Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Ukrajina skladišti gas za zimu


Od sredine jula Ukrajina je akumulirala 11,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa u svojim podzemnim skladištima, rekao je premijer Denis Šmihal na sastanku vlade, javlja Interfax Ukrajina.

Šmihal je podsetio da je kompanija Naftogas Ukrajina dobila zadatak da do početka grejne sezone 2022/2023 akumulira 19 milijardi kubnih metara. Prema njegovim rečima, rezerve uglja u skladištima ukrajinskih termoelektrana polovinom jula dostigle su 1,5 miliona tona.

„Nastavljamo da povećavamo sopstvenu proizvodnju. Sa partnerskim zemljama sklapamo dogovore da naše rezerve budu veće od dva miliona tona do početka grejne sezone“, rekao je Šmihal.

Ukrajinski premijer je podsetio da je izdvojeno 300 miliona grivni, oko 10,5 miliona evra, za popravke termoelektrana koje su oštećene tokm ruske invazije Černjigovu, Kremenčuku i Oktirki, a nastavljaju se popravke kotlarnica i dalekovoda, navodi Interfax.


izvor

[Dreadnought]

Letonski parlament zabranio uvoz ruskog gasa


Letonski parlament usvojio je amandmane na Zakon o energetici, kojima se od 1. januara 2023. godine zabranjuje uvoz ruskog prirodnog gasa u tu zemlju.

Poslanici su takođe odobrili popis koji će regulisati sporazume sa drugim zemljama Evropske unije o načinu na koji će se zabrana sprovoditi, prenosi Raša tudej (RT)pozivajući se na informatini portal Delfi.

Baltičke članice EU - Letonija, Estonija i Litvanija - prestale su da uvoze ruski gas u sklopu napora da smanje energetsku zavisnost od Moskve usled sankcija Zapada. One su takođe odbile zahtev Rusije za plaćanje prirodnog gasa u rubljama.

Letonski premijer Arturs Krišjanis Karinš izjavio je prošlog meseca u intervjuu za španski list El Pais da njegova zemlja neće nastaviti uvoz ruskog gasa uprkos svim teškoćama. On je precizirao da je 90 odsto letonskog uvoza gasa dolazilo iz Rusije.

U međuvremenu, cene gasa u Letoniji rastu. U zavisnosti od potrošnje, računi domacjinstava za gas su od početka jula skočili između 65,6 i 89,9 posto, navodi RT.


izvor

[Dreadnought]

G20 dogovorile da inteziviraju rad na prehrambenoj bezbednosti


Ministarka finansija SAD Dženet Jelen izjavila je da su se zemlje „Velike dvadesetorice“ dogovorile da inteziviraju rad na pitanjima prehrambene bezbednosti i da izbegavaju izvozna ograničenja, prenosi Rojters.

„Jelen je izjavila da joj je drago što su se zemlje G20 dogovorile da inteziviraju rad na prehrambenoj bezbednosti, da doprinose otvorenoj trgovini poljoprivrednih proizvoda i da izbegavaju izvozna ograničenja“, navodi agencija.

Ministarka finansija SAD je, takođe, rekla da postoji konsenzus unutar G20, bez obzira na to što su nesuglasice u vezi s ruskom specijalnom operacijom u Ukrajini onemogućile izradu završnog saopštenja nakon sastanka ministara finansija.


izvor

[Dreadnought]

"EU na taj način može izbeći redukcije tokom zime"


Slovenački premijer Robert Golob izjavio je da su energetska solidarnost i traženje sinergija jedini način kako Evropska unija može ove zime izbeći redukcije.

Takođe je dodao da je izostanak ruskog gasa moguće nadoknaditi ako se smanji njegovo korišćenje u proizvodnji električne energije.

Golob je za POP-TV rekao da petina celokupne potrošnje gasa u EU ide na proizvodnju električne energije, a da toliko gasa u ovom trenutku isporučuje Rusija, prenosi Hina.

Ako bi ostale članice osigurale struju iz drugih izvora Nemačkoj, Italiji i Holandiji, koje za proizvodnju struje troše "velike količine" gasa, a za šta postoje realne mogućnosti, i uz druge sinergijske efekte i sveevropsku solidarnost, izostanak ruskog gasa mogao bi proći bez energetskih redukcija, smatra Golob.

Slovenačka vlada juče je usvojila uredbu kojom se za domaćinstva i male poslovne potrošace reguliše cena električne energije od 1. septembra, pa će oni idućih godinu dana plaćati niže cene, zahvaljujući tome što je vlada smanjila neke takse i PDV na isporuku struje sa 22 na 9,9 odsto.

