Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

EU pozdravila deblokadu žita


EU je pozdravila sporazume koje su danas u Istanbulu potpisale Ukrajina, Rusija, Turska i UN o deblokadi Crnog mora za ukrajinski izvoz žitarica, a šef diplomatije EU Žozep Borelj ocenjuje da je u pitanju ”kritičan korak napred” u naporima da se prevaziđe globalna nesigurnost u snabdevanju hranom izazvana agresijom Rusije na Ukrajinu.

On nagalšava da će uspeh u tom pravcu zasvisiti od ”brze i dobre namere” sprovođenja današnjeg sporazuma.

”Rusija namerno uništava ukrajinsku poljoprivrednu i transportnu infrastrukturu i opremu, izaziva nestašicu goriva i stvara probleme u lancu snabdevanja hranom širom sveta blokiranjem ukrajinskih luka i pljačkom ukrajinskog žita. Rusija je zapravo ugrozila sigurnost hrane za milione ljudi širom sveta. Današnji sporazum pruža priliku da se preokrene ovaj negativni kurs”, poručio je Borelj u pisanom saopštenju.

Iz EU su zahvalili UN i Turskoj za koje ocenjuju da su odigrale važnu ulogu u posredovanju u ovom sporazumu i u podršci njegovoj primeni.

Dodaje se da EU ostaje posvećena da pomogne Ukrajini da što pre unese što više svog žita na globalna tržišta.

”Plan solidarnosti EU omogućio je izvoz od 2,5 miliona tona samo u junu. Takođe, blisko sarađujemo sa partnerima kao što su UN i G7, na promovisanju multilateralnog odgovora na šire aspekte globalne bezbednosti hrane. U tom kontekstu, mobilišemo preko 7,7 milijardi evra do 2024.goidne”, naveo je Borelj u sapoštenju.

On zaključuje da će EU nastaviti da sarađuje i podržava generalnog sekretara UN u rešavanju posledica rata u Ukrajini koji je, kako je dodao, ”namerno pokrenulo rusko rukovodstvo”.


izvor

[Dreadnought]

Tras: Rusija da ispuni obećanja iz sporazuma


Nakon što su Rusija i Ukrajina danas potpisale sporazume sa Turskom i UN, kojima se otvaraju vrata za izvoz ukrajinskih žitarica i ruskog žita i đubriva preko Crnog mora, britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras rekla da je odgovornost na Rusiji da ispuni svoja obećanja.

"Putinova varvarska invazija na Ukrajinu značila je da su neki od najsiromašnijih i najugroženijih ljudi na svetu u opasnosti da nemaju šta da jedu", kaže ona, prenosi Bi-Bi-Si.

Britanska ministarka dodaje da je od vitalnog značaja da ukrajinsko žito stigne na međunarodna tržišta hrane.

"Zato pozdravljamo napore Turske i generalnog sekretara UN da posreduju u ovom sporazumu", rekla je Tras.

Ona je istakla da su se Velika Britanija i saveznici trudili da dođu do ove tačke i sada se ovaj sporazum mora primeniti.


izvor

[Dreadnought]

Gutereš pohvalio Rusiju i Ukrajinu


Predstavnici Rusije i Ukrajine uspeli su da prevaziđu prepreke za inicijativu koja će služiti zajedničkim interesima celog sveta, izjavio je danas generalni sekretar UN Antonio Gutereš u Istanbulu na ceremoniji potpisivanja sporazuma o izvozu ukrajinskog žita.

"Prevazišli ste prepreke i ostavili po strani razlike da biste utrli put inicijativi koja će služiti zajedničkim interesima svih", rekao je on, preneo je TAS S.

Prema njegovim rečima, promovisanje dobrobiti za čovečanstvo bilo je pokretačka snaga ovih razgovora.

"Pitanje nije bilo šta je dobro za jednu ili drugu stranu. Fokus je bio na onome šta je najvažnije za ljude u našem svetu", kazao je Gutereš.

Sporazum o izvozu žitarica iz Ukrajine otvara tri ključne ukrajinske luke za isporuke, rekao je generalni sekretar UN.

"Konkretno, inicijativa koju smo upravo potpisali otvara put za značajan obim komercijalnog izvoza hrane iz tri ključne ukrajinske luke u Crnom moru: Odese, Černomorska i Južnog", kazao je on.

