Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Rusija je nastavila isporuke gasa Nemačkoj preko Severnog toka 1


Posle održavanja „Severnog toka-1” u četvrtak ujutru ponovo je počelo snabdevanje gasom nemačko-ruskim gasovodom.

Ovo je izjavio predstavnik operaterske kompanije Nord Stream AG, piše „Evropska istina“ pozivajući se na Špigl.

Predstavnik je naveo da su obim snabdevanja gasom deklarisani na približno istom nivou kao i pre održavanja, odnosno oko 67 miliona kubnih metara dnevno. Ovo odgovara približno 40% maksimalnog iskorišćenja energije.

Međutim, deklarisane količine mogu da se promene tokom dana, uz prethodnu najavu.

Nedavno se pojavila bojazan da bi Rusija mogla da iskoristi najavljene radove na popravci kako bi trajno prekinula isporuku gasa Nemačkoj. U Moskvi je naglašeno da je potpuni prekid isporuke gasa „Severnim tokom-1” povezan sa hitno potrebnim radovima na infrastrukturi gasovoda, ali pre svega sa kvarom „Simensove” turbine dovezene u Kanadu na popravku. .

Još uvek nije jasno koliko gasa Rusija sada želi da trajno transportuje gasovodom. Pre prekida isporuke pre 10 dana, opterećenje Baltičkog gasovoda je bilo samo 40%. Poslednjih dana pojavili su se znaci da bi Rusija mogla dodatno da smanji obim isporuke gasa. Na to ukazuju takozvane nominacije — rezervacija kapaciteta cevovoda.

Ove naredbe za tranzit gasa kroz gasovod Severni tok-1 ostale su u četvrtak na smanjenom nivou. Šef Federalne agencije za mreže Klaus Miler rekao je da takozvane nominacije za „Severni tok-1” i dalje čine oko 30 odsto kapaciteta.

Prethodno je kanadska vlada pristala da napravi izuzetak od sankcija Rusiji i pošalje turbinu Severnog toka, koja je bila na održavanju u Kanadi, u Nemačku – kako bi se suočila sa Nemačkom i smanjila rizike da Ruska Federacija neće obnoviti snabdevanje PP1 nakon planiranog Poslovi održavanja.


izvor

[Dreadnought]

„Severni tok“ ponovo radi; Nemačka potvrdila da dobija više gasa nego što je najavljeno


Nakon završetka tehničkog održavanja, gas je ponovo počeo da teče gasovodom „Severni tok“, sledi iz podataka operatera gasovoda „Nord Strim AD“, kao i operatera „Opal“ i „Nel“. Prema saopštenju nemačke Savezne mrežne agencije, stvarne količine gasa koje se isporučuju toj zemlji nakon remonta gasovoda premašuju najavljene.

Operater gasovoda „Nord Strim AD“ objavio je da isporuke gasa trenutno dostižu oko 30 odsto kapaciteta, a za postizanje protoka od 2, 66 miliona kubnih metara na sat, koji je potreban za evropske potrošače, može biti potrebno nekoliko časova.

Šef nemačke Savezne mrežne agencije Klaus Miler izjavio je nakon obnove rada gasovoda da stvarne količine gasa koje se isporučuju preko „Severnog toka“ premašuju najavljene na dan ponovnog puštanja gasovoda u rad.

„Stvarni obim protoka gasa kroz 'Severni tok 1' premašuje najavljeni i danas može dostići nivo od pre tehničkog održavanja u visini od 40 odsto opterećenja (oko 700 gigavat časova dnevno). Nažalost, politička neizvesnost i smanjenje od 60 odsto od sredine juna ostaju“, napisao je on na svom Tviter nalogu.

Prema saopštenju italijanske naftne kompanije „Eni“, „Gasprom“ je obavestio tu kompaniju da će joj nakon obnove rada gasovoda od danas, 21. jula, povećati isporuke gasa sa 21 na 36 miliona kubnih metara.

„Nord Strim AD“ je ranije saopštio da se obnavljanje isporuka ruskog gasa u Evropu gasovodom „Severni tok“ očekuje u četvrtak nakon desetodnevne obustave zbog planiranih radova na održavanju gasovoda, koji su uključivali testiranje mehaničkih komponenti i automatizovanog sistema.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka se uz "ogroman napor" okreće od ruskih energenata


Nemačka nastavlja zaokret od ruskih energenata i zavisnosti od Moskve, a to posebno teško ide u sektoru gasa, navelo je savezno ministarstvo privrede u sredu.

