Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Kuleba o deblokadi morskih luka: Nećemo pristati ni na jedno rešenje koje bi Rusiji ostavilo šansu za napad


Ukrajina neće pristati ni na kakvu odluku u vezi sa deblokadom ukrajinskih morskih luka, što bi ostavilo rupu za Rusiju da krene u frontalni napad.
To je izjavio ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba, koji je razgovarao za Forbs, prenosi Ukrinform.

„Nećemo pristati ni na kakvu odluku koja bi ostavila bilo kakvu rupu za mogućnost frontalnog napada Ruske Federacije na ukrajinske luke sa mora“, rekao je ministar.

Kuleba je rekao da su na sastanku u Istanbulu sele delegacije na ekspertskom nivou i razgovarale o nizu bezbednosnih pitanja koja su u nadležnosti vojske i logističara, a da sada tek treba da se reše pitanja vezana za logistiku i bezbednost.

„Juče su delegacije i pregovarački timovi u velikoj meri rešili ova pitanja. Sada sve ovo mora da se stavi na papir“, rekao je on.

Prema rečima šefa Ministarstva spoljnih poslova, postoji jedan argument zašto ruski predsednik Vladimir Putin treba da pristane na deblokadu morskih puteva: želja da se pokaže državama koje se drže neutralnosti ili su sklonije ruskom stavu o ratu (nacije u Africi i Aziji) da ih je spasao od gladi, od poskupljenja hrane.

„Što se tiče svega ostalog, ne razumem zašto bi mu ovo moglo biti potrebno. Pristankom na deblokiranje ukrajinskih luka on podriva sopstvene napore da uguši ukrajinsku ekonomiju. Mislim da je sada na jednoj strani ruske skale. reputacija pred zemljama Azije i Afrike, dok je s druge strane nevoljnost da se dozvoli da Ukrajina zaradi peni“, objasnio je Kuleba.

Kako je saopšteno, kao rezultat ničim izazvane ruske agresije u Ukrajini, više od 20 miliona tona žitarica namenjenih izvozu, posebno u okviru Svetskog programa UN za hranu, zaglavljeno je u ukrajinskim skladištima. Ovo je najugroženije nacije sveta, posebno u Africi, dovelo u opasnost od gladi.

EU je uspostavila „koridor solidarnosti“ na granicama sa Ukrajinom za transport žitarica kopnenim putem, korišćenjem drumskog i železničkog transporta, kao i unutrašnjim plovnim putevima, ali tim naporima se ovo pitanje rešava samo delimično. U Turskoj se vode pregovori sa učešćem UN kako bi se pronašli načini za rešavanje zastoja.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina se povlači iz carinskog sporazuma zemalja ZND


Vrhovna rada usvojila je zakon o povlačenju Ukrajine iz sporazuma o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, koji je potpisan u Moskvi 15. aprila 1994. godine, a ratifikovala ga je Vrhovna Rada 1999. godine.

Kako prenosi Ukrinform, za odgovarajući nacrt zakona, broj 0105, glasalo je 327 poslanika.

U obrazloženju predloga zakona se navodi da je relevantnost sporazuma za Ukrajinu u trenutku njegovog zaključenja određena potrebom da se stvori ugovorno-pravni okvir za saradnju sa državama članicama Zajednice nezavisnih država u carinskoj sferi. Posebno se radilo o pružanju uzajamne administrativne pomoći od strane carinskih organa odgovarajućih država i sprovođenju dogovorenih mera za otkrivanje i zaustavljanje nezakonitih radnji.

Trenutno je sporazum izgubio praktični značaj za Ukrajinu i ne primenjuje se.


izvor

[Dreadnought]

Kuleba: Beloruska ruta za tranzit žita u baltičke zemlje isključivo "put poslednje nade"


Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u intervjuu za Forbs napomenuo je da Kijev smatra belorusku rutu za tranzit žita u baltičke zemlje isključivo kao put poslednje nade, ako nijedan drugi način ne funkcioniše.

