Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

„Gasprom“ nije dobio od „Simensa“ dokumenta za turbinu - ugrožen bezbedan rad „Severnog toka“


„Gasprom“ za sada nije dobio od nemačke kompanije „Simens“ zvanična dokumenta koja omogućavaju vraćanje turbine za kompresorsku stanicu „Portova“ nakon remonta u Kanadi, što direktno utiče na rad gasovoda „Severni tok“. Ruska kompanija je saopštila da je ponovo uputila zahtev „Simensu“ da joj pošalje tražene dokumente.

„U ovim okolnostima, ‘Gasprom’ je ponovo zatražio od kompanije ‘Simens’ da dostavi ova dokumenta. Još jednom smo skrenuli pažnju da garantovani povraćaj motora koji je ranije poslat na remont u uslovima sankcionih ograničenja i naknadni kapitalni remont drugih motora za kompresorsku stanicu ‘Portova’ direktno utiču na bezbednu eksploataciju gasovoda ‘Severni tok’“, navodi se u saopštenju ruske kompanije.



Evropska komisija: Turbina na putu ka Evropi


Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, međutim, izjavila da je turbina za gasovod "Severni tok" na putu ka Evropi i da će se vratiti iz Kanade na vreme.
"U vezi s turbinom koja je bila u Kanadi: ona je već na putu, zbog toga nema razloga da se ne isporučuje gas... Ona je na putu i stići će na vreme", rekla je Ursula fon der Lajen na konferenciji za novinare.

Ranije je saopšteno da se 15. jula kompanija „Gasprom“ obratila „Simensu“ sa molbom da dostavi dokumenta koja će omogućiti da se izveze motor za kompresorsku stanicu „Portova“ i da kompanija računa na ispunjavanje obaveza u održavanju turbinskih motora.

Prethodno je zamenica nemačke vlade Kristijana Hofman izjavila da nemačka vlada računa na pun obim isporuka gasa preko „Severnog toka 1“, nakon završetka remontnih radova i da očekuje da će Rusija ispunjavati svoje obaveze.

Kompanija „Gasprom“ je glavni snabdevač gasa u Evropi. Od 16. juna je smanjio isporuke preko „Severnog toka“ do 40 odsto kapaciteta, pripisujući to problemima sa održavanjem gasnih turbina na kompresorskoj stanici „Portova“. Tada je kompanija saopštila da „Simens“ zbog kanadskih sankcija ne može da vrati sa popravke gasne turbine.
 
Međutim, Kanada je odlučila da oslobodi opremu „Gasproma“ od sankcija do kraja 2024. godine, što je potvrdio i premijer zemlje Džastin Trudo.

Ruska kompanija je saopštila da nema ni jedan dokument koji će omogućiti „Simensu“ da izveze iz Kanade motor za kompresorsku stanicu „Portova“ i ne može da zaključi kako kako će se situacija dalje razvijati kako bi se obezbedio siguran rad stanice.


izvor

[Dreadnought]

„Stručnjaci za netradicionalne odnose" - Putin objasnio zašto na Zapadu poskupljuju nafta i gas


Cene energenata odletele su u nebo zbog politike Zapada, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na konferenciji za novinare nakon posete Teheranu. On je još dodao da Zapad optužuje „Gasprom“ i Rusiju, iako je sam uveo brojna ograničenja. Kako je ocenio, zbog sankcija Moskvi, samo je Evropa na gubitku.

„Investicije u osnovni kapital u tradicionalnoj energetici opale su zbog ranijih političkih odluka Zapada. Banke ne finansiraju, osiguravajuće kompanije ne osiguravaju, lokalne vlasti ne dodeljuju zemljište za nove projekte, ne razvija se cevovod i ostali transport. To je rezultat politike prethodne decenije“, objasnio je on odgovarajući na pitanje da li je pravedno što Rusiju krive za energetsku krizu, povezanu sa skokom cena energenata.

Putin je podsetio da je Evropa zanemarila tradicionalne izvore energije i počela da se oslanja na alternativne.

„Oni su veliki stručnjaci za netradicionalne odnose. Evo, i u oblasti energetike odlučili su se za netradicionalne vrste energije: sunce, vetar. Ispostavilo se da je zima duga. Vetra nije bilo. I, to je sve“, istakao je ruski lider.


