Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Putin: Kažu ljudima da peru samo četiri dela tela - jesu li poludeli


Zapadne države spekulišu na temu ekoloških problema, plašeći svoje građane novim merama, dok Rusiju okrivljuju za sve, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

"U nekim zapadnim državama se danas suočavaju sa problemima u energetici, dok je jedan od problema – spekulacija oko ekologije", rekao je Putin na forumu "Jake ideje za novo vreme".

U nekim državama spekulišu tim pitanjima, primetio je predsednik Rusije, "plašeći ljude ovim problemima, a zatim donose nerazumne i nepromišljene odluke, dok u narednom koraku traže krivce".

"To ne treba da rade", rekao je Putin.

Predsednik je ispričao da su mu juče pokazali sliku, koja se širi Evropom.

"Na slici je čovek i ispod napisano: "Hoćeš da naljutiš Putina, peri samo ova četiri dela tela". Šta to znači? Jesu li poludeli. Štedeti vodu, struju, kakva glupost. Pogrešili su i sada ne znaju šta da rade s tim i traže krivce", rekao je šef države.

"Naravno, treba se baviti ekologijom", istakao je predsednik Rusije, podsetivši da Rusija ima odgovarajući program.


izvor

[Dreadnought]

Poverioci dozvoljavaju suspenziju otplate ukrajinskog duga


Grupa poverilaca Ukrajine iz zemalja G7 i članovi Pariskog kluba najavili su nameru da obustave otplatu glavnice i kamata na bilateralne dugove do kraja 2023. godine, uz mogućnost produženja suspenzije za još godinu dana.

„Grupa poverilaca Ukrajine iz zemalja G7 i članovi Pariskog kluba („Grupa poverilaca“) objavili su 20. jula svoju nameru da obustave otplatu glavnice i kamata na bilateralne dugove od 1. avgusta 2022. do kraja 2023. uz mogućnost produženja suspenzije za još godinu dana“, saopštila je pres-služba Ministarstva finansija Ukrajine.

Grupa poverilaca je priznala da je Ukrajina do sada ispunila svoje obaveze servisiranja duga. Grupa poverilaca je takođe izrazila svoju podršku traženju saglasnosti u vezi sa neisplaćenim ukrajinskim evroobveznicama i nalogom povezanim sa BDP-om koji je objavljen danas, i snažno je ohrabrila vlasnike obveznica i garanta da pristanu na ukrajinske zahteve. Grupa poverilaca je istakla da će pristankom na tražene izmene ukrajinskih hartija od vrednosti investitori iz privatnog sektora pružiti suštinsku demonstraciju podrške vladi i narodu Ukrajine.

Ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko zahvalio je međunarodnim partnerima Ukrajine u zemljama G7 i Pariskom klubu na suspenziji duga. „Ovo pruža veliku podršku državnim finansijama Ukrajine tokom najizazovnijeg perioda naše istorije. Zajedno sa odlaganjem duga i drugim uslovima koji se traže od naših međunarodnih vlasnika obveznica i nosilaca naloga, najavljena suspenzija duga iz zvaničnog sektora omogućiće Ukrajini da usmeri oskudne devizne resurse ka najhitnijim ratnim prioritetima, uključujući vojne, socijalne i humanitarne potrebe . Verujemo da će nam takva solidarnost sa Ukrajinom u njenoj borbi za slobodu i demokratiju iz zvaničnog i komercijalnog sektora pomoći da ublažimo negativne posledice rata i da ubrzamo našu pobedu“, rekao je on.

Kao što je navedeno, Grupa poverilaca je izrazila svoju solidarnost i podršku Ukrajini dok se brani od neopravdanog, ničim izazvanog i nelegalnog agresorskog rata Rusije.

Grupa poverilaca Ukrajine uključuje Kanadu, Francusku, Nemačku, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države. Posmatrači Grupe su Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Danska, Finska, Irska, Izrael, Italija, Koreja, Holandija, Norveška, Južna Afrika, Španija, Švedska i Švajcarska.


izvor

[Dreadnought]

Severni tok 2 spreman – ali postoji problem


Puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 jedan je od načina da se povećaju isporuke ruskog gasa Evropi.

To je izjavio novinarima ruski predsednik Vladimir Putin i dodao da je polovina kapaciteta Severnog toka 2 već dodeljena za domaću potrošnju.

"Imamo spremnu drugu trasu, to je Severni tok 2. Može da se pokrene", rekao je Putin govoreći o opcijama za rešavanje energetske krize u Evropi, prenosi Tas.

On je, međutim, napomenuo da trenutno postoji problem u vezi s tom rutom.