„Niko nije hteo da ima posla sa Minskom, koji je saučesnik u agresiji, po bilo kakvim trgovinskim pitanjima. Ali logističari i privatni investitori (u stvari, trgovci) su veoma dobro radili na proširenju mogućnosti kopnenih puteva kroz zemlje EU. Napredak je napravljen u pregovori u vezi sa pomorskim putem, tako da opcija hitne beloruske rute više nije na dnevnom redu“, rekao je ministar.

Zbog ničim izazvane agresije Rusije u Ukrajini, pokazalo se da je više od 20 miliona tona žitarica namenjenih izvozu, posebno u okviru Svetskog programa za hranu, zaglavljeno. Ovo je najugroženije zemlje sveta, posebno one u Africi, stavilo u opasnost od gladi.

EU je organizovala „trake solidarnosti“ na granici sa Ukrajinom za izvoz žitarica kopnenim, drumskim i železničkim transportom, kao i unutrašnjim plovnim putevima.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka ponovo odbila objašnjenje Rusije o smanjenju snabdevanja gasom


Vlada Nemačke odbacila je objašnjenje Rusije o smanjenju dotoka prirodnog gasa iz te zemlje, navodeći da je turbina za upumpavanje koja je na popravci u Kanadi trebalo da bude instalirana tek u septembru.

Ruska državna kompanija Gasprom smanjila je prošlog meseca isporuku preko gasovoda Severni tok 1 ka Nemačkoj za 60 odsto. Kao razlog, kompanija je navela tehničke probleme zbog turbine, ranije poslate ogranku nemačke kompanije Simens u Kanadi, koja zbog sankcija ne može da bude vraćena u zemlju.

„Mi ne vidimo tehničke probleme. Informacije koje imamo pokazuju da je to zamenska turbina koja treba da počne sa radom u septembru, preduzimamo sve da odgovorimo na moguće izgovore ruske strane“, saopštila je portparolka ministarstva ekonomije Beate Baron.

On zbog bezbednosnih razloga nije rekla gde se turbina trenutno nalazi. Dodala je da transport turbine ne potpada pod sankcije EU i da nije potrebna nikakva posebna dozvola.

Kanadska vlada saopštila je pre više od nedelju dana da će dozvoliti slanje turbine u Nemačku, jer bi ekonomija te zemlje bez dovoljne količine gasa suočila sa „veoma velikim poteškoćama“.

Nemački političari prošlog meseca odbacili su objašnjenje Rusije, tvrdeći da je odluka o smanjenju gasa pokušaj Kremlja da izazove neizvesnost i podstakne rast cena energenata.

Severni tok 1 stao je sa radom 11. jula radi godišnjeg održavanja. Nemački zvaničnici smatraju da bi Rusija mogla da uopšte ne nastavi sa isporukama gasa nakon predviđenog završetka radova u četvrtak ove nedelje, i da bi mogla da navede drugi tehnički problem kao razlog.

Gasprom je proteklih dana dva puta pokrenuo pitanje turbine. Prošle subote, kompanija je saopštila da se „formalno obratila“ nemačkom ogranku Simensa radi dokumentacije potrebne za povratak turbine u Rusiju.


izvor

[Dreadnought]

Spas od gladi: UN pozivaju da se ruska hrana vrati na tržište


Glad u mnogim delovima sveta može se izbeći ove godine tako što će se hrana iz Rusije i Ukrajine, kao i đubrivo iz Rusije, odmah vratiti na svetska tržišta, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, govoreći na događaju posvećenom prehrambenoj bezbednosti.

„Rizikujemo da se ove godine suočimo sa gladi u mnogim regionima. Sledeće godine bi situacija mogla da bude još gora. Ali možemo da izbegnemo ovu katastrofu ako reagujemo sada i zajedno donesemo hrabre i koordinisane političke mere“, rekao je Gutereš.

„To znači hitan povratak ukrajinskih proizvoda, kao i ruske hrane i đubriva na svetska tržišta i očuvanje otvorene međunarodne trgovine“, dodao je on.

