Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Zaplenjeno skoro 1.000 ruskih teretnih vagona


Finska je zaplenila skoro hiljadu teretnih vagona koji pripadaju ruskim kompanijama kao rezultat sankcija Evropske unije.

To pokazuju podaci finskog državnog železničkog operatera VR i navodi iz pisma Ruskih železnica u koje je Rojters imao uvid.

Pošto je finski VR počeo da redukuje železnički saobraćaj s Rusijom u aprilu, kada je Evropska unija uvela sankcije na isporuke ruskog uglja, sudski izvršitelji su zaplenili 865 vagona iz Rusije, piše u pismu Ruskih železnica upućenog u junu Ministarstvu saobraćaja.

Finske izvršiteljske vlasti su navele u izjavi za Rojters da su zamrzle imovinu nekoliko desetina ruskih i beloruskih fizičkih i pravnih lica, među kojima i imovinu transportnih firmi, u vrednosti od najmanje 82 miliona evra, u okviru sprovođenja sankcija EU.

Portparolka VR-a Taina Kuitunen potvrdila je u imejlu da u Finskoj ima "oko 800 jedinica sankcionisanih teretnih vozila u ovom trenutku" i da kompanija nastoji da što pre otpremi u Rusiju one koji nisu zaplenjeni.

Šef logistike u VR-u rekao je finskim medijima u martu da se u toj zemlji nalazilo oko 5.000 ruskih železničkih vagona kada je kompanija odlučila da obustavi saobraćaj s Rusijom i da su nameravali da ih vrate, ali su sudski izvršitelji naredili da se deo zapleni.

Zaplenjeni vagoni pripadaju kompanijama koje su ili direktno pogođene sankcijama EU ili čijim su akcionarima uvedene sankcije pa su odustali od vlasničkihg udela u firmama.

Iz Uralhem-Transa, čiji je bivši vlasnik Dmitrij Mazepin ustupio kontrolu nad kompanijom nakon što je u martu dospeo pod sankcije EU, nisu odgovorili na zahtev za komentarom, a ruska državna lizing kompanija GTLK, kojoj su uvedene sankcije EU, odbila je komentar.

Ruske železnice su takođe odbile komentar, a iz Ministarstva saobraćaja nisu odgovorili na Rojtersov upit.


izvor

[Dreadnought]

Banka Engleske objavila loše rezultate


Engleska banka upozorila je u utorak da su se ekonomski izgledi za Britaniju pogoršali od početka godine.

"Ekonomski izgledi za Veliku Britaniju i globalno su se značajno pogoršali", navodi Engleska banka u svom Izveštaju o finansijskoj stabilnosti.

Cene osnovnih dobara, kao što su hrana i energija, naglo su porasle u Velikoj Britaniji i širom sveta, dodaje se u saopštenju, okrivljujući za to sukob u Ukrajini, a kako se navodi, krivac za ovu krizu je sukob u Ukrajini.

Kako se navodi u saopštenju, više cene, slabiji rast i stroži uslovi finansiranja otežaće stanovništvu i privredi otplatu ili refinansiranje duga, prenose Novosti.

"S obzirom na ovo, očekujemo da će domaćinstva i preduzeća postati više rastegnuta u narednim mesecima. Oni će takođe biti podložniji daljim šokovima", precizirala je centralna banka.

Uprkos pogoršanju krize troškova života, sa inflacijom koja ide ka dvocifrenoj vrednosti, regulator je izrazio uverenje da su banke otporne na ranjivost duga među domaćinstvima i preduzećima. Pozivao ih je da povećaju svoj kapitalni rezervat na 2 odsto, što znači da će im trebati dodatnih 13,2 milijarde dolara gotovine.

"Postoji niz negativnih rizika koji bi mogli negativno uticati na finansijsku stabilnost Velike Britanije", saopštila je Engleska banka.

Očekuje se da će inflacija u Britaniji porasti na 11 odsto kasnije ove godine, a bazna kamatna stopa centralne banke mogla bi da poraste na čak 3 odsto do kraja 2023, upozoravaju ekonomisti.


izvor

[Dreadnought]

Planovi Ukrajine naišli na otpor: Švajcarska protiv


Planovi Ukrajine da zapleni čak 500 milijardi dolara zamrznute ruske imovine naišli su na čvrst otpor Švajcarske.