"Pre oko mesec i po ili dva, u razgovoru sa nemačkim kancelarom (Olafom Šolcom) pokrenuo sam ovo pitanje i rekao da je Gasprom dodelio kapacitete, da je stvorio te kapacitete i da mora nešto da uradi u vezi sa tim. Ne mogu oni zauvek da vise u vazduhu", rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, nemački kancelar je na to odgovorio da ima važnijih pitanja.

"Dakle, morao sam da upozorim da ćemo polovinu količine gasa predviđene za Severni tok 2 iskoristiti za domaću potrošnju i upotrebu. I Gasprom je to već uradio, tako da čak i da sutra pokrenemo Severni tok 2, isporuke (Evropi) neće biti 55 milijardi kubnih metara godišnje, već tačno polovina od toga“, naglasio je Putin.


izvor

[kumbor]

Poverioci dozvoljavaju suspenziju otplate ukrajinskog duga


Grupa poverilaca Ukrajine iz zemalja G7 i članovi Pariskog kluba najavili su nameru da obustave otplatu glavnice i kamata na bilateralne dugove do kraja 2023. godine, uz mogućnost produženja suspenzije za još godinu dana.

„Grupa poverilaca Ukrajine iz zemalja G7 i članovi Pariskog kluba („Grupa poverilaca“) objavili su 20. jula svoju nameru da obustave otplatu glavnice i kamata na bilateralne dugove od 1. avgusta 2022. do kraja 2023. uz mogućnost produženja suspenzije za još godinu dana“, saopštila je pres-služba Ministarstva finansija Ukrajine.

Grupa poverilaca je priznala da je Ukrajina do sada ispunila svoje obaveze servisiranja duga. Grupa poverilaca je takođe izrazila svoju podršku traženju saglasnosti u vezi sa neisplaćenim ukrajinskim evroobveznicama i nalogom povezanim sa BDP-om koji je objavljen danas, i snažno je ohrabrila vlasnike obveznica i garanta da pristanu na ukrajinske zahteve. Grupa poverilaca je istakla da će pristankom na tražene izmene ukrajinskih hartija od vrednosti investitori iz privatnog sektora pružiti suštinsku demonstraciju podrške vladi i narodu Ukrajine.

Ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko zahvalio je međunarodnim partnerima Ukrajine u zemljama G7 i Pariskom klubu na suspenziji duga. „Ovo pruža veliku podršku državnim finansijama Ukrajine tokom najizazovnijeg perioda naše istorije. Zajedno sa odlaganjem duga i drugim uslovima koji se traže od naših međunarodnih vlasnika obveznica i nosilaca naloga, najavljena suspenzija duga iz zvaničnog sektora omogućiće Ukrajini da usmeri oskudne devizne resurse ka najhitnijim ratnim prioritetima, uključujući vojne, socijalne i humanitarne potrebe . Verujemo da će nam takva solidarnost sa Ukrajinom u njenoj borbi za slobodu i demokratiju iz zvaničnog i komercijalnog sektora pomoći da ublažimo negativne posledice rata i da ubrzamo našu pobedu“, rekao je on.

Kao što je navedeno, Grupa poverilaca je izrazila svoju solidarnost i podršku Ukrajini dok se brani od neopravdanog, ničim izazvanog i nelegalnog agresorskog rata Rusije.

Grupa poverilaca Ukrajine uključuje Kanadu, Francusku, Nemačku, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države. Posmatrači Grupe su Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Danska, Finska, Irska, Izrael, Italija, Koreja, Holandija, Norveška, Južna Afrika, Španija, Švedska i Švajcarska.


izvor

Ма супер, ма ћију-ћију, цвркут-цвркут... не морате уопште ништа да плаћате, ви сте демократе, ви се браните од руског фашизма!!! Ма још лепше... сад ћемо ми, пошто играмо "по правилима" да конфискујемо оних 300 милијарди секвестрираних $. Банда разбојничка, лопурде, лопине!

[Dreadnought]

Inflacija u Kanadi najveća u poslednjih nekoliko decenija


Kanada se pridružila Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji kada je u junu zabeležila međugodišnju inflaciju koja je dostigla maksimum od 40 godina.

Indeks potrošačkih cena je u junu dostigao 8,1% u odnosu na isti period prošle godine, nakon povećanja od 7,7% u maju, izvestio je u sredu Statistički zavod Kanade, dodajući da je to povećanje najveća godišnja promena od januara 1983. godine.

Ubrzanje u junu je uglavnom uzrokovano višim cenama benzina, koje su porasle za neverovatnih 54,6 odsto na godišnjem nivou, objasnila je agencija za statistiku.

Nadnice po satu nisu uspele da sustignu inflaciju i porasle su za samo 5,2 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, dodaje Statistički zavod Kanade.

Iako na skoro 40-godišnjem visokom nivou, junska stopa inflacije u Kanadi je i dalje niža od nivoa uočenih u SAD (9,1%, najveće povećanje od 1981) i u Velikoj Britaniji (9,4%, najveće povećanje od 1982).