Samo je Evropa na gubitku

On je dodao da Zapad optužuje „Gasprom“ za energetsku krizu, iako je sam zatvorio energetske maršrute i uveo sankcije. „Gasprom“ je, sa druge strane, naveo je Putin, spreman da isporučuje onoliko koliko je potrebno.

Pored toga, Putin je naglasio da je Evropa na gubitku zbog sankcija Poljske koje podrazumevaju zabranu korišćenja poljske deonice gasovoda „Jamal-Evropa“.

„Obim gasa na tržištu se smanjio, a cena na tržištu porasla. Ko je pobedio? Samo su Evropljani na gubitku“, objasnio je on.

Istovremeno, on je konstatovao da se gas iz Nemačke koji Rusija isporučuje Berlinu po dugoročnom ugovoru za Poljsku pokazao kao jeftiniji, nego kad bi ga kupovala direktno i zato je Poljska iskoristila revers na gasovod „Jamal-Evropa“.

Putin je takođe naglasio da „Gasprom“ ispunjava i da će nastaviti da ispunjava svoje obaveze koje se tiču isporuke energenata, a da to što Zapad prebacuje svoje greške s energentima u Evropi na „Gasprom“ i Rusiju uopšte nije osnovano.


Za „Gaspromovu“ turbinu potrebna i dokumentacija

Ruski lider prokomentarisao je i situaciju oko vraćanja iz Kanade turbine za gasovod „Severni tok“. On je istakao da „Gasprom“ mora da dobije ne samo turbinu, već i pravnu i tehničku dokumentaciju za nju.

On je takođe podsetio na gasovod „Severni tok 2“ i i naglasio da njegovo puštanje u rad trenutno nije moguće, čak i ako bi to Zapad hteo.

„Ovde postoje problemi. To su problemi o kojima sam pre mesec i po ili dva razgovarao s nemačkim kancelarom. Rekao sam mu da je 'Gasprom' rezervisao kapacitete, stvorio ih i da treba nešto uraditi sa njima. Odgovor je, međutim, bio da sada postoje druga važnija pitanja, da je trenutno teško baviti se time i da nije trenutak. Morao sam da upozorim da ćemo u tom slučaju polovinu obima namenjenog za 'Severni tok', preuzeti za unutrašnje potrebe i preradu“, objasnio je Putin.

Komentarišući predloge da se ograniči kupovina nafte iz Rusije, Putin je rekao da veruje da će to dovesti do slične situacije kao sa gasom.

Prema njegovim rečima, to će prouzrokovati skok cena crnog zlata.

Putin je juče boravio u radnoj poseti Iranu, gde je razgovarao sa predsednikom Ebrahimom Raisijem i ajatolahom Hamneijem, a potom je imao i trilateralni susret s iranskim predsednikom i turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan: Turska nastavlja saradnju s Rusijom kada je reč o gasu


Turska namerava da nastavi saradnju s Rusijom kada je reč o gasu i nuklearnoj elektrani „Akuju“, izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

„U ovom trenutku odnos gospodina Putina prema našim naporima (u vezi s Ukrajinom) je pozitivan. Za to nam je čak i zahvalan. Nadam se da ćemo nastaviti našu solidarnost u vezi s pitanjem prirodnog gasa, pitanjem nuklearne elektrane 'Akuju' i drugim pitanjima“, rekao je Erdogan novinarima po povratku iz Teherana, gde se sastao s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i iranskim rukovodstvom.

Predsednik Turske je istakao da su razgovori s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom bli „sadržajni i produktivni“.

„Imao sam sadržajan i produktivan bilateralni sastanak s predsednikom Ruske Federacije, gospodinom Putinom“, rekao je Erdogan novinarima u avionu po povratku iz Irana.


Memorandum o izvozu žita ove sedmice

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan očekuje da će memorandum o izvozu žita biti potpisan ove sedmice na sastanku delegacija Turske, Rusije, Ukrajine i Ujedinjenih nacija.