Golob je najavio da će iduće sedmice njegova vlada doneti sličnu odluku o regulisanju cena gasa.

Golob je takođe pozvao na štednju i racionalno korišćenje energije, kao i stvaranje zaliha goriva kod proizvođača energije.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka ministarstva štednjom daju primer


Energenti nezaustavljivo poskupljuju i političari učestalo pričaju o štednji energije.

Kako, međutim, štednji doprinose sama ministarstva u Nemačkoj?

Neka su već u akciji, smanjujući hlađenje po vrućini i najavljujući hladnije kancelarije na zimu i nastojeći da vode primerom, navodi u petak agencija dpa.

Pojedina ministarstva tek sondiraju mogućnosti, a neka već planiraju duboke promene, piše dpa pozivajući se na sopstvenu anketu u vladi.

Ministarstvo privrede i klime od jeseni namerava da uštedi oko 15 odsto energije na slabijem grejanju, a pre toga čak 40 odsto na rashlađivanju, ograničivši ga na 26 stepeni. Izuzetak su samo prostorije sa kompjuterskom tehnikom koja mora da se hladi.

Ministarstva zdravstva i odbrane su, pak, rashlađivanje limitirale na svežijih 22 stepena.

U ministarstvu spoljnih poslova su rekli da već štede gašenjem rashladnih uređaja u nekim prostorijama i montiranim solarnim planelima na krovu. One kancelarije koje se nadalje klimatizuju hlade se na šest stepeni ispod spoljašnje temperature.

"Moramo sada nešto da uradimo, ne samo da apelujemo na druge, nego da počinemo sa onim što sami već sada možemo," rekao je, Andreas Jung, stručnjak za energetiku opozicionih demohrišćana. Vlast treba da signalizira koliko je situacija ozbiljna, dodao je Jung.

Ministarstvo za porodicu u zgradi nema centralno podesivo hlađenje i grejanje, pa je na zaposlene apelovale da budu savesni, da temperaturu podešavaju na umerenu i da gase hlađenje i grejanje kada izađu, rekao je jedan portparol.

Ministarstvo za porodicu nije jedino u saveznoj vladi sa zgradom bez centralne kontrole klimatizacije - isto je u poljoprivredi, delimično zdravstvu, odbrani i međunarodnoj ekonomskoj saradnji i razvoju.

U ministarstvu unutrašnjih poslova počeće da radi energetski efikasan geotermalni uređaj, koji koristi podzemnu toplotu. Tek ako to ne bude dovoljno, temperaturu će podići centralno grejanje, rekao je jedan portparol.

Uz to, ministarstvo je nedavno na krov postavilo solarne panele, a u hadnoj sezoni kancelarije će bit hladnije nego inače.

Sedam od 15 ministarstava je uvelo ili planira sistem ekološkog menadžmenta prema preporukama Evropske unije. Koncept identifikuje i uklanja ekološki i ekonomski slabe tačke u zgradama administracije i doprinosi štednji energije i obaranju troškova.

Jedna predstavnica ministarstva za obrazovanje i nauku je navela da sistem do 2025. treba da bude postavljen u svim zgradama najviših saveznih ustanova. Ministarstva finansija, obrazovanja i ekologije štede i na grejanju vode, koja nije vruća, nego je mlaka ili potpuno hladna.

Većina ministarstava će da gasi svetla koja nisu bitna za bezbednost, a u ministarstvu spoljnih poslova u toku je zamena neefikasnih starih sijalica LED osvetljenjem.

Prošle sedmice Bundestag je odlučio da kancelarije poslanika, njihovih saradnika i parlamentarne administracije na zimu zagreva na 20, umesto dosadašnjih 22 stepena. Rashlađivanje je, zavisno od spoljašnje temperature, sada umesto na 24-26 limitirano na 24-238 stepeni.


izvor

[Dreadnought]

Iskoristili popuste: Udvostručili uvoz iz Rusije


Saudijska Arabija udvodstručila je uvoz tog energenta iz Rusije zato što Moskva svoju naftu trenutno prodaje uz značajne popuste.

Prema podacima kompanije za prikupljanje i distribuciju finansijskih informacija, Refinitiv, na koju se poziva agencija Rojters, u Saudijsku Arabiju je u drugom kvartalu 2022. godine stiglo 647.000 tona nafte preko ruskih i estonskih luka. To odgovara količini nešto većoj od 7.000 tona ili 48.000 barela nafte dnevno.

U istom periodu prošle godine, ukupna količina uvezene nafte iz Rusije je bila 320.000 tona, prenosi Dojče vele (DW).

Saudijska Arabija koristi rusku naftu za proizvodnju električne energije, a zatim može da proizvodi i izvozi sopstvenu naftu.