Inflacija raste u razvijenim zemljama usred pogoršanja energetske krize uzrokovane ograničenim snabdevanjem sirovom naftom i prirodnim gasom, što je zauzvrat pogoršano međunarodnim sankcijama protiv Rusije, glavnog izvoznika fosilnih goriva.


izvor

[Dreadnought]

Rusija je nastavila isporuke gasa Nemačkoj preko Severnog toka 1


Posle održavanja „Severnog toka-1” u četvrtak ujutru ponovo je počelo snabdevanje gasom nemačko-ruskim gasovodom.

Ovo je izjavio predstavnik operaterske kompanije Nord Stream AG, piše „Evropska istina“ pozivajući se na Špigl.

Predstavnik je naveo da su obim snabdevanja gasom deklarisani na približno istom nivou kao i pre održavanja, odnosno oko 67 miliona kubnih metara dnevno. Ovo odgovara približno 40% maksimalnog iskorišćenja energije.

Međutim, deklarisane količine mogu da se promene tokom dana, uz prethodnu najavu.

Nedavno se pojavila bojazan da bi Rusija mogla da iskoristi najavljene radove na popravci kako bi trajno prekinula isporuku gasa Nemačkoj. U Moskvi je naglašeno da je potpuni prekid isporuke gasa „Severnim tokom-1” povezan sa hitno potrebnim radovima na infrastrukturi gasovoda, ali pre svega sa kvarom „Simensove” turbine dovezene u Kanadu na popravku. .

Još uvek nije jasno koliko gasa Rusija sada želi da trajno transportuje gasovodom. Pre prekida isporuke pre 10 dana, opterećenje Baltičkog gasovoda je bilo samo 40%. Poslednjih dana pojavili su se znaci da bi Rusija mogla dodatno da smanji obim isporuke gasa. Na to ukazuju takozvane nominacije — rezervacija kapaciteta cevovoda.

Ove naredbe za tranzit gasa kroz gasovod Severni tok-1 ostale su u četvrtak na smanjenom nivou. Šef Federalne agencije za mreže Klaus Miler rekao je da takozvane nominacije za „Severni tok-1” i dalje čine oko 30 odsto kapaciteta.

Prethodno je kanadska vlada pristala da napravi izuzetak od sankcija Rusiji i pošalje turbinu Severnog toka, koja je bila na održavanju u Kanadi, u Nemačku – kako bi se suočila sa Nemačkom i smanjila rizike da Ruska Federacija neće obnoviti snabdevanje PP1 nakon planiranog Poslovi održavanja.


izvor

[Dreadnought]

„Severni tok“ ponovo radi; Nemačka potvrdila da dobija više gasa nego što je najavljeno


Nakon završetka tehničkog održavanja, gas je ponovo počeo da teče gasovodom „Severni tok“, sledi iz podataka operatera gasovoda „Nord Strim AD“, kao i operatera „Opal“ i „Nel“. Prema saopštenju nemačke Savezne mrežne agencije, stvarne količine gasa koje se isporučuju toj zemlji nakon remonta gasovoda premašuju najavljene.

Operater gasovoda „Nord Strim AD“ objavio je da isporuke gasa trenutno dostižu oko 30 odsto kapaciteta, a za postizanje protoka od 2, 66 miliona kubnih metara na sat, koji je potreban za evropske potrošače, može biti potrebno nekoliko časova.

Šef nemačke Savezne mrežne agencije Klaus Miler izjavio je nakon obnove rada gasovoda da stvarne količine gasa koje se isporučuju preko „Severnog toka“ premašuju najavljene na dan ponovnog puštanja gasovoda u rad.

„Stvarni obim protoka gasa kroz 'Severni tok 1' premašuje najavljeni i danas može dostići nivo od pre tehničkog održavanja u visini od 40 odsto opterećenja (oko 700 gigavat časova dnevno). Nažalost, politička neizvesnost i smanjenje od 60 odsto od sredine juna ostaju“, napisao je on na svom Tviter nalogu.

Prema saopštenju italijanske naftne kompanije „Eni“, „Gasprom“ je obavestio tu kompaniju da će joj nakon obnove rada gasovoda od danas, 21. jula, povećati isporuke gasa sa 21 na 36 miliona kubnih metara.

„Nord Strim AD“ je ranije saopštio da se obnavljanje isporuka ruskog gasa u Evropu gasovodom „Severni tok“ očekuje u četvrtak nakon desetodnevne obustave zbog planiranih radova na održavanju gasovoda, koji su uključivali testiranje mehaničkih komponenti i automatizovanog sistema.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka se uz "ogroman napor" okreće od ruskih energenata


Nemačka nastavlja zaokret od ruskih energenata i zavisnosti od Moskve, a to posebno teško ide u sektoru gasa, navelo je savezno ministarstvo privrede u sredu.