Švajcarska je domaćin međunarodne dvodnevne konferencije o oporavku Ukrajine, prenosi Gardijan.

Švajcarski predsednik Ignacio Kasis odustao je od ovog plana, rekavši da je zaštita imovinskih prava osnova liberalne demokratije, navodi britanski list.

On je na konferenciji za novinare podvukao ozbiljnu zabrinutost nekih lidera da predlozi o konfiskaciji ruske imovine predstavljaju opasan presedan i da im je potrebno posebno pravno opravdanje.

"Pravo svojine je osnovno pravo, ljudsko pravo", rekao je on u Luganu i dodao da se takva prava mogu kršiti, kao i tokom pandemije, ali samo dok postoji zakonska osnova.

Kasis je saopštio i da je legitimno zamrznuti imovinu kako bi se razjasnilo njeno vlasništvo ili da li postoji bilo kakva uzročna veza sa ratom, ili sa počinjenim zločinom, ali da se mora uzeti u obzir i princip proporcionalnosti prema međunarodnom pravu.

Švajcarska je jedna od mnogih zemalja sa strogim zakonima o poverljivosti bankarskih podataka koja nije oduševljena oduzimanjem privatne imovine u političke svrhe, navodi Gardijan.


izvor

[Dreadnought]

Vraćen nivo dotok gasa u gasovodu "Severni tok 1"


Protok ruskog gasa u Evropu preko gasovoda "Severni tok 1" vraćen je danas na nivo na kojem je bio poslednjih nedelja, nakon pada zabeleženog u utorak, dok je tok ka istoku preko gasovoda "Jamal" ostao na nuli, pokazuju podaci operatera.

Ruski proizvođač gasa, "Gasprom", saopštio je prošlog meseca da će kapacitet isporuka preko Severnog toka 1 biti smanjen na samo 40 odsto zbog odloženog vraćanja opreme koju servisira nemačka kompanija "Simens Enerdži" u Kanadi.

Gasovod "Severni tok 1" biće obustavljen zbog redovnog godišnjeg održavanja u periodu od 11. do 21. jula, što izaziva zabrinutost na Zapadu u pogledu toga koliko će brzo isporuke biti nastavljene nakon remonta.

Protok gasa na istok preko gasovoda Jamal-Evropa, iz Nemačke ka Poljskoj, koji je stao u utorak, ostao je i danas na nuli, pokazuju podaci "Gaskejda", operatera tog gasovoda.


izvor

[Dreadnought]

Ruski sud naložio Konzorcijumu kaspijskog naftovoda obustavu rada 30 dana


Ruski sud je naložio Konzorcijumu kaspijskog naftovoda (CPC), jednom od najvećih svetskih cevovoda, da obustavi aktivnost na 30 dana, javlja Rojters.

Iz konzorcijuma, koji drži oko jedan odsto nafte u svetu i čiji su članovi i američke kompanije „Ševron“ i „Ekson“, rekli su da se odluka suda o suspenziji njihovih operacija odnosi na pitanja vezana za problem izlivanja nafte i da CPC mora da se pridržava presude. Odbili su da dalje komentarišu svoje aktivnosti i operacije.

Prema jednom izveštaju u koji je Rojters imao uvid, utovar nafte sa CPC-ovog terminala nastavio je da se odvija od podneva 5. jula, ali nije izvesno da li će se ta aktivnosti nastaviti danas.

Ovim naftovodom je prošle godine izvezeno do 54 miliona tona kazahstanske sirove nafte iz Crnog mora.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina ima 11 milijardi kubika gasa: "Ova zima će verovatno biti najteža u našoj istoriji"


Ukrajina ima 11 milijardi kubnih metara prirodnog gasa u podzemnim skladištima, što je ispod vladinog cilja od 19 milijardi kubnih metara.

To je danas izjavio Sergej Makogon, izvršni direktor ukrahjinskog operatora prenosnog sistema.

"Ova zima će verovatno biti najteža u našoj istoriji. U ovom trenutku, u podzemnim skladištima postoji oko 11 milijardi kubnih metara naspram od 19 milijardi kubika koliko traži vlada", rekao je Makogon na brifingu za novinare, prenosi Rojters.

On je naveo da je pre ruske invazije Ukrajina trošila oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, i da očekuje da će se potrošnja smanjiti na oko 21-22 milijarde kubika godišnje.