Gutereš je zahvalio svima koji su pomogli da dogovor postane realnost.


izvor

[Dreadnought]

Trudo: Male su šanse da će Rusija poštovati sporazum koji je danas potpisala


Kanadski premijer Džastin Trudo izjavio je danas da nije posebno uveren da će Rusija ispuniti svoj deo pogodbe definisanog važnim ugovorom o izvozu ukrajinskog žita, koji je danas potpisan u Istanbulu, prenosi AFP.

"Poverenje Kanade u rusku pouzdanost je oko nule", rekao je Trudo i dodao da je i dalje optimista da će ukrajinske žitarice stići na mesta u svetu gde su najpotrebnije.


izvor

[Dreadnought]

Šolc: Nemačka više ne može da veruje Ruskoj Federaciji


Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je u petak da, s obzirom na nedavne događaje, Rusija nije pouzdan snabdevač gasom, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na Cajt.

Šolc je na konferenciji za novinare rekao da snabdevanje gasom iz Rusije neće biti sigurnije nego što je sada – u uslovima kada je Moskva ograničila kapacitet „Severnog toka-1” na 40 odsto.

„Zato više volimo pouzdanost“, dodala je nemačka kancelarka, podsećajući na energetske mere koje je dan ranije najavio ministar ekonomije Robert Habek.

Podsetimo, Rusija je 21. jula ujutru nastavila isporuke gasa Severnim tokom 1 nakon zakazanih tehničkih radova, uprkos bojazni da bi oni mogli biti produženi na neodređeno vreme iz političkih razloga. Ali snabdevanje gasom se održava na nivou od 40 odsto kapaciteta gasovoda.

Jedan od razloga za ograničavanje isporuke gasa je blokiranje povratka turbine Severnog toka, koja je bila na remontu u Kanadi, navela je Moskva. Kanadska vlada pristala je da napravi izuzetak od sankcija Rusiji i pošalje turbinu Severnog toka u Nemačku koja je bila na održavanju u Kanadi.

Ranije su se u medijima pojavile informacije da se turbina zaglavila na putu jer Moskva još nije obezbedila neophodnu dokumentaciju za transport u Rusiju, uključujući detalje kada tačno treba da bude uvezena i preko koje carinske tačke.


izvor

[Dreadnought]

SAD pozivaju Kinu na gomilanje zaliha žita


Sjedinjene Države su u petak saopštile da će smatrati Rusiju odgovornom za sprovođenje dogovora o obnovi ukrajinskog crnomorskog izvoza žitarica uz posredovanje UN i pozvale su Kinu da pravi zalihe žita koje bi se moglo koristiti za globalne humanitarne potrebe.

Rusija i Ukrajina su glavni globalni dobavljači pšenice, ali je invazija Moskve na njenog suseda 24. februara dovela do skoka cena hrane, što je izazvalo globalnu krizu hrane za koju Svetski program za hranu kaže da je gurnula oko 47 miliona ljudi u „akutnu glad“.

Rusija i Ukrajina potpisale su u petak značajan sporazum o ponovnom otvaranju ukrajinskih crnomorskih luka za izvoz žitarica. Rat je zaustavio izvoz Kijeva, ostavljajući desetine brodova nasukanim, a oko 20 miliona tona žitarica zaglavljeno u silosima.

Ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild rekla je da se Vašington nada da će sporazum „pomoći da se ublaži kriza koju je izazvala Rusija“, dodajući da ćemo „budno pratiti kako bismo osigurali da Rusija zaista sledi“.

Sjedinjene Države takođe žele da vide Kinu da pomogne u borbi protiv globalne krize sa hranom, rekao je novinarima Džejms O’Brajen, šef Kancelarije za koordinaciju sankcija Stejt departmenta.

„Želeli bismo da vidimo da se ponaša kao velika sila kakva jeste i da obezbedi više žita za siromašne ljude širom sveta“, rekao je on. „Kina je bila veoma aktivan kupac žitarica i pravi zalihe žita… u vreme kada stotine miliona ljudi ulaze u katastrofalnu fazu nesigurnosti hrane.

