Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Napori Zapada ograničeni? Evo koliko je Rusija zaradila od prodaje energenata Kini i Indiji


Rusija je od prodaje energenata Kini i Indiji zaradila 24 milijarde dolara za samo tri meseca nakon početka napada na Ukrajinu.

To, prema oceni agencije Blumberg, pokazuje koliko visoke globalne cene energije ograničavaju napore SAD-a i Evrope koje žele da kazne ruskog predsednika Vladimira Putina.

Kina je potrošila 18,9 milijardi dolara na kupovinu ruske nafte, gasa i uglja tokom tri meseca do kraja maja, što je skoro duplo više nego godinu dana ranije, pokazuju najnoviji podaci kineske carine. Indija je u istom periodu za nabavku ruskih energenata izdvojila 5,1 milijardu dolara, ili preko pet puta više nego pre godinu dana.

Rusija je, s druge strane, zabeležila rast prihoda od 13 milijardi dolara od izvoza energije u te dve zemlje u odnosu na iste mesece 2021, što joj pomaže da nadoknadi smanjene kupovine iz SAD-a i nekih drugih zemalja koje su zabranile ili smanjile uvoz kako bi kaznile Rusiju zbog rata.

Te zabrane su dovele do rasta cena energenata usled jagme za alernativnim izvorima snadbevanja i podstakle inflaciju koja preti da velike ekonomije gurne u recesiju.


izvor

[Dreadnought]

Šmihal: Ukrajini 1,9 milijardi dolara za obnovu


Premijer Ukrajine Denis Šmihal rekao je da smo na međunarodnoj konferenciji posvećenoj obnovi Ukrajine, održanoj u švajcarskom gradu Luganu, potpisani su sporazumi o korišćenju pomoći u vrednosti od skoro 1,9 milijardi dolara.

Šmihal na svom Telegram kanalu dodao da je 600 miliona dolara namenjeno za fiskalnu podršku, a 500 miliona za razvoj poljoprivrede, prenosi Tas.

Ostatak sredstava će, dodao je, biti korišćeni za pomoć u pripremama za predstojeću grejnu sezonu i za digitalnu transformaciju.

Ukrajina je konferenciji u Luganu održanoj 4. i 5. jula, predstavila i sveobuhvatni plan za obnovu zemlje vredan 750 milijardi dolara, a Šmihal je ocenio da to nije previše s obzirom na obim posla.

Na konferenciji je usvojena i deklaracija u sedam tačaka, među kojima su i nužnost iskorenjivanja korupcije i rad na reformama.


izvor

[Dreadnought]

Rusija uvodi nova pravila plaćanja za izvoz žitarica


Rusija je počela da prodaje žito u inostranstvo u domaćoj valuti i samo „prijateljskim“ zemljama, saopštio je u sredu najveći trgovinski i logistički operater poljoprivrednih proizvoda u zemlji.

Direktor Ujedinjene žitne kompanije Dmitrij Sergejev je to saopštio tokom sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Egipat je do sada bio najveći klijent, a potpisano je nekoliko ugovora sa partnerima u Turskoj u ukupnoj vrednosti od 3 milijarde rubalja (više od 47 miliona dolara), dodao je on.

„Glavna stvar kojoj težimo je da potpuno prestanemo da koristimo posredničke međunarodne trgovce i radimo direktno sa zemljama uvoznicama“, naglasio je Sergejev.

Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, a predsednik Putin je u maju rekao da bi ovogodišnja žetva žitarica mogla biti najveća ikada, jer se očekuje da će zemlja požnjeti 130 miliona tona žitarica, uključujući 87 miliona tona pšenice.

Globalno tržište žitarica je teško pogođeno prekidom izvoza iz Ukrajine i drugih velikih proizvođača pšenice, Indije i Kazahstana. Obojica su zabranili izvoz pšenice kako bi osigurali sigurnost hrane kod kuće. Događaji su doveli do skoka cena žitarica i upozorenja o globalnoj krizi hrane.


izvor

[Dreadnought]

Turski ambasador u Kijevu pozvan na razgovor zbog ruskog broda


Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je ruskom brodu, za koji se tvrdi da je prevozio ukrajinsko žito, dozvoljeno da napusti tursku luku Karasu, ocenivši to "neprihvatljivom odlukom" i pozvalo je turskog ambasadora u Kijevu na razgovor.

