Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Dolar se dalje penje, evro i jen na višedecenijskom niskom nivou


Dolar je u četvrtak nastavio svoj nemilosrdni rast, pokazujući nove 24-godišnje maksimume u odnosu na jen i približujući evro blizu paritetu, dok su se investitori kladili na to da će Federalne rezerve povećati kamatne stope u borbi protiv rastuće inflacije.

Globalna ekonomska previranja postavila su raketu ispod dolara sigurnog utočišta, gurajući indeks dolara koji prati dolar u odnosu na šest valuta na više od 13% ove godine. Poslednji put je porasla za 0,3% tog dana na 108.580.

Dolar je ojačao više od 1% u odnosu na jen, gurnuvši ga iznad 139 jena po dolaru prvi put od 1998. Poslednji put je porastao za 1,1% na 138,92 jena.

Evro se kretao malo iznad pariteta sa dolarom – dan nakon što je prvi put posle skoro dve decenije pao ispod ključnog nivoa.

Jedinstvena valuta je u četvrtak ostala pod pritiskom, ponderisana smanjenim zvaničnim ekonomskim prognozama za zonu evra i političkim sukobima u Italiji.

Evro je danas pao za čak 0,5% i poslednji put za 0,4% na 1,00215 dolara.

Još jedan vrući niz podataka o inflaciji u SAD u sredu i agresivno povećanje stope od 100 baznih poena od strane Banke Kanade istog dana podstakli su opklade na brže pooštravanje politike Fed-a, kažu valutni analitičari.

„Akcija cena odražava stvaranje straha da će Fed zadaviti život oporavku SAD tako što će agresivnije reagovati na smanjenje rizika od porasta inflacije“, navode analitičari MUFG-a u belešci.

Trgovci su povećali opklade da bi američka centralna banka mogla povećati stope za 100 baznih poena kada se sastane 26. i 27. jula. Povećanje od najmanje 75 baznih poena se smatra gotovo izvesnim.

Sterling je oslabio za 0,4% na 1,18505 dolara, pošto je dominirala zabrinutost za izglede za britansku ekonomiju uprkos podacima od srede koji pokazuju da je proizvodnja neočekivano porasla u maju.


izvor

[Dreadnought]

Rusija kaže da su neki elementi mogućeg dogovora o ukrajinskom žitu rešeni


Kontakt između Rusije, Turske, Ukrajine i Ujedinjenih nacija po pitanju izvoza ukrajinskog žita biće nastavljen nakon što su razgovori u Istanbulu u sredu doneli neke elemente mogućeg sporazuma, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Rusija, Ukrajina, Turska i Ujedinjene nacije trebalo bi da potpišu sledeće nedelje sporazum koji ima za cilj obnavljanje ukrajinskog izvoza žitarica iz Crnog mora, izjavio je u sredu turski ministar odbrane Hulusi Akar posle razgovora.

„Zaista je bilo suštinske rasprave o ovom pitanju“, rekla je novinarima u četvrtak Marija Zaharova, portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova.

„Bilo je moguće formulisati neke elemente mogućeg sporazuma o kojem Rusija, Ukrajina i Turska sada razgovaraju u svojim prestonicama preko svojih vojnih resora“, rekla je ona.

Preliminarni datum za sledeći četvorosmerni sastanak je 20. ili 21. jul, javila je u četvrtak ruska novinska agencija RIA, pozivajući se na izvor upoznat sa situacijom. Nema značajnih prepreka za potpisivanje sporazuma, dodao je njen izvor.

Prema turskom ministarstvu odbrane, datum sledećeg sastanka još uvek nije jasan.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina i Letonija: Sporazum o konfiskaciji ruske imovine


Ministar pravde Ukrajine Denis Maljuska i ministar pravde Letonije Janis Bordans započeli su zajedničku izradu sporazuma o konfiskaciji ruske državne imovine u inostranstvu.

Ministri su to saopštili na zajedničkoj konferenciji za novinare na marginama Foruma lidera pravde u Rigi, prenosi Ukrinform pozivajući se na objavu Ambasade Ukrajine u Letoniji na Fejsbuku.