„Mi posredujemo kao zemlja-domaćin. Odavno radimo na izvozu ukrajinskog žita preko Crnog mora. Nekoliko puta sam o tom pitanju razgovarao sa gospodinom Putinom i gospodinom Zelenskim. Naša ministarstva inostranih poslova i nacionalne odbrane su, takođe, održale sastanke sa svojim sagovornicima. Na kraju tehničkog sastanka koji je održan prošle sedmice u Istanbulu postignut je dogovor o osnovnim pravcima procesa u okviru plana Ujedinjenih nacija. Ove sedmice želimo da sastavimo taj memorandum kao pisani tekst“, rekao je Erdogan.

On je dodao da se Turska nada da će plan Ujedinjenih nacija o rešavanju problema izvoza žita biti realizovan u narednih nekoliko dana.

„Proces će se pratiti iz koordinacionog centra, koji će biti formiran u Istanbulu. Pored naše zemlje, ovde će biti prisutni i zvaničnici iz Rusije, Ukrajine i Ujedinjenih nacija. Naša zemlja, koja ima poverenje svih zainteresovanih strana, osiguraće neophodnu koordinaciju radi dobre realizacije procesa, uz međuresorni pristup. Nastavljano intezivne napore kako bismo okončali taj delikatan proces koji ima ključni znašaj s tačke gledišta globalne prehrambene bezbednosti“, rekao je Erdogan.


izvor

[Dreadnought]

Slanjem turbine, Nemačka Rusiji iz ruku izbija izgovore?


Nemačka vlada smatra da će isporukom gasne turbine za baltički gasovod Severni tok 1 Rusiji iz ruku izbiti izgovor za stopiranje isporuke gasa.

To je juče izjavila jedna portparolka nemačkog ministra privrede Roberta Habeka.

Predstavnica je odbila da saopšti detalje o lokaciji turbine, navodeći da ne može zbog bezbednosti, ali je podsetila da je kompanija Simens (Siemens Energy) ranije saopštila da se radi na transportu i instalaciji turbine što je brže moguće.

Ruski državni gasni gigant Gasprom je u junu znatno smanjio isporuku gasa Severnim tokom 1, navodeći da je to zbog turbine koja je u tom trenutku bila na remontu u Kanadi.

Od 11. jula gasovod je potpuno zatvoren zbog ranije planiranog desetodnevnog remonta.

Portparolka je rekla da su, prema saznanjima ministarstva privrede, Rusija je turbinu koristila kao izgovor za zavrtanje slavine.

"U pitanju je zamenska turbina. Ipak, činimo sve da im oduzmemo taj izgovor", rekla je. "Prema našim podacima, radi se o zamenskoj turbini koja u pogon treba da bude puštena od septembra".

Radovi na remontu planirani su do 21. jula, a Gasprom je pre nekoliko dana saopštio da pouzdan rad gasovoda Severni tok 1 i snabdevanje evropskih potrošača zavise od ugradnje turbine u kompresorsku stanicu. Najava Berlina da će Rusiji dostaviti turbinu uprkos sankcijama izazvala je oštru kritiku Ukrajine, ali nemački političari insistiraju da sankcije ne pokrivaju tranzit gasa.


izvor

[Dreadnought]

MMF objavio šta će biti sa EU ako Putin skroz zavrne gas: Tri zemlje će najgore proći


Ako Rusija potpuno prekine snabdevanje Evrope gasom, BDP će u zemljama najzavisnijim od ruskog gasa pasti za do 6 procenata.

Zbog toga će pasti u recesiju, upozorio je MMF.

Naime, spekuliše se da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da zadrži Severni tok 1 zatvorenim nakon što istekne rok za rutinsko održavanje.

MMF u svojoj analizi navodi kako Evropa "i dalje nema sveobuhvatan plan" kako bi se nosila s nestašicom gasa, što znači da će cene energije i dalje rasti, a to će pak imati značajan efekat na privredni rast, prenosi Indeks.

MMF je posebno izdvojio Mađarsku, Slovačku i Češku kao tri zemlje članice EU koje će pretrpeti najgori udar u slučaju da Rusija stvarno potpuno prekine snabdevanje gasom, ali naglašava da će u tom slučaju i Nemačka, Austrija i Italija takođe pretrpeti značajne štete na ekonomiji.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Od kvaliteta servisirane turbine zavisice rad Severnog toka 1


Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da se ne zna u kakvom će stanju turbina za Severni tok 1 biti vraćena nakon remonta u Kanadi, što je, kako prenosi Rojters, dodatno povećalo neizvesnost u vezi s gasovodom koji bi sutra trebalo da bude vraćen u funkciju nakon redovnog godišnjeg održavanja.