"Žalimo što je ruskom brodu Žibek Žoli, koji je bio pun ukradenog ukrajinskog žita, dozvoljeno da napusti luku Karasu uprkos krivičnim dokazima koji su predočeni turskim vlastima", napisao je na Tviteru portparol ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.

Naveo je da će ambasador Turske u Kijevu biti pozvan na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine da razjasni ovu, kako je rekao, neprihvatljivu situaciju.


izvor

[Dreadnought]

"Izgledi za globalnu ekonomiju su se pomračili. Ne isključujem mogućnost recesije"


Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva izjavila je da su se izgledi za globalnu ekonomiju "znatno pomračili" od aprila.

Ona je takođe izjavila da ne može da isključi potencijalnu globalnu recesiju sledeće godine s obzirom na povećane rizike.

Georgijeva je, u intervjuu za Rojters, rekla da će MMF u narednim nedeljama po treći put ove godine sniziti svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta za 2022, dodajući da ekonomisti Fonda još uvek finalizuju nove brojke.

Očekuje se da će MMF objaviti ažuriranu prognozu za 2022. i 2023. godinu krajem jula, nakon što je u aprilu smanjio projekciju za skoro pun procentni poen na 3,6 posto. Globalni bruto domaći proizvod je porastao za 6,1 procenat u 2021.

"Izgledi od našeg poslednjeg ažuriranja u aprilu su se znatno pomračili“, rekla je ona, navodeći u tom kontekstu univerzalno širenje inflacije, osetno povećanje kamatnih stopa, usporavanje privrednog rasta Kine i eskalaciju sankcija u vezi sa ruskim ratom u Ukrajini.

Upitana da li može da isključi pojavu globalne recesije, odgovorila je da je "rizik porastao, tako da se to ne može isključiti", dodajući da nedavni ekonomski podaci pokazuju da su se neke velike ekonomije, uključujući Kinu i Rusiju, smanjile u drugom kvartalu, te da su rizici za 2023. još veći.

"Biće teška 2022. godina, a 2023. možda čak i teža. Rizici od recesije su se povećali za 2023.", rekla je Georgijeva.

Šefica MMF-a je upozorila da bi dugotrajnije pooštravanje finansijskih uslova zakomplikovalo globalne ekonomske izglede i poručila da je ključno da se rastuće cene stave pod kontrolu.

Globalni izgledi su sada heterogeniji nego pre samo dve godine, pri čemu su izvoznici energije, uključujući Sjedinjene Države, u boljoj situaciji, dok se uvoznici muče, konstatovala je ona.

Usporavanje ekonomskog rasta je možda "nužna cena koju treba platiti“ imajući u vidu potrebu da se hitno i bez odlaganja vrati stabilnost cena, zaključila je Georgijeva.


izvor

[Dreadnought]

"Evropa mora da se pripremi za potencijalnu potpunu obustavu isporuka ruskog gasa"


Evropska unija mora da se pripremi za potencijalnu potpunu obustavu isporuka ruskog gasa, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

"To je razlog zbog kojeg Komisija radi na vanrednom evropskom planu. Mi ćemo tokom jula predstaviti taj plan i neophodne instrumente za njegovu realizaciju", rekla je Ursula fon der Lajen na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu.

Ona je optužila Rusiju da energiju koristi kao oružje, napominjući da je sada 12 zemalja Evropske unije direktno pogođeno delimičnim ili potpunim isključenjem ruskog gasa, prenosi Sputnjik.

Šefica Evropske komisije je navela da zemlje članice Evropske unije imaju svoje nacionalne vanredne programe, ali da su neophodni i šira evropska saradnja i zajednička dejstva svih 27 članica.

"Moramo biti uvereni da će u slučaju potpunog isključivanja gas nastaviti da stiže tamo gde je najneophodniji. Moramo biti uvereni da se možemo pouzdati u evropsku solidarnost. I moramo zaštiti jedinstveno tržište, kao i lanac industrijskog snabdevanja", rekla je Ursula fon der Lajen.

Ona je, takođe, konstatovala da je Evropska unija smanjila svoju zavisnost od ruskih energenata.

"Udaljavamo se od Rusije da bismo se okrenuli pouzdanim izvorima, koji ulivaju poverenje", rekla je Ursula fon der Lajen navodeći da je, počev od marta, uvoz energenata u Evropsku uniju iz razih zemalja, ne računajući Rusiju, porastao za 75 odsto u poređenju s prethodnom godinom.