Prema izveštaju o energetskoj bezbednosti, udeo ruskog gasa na nemačkom tržištu krajem juna je pao sa 55 na 26 odsto, ali to se uglavnom pripisuje Gaspromu, koji je redukovao isporuku gasovodom Severni tok 1 za 60 odsto, pozivajući se na "tehničke probleme".

Udeo ruskog gasa će, zbog istog razloga, u julu biti još manji.

Alternativu ruskom gasu Nemačka traži većem uvozu iz Norveške i Holandije, kao i znatno većim uvozom tečnog prirodnog gasa (LPG), navodi ministarstvo u izveštaju.

Gasprom je najavljeni desetodnevni remont Severnog toka 1 završio u sredu i najavio obnavljanje isporuke od četvrtka. Ostalo je, međutim, nejasno koliko će gasa slati.

Ministarstvo privrede procenjuje da udeo ruskog gasa uz "minimalan napor" štednje privrede i domaćinstava može da padne na oko 30 odsto. Dubljom diverzifikacijom, štednjom, upotrebom vodonika i ubrzanim razvojem obnovljivih izvora energija, Nemačka "udruženim snagama do leta 2024. može da prekine zavisnost od ruskog gasa."

Bitan doprinos tome daće planirana izgradnja terminala za prijem LPG.

Primetan pad potrošnje gasa u Nemačkoj izveštaj delom pripisuje vremenskim prilikama, ali i redukciji u sektorima energetike i industrije.

"Izazov, međutim, ostaje ogroman i zahtevaće veliki napor", ocenilo je ministarstvo.


izvor

[Dreadnought]

Uvedeno: Stop ruskom zlatu, uglju i nafti


Velika Britanija je uvela sankcije na uvoz zlata iz Rusije.

Takođe će uvesti i zabranu uvoza uglja i nafte, navodi se u saopštenju, objavljenom na sajtu britanske vlade, piše Sputnjik.

"Ovim amandmanom zabranjuje se uvoz nafte i naftnih derivata, uglja i proizvoda od uglja i zlata, kao i kupovina, isporuka i snabdevanje, direktno ili indirektno ovih proizvoda.

Zabrana uvoza zlata stupila je na snagu 21. jula, dok zabrana uvoza uglja stupa na snagu 10. avgusta 2022. godine, a zabrana uvoza nafte 31. decembra 2022. godine", precizirano je u saopštenju.

Amandman takođe predviđa zabranu pružanja odgovarajuće tehničke podrške, finansijskih i brokerskih usluga.

Prethodno je Blumberg, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, objavio da je Evropska unija usaglasila nove sankcije protiv Rusije, između ostalog, reč je o zabrani uvoza ruskog zlata.


izvor

[Dreadnought]

Rusija upozorava da bi mogla zaustaviti izvoz nafte


Rusija će zaustaviti globalni izvoz nafte ako zapadna gornja granica cena učini neisplativim nastavak proizvodnje, rekao je zamenik premijera Aleksandar Novak za ruski Prvi kanal u četvrtak.

„Ako su ove cene o kojima pričaju niže od troškova proizvodnje nafte… naravno, Rusija neće obezbediti snabdevanje ovom naftom svetskim tržištima, što znači da jednostavno nećemo raditi sa negativnim profitom“, objasnio je on. , kako citira TASS.

Zemlje G7 složile su se da postave gornju granicu na cenu ruske nafte krajem juna, ideju koju je prvi izneo Vašington kao sredstvo za ograničavanje prihoda Rusije od izvoza energije. Prema Blumbergu, zagovornici ove mere razgovaraju o mogućnosti ograničavanja cene koja se plaća za ruski izvoz kroz intervencije u osiguranju i transportu nafte iz zemlje. Planirano je da se osiguraju i transportuju samo one sirovine i naftni derivati čija vrednost ne prelazi granicu cena.

Japanski premijer Fumio Kišida nedavno je rekao da će gornji prag za gornju cenu biti postavljen na oko polovinu trenutne tržišne cene ruske nafte. U junu je prosečna cena barela Urala bila oko 87,25 dolara. Međutim, razgovori o ovom pitanju su u toku i gornja granica cena još nije finalizovana.