Prema rečima Maljuske, u zapadnim zemljama se trenutno čuvaju državne zlatno-devizne rezerve zemlje agresora u vrednosti od više od 300 milijardi evra. Glavna prepreka konfiskaciji ovih sredstava u korist ukrajinskih privatnih i pravnih lica pogođenih ruskom agresijom je princip imuniteta državne imovine.

„Nakon temeljnog rada sa vodećim međunarodnim pravnicima, pronašli smo način da prevaziđemo ovo ograničenje tako što smo zaključili odgovarajući multilateralni sporazum, ili niz bilateralnih sporazuma. Zahvalan sam prijateljskoj Letoniji na njenoj spremnosti da postane prva zemlja sa kojom počinjemo izraditi takav sporazum“, rekao je ministar pravde Ukrajine.

On je takođe izrazio nadu da će ovaj korak pomoći da se brzo uključe i mnoge druge zemlje u kojima se nalaze ruska sredstva i koje oklevaju da donesu odluku o njihovom oduzimanju u korist žrtava ruskog rata.

Ministar pravde Ukrajine Denis Maljuska boravi u radnoj poseti Rigi od 12. do 15. jula.


izvor

[Dreadnought]

SAD imaju za cilj da ublaže zabrinutost zbog sankcija Rusiji


Sjedinjene Države su u četvrtak pokušale da olakšaju izvoz ruske hrane i đubriva uveravajući banke, brodarske i osiguravajuće kompanije da takve transakcije neće prekršiti sankcije Vašingtona Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu.

Omogućavanje tog ruskog izvoza je ključni deo pokušaja Ujedinjenih nacija i turskih zvaničnika da posreduju u paketskom sporazumu sa Moskvom koji bi takođe omogućio isporuke ukrajinskog žita iz crnomorske luke Odesa, koja je blokirana ratom.

Pismeno pojašnjenje SAD usledilo je dan nakon što su se zvaničnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN sastali u Istanbulu radi razgovora u cilju obnavljanja ukrajinskog izvoza žitarica. Turska je najavila da će se strane vratiti sledeće nedelje da potpišu sporazum.

„Sjedinjene Države snažno podržavaju napore Ujedinjenih nacija da isporuče ukrajinsko i rusko žito na svetska tržišta i da smanje uticaj ruskog ničim izazvanog rata na Ukrajinu na globalne zalihe hrane i cene“, navodi se u izveštaju Ministarstva finansija SAD.

Rat u Ukrajini doveo je do skoka cena žitarica, ulja za jelo, goriva i đubriva, što je izazvalo globalnu krizu sa hranom.

Ruska invazija i blokada ukrajinskih luka 24. februara zaustavili su izvoz, ostavljajući desetine brodova nasukanim, a oko 20 miliona tona žitarica zaglavljeno u silosima u Odesi.

Moskva je poricala odgovornost za pogoršanje prehrambene krize, okrivljujući umesto toga zastrašujući efekat zapadnih sankcija za usporavanje sopstvenog izvoza hrane i đubriva i Ukrajinu za rudarenje svojih crnomorskih luka.

Ukrajina i Rusija su glavni globalni dobavljači pšenice, a Rusija je takođe veliki izvoznik đubriva, dok je Ukrajina značajan proizvođač kukuruza i suncokretovog ulja.

Ministarstvo finansija SAD je jasno stavilo do znanja da je prodaja i transport poljoprivrednih proizvoda, kao i lekova i medicinskih uređaja dozvoljeni i da neće predstavljati kršenje niza sankcija koje je Vašington uveo Rusiji.

Vašington je takođe naglasio da ne postoje sankcije za rusku proizvodnju, proizvodnju, prodaju ili transport poljoprivrednih proizvoda, uključujući đubrivo, i da nije zabranjeno osiguranje ili reosiguranje za transport ili otpremu tih proizvoda.

Uvoz ruske ribe i morskih plodova u Sjedinjene Države zabranjen je sankcijama Vašingtona.