Prema njenim rečima, uvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD u EU se gotovo utrostručio, dok se uvoz gasa iz Rusije smanjio za trećinu u poređenju s prošlom godinom.


izvor

[Dreadnought]

Austrijanci strahuju


Velika većina Austrijanaca zabrinuta je za snabdevanje energijom, pokazuje istraživanje instituta "Galup".

Čak 83 odsto građana Austrije strahuje da bi moglo doći do problema u snabdevanju energijom kao posledica rata u Ukrajini.

Čak 90 odsto građana navelo je da je zabrinuto zbog rasta cene namirnica i energije, te i 79 odsto zbog globalnih ekonomskih posledica rata.

Svega 11 odsto građana smatra da je paket mera austrijske vlade za rastećenje stanovništva dovoljan za suočavanje sa rastućom inflacijom. Samo 17 odsto Austrijanaca smatra da vlada preduzima dovoljno da bi osigurala snabdevanje strujom i gasom.

Zabrinutost zbog mogućih nestašica energenata povećala je u Austriji podršku i za do sada "ekološki sporne" izvore energije.

U aprilu se 27 odsto Austrijanaca izjasnilo u korist energije iz elektrana na ugalj, a sada je taj broj porastao na 39 procenata.

Većina, 61 odsto, saglasna je da treba reaktivirati elektranu na ugalj Melah, kao što je odlučila vlada. Takođe 72 odsto smatra da treba više podsticati domaći gas i naftu. Što se nuklearnih elektrana tiče, 76 odsto građana je striktno protiv njih.

Na drugoj strani 92 odsto Austrijanaca podržava obnovljive izvore energije.

Pitanje koliko energetska nezavisnost može ići nauštrb ekologije pokazuje podeljenost stanovništva – 43 odsto daje prednost energetskoj nezavisnosti, a 45 odsto zaštiti klime.

Zanimljiv je podatak da je opala podrška Austrijanaca međunarodnim sankcijama Rusiji sa 71 odsto na početku rata u Ukrajini, na aktuelnih 60 procenata.

Dok je krajem februara 56 odsto Austrijanaca smatralo da Beč treba da podrži sankcije, iako bi kao posledica porasle cene energenata, sada to smatra još samo 43 procenta njih.

"Uz inflaciju raste strah od hladne zime. Obezbeđivanje toplote je za mnoge ljude važnije od pitanja odakle dolazi", objašnjava šefica instituta "Galup" Andrea Fronašic rezultat istraživanja.


izvor

[Dreadnought]

Cena gasa premašila 1.900 dolara – prvi put od marta


Cena gasa u Evropi premašila je danas 1.900 dolara za 1.000 kubnih metara, prvi put od 9. marta ove godine, prema podacima sa londonske ICE berze.

Cena gasa za isporuku u avgustu (fjučers ugovori) porasla je na holandskom TTF čvorištu na 1.926 dolara za hiljadu kubika, odnosno na 182,65 evra po megavat-satu (MWh), izveštava Tas.

Od početka današnjeg trgovanja, cena gasa je skočila za skoro 7,0 odsto na dnevnom nivou.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Zapad pokušava da prebaci krivicu za aktuelnu krizu oko hrane na Rusiju


Zapad pokušava da prebaci krivicu za aktuelnu krizu oko hrane na Rusiju, ali su problemi počeli znatno ranije zbog poteza koje je vukao Zapad, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

"Na Zapadu danas govore mnogo o tome šta se dešava i prebacuju krivicu na Rusiju za aktuelnu krizu oko hrane", rekao je Putin, preneo je TAS S.

On je dodao da su eksperti "svakako svesni da je kriza počela da se manifestuje u vreme borbe protiv pandemije korone".

"Kriza je nastala kada su razvijene privrede počele da zloupotrebljavaju svoj monopolski položaj u monetarnoj sferi i kada su se upustili u štampanje novca", naveo je Putin.


izvor

[Dreadnought]

Međunarodne rezerve Rusije ostale nepromenjene


Međunarodne rezerve Rusije ostale su praktično nepromenjene tokom ove nedelje i 1. jula su iznosile 586,8 milijardi dolara, navodi se u saopštenju Banke Rusije.

One su 24. juna 2022. bile na nivou od 586,1 milijardu dolara, stoji u saopštenju, navodi TAS S.