Rusija veruje da bi ograničenje cena dodatno podstaklo globalne cene nafte. Predsednik Vladimir Putin je nedavno rekao da zapadne zemlje „gaze na iste grablje“, kao u slučaju napuštanja ruskog gasa.

„Rezultat će biti isti – cene nafte će skočiti u nebo“, rekao je on.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev predvideo je da bi cena nafte mogla da premaši 300-400 dolara po barelu ako Zapad ispuni plan.

„Nafta će biti znatno manje na tržištu, a cena će biti mnogo veća“, upozorio je on.


izvor

[Dreadnought]

Drama oko izvoza ukrajinskog žita i dalje traje – Nemačka nudi olakšanje


Nemačka nacionalna železnica Dojče Ban (DB) planira da pokrene usluge železničkog kargo transporta ukrajinskih žitarica.

Žitarice bi se izvozile do nemačkih luka radi utovara na brodove, saopšteno je danas iz te kompanije. Žito će se dopremati železnicom u nemačke luke, uključujući Rostok, Hamburg i Brake, navodi se u saopštenju Dojče Bana, prenosi Rojters.

Detalji o kapacitetu nisu dati, ali je planirano nekoliko vozova nedeljno, koji će uglavnom preuzimati ukrajinsko žito u Rumuniji. Planirano je da se u teretne vozove, koji prevoze pomoć iz Nemačke za Ukrajinu, u povratku utovaruje žito.

Ukrajinski poljoprivredni izvoz iznosio je oko 2,5 miliona tona u junu u odnosu na oko 6,0 miliona tona žita mesečno pre nego što je Rusija napala tu zemlju 24. februara.

Više agencija Ujedinjenih nacija upozorilo je na opasnost da će nedostatak ukrajinskog žita, koje obično ide na Bliski istok i u Afriku, izazvati glad i masovne migracije "neviđenih razmera".

Veći deo ukrajinskog izvoza žitarica se trenutno realizuje prevozom kamionima i rečnim brodovima u susedne zemlje, uključujući Rumuniju i Poljsku, radi utovara na okeanske brodove. Razlika u širini ukrajinskih železničkih šina znači da većina vozova EU ne može da se koristi unutar Ukrajine.

Ova zemlja hitno mora da izveze žito jer njena žetva počinje ovog leta, a poljoprivrednici se suočavaju sa nedostatkom skladišnih kapaciteta, pri čemu se nadaju da bi razgovori o uspostavljanju bezbednog okeanskog koridora za transport žita preko Crnog mora mogli da budu nastavljeni ove nedelje, dodaje Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Tehnički problemi u isporuci gasa Evropi zbog uvedenih sankcija


Kremlj je saopštio da su sankcije Zapada uzrok tehničkih problema u isporuci ruskog gasa Evropi.

Gasovod Severni tok ponovo je jutros pokrenut nakon remonta.

„Upravo ograničenja Zapada sprečavaju popravke opreme, uključujući turbine na kompresorskim stanicama“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je odbacio optužbe na račun Moskve da korisi isporuke gasa kako bi „ucenila“ Zapad. Severni tok je jutros ponovno pokrenut posle redovnog godišnjeg remonta od deset dana.

Gasovod snabdeva gasom uglavnom Nemačku, ali i brojne zemlje EU.

Uz argument da mu nedostaje turbina koja je na održavanju u Kanadi, Gasprom je u junu smanjio svoje isporuke Evropi za 60 odsto.

Ruski predsednik Vladimir Putin je bio nagovestio da bi gasovod mogao ponovo da krene danas, ali da će raditi sa 20 odsto kapaciteta od naredne nedelje ako Rusija ne dobije turbinu koja je bila na popravci u Kanadi.


izvor

[Dreadnought]

Stejt department pozdravio najavu sporazuma o žitaricama


Stejt department je pozdravio najavu potpisivanja sporazuma kojim bi se oslobodio izvoz žitarica iz opkoljenih crnomorskih luka, javlja Rojters.

Iz Stejt departmenta dodaju i da će Rusiju smatrati odgovornom za sprovođenje dogovora.