Dok su u maju započeli pregovori pod vodstvom UN-a o oživljavanju ukrajinskog i ruskog izvoza hrane, američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild rekla je da je Vašington spreman dati pismena uvjeravanja – poznata kao „pisma utjehe“ – transportu i osiguravajuća društva u odnosu na ruski izvoz.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina od početka rata dobila skoro 13 milijardi dolara pomoći


Od početka sveobuhvatnog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine, međunarodni partneri su Ukrajini pružili skoro 13 milijardi dolara finansijske pomoći.

„Međunarodna pomoć je intenzivirana krajem juna. Zahvaljujući tome, Ukrajina je u junu i prvim danima jula dobila oko 4,4 milijarde dolara. Ukupno, od početka rata, zemlja je dobila skoro 13 milijardi dolara pomoći. “, rekao je zamenik guvernera Narodne banke Ukrajine Sergej Nikolajčuk u intervjuu za Bi-Bi-Si.

Nikolajčuk je naglasio da je rat objektivno skupa stvar jer država troši značajna sredstva na odbranu i bezbednost: na nabavku naoružanja i opreme, na plate pripadnika, na prevoz.

„Zato međunarodna finansijska pomoć zaista mnogo pomaže Ukrajini u ovom ratu. Takođe omogućava smanjenje emisionog finansiranja budžeta“, rezimirao je predstavnik NBU.

Kako je saopšteno, od početka agresije Rusije u punom obimu, ukupan iznos deklarisane i pružene pomoći našoj zemlji od međunarodnih partnera sredinom juna iznosio je 30 milijardi dolara.


izvor

[Dreadnought]

Blumberg: Italija smanjuje zavisnost od ruskog gasa


Italija je pretekla Nemačku po smanjenju uvoza ruskog gasa, objavio je Blumberg u sredu.

Prema pisanju lista, koji citira dnevne podatke o transportu italijanske kompanije za energetsku infrastrukturu SNAM, ruski udeo u uvozu gasa Italije opao je sa 40% na 25% u poslednjih šest meseci.

Poređenja radi, Nemačka, najveća evropska ekonomija, i dalje zavisi od ruskog gasa za oko 35 odsto svog uvoza, navodi se u izveštaju.

Posle pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini još u februaru, italijanske vlasti su donele stratešku odluku da pronađu alternativne izvore goriva, rekao je italijanski premijer Mario Dragi novinarima 12. jula.

„Italija ne može biti u situaciji geopolitičke zavisnosti. Ovo je neprihvatljivo. Reagovali smo brzo“, rekao je Dragi.

U cilju diversifikacije snabdevanja, vlada i državna kompanija Eni dogovorili su se da povećaju uvoz iz afričkih zemalja. Prema SNAM-u, Italija sada uvozi duplo više gasa iz Alžira nego iz Rusije.

Takođe, SNAM je nedavno kupio dve plutajuće jedinice za regasifikaciju za dodavanje kapaciteta tečnog prirodnog gasa (LNG). U međuvremenu, skladišta gasa u Italiji su trenutno popunjena oko 60 odsto, primećuje Blumberg.

Evropa je još od prošle godine zahvaćena energetskom krizom, ali je situacija nedavno pogoršana sankcijama EU protiv Rusije. Blok je usvojio plan nazvan REPoverEU, koji ima za cilj smanjenje ukupne energetske zavisnosti Evrope od Rusije. Prema planu, Brisel ima za cilj da popuni skladišta gasa do najmanje 80% do početka novembra kako bi se pripremio za sledeću grejnu sezonu.

Takođe, evropske vlade pozivaju javnost da sada štedi struju kako bi izbegli smanjenje potrošnje tokom zime. Međutim, letnji toplotni talas otežava to jer su ljudi primorani da koriste klima-uređaje. Neke zemlje, uključujući Nemačku i Italiju, razmatraju ponovno otvaranje termoelektrana na ugalj i racionalizaciju gasa kako bi pomogle u ublažavanju krize.


izvor

[Dreadnought]

Norveški ministar: Ako Severni tok ne proradi, cene energenata će uzleteti u nebesa


Ako gasovod „Severni tok“ ne bude pušten u rad posle planske inspekcije, to će imati ozbiljne posledice na cene električne energije u Norveškoj – one bi mogle da uzlete u nebesa, izjavio je ministar nafte i energetike te zemlje Terje Osland.

