Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Turbina za "Severni tok 1" otpremljena iz Kanade za Nemačku


Kanada je poslala turbinu za gasovod "Severni tok 1" u Nemačku 17. jula avionom nakon što su radovi na popravci završeni, objavio je u list Komersant, pozivajući se na ljude upućene u situaciju.

Biće potrebno još pet do sedam dana da turbina stigne do Rusije ako ne bude problema sa logistikom i carinom, navodi list.

Prvobitno je bilo planirano da remontovana turbina bude isporučena brodom, ali je plan u međuvremenu promenjem i poslata je avionom, a nakon dospeća u Nemačku biće otpremljena trajektom do Finske i isporučena Rusiji kopnenim putem, navodi list, a prenosi Tas.

Nakon brojnih zahteva Nemačke, Kanada je 9. jula odlučila da vrati popravljenu Siemensovu turbinu, koju je zadržala pozivajući se na sankcije uvedene Moskvi.

Evropska komisija je utvrdila da time neće biti prekršene sankcije EU, jer one ne obuhvataju opremu za transport gasa.


izvor

[Dreadnought]

"Neprihvatljivo"


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je kanadskom premijeru Džastinu Trudou da je za njegovu zemlju neprihvatljiva odluka Otave da vrati gasnu turbinu namenjenu gasovodu "Severni tok 1", jer smatra bi to moglo da podstakne još kršenja sankcija Rusiji.

Reč je o prvom telefonskom razgovoru dvojice lidera nakon kanadske odluke da dopusti povratak u Evropu turbine za ruski gasovod "Severni tok 1", koju je ukrajinski predsednik oštro kritikovao.

"Naglasio sam da Ukrajinci nikada neće prihvatiti odluku Kanade u vezi sa turbinom 'Severnog toka'", naglasio je ukrajinski predsednik.

Trudo je saopštio da je doneta "veoma teška odluka" da se odobri izuzeće od sankcija uvedenih Rusiji, u vezi vraćanja iz Kanade popravljene turbine potrebne za gasovod Severni tok 1.


izvor

[Dreadnought]

Kanadski parlamentarci traže od vlade da objasni prenos turbine Severnog toka


Komitet za spoljne poslove Donjeg doma kanadskog parlamenta odlučio je da zatraži objašnjenje od dvojice ministara u vezi sa odlukom vlade da Nemačkoj prebaci turbinu za ruski gasovod Severni tok 1, uprkos sankcijama, piše „Evropska istina“, ovo prenosi Politiko.

Komitet je odlučio da zatraži objašnjenja od ministra spoljnih poslova Melani Džoli i ministra prirodnih resursa Džonatana Vilkinsona. Od njih će biti zatraženo da takav sastanak održe do 22. jula, u zavisnosti od rasporeda rada.

Pored toga, na sastanak su pozvani ukrajinski ambasador Julija Kovaliv, nemački ambasador Sabin Sparvaser, ambasadorka EU Melita Gabrih i predstavnici Kongresa Ukrajinaca Kanade.

U svojim argumentima parlamentarci napominju da su zabrinuti zbog presedana povlačenja od sankcija u uslovima kada Rusija koristi gas kao oružje i to nazivaju „šamarom Ukrajincima“ u vreme teških iskušenja.

„Važno je da budemo odlučni u našim reakcijama. Ako se to ne dogodi, Rusija će jednostavno nastaviti da pojačava pritisak“, prokomentarisao je konzervativac Garnet Genius.

Konzervativci i Nova demokratska stranka dali su slične predloge za razmatranje odluke o turbini na sastanku odbora. Predstavnici Liberalne partije, koju predstavlja aktuelni premijer Džastin Trudo, podržali su inicijativu da se saslušaju ministri, ali su pokušali da ograniče trajanje takvog sastanka i broj zvaničnika pozvanih da govore.

Među konzervativcima je predloženo da saslušaju potpredsednicu vlade Hristiju Friland, Ukrajinku poreklom, sugerišući da se ona možda nije složila sa ovom odlukom.

Podsetimo, kanadska vlada je prošle nedelje pristala da napravi izuzetak od sankcija Rusiji i pošalje turbinu za Severni tok, koja je bila na tehničkom održavanju u Kanadi, u Nemačku.

Ukrajina je pozvala Kanadu da ne popusti ucenama Kremlja i posle odluke pozvala šefa kanadske ambasade.