Zalihe žitarica u Kini na kraju sezone 2021/22 procijenjene su od strane Međunarodnog savjeta za žito na 323,4 miliona tona, što je više od polovine globalnog ukupnog broja od 607,4 miliona. On je manji od onih u Sjedinjenim Državama, najvećem svetskom izvozniku žitarica, koji su procenjeni na 57,8 miliona tona.

„Želeli bismo da oni igraju veću ulogu u stavljanju žita na raspolaganje iz sopstvenih zaliha i dozvoljavajući VFP-u (Svetskom programu za hranu) i drugima da nabave žito“, rekao je O’Brajen.

On je rekao da je oko 40 odsto prvih pošiljki žitarica iz Ukrajine u aprilu otišlo u Kinu, „što je bilo nezgodno“, dodajući: „Bilo bi mnogo bolje da to žito ide u Egipat, na rog Afrike i druga mesta .“

Kineska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentarom O’Brajenove izjave.

„Verujemo da je od suštinskog značaja da hrana, uključujući žito, ide svuda gde je potrebna“, rekao je u petak zamenik portparola UN-a Farhan Hak.


izvor

[Dreadnought]

Američka nafta ispod 95 dolara po barelu


Cene sirove nafte u SAD pale su ispod 95 dolara po barelu prvi put od aprila u nestabilnom trgovanju u petak, nakon što je Evropska unija saopštila da će dozvoliti ruskim državnim kompanijama da isporučuju naftu u treće zemlje uz prilagođavanje sankcije koje su zemlje članice dogovorile ove nedelje.

Američka nafta Vest Tekas Intermediate (VTI) je pala za 1,65 dolara, ili 1,7%, niže na 94,70 dolara po barelu, dok su fjučersi na naftu Brent oslabili 66 centi, ili 0,6%, na 103,20 dolara.

VTI je završio niže treću nedelju zaredom, pod udarom u poslednje dve sesije nakon što su podaci pokazali da je potražnja za benzinom u SAD opala za skoro 8% u odnosu na godinu ranije usred špice letnje sezone vožnje, pogođena rekordnim cenama na pumpi.

Nasuprot tome, znaci jake tražnje u Aziji podupirali su referentnu vrednost za Brent, koja je porasla prvi put u šest nedelja.

Trgovanje fjučersima nafte bilo je nestabilno poslednjih nedelja jer trgovci pokušavaju da pomire mogućnosti daljih povećanja kamatnih stopa koje bi mogle da smanje potražnju u odnosu na oskudnu ponudu usled gubitka ruskih barela.

Ruske državne kompanije Rosnjeft i Gasprom moći će da isporučuju naftu u treće zemlje u pokušaju da ograniče rizike po globalnu energetsku bezbednost.

Prema izmenama sankcija Rusiji koje su stupile na snagu u petak, plaćanja u vezi sa kupovinom ruske morske sirove nafte od strane kompanija iz EU neće biti zabranjena.

„Kratkoročno, to je definitivno negativan naslov koji nam je ovde verovatno doneo malo rasprodaje“, rekao je Fil Flin, analitičar u Price Futures grupi.

Saopštenje EU dolazi nakon što je guverner ruske Centralne banke Elvira Nabiulina rekla da neće isporučivati naftu zemljama koje odluče da nametnu ograničenje cena svoje nafte i umesto toga je preusmere na zemlje koje su spremne da „sarađuju“ sa Rusijom.

„Sve su sve veće percepcije da će SAD i EU primeniti ograničenja cena ruske nafte do kraja godine“, rekao je Denis Kisler, viši potpredsednik za trgovinu u BOK Financial-u.

„Prošla istorija pokazuje da su granice cena robe koje je izazvala vlada obično kratkog veka i da mogu dovesti do preuveličanih cena ubrzo nakon toga“, dodao je on.

Cene su, međutim, bile sputane zbog brige o povećanju kamatnih stopa koje bi moglo da smanje tražnju i nastavka proizvodnje neke libijske sirove nafte.

Proizvodnja nafte u Libiji iznosi više od 800.000 barela dnevno (bpd) i dostići će 1,2 miliona barela dnevno do sledećeg meseca, saopštilo je libijsko ministarstvo nafte.

Irak ima kapacitet da poveća svoju proizvodnju nafte za 200.000 barela dnevno ove godine, ako se od njega zatraži, rekao je izvršni direktor iračke kompanije Basra Oil Co.