„Ako gasovod kojim se energenti transportuju iz Rusije u Nemačku ne bude pušten ponovo u rad, biće još više problema. Velika je verovatnoća da će cene uzleteti u nebesa“, rekao je Osland, a prenosi izdanje „Europauer“.

U gasovodu „Severni tok“ sada je u toku plansko godišnje servisiranje, koje će trajati do 21. jula, a isporuke energenta su obustavljene. Pojedine zemlje, među kojima su i Nemačka i Austrija, strahuju da će isporuke gasa „Severnim tokom“ po završetku planskih radova biti smanjene ili obustavljene.


izvor

[Dreadnought]

Orban: EU pucala sebi u pluća


Evropska unija je „pucala sebi u pluća“ nepromišljenim ekonomskim sankcijama Rusiji zbog napada na Ukrajinu, koje, ukoliko se ne povuku, rizikuju da unište evropsku ekonomiju, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban.

„U početku sam mislio da smo samo sebi pucali u nogu, ali sada je jasno da je evropska ekonomija pucala sebi u pluća i da dahće za vazduhom", rekao je Orban, dugogodišnji kritičar sankcija, u intervjuu za mađarski državni radio, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, Ukrajini je potrebna pomoć, ali evropski lideri treba da preispitaju svoju strategiju, pošto su sankcije nanele veliku štetu evropskoj ekonomiji, a pri tome nisu oslabile Rusiju ili približile višemesečni rat bilo kakvom rešenju.


izvor

[Dreadnought]

Kanada uvela nove sankcije


Vlada Kanade uvela je nove sankcije ruskom energetskom sektoru i hemijskoj industriji, navodi se na sajtu kanadskog ministarstva spoljnih poslova, prenosi Tas.

"Kanada je 14. jula 2022. dodatno izmenila propise o specijalnim ekonomskim merama Rusiji kako bi zabranila pružanje još dve proizvodne usluge ruskoj naftnoj, gasnoj, hemijskoj i proizvodnoj industriji", navodi se u dokumentu uz napomenu da je Kanada ciljala proizvodni sektor, dodavanjem osam novih industrija na listu.

Prema dokumentu, kanadskim građanima i kompanijama zabranjeno je da ruskoj strani pružaju niz usluga, uključujući one koje se odnose na proizvodnju gotovih metalnih proizvoda; motornih vozila, prikolica i poluprikolica; računarskih, elektronskih i optičkih proizvoda; elektro opreme i drugih sektora.

Predstavnik ambasade Rusije u Kanadi Vladimir Proskurjakov izjavio je za Tas da su sankcije kontraproduktivne i da će imati negativne posledice i za Kanadu.


izvor

[Dreadnought]

Evropska komisija će predložiti da se unesu izmene u sankcije protiv Rusije u izvozu prehrambenih proizvoda


Evropska komisija će u petak predložiti da se unesu izmene u sankcije protiv Rusije, kako bi izbegla probleme u izvozu prehrambenih proizvoda, prenosi Rojters pozivajući se na neimenovane evropske činovnike.

Prema navodima izvora, u postojeće sankcije bi trebalo da budu unete izmene kako bi se uverila da ograničenja neće uticati na izvoz prehrambenih proizvoda i žita iz Rusije.