Putin je takođe rekao da postoji rizik da servisirana oprema prestane da radi, što bi zaustavilo protok gasa Severnim tokom 1.u Evropu.

Ruski državni energetski div Gasprom je u junu smanjio izvoz gasa u Evropu putem ovog cevovoda na 40 odsto kapaciteta, okrivljujući za to odlaganje vraćanja turbine koju je Siemens Enerdži servisirao u Kanadi.

Kanada je prvo saopštila da ne može da isporuči remontovanu turbinu zbog sankcija uvedenih Rusiji, a ove nedelje je objavljeno da se ta oprema vraća na ponovnu ugradnju.

„Sada poručuju da će vratiti ove mašine, bar jednu od njih. Ali, u kakvom će kvalitetu biti vraćena, kakvi su tehnički parametri posle remontna, koji je planiran?“, rekao je Putin u jednom televizijskom prenosu.

On je dodao da će servisirana turbina „možda u jednom trenutku prestati da radi, jer je stigle odande, iz Kanade, i to je to - Severni tok 1 će stati".

Putin je takođe ranije u sredu nagovestio da bi moglo doći do daljeg smanjenja snabdevanja preko ovog gasovoda koji se proteže od Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke, evropske ekonomske lokomotive, koja se u velikoj meri oslanja na rusko gorivo, navodi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina zatražila zamrzavanje otplate duga


Ukrajina je zatražila od međunarodnih kreditora, uključujući zapadne sile i najveće svetske investicione kompanije, da zamrznu otplatu njenog duga na dve godine kako bi mogla da usmeri svoja sve manja finansijska sredstva na potiskivanje ruskih vojnih trupa.

Ukrajinsko Ministarstvo finansija, suočeno s padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 35 do 45 posto ove godine nakon napada Moskve u februaru, saopštilo je danas da se nada da će do 9. avgusta finalizirati odlaganje servisiranja svog duga od oko 20 milijardi dolara, izveštava Rojters.

Zamrzavanje, koje su brzo podržale vodeće zapadne vlade i veliki fondovi koji pozajmljivali sredstva Kijevu, odložilo bi otplatu duga od oko 1,2 milijarde dolara koji dospeva već početkom septembra.

Agencija "Blumberg" prenosi, takođe, da vlada u Kijevu želi da se dogovori sa imaocima njenih obveznica o dvogodišnjem zamrzavanju otplate duga, precizirajući da je danas podnela zvaničan zahtev za restrukturiranje 22,8 milijardi dolara državnog duga.

Grupa kreditora u Pariskom klubu složila se da suspenduje otplatu duga do kraja 2023. i pozvala druge kreditore da učine isto, dodaje njujorška agencija.

U predlogu Ukrajine, objavljenom na veb stranici vlade, kaže da bi "svi datumi dospeća plaćanja kamata na obveznice" bili odloženi prema planu.

Prema Rojtersu, Kijev planira, u nastojanju da izbegne ono što bi bilo klasifikovano kao teško neizvršavanje dužničkih obaveza, da ponudi zajmodavcima dodatna plaćanja kamata kada period zamrzavanja istekne.

Ukrajina procenjuje svoj fiskalni manjak na 5,0 milijardi dolara mesečni, što prema računici ekonomista gura njen fiskalni deficit na 25 procenata BDP-a, u poređenju sa samo 3,5 posto pre sukoba.


izvor

[Dreadnought]

EU se sprema za „zimu bez ruskog gasa“


Evropska unija je u sredu otkrila plan za smanjenje upotrebe gasa za 15 odsto do sledećeg proleća, pri čemu je Evropska komisija naredila državama članicama da se pridržavaju plana. Prema rečima komesara Tjerija Bretona, blok računa da neki od svojih građana neće moći da priušte gas.

Mera je deo plana „Uštedite gas za sigurnu zimu“ koji je predstavljen u Briselu i ima za cilj da obezbedi nesmetano snabdevanje domaćinstvima i osnovnim korisnicima kao što su bolnice i ključne industrije. Smanjenje potrošnje gasa ostaje na snazi do 31. marta 2023. godine.