Međunarodne rezerve Rusije su visokolikvidna strana sredstva dostupna kod Banke Rusije i ruske vlade i sastoje se od strane valute, valute Međunarodnog monetarnog fonda pod nazivom "specijalna prava vučenja" (SDR), koja se može menjati za nacionalna sredstva ili devize, ali njom mogu raspolagati samo vlade država, i monetarnog zlata.

Guverner Banke Rusije Elvira Nabiulina izjavila je ranije da zlatne i devizne rezerve Rusije vrede oko 300 milijardi dolara, prenosi ruska agencija.


izvor

[Dreadnought]

Rusiju neće pogoditi glad?


Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) veruje da Rusiji ne preti opasnost od gladi, rekao je direktor Kancelarije FAO za vezu s Rusijom Oleg Kobjakov.

"Uvereni smo da Rusija neće stradati od gladi", kazao je Kobjakov.

On je naveo da je prema podacima iz 2019. godine udeo hronično gladnog stanovništva u Rusiji bio manji od dva odsto.

"To je praktično u granicama statističke greške", kazao je Kobjakov i dodao da je do šest odsto stanovništva s vremena na vreme iskusilo nesigurnost u vezi s nedostatkom hrane.

"Ako uporedimo ove brojke sa globalnim pokazateljima, videćemo da je Rusija dobro hranjena, prosperitetna zemlja koja je istorijski prevazišla glad", izjavio je Kobjakov.

Predstavnik FAO je rekao da čak i u najbogatijim zemljama graduju i ljudi sa sela navodeći da je broj gladnih u SAD dostigao pet miliona.


izvor

[kumbor]

Највећи светски извозник житарица. Милиони људи имају баште у којима гаје све што им је потребно. Већ 20 година немају стварне потребе да увозе месо, али одређени проценат увозе због захтева тржишта за финијим и егзотичним месом. Огромне реке препуне рибе, а цена речне рибе је  и за наше услове багателна. Мора богата рибом. Сем тога, Руси су врло домишљати и по потреби веома скромни.

[Dreadnought]

Ruski brod otplovio. Ukrajina odgovorila: "Neprihvatljivo"


Teretni brod "Žibek Žoli" pod ruskom zastavom, za koji se tvrdilo da prevozi ukradeno ukrajinsko žito, napustio je severozapadnu tursku luku Karasu.

Luku je napustio u sredu uveče, pokazuju podaci o praćenju brodova kompanije Refinitiv, javlja Rojters.

Ukrajinski ambasador u Turskoj izjavio je u nedelju da su turske vlasti zadržale brod na zahtev Ukrajine. Kijev je optužio Moskvu da krade žito sa teritorija koje su zauzele ruske snage od početka napada na Ukrajinu krajem februara.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je u sredu izveštaje o zadržavanju broda kao lažne. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Aleksej Zajcev rekao je da je Žibek Žoli, nosivosti 7.146 tona, za koji su ukrajinske vlasti tvrdile da prevozi žito iz okupirane luke Berđansk, "podvrgnut standardnim procedurama".

Moskva je ranije u više navrata demantovala da je Rusija ukrala bilo kakvo ukrajinsko žito.


Ukrajina pozvala turskog ambasadora na razgovor

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je ruskom brodu, za koji se tvrdi da je prevozio ukrajinsko žito, dozvoljeno da napusti tursku luku Karasu, ocenivši to "neprihvatljivom odlukom" i pozvalo je turskog ambasadora u Kijevu na razgovor.

"Žalimo što je ruskom brodu Žibek Žoli, koji je bio pun ukradenog ukrajinskog žita, dozvoljeno da napusti luku Karasu uprkos krivičnim dokazima koji su predočeni turskim vlastima", napisao je na Tviteru portparol ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.

Naveo je da će ambasador Turske u Kijevu biti pozvan na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine da razjasni ovu, kako je rekao, neprihvatljivu situaciju.


izvor

[Dreadnought]

Šolc opet Rusiju optužio da gas upotrebljava kao oružje


Nemački kancelar Olaf Šolc je Rusiju iznova optužio da manipulisanjem isporukama, gas upotrebljava kao oružje.

Takođe je priznao da se Nemačka predugo oslanjala na Moskvu za energente.

"Danas moramo da konstatujemo, Rusija energiju koristi kao oružje. Niko ne veruje da Rusija smanjuje isporuku gasa samo zbog tehničkih problema", rekao je Šolc na jednom događaju o obnovljivoj energiji u sredu uveče.