Zbog sankcija, pre svega Evropske unije, Rusija prodaje svoju naftu na svetskom tržištu uz značajne popuste. S obzirom na rat Rusije protiv Ukrajine, neke države odbijaju da kupuju rusku naftu. S druge strane, velike ekonomije poput Kine i Indije, kao i brojne zemlje Afrike i Bliskog istoka, povećale su uvoz tog energenta iz Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Zaporoška oblast izvozi veliku pošiljku žita morskim putem


Zaporoška oblast izvozi veliku pošiljku žita morskim putem, rekao je šef administracije te oblasti Jevgen Balicki.

„Oko 100.000 tona žitarica izvoziće komercijalna morska luka Berdjansk. Četiri velika broda su na putu, spremna za utovar“, napisao je Balički na svom Telegram kanalu.

Prema njegovim rečima, žito se izvozi i železničkim transportom.

„Već je poslato više od 100 vagona, potpisan je i ugovor za 150.000 tona žitnog tovara“, naglasio je Balicki.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina preti zapadnim bankama pravnim postupkom


Glavne globalne banke, uključujući JPMorgan Chase, HSBC, Citigroup i Credit Agricole, „čini ratne zločine“ finansirajući kompanije koje isporučuju rusku naftu, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik.

U intervjuu za Fajnenšel tajms, čiji su delovi objavljeni kasno u petak, Oleg Ustenko, ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, tvrdi da su finansijske institucije krive što su „pomagale Putinovom režimu na ovaj specifičan način“, misleći na trgovinu. u ruskim ugljovodonicima. Prihodi se, pak, navodno koriste za finansiranje ofanzive Moskve protiv njenog suseda, tvrdi Kijev.

Zvaničnik je takođe rekao novinarima da će ukrajinsko ministarstvo pravde tužiti banke Međunarodnom krivičnom sudu kada se sukob završi. Ustenko je istakao da bezbednosne službe Kijeva prate te zajmodavce, koji podržavaju rusku trgovinu fosilnim gorivima.

Kako prenosi FT, ranije ove nedelje predsednički savetnik je poslao pisma izvršnim direktorima JPMorgan Chase, HSBC, Citigroup i Credit Agricole, u kojima je Ustenko pozvao finansijske institucije da prestanu da daju kredite kompanijama koje trguju ruskom naftom i prodaju udele u državnim kompanijama. podržavao naftne i gasne grupe Gasprom i Rosnjeft.

Ukrajinski zvaničnik je navodno optužio banke da „odužavaju“ sukob i upozorio da im neće biti dozvoljeno da učestvuju u posleratnoj obnovi Ukrajine.

U pismima je, između ostalog, istaknuto da ogranci za upravljanje imovinom HSBC-a i Credit Agricolea i dalje drže akcije u Gazpromu i Rosnjeftu, ruskim državnim kompanijama za naftu i gas. Citigroup navodno daje kreditne olakšice drugom ruskom naftnom i gasnom gigantu, Lukoilu, kao i Vitolu, holandskoj energetskoj kompaniji koja trguje ruskom naftom, prema pismima u koje je FT ušao.

JPMorgan Chase je još jedna globalna banka koja daje kreditne linije holandskom trgovcu, tvrdi Ustenko. Povrh toga, Kijev veruje da zajmodavac i dalje ima udeo u najvećoj ruskoj banci u većinskom državnom vlasništvu, Sberbanci, kao i u Gaspromu i Rosnjeftu, koji su u pismu opisani kao neka od najcenjenijih ekonomskih sredstava Kremlja.

Početkom jula, JPMorgan Chase je upozorio da bi pokušaji da se nametnu ograničenje cene ruske nafte mogli dovesti do porasta globalnih cena na „stratosferskih 380 dolara po barelu“. ”

U svom pismu generalnom direktoru banke, Džejmiju Dajmonu, Ustenko je insistirao na tome da je procena JPMorgan Chase-a bila ništa drugo do „zastrašivanje, zasnovano na analizi lošeg kvaliteta“, preneo je FT. Ukrajinski zvaničnik je takođe navodno zamerio Dimonu što je situaciju u Ukrajini nazvao samo „krizom“. ”

U narednom saopštenju, JPMorgan Chase je tvrdio da je „marljivo“ i aktivno sprovodio sve zapadne sankcije protiv Rusije.

Citigroup i Credit Agricole, iako nisu direktno odgovorili na pisma ukrajinskog zvaničnika, ponovili su ranije date izjave o obustavljanju i smanjenju aktivnosti u Rusiji. HSBC je odbio da komentariše.