Prema izveštaju o energetskoj bezbednosti, udeo ruskog gasa na nemačkom tržištu krajem juna je pao sa 55 na 26 odsto, ali to se uglavnom pripisuje Gaspromu, koji je redukovao isporuku gasovodom Severni tok 1 za 60 odsto, pozivajući se na "tehničke probleme".

Udeo ruskog gasa će, zbog istog razloga, u julu biti još manji.

Alternativu ruskom gasu Nemačka traži većem uvozu iz Norveške i Holandije, kao i znatno većim uvozom tečnog prirodnog gasa (LPG), navodi ministarstvo u izveštaju.

Gasprom je najavljeni desetodnevni remont Severnog toka 1 završio u sredu i najavio obnavljanje isporuke od četvrtka. Ostalo je, međutim, nejasno koliko će gasa slati.

Ministarstvo privrede procenjuje da udeo ruskog gasa uz "minimalan napor" štednje privrede i domaćinstava može da padne na oko 30 odsto. Dubljom diverzifikacijom, štednjom, upotrebom vodonika i ubrzanim razvojem obnovljivih izvora energija, Nemačka "udruženim snagama do leta 2024. može da prekine zavisnost od ruskog gasa."

Bitan doprinos tome daće planirana izgradnja terminala za prijem LPG.

Primetan pad potrošnje gasa u Nemačkoj izveštaj delom pripisuje vremenskim prilikama, ali i redukciji u sektorima energetike i industrije.

"Izazov, međutim, ostaje ogroman i zahtevaće veliki napor", ocenilo je ministarstvo.


izvor

[Dreadnought]

Uvedeno: Stop ruskom zlatu, uglju i nafti


Velika Britanija je uvela sankcije na uvoz zlata iz Rusije.

Takođe će uvesti i zabranu uvoza uglja i nafte, navodi se u saopštenju, objavljenom na sajtu britanske vlade, piše Sputnjik.

"Ovim amandmanom zabranjuje se uvoz nafte i naftnih derivata, uglja i proizvoda od uglja i zlata, kao i kupovina, isporuka i snabdevanje, direktno ili indirektno ovih proizvoda.

Zabrana uvoza zlata stupila je na snagu 21. jula, dok zabrana uvoza uglja stupa na snagu 10. avgusta 2022. godine, a zabrana uvoza nafte 31. decembra 2022. godine", precizirano je u saopštenju.

Amandman takođe predviđa zabranu pružanja odgovarajuće tehničke podrške, finansijskih i brokerskih usluga.

Prethodno je Blumberg, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, objavio da je Evropska unija usaglasila nove sankcije protiv Rusije, između ostalog, reč je o zabrani uvoza ruskog zlata.


izvor

[Dreadnought]

Rusija upozorava da bi mogla zaustaviti izvoz nafte


Rusija će zaustaviti globalni izvoz nafte ako zapadna gornja granica cena učini neisplativim nastavak proizvodnje, rekao je zamenik premijera Aleksandar Novak za ruski Prvi kanal u četvrtak.

„Ako su ove cene o kojima pričaju niže od troškova proizvodnje nafte… naravno, Rusija neće obezbediti snabdevanje ovom naftom svetskim tržištima, što znači da jednostavno nećemo raditi sa negativnim profitom“, objasnio je on. , kako citira TASS.

Zemlje G7 složile su se da postave gornju granicu na cenu ruske nafte krajem juna, ideju koju je prvi izneo Vašington kao sredstvo za ograničavanje prihoda Rusije od izvoza energije. Prema Blumbergu, zagovornici ove mere razgovaraju o mogućnosti ograničavanja cene koja se plaća za ruski izvoz kroz intervencije u osiguranju i transportu nafte iz zemlje. Planirano je da se osiguraju i transportuju samo one sirovine i naftni derivati čija vrednost ne prelazi granicu cena.

Japanski premijer Fumio Kišida nedavno je rekao da će gornji prag za gornju cenu biti postavljen na oko polovinu trenutne tržišne cene ruske nafte. U junu je prosečna cena barela Urala bila oko 87,25 dolara. Međutim, razgovori o ovom pitanju su u toku i gornja granica cena još nije finalizovana.

Rusija veruje da bi ograničenje cena dodatno podstaklo globalne cene nafte. Predsednik Vladimir Putin je nedavno rekao da zapadne zemlje „gaze na iste grablje“, kao u slučaju napuštanja ruskog gasa.

„Rezultat će biti isti – cene nafte će skočiti u nebo“, rekao je on.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev predvideo je da bi cena nafte mogla da premaši 300-400 dolara po barelu ako Zapad ispuni plan.

„Nafta će biti znatno manje na tržištu, a cena će biti mnogo veća“, upozorio je on.


izvor