalo da se EU dogovorila sa Norveškom o povećanju isporuka gasa.


izvor

[Dreadnought]

Na sastanku G20, SAD će pokrenuti pitanje rata Rusije protiv Ukrajine


Na sastanku ministara spoljnih poslova G20 u Indoneziji, američki državni sekretar Antoni Blinken će sa međunarodnim partnerima razgovarati o načinima suočavanja sa izazovima vezanim za rat Rusije protiv Ukrajine, uključujući prehrambenu i energetsku nesigurnost.

Američki Stejt department je to saopštio u saopštenju za štampu objavljenom u utorak, prenosi Ukrinform.

„Sekretar Blinken će prvo otputovati na Bali, Indonezija, kako bi prisustvovao sastanku ministara inostranih poslova G20, gde će pojačati našu posvećenost radu sa međunarodnim partnerima na suočavanju sa globalnim izazovima, uključujući nesigurnost hrane i energije i pretnju koju predstavlja nastavak rata Rusije protiv Ukrajine. međunarodnom poretku“, navodi se u saopštenju.

Napominje se da će sekretar imati i bilateralni sastanak sa ministrom inostranih poslova Indonezije Retnom Marsudijem.

Kako je saopšteno, ove godine Indonezija predsedava Grupom 20 najnaprednijih ekonomija.


izvor

[Dreadnought]

Poljska prodaje sankcionisana preduzeća iz Ruske Federacije


Poljska vlada je u utorak odobrila amandmane na zakon o sankcijama, koji omogućavaju imenovanje privremenog menadžmenta u kompanijama koje su našle pod ograničenjima i, ako je potrebno, njihovu prodaju, izjavio je ministar razvoja i tehnologije Poljske Valdemar Buda, prenosi „Evropska pravda“ pozivajući se na Polska tajms.

Prema izmenama, fizička i pravna lica koja se nalaze na takozvanoj crnoj listi Ministarstva unutrašnjih poslova i poljske administracije biće istovremeno podvrgnuta poljskim nacionalnim sankcijama.

Ministarstvo bi trebalo da sastavi spisak fizičkih i pravnih lica koja podržavaju rusku agresiju na Ukrajinu, kao i onih koji su umešani u kršenje ljudskih prava u Rusiji i Belorusiji.

U preduzeću koje je podvrgnuto sankcijama, nakon odobrenih promena može se imenovati privremena uprava. Zaposleni u takvim kompanijama primaće državne isplate preko posebnog garantnog fonda.

Privremene uprave sankcionisanih preduzeća biće pozvane da ih ili prodaju ili predaju državnom trezoru, objasnio je Valdemar Buda.

„Ovo je izuzetno važna odredba koja će omogućiti upravljanje kompanijom koja je pod sankcijama kako bi je prodala i zaštitila interese zaposlenih“, naglasio je ministar.

Podsetimo, u aprilu je Ministarstvo unutrašnjih poslova Poljske uvelo sankcije protiv 50 fizičkih i pravnih lica, posebno protiv ruskih biznismena Olega Deripaske, Mihaila Fridmana, Mihaila Gucereva, kao i uticajnih ruskih struktura kao što je Gasprom.


izvor

[Dreadnought]

Zelenski: Rusija će okončati rat ako sve sankcije budu u potpunosti sprovedene


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski veruje da Rusija neće moći da nastavi rat protiv Ukrajine ako sve sankcije koje je uveo svet budu u potpunosti sprovedene.

Relevantnu izjavu dao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na otvaranju 26. godišnjeg okruglog stola Ekonomista, odgovarajući na pitanja učesnika, javlja dopisnik Ukrinforma.

„Sve ima snažan efekat kada je 100% napunjeno. Dakle, sve sankcije koje su uvedene i za koje je glasano jačaju stav sveta protiv agresivne pozicije Rusije. Ali, to nije dovoljno, jer neki ljudi traže poslovna rešenja itd. […] Ako bi sve sankcije koje je uvela Evropska unija, i sve sankcije koje su posebno uvele Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države, Kanada, Australija i ceo svet – ako sve ove sankcije budu sprovedene 100 odsto, bez izuzetaka, siguran sam da neće biti lako za svet, ali će biti veoma teško za Rusiju i završiće rat“, rekao je Zelenski.

Prema njegovim rečima, sankcije se uvode ne samo zbog Ukrajine, već zbog kršenja međunarodnog prava i slobode govora, ljudskih prava i principa demokratije.