Procenjuje se da će ukrajinska ekonomija oštro pasti kao posledica rata, a centralna banka je u aprilu predvidela pad bruto domaćeg proizvoda za najmanje jednu trećinu u 2022. godini.

Makogon je upozorio da Ukrajina treba da se pripremi za budući scenario po kojem će Evropa prestati da kupuje gas od Rusije.

"Naš prenosni sistem više neće biti neophodan. Očekujemo da neće biti tranzita, tražićemo druge mogućnosti da koristimo sistem", rekao je on.


izvor

[Dreadnought]

Moskva namerava da širi izvoz nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa


Moskva namerava dosledno da širi geografiju izvoza nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije.

„Rusija doprinosi jačanju prehrambene i energetske bezbednosti, dobronamerno ispunjavajući svoje ugovorne obaveze. Ove godine planiramo da u inostranstvo uputimo oko 50 miliona tona žita. Dosledno ćemo širiti geografiju izvoza nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa“, navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo je ocenilo da se nestašica hrane, đubriva i goriva ozbiljno pogoršava zbog nelegitmnih jednostranih sankcija Zapada.

„Osnovno breme njihovih destruktivnih poteza nose zemlje u razvoju, koje nemaju dovoljno sopstvenih resursa“, navedeno je u saopštenju, objavljenom povodom predstojećeg učešća šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova na Savetu ministara inostranih poslova G20 u Indoneziji.


izvor

[Dreadnought]

Vaš stari frižider odiše još toksičnijom muževnošću od Putina! 


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



https://www.washingtonpost.com/business/energy/your-old-fridge-is-vladimir-putins-friend-dump-it/2022/07/04/f9b82fd8-fb56-11ec-b39d-71309168014b_story.html

[kumbor]

Дакле, мој Горење фрижидер, направљен у Ваљеву и стар десет година, је савезник Путина. А тек мој Obod - Bauknecht замрзивач, купљен 1978. године и који савршено ради је огромна претња демократији западног света! О, Индијо, земљо фараона, има ли граница лудилу!?

[Dreadnought]

Šolc desničarsku AfD opisao kao "rusku partiju"


Nemački kancelar Olaf Šolc je na parlamentaroj sesiji pitanja i odgovora neuobičajeno žučno reagovao na upit poslanika desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Poslanik Štefen Kotre je, naime, pitanjem zatražio da Nemačka pusti u rad kompletirani gasovod Severni tok 2, opisavši zapadne sankcije kao "beskorisne."

"Dakle, AfD nije samo desničarsko-populistička partija, nego je i ruska parija," odgovorio je Šolc.

Kancelar je ponovio da se Nemačka priprema za odvajanje od ruskih energenata i za to gradi potrebnu infrastrukturu.

"To je put ka stvarnoj energetskoj bezbednosti Nemačke i njenih građana," dodao je Šolc.

Kancelar i vlada svake sedmice u Bundestagu 60 minuta odgovaraju na poslanička pitanja iz bilo koje oblasti.

Gasovod Severni tok 2 je trebalo ruski gas da doprema u Nemačku ispod Baltičkog mora.

Gasovod je završen krajem prošle godine, ali zbog rastuće napetosti između Ukreajine i Rusije, a potom i ruskog napada, nije pušten u rad.


izvor

[Dreadnought]

Društveni nemiri zbog rastućih troškova života šire se na francuske železnice


Železničari u Francuskoj stupili su u sredu u štrajk, ometajući putovanje kroz železničku mrežu nekoliko dana pre početka letnjih praznika i u vreme nemira u drugim oblastima ekonomije jer visoka inflacija izjeda plate.

Sa tri od četiri glavna sindikata u SNCF-u, francuskom državnom železničkom operateru, koji su učestvovali u odlasku, skoro trećina međugradskih i regionalnih železničkih usluga je otkazana. Pogođeni su i prigradski vozovi u Parizu i van njega.

„Siguran sam da postoje zahtevi, i ja to poštujem. Ali istovremeno treba poštovati i vreme i planove ljudi“, rekao je Reza Terakšani, američki putnik čiji je voz otkazan.

Štrajk u železnici usledio je nakon industrijskih akcija u energetskom sektoru i napuštanja aerodromskih radnika u vodećem vazdušnom čvorištu u zemlji, Roasi-Šarl de Gol, dok nezadovoljni radnici frustrirani visokim životnim troškovima izražavaju bes.