Kako je prošle nedelje javio Rojters, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, Evropska komisija namerava da izvrše korekcije sankcija protiv Rusije kako bi se isključila mogućnost stvaranja smetnji u izvozu hrane.


izvor

[Dreadnought]

EU potvrđuje nameru da Ukrajini dodeli 9 milijardi evra makrofinansijske pomoći


Evropski savet je odlučio da dodeli milijardu evra Ukrajini i nastaviće da radi na pronalaženju načina da se Ukrajini obezbedi još osam milijardi evra iz ukupnog paketa od 9 milijardi evra makrofinansijske pomoći koji je već politički dogovoren na sastanku. Na nivou EU, iako je još rano govoriti o konkretnim uslovima pružanja takve pomoći.

Visoki predstavnik EU Žozep Borel saopštio je to u ponedeljak na konferenciji za novinare u Briselu nakon sastanka Saveta EU za spoljne poslove, javlja dopisnik Ukrinforma.

„Komisija je za makroekonomsku pomoć objavila 9 milijardi evra. Sada je Savet odlučio da isplati milijardu evra, a mi nastavljamo da radimo na isplati još osam milijardi evra. Nemam datum da vam sada dam, ali on ostaje na našem dnevnom redu i naći ćemo način da to uradimo jer u potpunosti razumemo makroekonomske poteškoće sa kojima se Ukrajina suočava, koje su sasvim normalne – to je rat“, rekao je Borel konferencija za novinare, odgovarajući na novinarsko pitanje o napretku u pružanju makroekonomske pomoći Ukrajini.

Govoreći o izazovima Ukrajine, Borel je primetio da su „prihodi nacije pali, imali su budžetskih poteškoća u vreme mira – zamislite situaciju u vreme rata“.

Visoki predstavnik je rekao da će EU pružiti makroekonomsku pomoć za „stabilizaciju“ Ukrajine, jer je „ona jednako važna kao i vojna pomoć“.


izvor

[Dreadnought]

Italija dogovorila nove isporuke gasa iz Alžira


Italijaje dogovorila nove isporuke gasa iz Alžira kako bi svoje potrebe za energentima namirila od raznih dobavljača i da ne zavisi od ruskog gasa.

Rusija je pre rata u Ukrajini isporučivala Italiji 29 milijardi kubičnih metara gasa godišnje.

„Poslednjih  meseci Alžir je postao glavni dobavljač za našu zemlju“, rekao je premijer Mario Dragi u Alžiru nakon sastanka ministara dveju vlada.


izvor

[Dreadnought]

Pronašli alternativu? EU naručuje dvostruko više gasa od svog "pouzdanog partnera"


Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je danas tokom posete Azerbejdžanu da EU namerava da udvostruči porudžbine gasa za par godina.

"EU se okreće pouzdanijim snabdevačima energijom. Azerbejdžan je jedan od njih. Danas sam u Azerbejdžanu kako bih potpisala novi sporazum. Naš cilj: udvostručiti isporuke gasa iz Azerbejdžana u EU u roku od nekoliko godina", napisala je Ursula fon der Lajen na Tviteru danas.

Evropska komisija potpisala je danas sa Azerbejdžanom memorandum o razumevanju za udvostručenje uvoza azerbejdžanskog prirodnog gasa na najmanje 20 milijardi kubnih metara godišnje do 2027. godine.

"Ovim novim Memorandumom o razumevanju, otvaramo danas novo poglavlje u našoj energetskoj saradnji s Azerbejdžanom, ključnim partnerom u našim naporima da se udaljimo od ruskih fosilnih goriva“, rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, prenosi Rojters.

Azerbejdžan već povećava isporuke prirodnog gasa za EU sa 8,1 milijardi kubnih metara u 2021. godinu na očekivanih 12 milijardi kubnih metara ove godine, saopštila je Evropska komisija.

Predsednica EK je takođe napisala na Tviteru da Azerbejdžan ima ogroman potencijal kada je obnovljiva energija u pitanju.

"Danas pravimo osnovu za novo partnerstvo u ovoj oblasti", navela je.


izvor

[Dreadnought]

"Bolje nego što je očekivao Zapad"


Neprijateljske akcije Zapada komplikuju trenutnu ekonomsku situaciju u Rusiji, ali ona je bolja nego što su očekivali naši neprijatelji.

To je izjavio predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov.