Svetski kongres Ukrajinaca, organizacija ukrajinske dijaspore, podneo je tužbu u Kanadi u vezi sa tim.


izvor

[Dreadnought]

Miler: Nemačka bi zbog nedostatka gasa mogla da ima problema tokom naredne dve zime


Nemačka bi zbog nedostatka gasa mogla da ima problema tokom naredne dve zime, izjavio je predsednik saveznog energetskog regulatora Klaus Miler.

Verovatno ćemo ove i naredne zime morati da živimo uz pretnju da će nam nedostajati gasa, rekao je Miler za Bild am Zontag, prenosi Politiko.

On je, međutim, istakao da bi, čak i u slučaju da Rusija potpuno obustavi isporuku gasa, Norveška, Holandija i Belgija mogle da pomognu kako bi se nadoknadio manjak.

Uz poziv stanovništvu da ne stvara paniku, Miler je rekao da Nemačka bez isporuka ruskog gasa neće imati dovoljno tog energenta ove zime i naveo da će sve zavisiti od toga da li će biti nastavljene isporuke Severnim tokom 1, kada krajem sedmice bude završen redovan remont tog gasovoda.

Gasprom je u četvrtak saopštio da u ovom trenutku ne može da garantuje da će turbina koja je remontovana u Kanadi biti dovoljna da se obnove isporuke Severnim tokom 1.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka fondacija se povlači iz projekta Severni tok 2


Nemačka javna fondacija osnovana da pomogne ruskom Gaspromu da završi gasovod Severni tok 2 nastoji da se povuče iz projekta, navodi Rojters, prenosi Ukrinform.

Fondacija „želi da plati 12 miliona evra da izmiri svoje obaveze prema podružnici kompanije Nord Stream 2 AG“, navodi se u izveštaju.

Fondacija još nije razjasnila da li će joj zakoni o sankcijama biti sprečeni u transferu novca. Osnovana 2021. godine sa donacijom od 20 miliona evra Severnog toka 2 AG i 200.000 evra državne vlade Meklenburg-Zapadne Pomeranije, fondacija je imala komercijalni ogranak za kupovinu i posedovanje imovine koja je potrebna za završetak projekta.

Ervin Selering, šef fondacije, rekao je da njegova institucija želi da prekine sve priključke na Severni tok 2 nakon što je platila 12 miliona evra obaveza prema švajcarskoj kompaniji Nord Stream 2 AG koja je prošle godine završila gasovod ispod Baltičkog mora.

Oko 10 miliona evra od ukupnog iznosa pripisuje se prihodima od prodaje mašina, uređaja i materijala i kupovinama koje je svojevremeno finansirao Severni tok 2.

Pored toga, fondacija će vratiti 2 miliona evra kompaniji koju je prihvatila avansno.

U martu 2022, Severni tok 2 AG postao je nesolventan.


izvor

[Dreadnought]

Zamenica premijera Kanade komentarisala odluku o turbini


Zamenica kanadskog premijera Kristija Frilend rekla je da odluku Kanade da vrati turbinu za ruski gasovod Severni tok 1 uprkos sankcijama smatra teškom, ali ispravnom, preneo je Ukrinform, citirajući njenu izjavu posle sastanka ministara finansija G20.

„Ova odluka je bila veoma teška za Kanadu i razumem zabrinutost Ukrajine zbog toga, ali to je trebalo tako da se uradi“, rekla je Kristija Frilend.

Prema njenim rečima, povratak turbine je bio kritičan za Nemačku. „Kanada je jasno čula od naših nemačkih saveznika da bi sposobnost Nemačke da nastavi da podržava Ukrajinu mogla biti ugrožena“, objasnio je Friland.

Ona je skrenula pažnju i na to da su SAD javno podržale ovu odluku, napominjući da je to važan signal.

„Kanada je odlučna da podrži ukrajinski narod. Već smo izdvojili 3,4 milijarde dolara finansijske i vojne pomoći. Ponosna sam što je Kanada bila lider u mnogim aspektima podrške Ukrajini i suprotstavljanja Putinu“, dodala je ona.

Kristija Frilend je takođe kritikovala prisustvo ruskih predstavnika na sastanku ministara finansija G20, uporedivši to sa prisustvom palija na sastanku vatrogasaca.