Privatno, bankari su otkrili novinarima, međutim, da se pokazalo nemogućim odustati od nekih od njihovih ruskih akcija zbog sankcija i drugih ograničenja koja su već na snazi.

Vitol, holandski trgovac energentima čije se ime više puta pojavljivalo u Ustenkovim pismima, istakao je da je smanjio svoje poslovanje sa ruskom naftom za 80 odsto od kraja februara, a da je preostali obim u potpunosti u skladu sa zapadnim sankcijama.


izvor

[Рашо]

Ukrajina preti zapadnim bankama pravnim postupkom




izvor

Мислим да Украијина себи даје превише слободе и значаја. Због тренутних околности јој доста тога и пролази, али због оваквих испада би могла да добије и по ушима од спонзора.

[Dreadnought]

Erdogan očekuje da će brzo rešiti problem izvoza ukrajinskog žita


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom izrazio nadu u brzu implementaciju plana za izvoz ukrajinskog žita, koji će pomoći u rešavanju problema globalne prehrambene bezbednosti, objavila je agencija „Anadolu“.

„Lider Turske je primetio da je doneta odluka da se upravlja procesom izvoza ukrajinskog žita iz koordinacionog centra koji će biti uspostavljen u Istanbulu i koji će se sastojati od predstavnika Turske, Rusije, Ukrajine i Ujedinjenih nacija (UN) .“

Prema Erdoganu, brza implementacija ovog plana dovešće do uspeha u rešavanju problema globalne bezbednosti hrane.

Ministar odbrane Turske Hulusi Akar je 13. jula rekao da su se učesnici kvadrilateralnih pregovora u Istanbulu u sredu dogovorili o stvaranju koordinacionog centra za izvoz ukrajinskog žita morem.


izvor

[Dreadnought]

Kanadski ministar u senci poziva na povećanje podrške Ukrajini


Kanadski konzervativci su duboko zabrinuti zbog „slabljenja“ podrške vlade Džastina Trudoa Ukrajini.

To je rekao Džejms Bezan, član kanadskog parlamenta, ministar odbrane u senci, koji je razgovarao sa Gildholom, prenosi Ukrinform.

Povratak turbinskih motora u Rusiju preko Nemačke, suprotno sankcijama Rusiji koje je podržao kanadski parlament, šamar je našim ukrajinskim saveznicima“, rekao je političar.

„Kanada i međunarodna zajednica treba da ojačaju svoju odlučnost da se suprotstave ilegalnoj invaziji na Ukrajinu, a ta podrška mora uključivati dodatnu finansijsku pomoć, smrtonosnu vojnu pomoć i energetska rešenja za Evropu koja ne zavise od ruske nafte i gasa“, rekao je on.

Bežan je dodao da će konzervativci „nastaviti da pozivaju na dodatne mere koje će pomoći Ukrajini da pobedi u ovom ratu protiv Putinovog brutalnog režima“.

Kako je ranije preneo Ukrinform, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba rekao je da je odluka Kanade da Nemačkoj vrati gasnu turbinu za rusku gasnu cev Severni tok 1 greška jer režim sankcija ne bi trebalo da bude prilagođen hirovima Ruske Federacije.


izvor

[Dreadnought]

Više od dva miliona ljudi u Nemačkoj prima pomoć u hrani


Broj ljudi koji primaju pomoći u hrani u Nemačkoj premašio je dva miliona, što je povećanje od 50 posto od početka godine, prenosi Agencija Anadolija (AA).

U saopštenju Udruženja narodnih kuhinja Tafel, koje pruža dobrovoljnu pomoć u hrani u Nemačkoj, navodi se da je od početka godine broj korisnika pomoći u hrani povećan za 50 posto prvenstveno zbog pandemije kovida 19, inflacije i rata Rusije protiv Ukrajine.

Većinu građana koji primaju pomoć u hrani čine nezaposleni, penzioneri s niskim primanjima i izbeglice iz Ukrajine.

Johen Brul, predsednik Tafela, koja ima 962 podružnice u Nemačkoj, rekao je da je povećan broj ljudi koji se hrane u njihovim narodnim kuhinjama.

"Povećanje broja od 50 posto je dokaz da je siromaštvo u porastu. To znači da je za više od dva miliona ljudi potrebna pomoć u hrani", rekao je Brul.

Pozvao je da vlasti pomognu narodnim kuhinjama kako bi mogle da zadovolje potrebe stanovnika.

Prema Izveštaju o siromaštvu, stopa siromaštva u Nemačkoj je prošle godine iznosila 16,6 posto.


izvor

[Dreadnought]

"Nemačka će morati da proguta gorku pilulu"


Nemački kancelar Olaf Šolc predočio je u svom današnjem video obraćanju koji su pripamrni ciljevi nemačke vlade.