Od država članica će biti zatraženo da pređu na obnovljive izvore energije, ili čak na ugalj, naftu ili nuklearnu energiju kako bi postigli cilj. Nemačka, koja zavisi od Rusije za više od polovine svojih ukupnih snabdevanja gasom, već je najavila planove za ponovno pokretanje svojih neaktivnih elektrana na ugalj, ali industrijske grupe kažu da će prelazak pokriti samo 2-3% njene industrijske potražnje za gasom.

„Važno je da sve zemlje članice daju doprinos u štednji, skladištenju i spremne su da dele gas“, rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a prenosi Euronevs. Sve države članice „paćeće“ ako blok ne bude delovao zajedno, dodala je ona.

Od građana će se takođe tražiti da snose troškove plana komisije, koji poziva na „kampanje za podizanje svesti javnosti kako bi se promovisalo smanjenje grejanja i hlađenja u širokom obimu“. Dok je javnosti u nekoliko evropskih zemalja već rečeno da snize termostate i da se kraće tuširaju, komisija je u sredu saopštila da bi zemlje članice mogle da obavežu niže temperature u socijalnim stanovima.

EU je već otkrila planove da smanji zavisnost bloka od ruskog gasa za 66% ove godine nabavkom od drugih dobavljača, ulaganjem u obnovljive izvore energije i merama racionalizacije kao što su gore pomenute. Međutim, razgovori su se sada preusmerili na pripremu za momentalni prekid od strane Rusije nakon što je Moskva pokazala svoju spremnost da prekine isporuke gasa zemljama koje nisu platile svoj gas u rubljama – zahtev koji je Rusija postavila tek nakon što je EU zamrznula svoje devizne rezerve i proterala ga iz SVIFT globalnog sistema transakcija.

U članku u sredu, komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton objasnio je kako se unija može „pripremiti za zimu bez ruskog gasa“. Ukoliko Rusija prekine svojih 155 milijardi kubnih metara (bcm) isporuke u EU, uvezeni tečni prirodni gas (LNG) mogao bi da pokrije 50 milijardi kubnih metara manjka, ocenio je on, pri čemu bi uvoz iz gasovoda iz drugih zemalja i domaća proizvodnja zamenili 16 milijardi kubnih metara. Energija nuklearne energije, uglja, nafte i biometana mogla bi da zameni samo 13,5 milijardi kubnih metara, dok bi mešavina energije iz zelenih izvora i industrijskih nusproizvoda iznosila samo 11 milijardi kubnih metara.

Prema Bretonovoj „kartici rezultata“, smanjenje termostata moglo bi uštedeti 10 milijardi kubnih metara, dok bi „dobrovoljno“ smanjenje potražnje moglo smanjiti za 7,5 milijardi cm. Bretonove kalkulacije obuhvataju „smanjenje potražnje izazvano cenom“ od 20 milijardi kubnih metara, što znači da uprkos obećanju da „nijedno domaćinstvo… nije zaostalo“, on računa da neki potrošači neće moći da priušte gas. Ovo nevoljno smanjenje je drugi po veličini izvor uštede koji je naveo Breton.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u utorak da je ruska energetska kompanija Gasprom „spremna da pumpa koliko je potrebno, ali je [EU] sve sama zatvorila“. Upitan o trenutnoj nestašici gasa u Nemačkoj, Putin je istakao da je Berlin dobrovoljno zatvorio gasovod Severni tok II od Rusije i da su sankcije EU sprečile kritične popravke duž postojeće linije Severnog toka.

Putin je ranije optužio evropske lidere da su izvršili ekonomsko „samoubistvo“ putem „ludih i nepromišljenih“ sankcija Rusiji.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Šef UN „pod ogromnim pritiskom“ zbog Ukrajine


Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je pod velikim pritiskom SAD i njihovih saveznika zbog pitanja ukrajinskog žita zaglavljenog u crnomorskim lukama, izjavio je u sredu ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za RT i Sputnjik.

„Mi smo krivi što Zapad koristi glad kao oružje“, rekao je Lavrov, odbacivši te optužbe kao „laž“.

Ruski prehrambeni proizvodi i đubriva možda neće biti direktno podložni strogim restrikcijama koje su uvedene na zemlju zbog njene vojne operacije u Ukrajini, ali se i dalje ne mogu izvoziti zbog „osiguranja, otpreme, naših brodova koji bi trebalo da uđu u strane luke i stranih brodovi koji bi trebalo da uđu u ruske luke da prevezu tu robu – to je skoro odmah sankcionisano“, objasnio je on.