Izvori agencije su, takođe, naveli da će Evropska komisija predložiti da se antiruske sankcije dopune ograničenjima izvoza ruskog zlata, kao i proizvoda hemijske i mašinske industrije u zemlje Evropske unije.


izvor

[Dreadnought]

"Predstojeća zimska opasnost za Evropu"

Usred toplotnog talasa od 40 stepeni, The Economist zastrašuje Evropljane ledenom apokalipsom gasnih medveda.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Blumberg: EU drastično smanjuje pomoć Ukrajini zbog ekonomske krize


Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

„Velika pomoć Ukrajini, koju je Evropska unija obećala u maju, kako se čini, odlazi u drugi plan, pošto se blok suočava s ozbiljnim ekonomskim problemima“, navodi agencija.

U tekstu se podseća da je gotovo pre dva meseca predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila da se Ukrajini uputi devet milijardi evra u vidu hitnih kredita. Za sada je Evropska unija uspela da se dogovori samo o prvoj tranši, koja pokriva devetinu planirane sume.

Ekonomske posledice ukrajinske krize pogađaju zemlje Evropske unije, a njihove vlade počinju da strahuju zbog rizika od slabljenja podrške Kijevu među običnim građanima tokom narednih meseci, posebno ukoliko bude nestašice energenata i ukoliko oni poskupe, konstatuje Blumberg.

Predlog Evropske komisije da finansira veći deo plana o obnovi Ukrajine, koji Kijev procenjuje na 750 milijardi dolara ne prihvataju pojedine članice EU, navodi agencija pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.

„Predlog Evropske komisije je preplašilo neke članice EU, koje strahuju od ogromnih napora koji su potrebni za obnovu Ukrajine i potencijalnih problema s korupcijom“, navodi se u tekstu.


izvor

[Dreadnought]

Evropa neće uspeti brzo da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata


Pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan priznao je da Evropa neće uspeti brzo da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata.

"To se neće dogoditi preko noći, ali za to su potrebni zajednički napori SAD i drugih država kako bi se povećale isporuke u Evropu. Mi to radimo sa partnerima u Aziji, na Bliskom istoku", rekao je Saliven tokom audio brifinga koji organizovan u predsedničkom avionu tokom leta za Saudijsku Arabiju.

On je ponovo optužio Rusiju da koristi energente kao sredstvo pritiska, što je Moskva svaki put kategorički odbacila.


izvor

[Dreadnought]

Rusija diverzifikuje izvoz gasa ako ga Evropa ne bude htela


Rusija će diverzifikovati svoj izvoz energenata, ako u Evropi nedostaje interesovanja za kupovinu gasa, rekao je prvi zamenik stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN Dmitrij Poljanski.

On je istakao da to nije lak proces, ali da će "to biti urađeno ako Evropa ne želi saradnju sa Rusijom po energetskim pitanjima", prenosi TAS S.

"Mislim da ćemo diverzifikovati naš izvoz, a u tom slučaju Rusija neće biti strana koja će patiti, dok će se EU sećati lepih vremena jeftinog ruskog gasa i energenata", kaže Poljanski.


izvor

[Dreadnought]

EK predstavila novi paket sankcija prema Rusiji kojim se zabranjuje uvoz ruskog zlata


Evropska komisija predstavila je novi paket sankcija prema Rusiji kojim se zabranjuje uvoz ruskog zlata, ali u nacrtu teksta u koji je Politiko imao uvid, to se ne odnosi na nakit.

Komisija je spremila dokumet kojim se brani uvoz zlata iz Rusije, pošto su zemlje Grupe sedam najrazvijenijih ekonomija (G7) prošlog meseca najavile takav potez kako bi smanjile prihod Kremlja da finansira rat u Ukrajini.

Nacrt novog paketa sankcija, koji tek treba da odobre države članice Evropske unije, predviđa da će biti „zabranjena kupovina, uvoz, transfer, direktan ili indirektan, zlata koje potiče iz Rusije ili se izvozi uz Rusije u Uniju ili treće zemlje“.

U tekstu, u koji je Politiko imao uvid, nije zabranjen zlatni nakit, što ostavlja „rupu“ kojom se i dalje omogućava da novac pristiže u Moskvu.

Rusija izvozi zlato u milijardama evra svake godine, a u 2019. godini skoro 90 odsto ruskog zlata odlazilo je u Veliku Britaniju.


izvor