Napeta društvena klima predstavlja izazov za predsednika Emanuela Makrona, čiji je centristički savez prošlog meseca izgubio apsolutnu većinu u parlamentu nakon što su ga birači kaznili zato što nije slušao njihove svakodnevne pritužbe.

Francuska inflacija se u junu popela na rekordnih 6,5 odsto, podstaknuta naglim rastom cena hrane i energenata.

Makronova vlada će ove nedelje predstaviti zakone koji imaju za cilj ublažavanje inflacije.

Željeznički sindikati traže usklađivanje plata sa inflacijom i povećanje minimalne plate, kao i veće bonuse za kompenzaciju rasta cijena.

„Železničari prihvataju mnogo žrtava. Znaju, kada budu primljeni, da će morati da rade vikendom ili noću. Ali nadoknada za to nije dovoljna“, Bruno Poncet, Sud-Rail sindikata, rekao je Rojtersu.

Štrajk u sredu trebalo bi da traje jedan dan. Sindikati su rekli da razgovaraju o svom sledećem potezu ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.


izvor

[Dreadnought]

Austrija izbacuje Gasprom iz skladišta gasa


Austrija počinje da sprovodi pretnju ruskom Gaspromu o gubitku prava na skladištenje gasa u Hajdahu jer ne ispunjava svoj deo kapaciteta, objavila je vlada.

Austrija prima oko 80 posto gasa iz Rusije, ali traži alternative od početka rata u Ukrajini. U strahu da će joj Rusija prekinuti dotok gasa, Austrija nastoji da napuni svoja skladišta gasa koja su popunjena tek nešto ispod polovine kapaciteta.

Budući da Gasprom ne puni svoj deo postrojenja Hajdah blizu Salcburga, konzervativna vlada obavestila je rusku kompaniju u maju da će to skladište ustupiti drugima ako ga ne bude koristila. Zakon koji to omogućuje stupio je na snagu 1. jula.

„Ako korisnici ne skladište (gas), onda se kapacitet mora predati drugima“, rekla je ministarka energetike Leonore Gevesler na konferenciji za medije. „To je kritična infrastruktura. Trebamo je sada u ovakvoj krizi. To se upravo događa u slučaju Gasproma i njegovog skladišta u Hajdahu“, rekla je.

Kancelar Karl Nehamer rekao je da će skladište biti stavljeno na raspolaganje drugim energetskim komapnijama, te da će ga koristiti i Austrija.


izvor

[Dreadnought]

Samit G 20: Sve je iza kulisa


Ministri spoljnih poslova Grupe 20 (G20) dolaze danas na Bali, u Indoneziji, zbog razgovora na kojima će dominirati sukob u Ukrajini.

"Zvanični" dnevni red je pak usredsređen na globalnu saradnju i prehrambenu i energetsku bezbednost, prenosi AP.

Sastanak ministara 19 najrazvijenijih zemalja sveta, zajedno sa Evropskom unijom, biće održan u petak, a kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i najviši ruski diplomata Sergej Lavrov svratili su pre dolaska u Indoneziju u više azijskih prestonica, prikupljajući podršku i jačajući svoje veze u regionu uoči pregovora.

Sjedinjene Države i njihovi saveznici nastoje da kazne ruskog predsednika Vladimira Putina na što je moguće više načina zbog napada na Ukrajinu, uključujući pretnju bojkotom samita lidera G-20 na Baliju koji je planiran za novembar, ako Putin bude prisustvovao tom skupu.

Zbog toga je, kao ovogodišnji predsedavajući G-20, Indonezija primorana da igra konstruktivniju ulogu na međunarodnoj sceni, umesto da se ponaša samo kao „organizator događaja“, navodi AP.

Ova zemlja nastoji da ostane neutralna u vezi sa invazijom Rusije na Ukrajine, a predsednik Džoko Vidodo je bio prvi azijski lider koji je posetio zaraćene zemlje.

Ukrajina nije članica G-20, ali Vidodo je pozvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na novembarski samit zajedno sa Putinom, nadajući se da će to umiriti sve strane i sprečiti svako ometanje dnevnog reda foruma. Zelenski je saopštio da neće prisustvovati ako se rat nastavi i odlučio je da prati diskusije putem video linka.