„One [sankcije – Red.] moraju biti pojačane, jer se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini. Ako ih (Ruse – prim. aut.) ne zaustavimo u Ukrajini, oni neće stati i nastaviće svoju politiku“, naglasio je Zelenski.


izvor

[Dreadnought]

Zelenski: Rusija čini sve da Evropa ove zime doživi najveću krizu u istoriji


Svojom gasnom igrom, Rusija čini sve da inflacija raste i da Evropa ove zime doživi najveću krizu u istoriji.

Relevantnu izjavu dao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na otvaranju 26. godišnjeg okruglog stola Economist vlade, javlja dopisnik Ukrinforma.

Prema Zelenskom, samo kroz veće jedinstvo u Evropi i efektivne bezbednosne garancije možemo da odgovorimo na one pretnje koje trenutno destabilizuju kontinent. Prema njegovim rečima, budućnost Evrope – mirna i mirna – je jednostavno nemoguća bez nje.

„Potrebno nam je takvo jedinstvo u Evropi koje će postati najveće u istoriji. Naravno, za ovo je već dosta urađeno. Ali još ne sve. Na primer, ono što se dešava na energetskom tržištu u Evropi i dešava se upravo sada treba posmatrati kao rat. Svojom gasnom igrom, Rusija čini sve da inflacija raste i da Evropa ove zime doživi najveću krizu u istoriji. Međutim, istovremeno vidimo grčke kompanije koje obezbeđuju skoro najveću flotu tankera za transport ruske nafte“, rekao je Zelenski.

Prema rečima predsednika Ukrajine, „ovo se dešava upravo kada se još jedan ruski energent koristi kao oružje protiv Evrope i protiv porodičnog budžeta svakog Evropljanina“. Zelenski je izrazio uverenje da to ne odgovara interesima Evrope, Grčke ili Ukrajine.

Prema njegovim rečima, ovo je samo jedan primer potrebe za još većim jedinstvom, kako bi Rusija bila prinuđena da traži mirna rešenja, odnosno u hibridnim ratovima koje vodi.

„A ako pomenemo ruski bankarski sistem, da li je on već odsečen od globalnog finansijskog tržišta? Ne. Veze se i dalje održavaju. I, stoga, u Moskvi još uvek postoji nada da će u budućnosti nekako biti moguće prevariti demokratski svet, nekako će biti moguće slomiti otpor, posebno, evropskih zemalja. Jer ako su u nečemu dali ustupke, zašto ne bi ustupili u nečem drugom? To je pitanje“, naglasio je šef države.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u OECD


Premijer Ukrajine Denis Šmihal podneo je u utorak u ime države zahtev za pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ovo prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na pres-službu Kabineta ministara.

Kako je preneo Šmihal, to se dogodilo tokom diskusije o praktičnoj primeni Plana oporavka Ukrajine u okviru konferencije u švajcarskom gradu Luganu.

Premijer je generalnom sekretaru OECD Matijasu Kormanu uručio prijavu za pristupanje OECD-u. On je izrazio nadu da će do razmatranja prijave doći u najkraćem mogućem roku.

„Sadašnja podrška i budući rad na oporavku i pridruživanju Ukrajine EU, čiji početak su podržale sve zemlje članice EU, zasnivaće se na završetku strukturnih reformi u Ukrajini – oblasti u kojoj je podrška OECD-a od fundamentalnog značaja, “, rekao je Šmihal.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je međuvladina organizacija koja objedinjuje 38 država članica, koje čine više od 62% svetskog BDP-a. Članice OECD-a izjavljuju svoju privrženost principima demokratije i tržišne ekonomije.

Podsetimo, u martu je Savet Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj odlučio da odmah suspenduje učešće Rusije i Belorusije u svim svojim telima.

Rusija je dugo nastojala da se pridruži ovom elitnom globalnom klubu. Međutim, zbog rata u Ukrajini, organizacija je odlučila da prekine odnose sa državom agresorom i zaključila pregovore o mogućnosti pridruživanja Ruskoj Federaciji.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina traži od Turske da proveri još tri ruska broda


Ukrajina je zatražila od Turske da proveri još tri broda pod ruskom zastavom na žito ukradeno sa okupiranih ukrajinskih teritorija, prenosi Rojters pozivajući se na ranije neobjavljeno pismo Kancelarije generalnog tužioca Ukrajine.

U pismu od 13. juna navode se tri broda – „Mihail Nenašev“, „Matros Pozinih“ i „Matros Koška“ – koja su, prema ukrajinskoj strani, u aprilu utovarena žitom u luci okupiranog Sevastopolja. Može.