"Naravno da neprijateljske sankcije Zapada komplikuju trenutnu ekonomsku situaciju u Rusiji, ali stanje je znatno bolje nego što su očekivali kada su pokušali da blokiraju rusku ekonomiju uvođenjem sankcija", poručio je Peskov, prenosi TAS S.


izvor

[Dreadnought]

Strahovi Nemaca? Inflacija, pa rat - pandemije kao da nema


Naizgled nezaustavljiv galop cena Nemce danas daleko više zabrinjava od ukrajinskog rata.

Sudeći prema rezultatima redovnog istraživanja konsultanske agencije Mekinzi (McKinsey) od ponedeljka, stanovništvo pandemiju prihvata kao deo života. Skoro svaki drugi među više od 1.000 ispitanika u anketi sredinom juna je inflaciju naveo kao brigu broj jedan. Dva meseca ranije, tako se izjasnilo 40 odsto.

"Zabrinutost potrošača zbog poskupljenja se učvrstila", rekao je Markus Jakob iz Mekinzija, prenosi dpa.

Istovremeno, rat u Ukrajini je Nemcima sada manje faktor straha nego par meseci ranije - sada je sukob kao primarnu brigu navelo 24 odsto ispitanika, 10 odsto manje nego u prethodnom istraživanju.

Za razliku od prethodne dve godine, leto nije potislo pandemiju i broj zaraženih ponovo raste, ali to sada kao najveću opasnost vidi samo jedan od 25 Nemaca.

Inflacija je već uticala na svakodnevni život u Nemačkoj.

"Velika većina, njih 73 odsto, već je izmenilo potrošačke navike i štedi", kaže Jakob.

Umesto skupih brendiranih proizvoda u brendiranim radnjama, ljudi korpu učestalo pune jeftinijom, generičkom robom u trgovinskim centrima, a hranu umesto u bakalnicama i supermarketima uzimaju u diskontima. Pritom, "taj trend ubrzava" rekao je Jakob.

Benzin, namirnice i računi danas otkidaju znatno veći deo budžeta potrošača, pa ljudi štede na odeći, obući, nameštaju i elektronici. Tri petine Nemaca, navodi Mekinzi, namerava znatnije da štedi na energiji u domaćinstvu. Uprkos svemu tome, na kraju meseca sve manje uspevaju nešto novca da stave na stranu.


izvor

[Dreadnought]

EU je navodno spremna da odmrzne neke fondove ruske banke?


Evropska unija je spremna da odmrzne neka sredstva u vlasništvu ruskih banaka pod sankcijama kako bi omogućila transakcije za trgovinu hranom i đubrivom.

Preneo je Rojters, pozivajući se na nacrt dokumenta, piše Sputnjik.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je prošlog meseca da je blok spreman da radi na sprečavanju bilo kakvog "neželjenog" uticaja svojih sankcija protiv Rusije, kao što su prekinuti lanci snabdevanja hranom.

Evropska unija je spremna da odmrzne neka sredstva u vlasništvu ruskih banaka pod sankcijama kako bi omogućila transakcije za trgovinu hranom i đubrivom. Štaviše, Brisel navodno namerava da olakša izvoz hrane iz ruskih luka, kojima je usluga obustavljena u svetlu zapadnih sankcija.

Rusija očekuje da će ove godine izvesti 37 miliona tona žitarica.

"Očekujemo da će izvoz žitarica iz Rusije u tekućoj poljoprivrednoj godini dostići 37 miliona tona, a sledeće do 50 miliona tona. Povrh toga, desetine miliona tona đubriva..." rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin rekao je u ponedeljak, na događaju Ujedinjenih nacija posvećenom bezbednosti hrane.

Ruski diplomata je objasnio da visoke i nerazumne tarife osiguranja ometaju izvoz ruskog žita i đubriva.

"Ako postoji zabrana transakcija, finansijskih usluga, logistike, zabrana ulaska brodova u naše luke i zabrana ulaska naših brodova u inostrane luke, posebno u Evropsku uniju, onda je to stvarna opstrukcija izvoza", rekao je.

Zbog toga je izvoz ruskog žita i đubriva trenutno neizvodljiv, između ostalog i zbog "povećanih, potpuno nerazumnih tarifa osiguranja", istakao je Veršinjin i dodao da je to pitanje pokrenuto pred zvaničnicima Ujedinjenih nacija.