Vidodo je navodno izneo na marginama nedavnog samita Grupe sedam (G7) u Nemačkoj, da ni Putin takođe neće doći, a Moskva je saopštila da konačna odluka još nije doneta, navodi AP.

Taj očigledan kompromis mogao bi biti stavljen na probu kada se ministri inostranih poslova G-20 okupe suitra u dobro čuvanom turističkom odmaralištu Nusa Dua na Baliju kako bi postavili temelje za 17. samit lidera.

Napetosti između Vašingtona i Pekinga su takođe prisutne uoči samita, Kina je u sredu dodatno zaoštrila retoriku sa SAD i NATO, samo nekoliko dana pre nego što bi američki državni sekretar Entoni Blinken i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji trebalo da se sastanu na Baliju.

Vašington se "pridržava medjunarodnog prava samo onako koliko smatra da mu odgovara", saopštio je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Lidjijan novinarima u Pekingu.

Ključni cilj razgovora na ministarskom samitu u Indoneziji treba da bude traženje načina za poboljšanje bezbednosti hrane u vreme kada je ruska invazija na Ukrajinu ograničila svetska tržišta, podižući naglo cene mesa, mlečnih proizvoda, žitarica, šećera i jestivog ulja.

Rusija i Ukrajina čine trećinu svetskog izvoza pšenice, a sama Ukrajina uzgaja dovoljno žita da prehrani 400 miliona ljudi, dok zbog blokada Moskve Kijev može da izveze samo 2 miliona tona mesečno, 60 odsto manje nego inače, navodi AP.

Milioni tona ukrajinskog žita se nalaze u silosima i čekaju da budu otpremljeni kroz bezbedne koridore u Crnom moru.
Ukrajina je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika kukuruza i suncokretovog ulja, ali je ruska invazija zaustavila veći deo tog prometa.

Takvi poremećaji ugrožavaju snabdevanje hranom za mnoge zemlje u razvoju, posebno u Africi. Indonežanski ministar spoljnih poslova Retno Marsudi rekao je novinarima da je važno postići nastavak izvoza žitarica iz Ukrajine i izvoza hrane i djubriva iz Rusije kako bi se okončale nestašice i smanjile cene.

Na marginama samita G20, američki državni sekretar Blinken bi trebalo da se sastane sa Vangom, glavnim izaslanikom Pekinga. Sastanak će biti najnoviji kontakt na visokom nivou između američkih i kineskih zvaničnika, nakon što je Vašington doveo u pitanje stav Kine vezano za rusku invaziju na Ukrajinu, navodi AP.

Dve strane bi takodje mogle da razgovaraju o mogućem ukidanju američkih carina na uvoz iz Kine od strane administracije predsednika Džozefa Bajdena, koja nastoji da se izbori sa rastućom inflacijom.

Dok je na Baliju, ruski ministar spoljnih poslova Lavrov bi trebalo da na marginama samita G-20 održi bilateralne sastanke sa kolegama iz drugih zemalja, uključujući Kinu, Meksiko, Južnu Afriku i Brazil.

On planira konsultacije sa pozvanim liderima međunarodnih organizacija, saopštila je ruska ambasada u Džakarti.

Članice G-20 čine oko 80 odsto svetske industrijske proizvodnje, dve trećine svetske populacije i oko tri četvrtine globalne trgovine, navodi AP.


izvor

[Dreadnought]

Izglasano: Gas i nuklearke su "zelena" energija; "Ovo licemerje nije iznenađujuće"


Poslanici u Evropskom parlamentu odlučili su danas većinom glasova da se nuklearna energija i prirodni gas označe kao "zelena" energija.

Ovo je, kako izveštava Vašington post, pomno praćena odluka koja bi mogla da oblikuje klimatsku politiku u godinama koje dolaze.

U pitanju je klimatski okvir poznat kao "EU taksonomija" koji ima za cilj da usmeri investicije ka projektima koji su u skladu sa ciljem 27-članog bloka da bude klimatski neutralan do 2050. godine.

U februaru, pre početka ruskog napada na Ukrajinu, Evropska komisija je predstavila plan da se prirodni gas i nuklearna energija klasifikuju kao "prelazne" zelene investicije u određenim okolnostima, što je izazvalo žestoku polemiku.