Zato Nemačka sada što je brže moguće, bez ugrožavanja sigurnosti snabdevanja, da smanji tu zavisnost, istovremeno ulaže u gradnju terminala za prijem tečnog prirodnog gasa, puni skladišta i planira mere za najgori scenario.

Rusija je dve sedmice ranije znatno smanjila isporuku kroz gasovod Severni tok 1, pravdajući to tehničkim problemima i okrivljujući zapadne sankcije za smetnje.

Nemačka sada strahuje od redovnog godišnjeg remonta gasovoda od 11. jula. Radovi obično traju desetak dana, ali otvoreno je pitanje hoće li Rusija posle servisa uopšte ponovo opdvrnuti slavinu.

Šolc je rekao da je vlada "uključila turbo" u razvoju obnovljivih izvora energije. "Svaka vetroturbina, svaka fotovoltaična ploča, svako postrojenje za obradu biomase je po korak na putu do nezavisnog, održivog, sigurnog i pristupačnog snabdevanja energijom".

Bundestag u usaglašava obimni paket zakona za brži razvoj obnovljivih izvora energije.

Posle decenijskog oslanjanja na ruske energente, Nemačka privreda i građani za "preuzimanje nezavisnosti od Rusije sada plaćaju veoma, veoma visoku cenu".


izvor

[Dreadnought]

Rusija preuzima kontrolu i nad projektom nafte i gasa Sahalin-1


Moskva će preuzeti kontrolu i nad projektom nafte i gasa Sahalin-1, nedelju dana nakon što je saopšteno da preuzima susedni Sahalin-2.

To je izjavio šef komiteta za energetiku u donjem domu ruskog parlamenta Pavel Zavaljni, izveštava Rojters.

Pored Rosnjefta, učesnici u naftno-gasnom projektu Sahalin-1 su američki Ekson mobajl, japanski SODECO i indijska kompanija ONGC Videš.

Ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao prošle nedelje dekret kojim se preuzima puna kontrola nad gasnim i naftnim projektom Sahalin-2, što je potez koji bi mogao da izbaci iz tog projekta britanski Šel i japanske investitore.

"Bili smo prinuđeni da donesemo odluku da prebacimo Sahalin-2 iz režima podele proizvodnje (šering sporazum) u rusku jurisdikciju zbog sankcija... Očigledno, isto će se desiti i sa Sahalinom-1", rekao je Zavaljni na onlajn brifingu za medije.

On je dodao da kada se "uvode sankcije, kada kompanije praktično nisu u mogućnosti da aktivno učestvuju u nekom projektu, to nama stvara različite rizike i primorani smo da donosimo takve odluke".

S druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da o tome nije doneta bilo kakva odluka, napominje Rojters.

Prema agenciji Tas, Peskov je kazao da za sada nisu dostupni nikakvi konkretni detalji povodom pada proizvodnje i situacije s projektom Sahalin-1.

"Donose se pojedinačne odluke o svakom slučaju ponaosob. Rusija se rukovodi isključivo svojim interesima jer su se mnogi partneri u ovim projektima pretvorili u neprijateljske partnere i imaju previše negativan stav prema Rusiji", dodao je Peskov.

Ranije danas zamenik ruskog premijera Jurij Trutnjev saopštio je da je proizvodnja nafte na Sahalinu-1 pala na samo 10.000 barela dnevno sa 220.000 barela dnevno zbog "ograničenja", aludirajući na sankcije.

Ekson mobajl je odlučio da se povuče iz tog projekta u martu nakon uvođenja zapadnih sankcija Moskvi zbog napada na Ukrajinu, podseća britanska agencija.

Jedan zvaničnik u japanskom Ministarstvu industrije izjavio je da vlada prikuplja informacije kako bi proverila činjenice i namere Moskve u vezi sa projektom Sahalin-1.

Japan je u maju izvestio da će postepeno ukinuti uvoz ruske nafte nakon što se dogovorio sa drugim zemljama Grupe sedam (G7) o uvođenju sankcija.

Rusija je bila peti najveći dobavljač sirove nafte u Japanu 2021. godine. Najveća japanska rafinerija nafte Eneos holdings već je prestala da kupuje rusku naftu, a i druga po veličini, Idemicu Kosan, objavila je da ne planira kupovinu ruske sirove nafte.


izvor