Iz kancelarije predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana saopšteno je da će se danas u 15.30 predstavnici Rusije, Ukrajine i Turske okupiti u Istanbulu kako bi na predlog Ujedinjenih nacija potpisali sporazum kojim bi se oslobodio izvoz žitarica iz opkoljenih crnomorskih luka.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš prisustvovaće događaju u društvu Erdogana.


izvor

[Dreadnought]

Mađarska: Nema energetske bezbednosti bez Rusije


Mađarska treba da kupi dodatnih 700 miliona kubnih metara prirodnog gasa ove godine kako bi osigurala svoju energetsku sigurnost, a to je „jednostavno nemoguće“ učiniti bez Rusije, izjavio je u četvrtak mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Govoreći u Moskvi na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, mađarski ministar je rekao da „neki možda prodaju prazna obećanja i jure snove“, ali „fizička realnost se ne može promeniti“. „Sviđalo se to vama ili ne“, po njegovom mišljenju, „trenutno je jednostavno nemoguće kupiti ovoliku količinu prirodnog gasa u Evropi bez ruskih izvora“.

Sijarto je naglasio da iako su skladišta u njegovoj zemlji bila dovoljno puna „za normalna vremena“, pošto ovo nisu normalna vremena, Mađarskoj je potrebno više gasa da bi se osećala bezbednom. Ministar je istakao da pregovori sa Rusijom treba da se završe što je pre moguće, jer grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra.

Lavrov je rekao da će zahtev mađarske vlade za kupovinu dodatnog prirodnog gasa biti „odmah prijavljen i razmotren“.

Istovremeno, ruski ministar spoljnih poslova je smatrao da je sramota da „otvorena rusofobična politika” i „bezularna eskalacija sankcija” Vašingtona i Brisela ometaju razvoj praktične saradnje Moskve i Budimpešte. On je obećao da će „tražiti i pronaći rešenja“ koja bi saradnju učinila nezavisnom „od ovakvih hirova“.

Sijartovi sastanci u Moskvi uključivali su i razgovore sa potpredsednikom ruske vlade Aleksandrom Novakom, koji je zadužen za energetiku, i ruskim ministrom industrije i trgovine Denisom Manturovim.

Kao odgovor na rusku vojnu ofanzivu u Ukrajini, EU je – zajedno sa SAD, Velikom Britanijom i mnogim drugim zemljama – uvela oštre sankcije Moskvi, uključujući deo njenog izvoza energije. Mađarska, koja približno 85% zavisi od ruskog gasa, dosledno se protivila uvođenju embarga na izvoz gasa iz Rusije.

Mađarski predsednik Viktor Orban upozorio je prošlog meseca da bi takva zabrana „upropastila celu evropsku ekonomiju“. Mađarska se takođe protivila postepenom povlačenju EU iz uvoza ruske nafte do kraja ove godine i dobila je oslobađanje da nastavi da kupuje gorivo iz Moskve.


izvor

[Dreadnought]

Bela kuća: Rastuće cene gasa su zapravo „korist“


Rastuće cene gasa u SAD su „korist“ za vlasnike električnih vozila (EV), rekao je sekretar Ministarstva saobraćaja Pete Buttigieg dok je svedočio pred odborom Predstavničkog doma u utorak.

Buttigieg je sugerisao da bi ljudi koji se trenutno bore da plate preko 5 dolara po galonu gasa mogli da nadoknade svoj „bol” kupovinom EV-a, čija je prosečna cena preko 65.000 dolara prema kompaniji za istraživanje automobila Kelli Blue Book.

„Što više bola svi doživljavamo od visoke cene gasa, to je veća korist za one koji imaju pristup električnim vozilima“, rekao je zvaničnik Bajdenove administracije pre nego što je zatražio od republikanskog predstavnika Karlosa Gimeneza (Florida) da subvencioniše kupovinu električnih vozila poreskim kreditima. .

Gimenez je odgovorio napomenom da ih subvencionisanje električnih vozila ne bi učinilo jeftinijim, suprotno Buttigiegovoj tvrdnji, i da „svi to plaćamo na kraju. Svi mi plaćamo poreze.“

Drugi predstavnik GOP-a, Tomas Masi (Kentaki), odgovorio je na Buttigigov predlog ističući da bi kupovina električnih automobila Amerikance koštala više energije i koristila bi još više električne energije dobijene od fosilnih goriva.