Šef UN-a Antonio Gutereš pozvao je članove međunarodne organizacije da odmah reintegrišu rusko i ukrajinsko žito i đubriva na globalno tržište kako bi smanjili rizik od gladi.

"Suočavamo se sa realnim rizikom od višestruke gladi ove godine... Ali možemo izbeći ovu katastrofu ako reagujemo sada", rekao je generalni sekretar UN tokom svog govora u ponedeljak u Generalnoj skupštini UN putem unapred snimljene poruke.

Prošle nedelje, Sjedinjene Države su se povukle na ograničenja vezana za Rusiju, odobravajući transakcije sa Moskvom u vezi sa đubrivima, semenima i prehrambenim usevama. Relaksacija je usledila pošto je pomoćnik američkog ministra finansija za poslovna pitanja Ramin Tolui priznao da su američki zvaničnici zabrinuti zbog "prekomernog poštovanja" njegovih sankcija i naglasio da Vašington ne želi da njegove mere stvaraju prepreke zemljama koje kupuju rusku hranu i đubriva.

Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, Rusija i Ukrajina su 2021. godine bile među vodećim svetskim izvoznicima različitih vrsta osnovnih namirnica, uključujući pšenicu i kukuruz, dok je Rusija takođe bila vodeći izvoznik đubriva.

"Želeo bih da istaknem da nemamo ograničenja za izvoz đubriva  .......  obim proizvodnje đubriva u Rusiji je trenutno takav da nemamo ograničenja za isporuku ovih proizvoda na međunarodno tržište. Isto se odnosi i na hranu", rekao je Putin, piše Sputnjik.


izvor

[Dreadnought]

Peskov: Ubrzo nastavak pregovora o izvozu žita


Moskva očekuje da će se pregovori s Ukrajinom, Turskom i Ujedinjenim nacijama o izvozu žita uz ukrajinskih luka biti nastavljeni uskoro i spremna je da doprinese rešavanju problema prehrambene krize u svetu, čiji uzrok nije situacija u Ukrajini, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Već smo rekli da tamo učestvuje naša vojna delegacija. Rusija je spremna da doprinese rešavanju problema prehrambene krize koja ne da zri, nego je odavno sazrela u celom svetu. I još jednom kategorički ponavljamo da situacija u Ukrajini i ukrajinsko žito nisu uzrok te krize. To je samo njen mali deo“, rekao je Peskov za ruski „Prvi kanal“.

On je dodao da je Rusija spremna da uloži maksimalne napore kako bi ukrajinsko žito izašlo na svetsko tržište.


izvor

[Dreadnought]

Evropska unija se priprema za zimu polazeći od „najgoreg“ scenarija


Evropska unija se priprema za zimu polazeći od „najgoreg“ scenarija koji podrazumeva da Gasprom više neće isporučivati gas u Evropu, izjavio je portparol Evropske komisije Erik Mamer.

„Radimo na najgorem mogućem scenariju koji podrazumeva da Gasprom više neće isporučivati gas u Evropu... Spremamo se za zimski period polazeći od tog scenarija“, rekao je Mamer novinarima, komentarišući raniju izjavu evropskog komesara Johanesa Hana da Evropska komisija ne očekuje obnavljanje isporuka ruskog gasa „Severnimtokom 1“.


izvor

[Dreadnought]

Žestok udarac dolaru: Rusija traži plaćanje nafte u novoj valuti


Rusija traži nekim indijskim kupcima da joj plate naftu u dirhamima, valuti Ujedinjenih Arapskih Emirata, rekla su tri izvora za Rojters i pokazala dokument.

Moskva se udaljava od američkog dolara kako bi se izolovala od učinaka zapadnih sankcija, prenosi portal bizinfo.ba. Faktura u koju je Rojters imao uvid pokazuje da je račun za isporuku nafte jednoj rafineriji obračunat u dolarima, dok se plaćanje traži u dirhamima.

Ruska naftna kompanija Rosnjeft gura sirovu naftu preko trgovačkih firmi, uključujući Everest Enerdži i Koral Enerdži, u Indiju, sada drugog najvećeg kupca ruske nafte nakon Kine.