Premijer Džastin Trudo nazvao je odluku „veoma teškom“ i uverio da će Kanada nastaviti da podržava Ukrajinu.


izvor

[Dreadnought]

Članice EU zamrzle 13,9 milijardi


Članice Evropske unije zamrzle su 13,9 milijardi evra koje pripadaju Rusiji, izjavio je američkoj agenciji Blumberg evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders.

On je naveo da je najviše novca, 12,7 milijardi, zamrznuto u Nemačkoj, Francuskoj, Irskoj, Austriji, Belgiji i Luksemburgu, dok su ostale članice zamrzle mnogo manje iznose, prenosi Tas.

Rejnders je rekao da će tražiti usvajanje novih zakona, kojima će biti olakšano ne samo zamrzavanje, nego i konfiskovanje tih sredstava.

„Tražio sam da u Evropskoj uniji razmotrimo poboljšanje sadašnjih propisa, kako bi se kršenje sankcija tretiralo kao krivično delo“, kazao je Rejnder i dodao da se nada da bi novi pravni akti mogli da se pripreme do oktobra.


izvor

[kumbor]

То се зове друмско разбојништво!

[Dreadnought]

Putinov pomoćnik: Ruska ekonomija će napredovati


Očekuje se da će ruska ekonomija pokazati pozitivna kretanja do kraja godine, rekao je Maksim Oreškin, ekonomski savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, tokom govora na omladinskom forumu u subotu.

„Točkovi naše ekonomije rastu korak po korak, obim kredita se povećava, a kamatne stope padaju. Vidimo da kreditni portfoliji banaka već rastu, dok su u najtežim periodima u aprilu-maju bili u padu. Sve ovo ukazuje da su točkovi privrede proradili. I do kraja godine trebalo bi da vidimo pozitivne pomake“, rekao je Oreškin.

Predsednički pomoćnik je napomenuo da se situacija popravlja u maloprodaji, koja beleži rast u odnosu na prošlu godinu, povećavajući poslovne prihode.

Oreškin je takođe rekao da je ključni zadatak Rusije da izgradi „suverenu ekonomiju“ koja bi bila „sigurna u svoje sposobnosti, sarađivala sa bilo kojim partnerima, ali u isto vreme ne zavisi od njih i neranjiva. ” Njegove primedbe odražavaju stav ruskog ministra industrije i trgovine Denisa Manturova, koji je ranije ove nedelje rekao da Rusija treba da teži ka dostizanju „tehnološkog suvereniteta” i fokusira ekonomiju na davanje prioriteta domaćim potrebama, istovremeno nastavljajući da povećava izvozni potencijal.

Početkom juna, predsednik Vladimir Putin rekao je da Rusija neće zatvoriti svoju ekonomiju, uprkos zapadnim sankcijama u vezi sa Ukrajinom. Govoreći na forumu SPIEF-a, predsednik je nazvao otvorenost jednim od ključnih principa nove ekonomske politike Rusije i rekao da zemlja ne želi da se povlači iza gvozdene zavese koja se može porediti sa sovjetskom erom.

Ruska ekonomija je stavljena pod snažan pritisak zapadnim sankcijama, uvedenim kao odgovor na rusku vojnu operaciju u Ukrajini. Moskva je bila sprečena da obavlja mnoge međunarodne transakcije, sa preduzećima i pojedincima pod sankcijama, dok je polovina ruskih deviznih rezervi zamrznuta u inostranstvu, a mnoge međunarodne kompanije su napustile rusko tržište. Ipak, Moskva kaže da zapadna politika nije uspela da destabilizuje ekonomiju zemlje.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajinska centralna banka prodala deo zlatnih rezervi tokom rata


Ukrajinska centralna banka prodala je 12,4 milijarde dolara zlatnih rezervi od početka ruske invazije 24. februara, izjavio je u nedelju zamenik direktora te banke.

„Mi prodajemo (ovo zlato) da bi naši uvoznici mogli da kupe neophodnu robu za zemlju“, rekla je zamenica guvernera Katerina Rožkova za nacionalnu televiziju.

Ona je rekla da se zlato ne prodaje da bi se ojačala ukrajinska grivna.


izvor

[Dreadnought]

H&M Grupa je obustavila svu prodaju u Rusiji


Jedan od najvećih svetskih trgovinskih mreža H&M objavio je da će napustiti rusko tržište.

„H&M Grupa je obustavila svu prodaju u Rusiji. S obzirom na trenutne operativne probleme i nepredvidivu budućnost, kompanija danas objavljuje da je odlučila da započne proces gašenja poslovanja u zemlji“, navodi se u saopštenju švedske kompanije.