„Bilo bi potrebno četiri puta više struje za punjenje automobila prosečnog domaćinstva nego što prosečno domaćinstvo koristi na klimatizaciji“, rekao je Masie.

Buttigieg, zajedno sa drugim Bajdenovim savetnicima za energetiku i klimu, često su sugerisali da Amerikanci koji se bore da plate gas treba da pređu na električna vozila, i da se veća upotreba čiste energije treba posmatrati kao srebrna linija za rastuće cene energije.

U avgustu 2021. godine, Bajdenova administracija je zvanično objavila inicijativu da se postigne cilj 50% usvajanja električnih vozila do 2030. radeći sa proizvođačima automobila i automobilskim radnicima kako bi „pokrenuli američko vođstvo napred na čistim automobilima“.

U novembru, Buttigieg je rekao za MSNBC da porodice koje se prebace mogu dobiti „popust od 12.500 dolara“ na troškove prevoza.

Predsednik Džo Bajden je takođe pozdravio visoke cene gasa u maju, kada je rekao da su one deo „neverovatne tranzicije koja se dešava da ćemo, ako Bog da, kada se završi, mi biti jači i svet će biti jači i manje oslanjajući se na fosilna goriva“.

Kritičari prelaska na električna vozila doveli su u pitanje da li bi energetska mreža u zemlji uopšte mogla da izdrži takvu tranziciju. Tokom saslušanja u utorak, predstavnik Masie je citirao studiju koja ukazuje da bi, u skladu sa Bajdenovim planom, američka porodica koristila 25 puta više struje za punjenje svojih automobila nego za napajanje svojih frižidera.

„Mislite li da bi to opteretilo mrežu ako bi svi uključili 25 frižidera u svakom domaćinstvu?“ upitala je Masie.

„Pa, ako nismo napravili nikakvu nadogradnju mreže, naravno“, odgovorio je Buttigieg. „Ako dodamo jučerašnju mrežu sa sutrašnjim automobilima, to neće funkcionisati.“

Dodao je da je rad na jačanju elektroenergetske mreže za podršku više električnih vozila već počeo i da se odeljenja za energetiku i transport već sastaju kako bi „mapirali neke od potreba“.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Preduzimamo „sve mere“ da isporučimo hranu Africi


Rusija će isporučiti ugovorom obećanu hranu, đubrivo, energiju i drugu robu svojim afričkim prijateljima, uprkos poteškoćama koje su stvorile sankcije Zapada, uverio je kontinent ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u tekstu objavljenom u glavnim afričkim medijima u petak. Zapadna i ukrajinska propaganda koja optužuje Moskvu da pokušava da izgladnjuje Afriku je neosnovana i nastoji da odbaci sopstvenu krivicu, rekao je on.

„Svesni smo važnosti ruskih isporuka društveno važnih proizvoda, uključujući hranu, mnogim zemljama širom sveta. Svesni smo da ove zalihe igraju važnu ulogu u očuvanju društvene stabilnosti“, rekao je Lavrov.

Kijev je optužio Moskvu da „blokira“ ukrajinske luke u Crnom moru i ne dozvoljava da se oko 20 miliona tona žitarica isporuči kupcima širom sveta. Rusija tvrdi da su luke minirane od strane ukrajinskih vladinih snaga i da je ruska mornarica ponudila da bezbedno prati sve brodove sa žitaricama.

SAD i njihovi saveznici insistiraju da se njihov embargo protiv Rusije u ime podrške Ukrajini ne odnosi na žitarice i đubriva. Međutim, kako je Lavrov istakao u intervjuu za RT i Sputnjik ranije ove nedelje, sankcije su uskratile osiguranje ruskim brodovima dok su blokirale strane brodove iz ruskih luka, čime su praktično prekinute isporuke Afrike morskim putem.

Zapadne sankcije su „još više pogoršale negativne trendove“ na globalnim tržištima roba koji su počeli tokom pandemije Covid-19, kada ih je kolektivni Zapad preplavio sveže štampanim novcem, kaže Lavrov.

„Neophodno je da svi naši afrički prijatelji shvate da će Rusija nastaviti u dobroj nameri da ispunjava svoje obaveze po međunarodnim ugovorima u pogledu izvoza hrane, đubriva, energije i druge robe od vitalnog značaja za Afriku“, napisao je ruski šef diplomatije i dodao da Moskva „preduzima sve mere u tom cilju“.