On je rekao da su ciljevi zaštite klime prioritetni uprkos rastućoj zabrinutosti u vezi sa otežanim snabdevanjem energentima zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Šolc je rekao da je njegov cilj da Nemačka bude jedna od prvih zemalja koja će imati nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), a da istovremeno nastavi da bude globalno konkurentna i uspešna kao ekonomska sila i industrijska zemlja, prenosi londonski dnevnik Gardijan.

"Sada ćemo se postarati da razvoj obnovljivih izvora energije konačno napreduje - energija vetra na moru, na kopnu solarna energija, biomasa...Sve to nam je potrebno za proizvodnju struje i vodonika kako bismo imali industrijsku budućnost bez emisije CO2. Želimo da to postignemo do 2045. godine", poručio je Šolc.

On je priznao da je Nemačka primorana da ''proguta gorku pilulu'' jer je prinuđena da privremeno koristi elektrane na fosilno gorivo koje su prethodno zatvorene.

"Ali to je samo na kratko jer smo sada zaista počeli da želimo da učinimo sve što možemo u borbi protiv klimatske krize", rekao je Šolc i potvrdio da su doneti novi, neophodni zakoni.


izvor

[Dreadnought]

U Nemačkoj kažu da još nema dovoljno gasa za zimu, ali se njegova cena stabilizovala


Šef Federalne mrežne agencije Nemačke Klaus Miler smatra da su se cene gasa u zemlji stabilizovale i da više neće rasti, ali sadašnje rezerve plavog goriva neće biti dovoljne za zimsku sezonu, prenosi „Evropska istina“, Miler je ovo rekao u intervjuu za Bild am Sonntag.

„Skladišta gasa su popunjena skoro 65 odsto. Ovo je bolje nego prethodnih nedelja, ali još uvek nije dovoljno da preživimo zimu bez ruskog gasa. Remontni radovi na Severnom toku 1 treba da budu završeni u četvrtak. Sada mnogo zavisi od toga da li će gas pa kroz cevovod i koliko će biti“, rekao je on.

Istovremeno, šef Federalne agencije za mreže je dodao da uprkos zatvaranju Severnog toka-1 nije došlo do značajnijeg skoka cene gasa u Nemačkoj, što može da znači da su tržišta već procenila gubitak ruskog gasa. snabdevanja i da je zemlja dostigla „plato cena gasa“.

Miler je priznao da će zimi zbog nedostatka gasa biti ušteđeno, ali je naglasio da će domaćinstva biti obezbeđena.

„Osim toga, nema tog scenarija kada ćemo biti potpuno bez gasa. Čak i ako Rusija prestane da isporučuje gas, mi ćemo ga i dalje dobijati iz Norveške, Holandije i Belgije, ili u budućnosti sa nemačkih terminala za tečni gas“, uveravao je on. .

Zvaničnik je priznao da će Nemačka morati da živi sa pretnjom da će ostati bez gasa još najmanje dve godine.

„Za leto 2024. savezni ministar privrede očekuje da ćemo tada biti nezavisni od ruskog gasa. Ali je takođe tačno da cene verovatno neće biti tako niske kao ranije“, zaključio je on.

Podsetimo, Nemačka je od 11. jula prestala da dobija ruski gas preko Severnog toka-1 – gasovod je blokiran navodno zbog planiranih radova, koji bi trebalo da traju 10 dana. Istovremeno, vlada strahuje da bi politička odluka Kremlja mogla da odloži ove radove na neodređeno vreme.

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok napomenula je da se nemačka vlada priprema „za sve scenarije“ sa isporukom ruskog gasa.


izvor

[Dreadnought]

Abramovič tuži EU - traži više od milion dolara odštete


Ruski biznismen Roman Abramovič na sudu traži više od milion dolara od vlasti EU, piše The Vall Street Journal, pozivajući se na izvore. Roman Abramovič osporava uvođenje sankcija protiv njega. Traži da evropski savet prebaci uplatu dobrotvornoj fondaciji stvorenoj nakon prodaje fudbalskog kluba Čelsi.

Abramovič je 10. marta uvršten na listu sankcija Velike Britanije. Evropska unija je 15. marta uvela ograničenja protiv njega.

Među njima je bio i bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, kome je Evropska unija svojevremeno zamrzla novac na računima u zapadnim bankama.

Ovo nije prvi put da ruski biznismeni tuže Evropsku uniju zbog sankcija koje su im uvođene, a mnogi su u prošlosti dobijali pravne bitke.


izvor