Sva tri broda pripadaju podružnici ruske Ujedinjene brodograditeljske korporacije, koja se našla pod zapadnim sankcijama nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu.

Generalno tužilaštvo traži od turske strane da pribavi dokumentarne dokaze o poreklu žitarica na brodovima. Turski diplomatski izvor rekao je Rojtersu da se saradnja Kijeva i Ankare o poreklu žitarica nastavlja.

Dan ranije se saznalo da je Turska započela istragu o poreklu žitarica na brodu Žibek Žoli, koji je dan ranije stigao u luku Karasu iz okupiranog od Rusije Berdjanska Zaporoške oblasti.

Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu rekao je krajem juna da Ankara ozbiljno shvata izveštaje o ilegalnom izvozu žita od strane Rusije iz Ukrajine i da neće dozvoliti njegov uvoz na svoju teritoriju.

Ali, uprkos uveravanjima turskih vlasti da ta zemlja ne kupuje ukrajinsko žito od Rusije sa okupiranih teritorija, istraživački novinari „Šema” daju dokaze o suprotnom.


izvor

[Dreadnought]

Volvo otpušta osoblje u Rusiji, ali ne odlazi

 
Proizvođač kamiona "AB Volvo" počeo je da otpušta deo svog ruskog osoblja i da smanjuje operacije.

Međutim, nije doneo odluku da potpuno napusti Rusiju, preneo je Rojters.

Švedska kompanija je u februaru suspendovala prodaju, servisiranje i proizvodnju u Rusiji, koja je prošle godine iznosila oko tri odsto neto prodaje.

"U trenutnoj situaciji, nismo u mogućnosti da izvodimo operacije u Rusiji", naveo je portparol švedske kompanije za Rojters.

Stoga, naglašavanju iz "Volva", doneli su odluku da se adaptiraju smanjivanju operacija u Rusiji i da počnu da smanjuju broj osoblja.

"Lokalni menadžment trenutno procenjuje koliko će zaposlenih biti pogođeno ovom odlukom", dodao je portparol.

Proizvodno mesto "Volva" se nalazi u Kalugi, u blizini Moskve, i nastaviće sa radom smanjenim tempom.

Fabrika zapošljava 600 ljudi i može da proizvede 15.000 vozila godišnje.


izvor

[Dreadnought]

Naglo porasla cena gasa u Evropi


Cena gasa snažno je porasla na evropskim tržištima.

Rast cene podstaknut je strahom od nedovoljnog snabdevanja zbog štrajka naftnih radnika u Norveškoj i najavljenog zatvaranja ruskog gasovoda Severni tok 1 zbog održavanja.

Cena gasa u terminskim ugovorima porasla je na holandskoj berzi na oko 175 evra po megavatsatu, dosegnuvši najviši nivo od marta. U poređenju sa ponedeljkom bila je nakon podneva viša oko osam odsto, prenosi Index.

Trgovci strahuju za snabdevanje nakon što je ruski dobavljač gasa Gasprom proteklih nedelja isporuke gasovodom Severni tok 1 smanjio oko 60 odsto zbog, kako tvrde, kašnjenja opreme koja je poslata nemačkom Simensu na servis. Simens je pumpe poslao u fabriku u Kanadi koja ih je blokirala budući da je Gaspromu uvela sankcije zbog invazije Rusije na Ukrajinu.

Rusija je najavila i zatvaranje gasovoda 11. jula radi održavanja koje obično traje desetak dana, ali u Evropi strahuju da gas neće stizati ni nakon završetka radova.

Dodatni problem sa snabdevanjem iskrsnuo je i u Norveškoj, gde su naftni radnici stupili u štrajk tražeći veće plaće zbog visoke inflacije. Za sada se čini da isporuke u druge evropske zemlje nisu smanjene, ali ako proizvodnja bude obustavljena na duže vreme, mogao bi se smanjiti i izvoz.

Štrajk je započeo prošlu noć, a sindikati i predstavnici kompanija predviđaju pad proizvodnje gasa u ovoj nedelji za 13 odsto. Udruženje naftnih kompanija procenjuje da će se proizvodnja gasa do srede smanjiti za 292.000 barela ekvivalenta nafte, odnosno 13 odsto, objavio je NOG u nedjelju.

Norveška vlada poručila je da pažljivo prati spor radnika i naftnih kompanija. U vanrednim okolnostima Oslo može intervenisati i zaustaviti štrajk, napominje Rojters.

izvor