Pet meseci kasnije, globalna energetska kriza se intenzivirala pa su evropski zakonodavci odbacili primedbe na predložena pravila i sa 328 glasova "za" i 278 "protiv" usvojili predlog EK. Reakcija kritičara je bila momentalna. U sali se čulo "zviždanje" kada je pročitan rezultat glasanja u sedištu parlamenta u Strazburu, navodi Vašington post.

Organizacija aktivista za zaštitu životne sredine Grinpis nazvala je odluku Evropskog parlamenta "prljavom politikom" koja će "obezbediti da se više novca sliva u ratni budžet (predsednika Rusije Vladimira) Putina".

U središtu debate je bilo pitanje da li se elektrane na gas i nuklearke ikada, pod bilo kojim okolnostima, mogu smatrati održivim ili zelenim izvorima energije.

Pre ukrajinskog rata, uključivanje gasa u "taksonomiju" podržavale su zemlje članice EU koje su smatrale da taj energent treba da posluži kao "most" u procesu odustajanja od fosilnih goriva i povećanja njihovih kapaciteta obnovljive energije

Francuska i drugi su se zalagali za označavanje nuklearne energije kao "zelene", uprkos snažnom protivljenju Nemačke.

Protiv predloga EK govorili su ne samo ekolozi, već i neki savetnici EU, pa čak i glavni izvršni direktor jedne grupe koja zastupa velike investitore.

Kritičari su navodili da napori Evropske komisije da "zaštiti privatne investitore od grinvošinga (greenwashing)”, odnosno lažnog reklamiranja proizvoda ili projekata kao ekoloških s ciljem sticanja tržišne prednosti, rizikuju da se pretvore u grinvošing još većeg obima.

Protivnici uključivanju gasa i nuklearne energije u "taksonomiju" izrazili su zabrinutost da će to podstaći dalja ulaganja u fosilna goriva i odložiti prelazak EU na obnovljivu energiju.

"Ova odluka Evropskog parlamenta će odložiti očajnički potrebnu, realno održivu tranziciju i produbiti našu zavisnost od ruskih goriva. Ovo licemerje je frapantno, ali nažalost nije iznenađujuće", napisala je danas na Tviteru aktivistkinja za klimu i životnu sredinu Greta Tunberg, izveštava Vašington post.

izvor

[Dreadnought]

Norveška vlada intervenisala: Pala cena gasa u Evropi


Cena gasa u Evropi je pala danas sa četvoromesečnog maksimuma.

Do pada je došlo nakon što je norveška vlada intervenisala kako bi prekinula štrajk radnika na nafnim i gasnim platformama na moru, koji je pretio da pogorša ionako duboku energetsku krizu u regionu.

Cena gasa na terminskom trgovanju za mesec unapred (fjučers ugovori) pala je na holandskom TTF čvorištu, prema poslednjim raspoloživim podacima, za 2,5 posto na 161 evro po megavat-satu (MWh), prenosi CNBC.

Cena gasnih fjučersa se na prethodnoj sesiji popela iznad 178 evra za MWh usled pojačanog straha u pogledu ponude, dostižući najviši nivo od početka marta.

Norveška vlada je kasno sinoć predložila obaveno rešavanje spora o platama putem arbitraže, kako bi se okončao štrajk radnika na morskim platformama.

„Najavljena eskalacija štrajka bi imala kritične implikacije u trenutnoj situaciji, kako u vezi s energetskom krizom, tako i s geopolitičkom situacijom sa kojom se suočavamo zbog rata u Evropi“, navela je ministarka rada Marte Mjos Persen u saopštenju.

Prema norveškom zakonodavstvu, vlada može da interveniše u određenim uslovima kako bi primorala strane u radnom sporu da dođu pred arbitražni odbot za plate koji će odluči o tom pitanju.

Radnici na morskim nafnim i gasnim platformama su stupili u štrajk utorak, a sindikat Lederne, koji ima više od 1.300 članova, pozvao ih je na akciju jer je predloženo povećanje plata bilo ispod stope rasta inflacije.

Norveška vlada je saopštila da se na osnovu najavljenog produžetka i omasovljavanja štrajka strahovalo da će više od polovine dnevnog izvoza gasa iz zemlje biti izgubljeno do vikenda.

Predlog da arbitražna komisija reši spor o platama između sindikata Lederne i Norveškog udruženja za naftu i gas znači da su se obe strane složile da prekinu štrajk, navodi CNBC.


izvor