Ruska nafta po niskim cenama

Zapadne sankcije podstakle su mnoge uvoznike nafte da izbegavaju Moskvu, gurajući cene ruske sirove nafte na rekordne popuste u odnosu na druge vrste.

To je indijskim rafinerijama, koje su retko kupovale rusku naftu zbog visokih troškova prevoza, pružilo priliku da ugrabe izvoz uz velike popuste.

Moskva je drugi mesec za redom u junu zamenila Saudijsku Arabiju kao drugi najveći dobavljač nafte Indiji nakon Iraka. Najmanje dve indijske rafinerije već su podmirile neka plaćanja u dirhamima, rekli su izvori, dodajući da će sve više tako izvršavati plaćanja u narednim danima.

Faktura je pokazala da plaćanja mora izvršiti Gazprombank preko Mashreq Banke, njene korespondentne banke u Dubaiju.

Ujedinjeni Arapski Emirati, nastojeći da zadrže neutralnu poziciju, nisu uveli sankcije Moskvi, a isplate bi mogle da dodatno isfrustriraju neke na Zapadu, koji kažu da je pozicija UAE neodrživa.

Trgovačke firme koje koristi Rosnjeft od ovog meseca su počele da traže plaćanje u dolarskoj protuvrednosti u dirhamima, rekli su izvori.

Rosnjeft, Koral Enerdži i Everest Enerdži nisu odgovorili na Rojtersove e-mailove tražeći komentar.


Moskva pronašla saveznike

Rusija želi da poveća korišćenje nezapadnih valuta za trgovinu sa zemljama poput Indije, rekao je u aprilu njen ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Ministar finansija zemlje prošlog meseca je takođe rekao da bi Moskva mogla da počne da kupuje valute "prijateljskih" zemalja, koristeći takva sredstva da utiču na kurs dolara i evra kao sredstvo suprotstavljanja oštrom rastu rublje.

Moskovska menjačnica priprema se za pokretanje trgovanja uzbekistanskim sumama i dirhamima.

Dubai, finansijsko i poslovno središte Zaliva, pojavio se kao utočište ruskog bogatstva.

Indija, takođe zadržavajući neutralnu poziciju, priznaje osiguranje ruskih kompanija i ponudila je klasifikaciju brodovima kojima upravlja podružnica najveće moskovske brodarske grupe sa sedištem u Dubaiju kako bi se omogućila trgovina.

Indijska centralna banka prošle nedelje je uvela novi mehanizam za međunarodne trgovinske obračune u rupijama, što mnogi stručnjaci vide kao način promicanja trgovine sa zemljama koje su pod zapadnim sankcijama, poput Rusije i Irana.


izvor

[Dreadnought]

Gasprom proglasio "višu silu" za isporuke gasa u Evropu


Kompanija Gasprom je proglasila "višu silu" (vis major) za isporuke gasa u Evropu.

Viša sila ili na latinskom vis major je pravni pojam koji se odnosi na neki spoljašnji događaj koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti.

To će pogoditi najmanje jednog velikog kupca, javlja Rojters pozivajući se na pismo ruskog gasnog holdinga u koje je danas imao uvid.

U pismu, datiranom 14. jula, navodi se da Gasprom ne može da ispuni obaveze vezane za isporuke zbog "vanrednih" okolnosti koje su van njegove kontrole. Dodaje se da je mera više sile, što je klauzula u sporazumima na koju se preduzeća pozivaju kada su pogođena nečim što je izvan njihove kontrole, na snazi od 14. juna, dodaje britanska agencija.

Jedan trgovački izvor je rekao da se pismo odnosi na isporuke preko gasovoda Severni tok 1, koji predstavlja glavnu rutu za snabdevanje Nemačke i šire Evrope.

Iz Gasproma nisu imali nikakav komentar ovim povodom.

Ova mera će, po oceni britanske agencije, verovatno dodatno uticati na eskalaciju tenzija između Rusije i Zapada.

Evropska unija, koja je uvela sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini, namerava da prestane da koristi ruska fosilna goriva do 2027. godine, ali želi za sada da se isporuke nastave dok postepeno ne ukine uvoz ruskih energenata.


izvor