Lavrov je podsetio Afrikance da Rusija nije „uprljana krvavim zločinima kolonijalizma“ na kontinentu, već je umesto toga „iskreno podržavala Afrikance u njihovoj borbi za oslobođenje od kolonijalnog ugnjetavanja“, tokom godina, uključujući ekonomsku, vojnu i obrazovnu pomoć.

Rusija „nikome ništa ne nameće i ne govori drugima kako da žive“, tvrdi Lavrov. „Sa velikim poštovanjem tretiramo suverenitet afričkih država i njihovo neotuđivo pravo da sami određuju put svog razvoja.

Moskovski princip „afričkih rešenja za afričke probleme” je u oštroj suprotnosti sa logikom „gospodar – rob” bivših kolonijalnih sila, primetio je ruski diplomata.

Odnosi između Rusije i afričkih nacija su „od suštinske vrednosti i ne zavise od fluktuacija u međunarodnom okruženju“, istakao je Lavrov na kraju. „Dobro je videti da naši afrički prijatelji imaju slično razumevanje.


izvor

[Dreadnought]

Šmihal zahvaljuje Savetu EU na novom paketu sankcija Rusiji


Premijer Ukrajine zahvalio je Savetu Evropske unije na usvajanju novog paketa sankcija Rusiji, prenosi Ukrinform.

„Zemlje EU usvojile su sedmi paket sankcija Rusiji, uključujući zabranu uvoza zlata, izvoza robe dvostruke namene i novih tehnologija u Rusku Federaciju, izmene koje sprečavaju zaobilaženje nekih prethodnih sankcija. Zahvalni smo Savetu EU i našim partnerima na podršci!” napisao je Šmihal na svom Tviter nalogu.

Kako je saopšteno, Savet EU je podržao predlog za jačanje efikasnosti šest paketa sankcija uvedenih protiv Rusije.

Posebno, paket uvodi novu zabranu kupovine, uvoza ili transfera, direktno ili indirektno, zlata, ako je poreklom iz Rusije i ako je izvezeno iz Rusije u EU ili u bilo koju treću zemlju nakon toga. Ova zabrana obuhvata i nakit.

Novi paket restriktivnih mera takođe proširuje listu kontrolisanih artikala, što može doprineti vojnom i tehnološkom unapređenju Rusije ili razvoju njenog odbrambenog i bezbednosnog sektora, čime se pojačava kontrola izvoza dvostruke namene i napredne tehnologije.

Pored toga, nove mere proširuju postojeću zabranu pristupa lukama na brave kako bi se izbeglo zaobilaženje sankcija i proširuju obim zabrane prihvatanja depozita na one od pravnih lica, entiteta ili tela osnovanih u trećim zemljama iu većinskom vlasništvu Rusije. državljani ili fizička lica sa prebivalištem u Rusiji. Prihvatanje depozita za nezabranjenu prekograničnu trgovinu biće predmet prethodnog odobrenja nadležnih nacionalnih organa.

EU takođe uvodi niz pojašnjenja postojećih mera, na primer u oblasti javnih nabavki, vazduhoplovstva i pravosuđa.

U cilju izbegavanja bilo kakvih potencijalnih negativnih posledica po prehrambenu i energetsku bezbednost širom sveta, EU je odlučila da proširi izuzeće od zabrane obavljanja transakcija sa određenim državnim subjektima u pogledu transakcija poljoprivrednih proizvoda i transporta nafte do treće zemlje itd.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj širi narativ da je potencijal EU za sankcije Rusiji već „iscrpljen“


Propaganda Kremlja gura narativ kako bi uverila Ruse da je potencijal sankcija Evropske unije Rusiji već iscrpljen, saopštio je Centar za suzbijanje dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, prenosi Ukrinform.

„Ovo mišljenje je izneo Sergej Lavrov nakon što su zemlje EU nameravale da se dogovore oko 7. paketa sankcija, u kojem su planirale da ograniče uvoz zlata u EU, uvedu nove sankcione liste i otklone postojeće rupe“, navodi se u saopštenju. rekao je, pozivajući se na dopisnika RSE/RL Rikarda Jozvijaka.