Prema rečima generalnog direktora grupe Helene Helmerson, kompanija smatra da je nemoguće da nastavi svoje aktivnosti u Rusiji u sadašnjim uslovima.


izvor

[Dreadnought]

Direktorka MMF-a pozvala članice G20 da zaustave inflaciju


Direktorka MMF-a Kristaina Georgieva zatražila je juče od zvaničnika Grupe 20 najrazvijenijih ekonomija da preduzmu hitne mere u borbi protiv inflacije.

Ona je upozorila da bi globalna neizvesnost mogla da se pogorša, ako cene nastave da rastu.

Georgieva je, govoreći na sastanku G20 u Indoneziji, istakla da su „zbog toga što Rusija pojačava rat u Ukrajini“ povišene cene roba i energenata, a globalni finansijski uslovi se komplikuju više nego što se očekivalo, navodi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Anketa: Nemce pitali da li sankcije više štete Nemačkoj nego Rusiji


Gotovo polovina Nemaca koji su učestvovali u istraživanju javnog mnjenja smatra da antiruske sankcije više štete Nemačkoj nego Rusiji.

Anketa koju je na 1.003 ispitanika sprovela agencija INSA za list Bild am Zontag pokazuje da 47 odsto anketiranih smatra da su sankcije nanele više štete Nemačkoj nego Rusiji, svega 12 odsto ima suprotno mišljenje, dok 36 odsto veruje da su sankcije bolne su za obe države, prenosi agencija Tas.

Rezultati ankete pokazali su da 74 odsto ispitanika očekuje da će Nemačku uskoro pogoditi ekonomska kriza i porast nezaposlenosti, 83 odsto anketiranih očekuje porast cena, a 63 odsto strahuje od akutne nestašice gasa.

Bivši poslanik u nemačkom Bundestagu i u Evropskom parlamentu Fabio de Masi takođe smatra da sankcije čine više štete zemljama koje su ih uvele nego Rusiji.

U intervjuu za Berliner Cajtung on je rekao da se "Nemačka trese" i da će se možda uskoro smrznuti.

"Nije jasno koliko dugo će Rusija nastaviti sa isporukama gasa i da li će skladišta gasa imati dovoljne količine da domaćinstva i privreda prežive zimsku sezonu", rekao je de Masi.

On je upozorio da se posledice nestašice energenata već osećaju u Nemačkoj jer su cene goriva porasle "do neba".


izvor

[Dreadnought]

Kriza vreba, ali ipak manje od polovine Nemaca štedi


Manje od polovine građana Nemačke štedi nakon što je vlada upozorila da bi mogla biti prinuđena da racionalizuje potrošnju zbog smanjenih isporuka ruskog gasa.

Ukupno 39 odsto učesnika ankete smanjilo je svoju potrošnju, utvrdio je YouGov u istraživanju koje je naručila novinska agencija dpa, prenosi Indeks.

U štedljivoj grupi, 11 odsto je reklo da je počelo da štedi energiju odmah nakon početka ruskog sukoba sa Ukrajinom, a 28 odsto je priznalo da je smanjilo potrošnju tek u protekle četiri nedelje. Njih 27 odsto odlučilo je da preduzme mere za smanjenje potrošnje još pre rata.

Popularna mera je kraće i hladnije tuširanje koju je odabralo 49 odsto štediša energije. Nešto više od polovine (53 odsto) smanjilo je broj električnih uređaja u stanju mirovanja, a 35 odsto planira da proveri štedljivost grejača ili je to već uradilo.

Svaki deseti ispitanik manje gleda filmove i TV serije, a 18 odsto njih manje kuva. U grupi onih koji još nisu smanjili potrošnju energije, svega devet odsto njih ne planira to u budućnosti, uglavnom zato što ne vide potencijal za uštedu.

Petnaest odsto ispitanika namerava da smanji potrošnju energije.


izvor

[Dreadnought]

Sastanak Ukrajine i Rusije


Novi sastanak Ukrajine i Rusije o izvozu žitarica zakazan je za ovu nedelju. Pored njih, trebalo bi da budu i predstavnici Turske i UN. Sastanak je najavio turski ministar odbrane Hulusi Akar.

Prošle nedelje je objavljeno da je postignut napredak i da bi konačni dogovor mogao biti postignut ove nedelje.


izvor