A SAD i njihovi saveznici sada „žele da uvuku generalnog sekretara UN u svoje igre“, rekao je Lavrov.

Krajem aprila, Gutereš se „stvarno zabrinuo zbog krize sa hranom“, za koju se veruje da je u velikoj meri uzrokovana odsustvom ruskog i ukrajinskog žita na tržištu zbog sukoba između suseda, i došao je u Moskvu na razgovore sa predsednikom Vladimirom Putinom, podsetio je najviši diplomata.

Prema rečima ministra, tokom tih pregovora šef UN je Putinu ponudio „paket dogovora“. Gutereš je obećao da će „naterati SAD da uklone sve prepreke na putu vašeg [ruskog] žita“ u zamenu da Moskva – zajedno sa Turskom i drugim nacijama – ukloni mine koje je Kijev postavio u Crnom moru kako bi omogućio ukrajinskom žitu da napusti luke i dopre do svojih kupaca, rekao je on.

Moskva je prihvatila te uslove, a Guteres je promovisao sporazum u poslednja dva meseca.

Ruske diplomate su prošle nedelje otputovale u Istanbul u Turskoj da razgovaraju o načinima sprovođenja plana šefa UN. „Dogovorili su se oko nekih osnovnih principa po kojima će se ukrajinsko žito izvoziti. A kada je naša delegacija podsetila na drugi deo ovog paket aranžmana [u vezi sa ruskim žitom]… Ukrajinci su to kategorički odbili. A delegacije UN – skromno su ćutale“, otkrio je Lavrov.

Kada je Moskva kontaktirala Gutereša u vezi sa ovim razvojem događaja, šef UN je odgovorio sugerišući da se „prvo pozabavimo ukrajinskim delom, a onda ćemo se pozabaviti ruskim delom“, navodi ministar.

Ali to je tako pogrešno, tako nepošteno za ljude koji su uključeni u politiku na visokom nivou“, insistira Lavrov.

Međutim, on je izrazio uverenje da verovatno nije Guterešov izbor da se ponaša na takav način. „Generalni sekretar je pod velikim pritiskom SAD i Velike Britanije, koji sede u sekretarijatu oko njega, držeći funkcije zamenika. I privatizovali su, u suštini, ovu strukturu [UN] i koriste je u svojim interesima, što je žalosno“, istakao je ministar.

Tokom intervjua, Lavrov je takođe odgovorio na komentare američkog ministra finansija Dženet Jelen od ponedeljka, koja je tvrdila da je Moskva „oružala“ ekonomsku integraciju. Ona je takođe zapretila teškim posledicama nacijama koje traže bliže trgovinske veze sa Rusijom, uključujući Kinu.

„Pobeđuje sve druge stvari koje su [SAD] govorile. Ali to ih muči jer nemaju drugog objašnjenja za svoje neuspehe“, insistirao je ministar spoljnih poslova.


izvor

[Dreadnought]

„Severni tok 1“ ponovo radi


Nakon planiranog tehničkog održavanja počeo je sa radom gasovod „Severni tok“, prenosi agencija „Frans pres“, koja se poziva na operatora.

Operater gasovoda „Nord Strim AG“ ranije je objavio da se obnavljanje isporuka ruskog gasa u Evropu gasovodom „Severni tok“ očekuje u četvrtak nakon desetodnevne obustave zbog planiranih radova na održavanju gasovoda, koji su uključivali testiranje mehaničkih komponenti i automatizovanog sistema.

Prethodno je šef nemačke Savezne mrežne agencije Klaus Miler izjavio da će isporuke gasa iz Rusije gasovodom „Severni tok“ u četvrtak, 21. jula, iznositi 30 odsto maksimalnog kapaciteta gasovoda. Ranije je govorio da će se koristiti 40 odsto kapaciteta gasovoda.

Kompanija „Opal Gastransport GmBH – operator gasovoda „Opal“ koji prima gas iz „Severnog toga“, takođe je saopštila da će ruski gasovod raditi samo sa 40 odsto kapaciteta, kao što je to bilo i pre remonta.


izvor