Centar je podsetio da je do kraja juna Ruskoj Federaciji uvedeno oko 8.000 sankcija, što je rekord od Drugog svetskog rata. Po sankcijama, Ruska Federacija je pretekla Iran, Siriju i Severnu Koreju. Ruska industrija je izgubila mogućnost da vrši međunarodna plaćanja, što dovodi do povećanja nezaposlenosti i siromaštva.

Analitičari Centra smatraju da je ovaj narativ manipulativan, što ukazuje na svest Kremlja o efikasnosti sankcija i pokušaju smirivanja domaće publike.

„Naravno, odbijanje ruskih isporuka energenata stvara poteškoće za EU, ali to je cena koju je EU spremna da plati zarad zaštite demokratije i međunarodnog prava“, naglašava čuvar.

Kako je ranije preneo Ukrinform, Savet EU je 21. jula podržao predlog za jačanje efikasnosti šest paketa sankcija ranije uvedenih protiv Rusije. Konkretno, uvedena je zabrana kupovine, uvoza ili transfera, direktno ili indirektno, zlata poreklom iz Rusije. Zabrana se odnosi i na nakit.

Novi paket restriktivnih mera proširuje listu kontrolisane robe koja može doprineti vojnom i tehnološkom napretku Rusije ili razvoju njenog odbrambenog i bezbednosnog sektora, čime se jača izvozna kontrola dvostruke namene i naprednih tehnologija.

Pored toga, nove mere proširuju trenutnu zabranu pristupa lukama kako bi se izbeglo izbegavanje sankcija i proširuju obim zabrane prihvatanja depozita, uključujući od pravnih lica, organizacija ili tela osnovanih u trećim zemljama i od kojih je većina u vlasništvu Rusije. građani ili druga lica koja borave u Rusiji. Prihvatanje depozita za nezabranjene prekogranične trgovine biće predmet prethodnog odobrenja nadležnih nacionalnih organa.

EU takođe daje niz pojašnjenja postojećih mera, na primer u oblasti javnih nabavki, vazduhoplovstva i pravosuđa.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina dobija 12,7 milijardi dolara od međunarodnih partnera


Ukrajina je dobila 12,7 milijardi dolara od međunarodnih partnera od početka rata, a najveći iznos je dobio u junu-julu, izjavio je guverner Narodne banke Ukrajine Kirilo Ševčenko, prenosi Ukrinform.

„Od početka rata, međunarodni partneri su objavili iznos finansijske podrške zemlji na nivou od više od 27 milijardi dolara. Ova sredstva se šalju za obezbeđivanje osnovnih potreba budžeta. Trenutno je u budžet Ukrajine stiglo 12,7 dolara. Ukrajina je dobila najveći iznos tokom juna-jula, a to je više od 6 milijardi dolara“, rekao je Ševčenko.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal ranije je rekao da će Ukrajina do kraja godine dobiti još 20 milijardi dolara pomoći i podrške od međunarodnih partnera.


izvor

[Dreadnought]

Nemački ministar: Ako „Severni tok 2“ proradi, to će biti kapitulacija Evrope pred Rusijom


Puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“ označilo bi kapitulaciju Evrope pred Rusijom, izjavio je za „ZDF“ nemački ministar ekonomije Robert Habek.

Prema njegovom mišljenju, takav korak postao bi simbol činjenice da je Moskva srušila evropske sankcije i ostvarila svoje ciljeve.

„To bi bilo kao podizanje bele zastave u Nemačkoj i Evropi. Ne možemo to da učinimo“, istakao je Habek.

On je dodao da Nemačka mora biti ekonomičnija u potrošnji energenata i naglasio da je potrebno naći alternativne dobavljače gasa.

Ranije je šef komiteta za energetiku i zaštitu klime pri Bundestagu Klaus Ernst apelovao da se počne sa pregovorima o pokretanju gasovoda „Severni tok 2“ kako bi se osigurale isporuke gasa u Nemačku.

Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ završena je 10. septembra 2021. godine i gasovod je u potpunosti spreman za rad. Ali, nakon početka specijalne operacije Rusije u Ukrajini, Berlin je zamrznuo procedure koje su povezane sa projektom i obustavio sertifikaciju.

Reč je o povlačenju dokumenta iz Ministarstva, na osnovu kojeg je Federalna agencija za mreže vršila sertifikaciju operatora gasovoda.


izvor