Američke naftne platforme, rani pokazatelj buduće proizvodnje, ostale su stabilne na 599 ove sedmice, prema podacima kompanije za energetske usluge Baker Hughes.

Čini se da će globalna ekonomija sve verovatnije krenuti u ozbiljno usporavanje, baš kao što centralne banke agresivno preokrenu ultra labavu monetarnu politiku usvojenu tokom pandemije kako bi podržale rast, pokazali su podaci u petak.

Nedavna kretanja sirove nafte i fjučersa kamatnih stopa predviđaju pad u poslovnom ciklusu koji će dovesti do pada potrošnje nafte pre kraja godine i u prva tri meseca 2023.

Investitori su takođe pratili odluku Federalnih rezervi SAD o kamatnim stopama sledeće nedelje. Zvaničnici Fed-a su nagovestili da će centralna banka verovatno povećati stope za 75 baznih poena na sastanku od 26. do 27. jula.

Ipak, potražnja u Indiji je ostala jaka, uz zadržavanje prerade iznad nivoa pre pandemije, dok je Kina takođe spremna da uloži velike napore da konsoliduje svoj ekonomski oporavak, posebno u trećem kvartalu, javili su državni mediji.

Menadžeri novca podigli su svoje neto duge pozicije na fjučersima i opcijama za naftu u SAD-u i Brentu u sedmici do 19. jula, pokazali su američka Komisija za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) i Interkontinentalna berza.


izvor

[Dreadnought]

Philip Morris napušta Rusiju


Generalni direktor kompanije Philip Morris International Jacek Olczak rekao je u četvrtak da će duvanska kompanija završiti svoje poslovanje u Rusiji do kraja godine. Korporacija, čiji se proizvodi koji izazivaju rak prodaju u 180 zemalja širom sveta, najavila je povlačenje u martu, nakon ruske vojne operacije u Ukrajini.

„Radimo naporno da zaključimo naše prisustvo u Rusiji, ali mislim da se to neće dogoditi u vremenskom okviru sledećeg kvartala“, rekao je Olčak za televiziju Blumberg. Izvršni direktor je dodao da je povlačenje iz Rusije „prilično komplikovan proces“, koji bi trebalo da bude završen „krajem godine“.

Marlboro je ranije u četvrtak objavio rekordne finansijske rezultate u drugom tromjesečju, a Blumberg je napomenuo da je povećani profit podstaknut snažnom prodajom njegovih IKOS uređaja za grijanje bez dima i rastućim cijenama cigareta širom svijeta.

Međutim, izbacivanje Rusije može biti štetno po finansijsko zdravlje kompanije za cigarete. Prema podacima kompanije, Rusija je činila 8,4% prodaje cigareta Philip Morris-a i 17,1% prodaje pomenutih IKOS proizvoda u 2021. Samo u Indoneziji kompanija je prodala više cigareta, dok je Japan bio jedina zemlja koja je više trošila IKOS proizvodi.

Ipak, Filip Moris je u martu najavio da će smanjiti obim proizvodnje i obustaviti planirane investicije u Rusiji. Dok je kompanija nastavila da plaća svojih više od 3.200 zaposlenih u Rusiji, Olčak je rekao da smanjuje svoje ruske operacije „u znak solidarnosti sa nevinim muškarcima, ženama i decom“ Ukrajine.

Suparničke kompanije British American Tobacco i Imperial Brands takođe su najavile planove da se povuku iz Rusije i prenesu svoju imovinu u zemlji ruskim vlasnicima. Imperial Brands je od tada prošao kroz povlačenje, dok British American Tobacco – koji kontroliše oko četvrtine ruskog tržišta – nije finalizirao svoje povlačenje.

Ruskog predsednika Vladimira Putina verovatno neće uznemiravati zapadne cigarete koje napuštaju ruske police. Putinova vlada je ograničila pušenje u javnosti i ograničila reklamiranje cigareta, a istovremeno je postavila zdravstvena upozorenja na ambalažu cigareta i povećala akcizu na duvanske proizvode.


izvor

[Dreadnought]

Kuleba: Bližimo se uvođenju sankcija na ruski gas


Ukrajina nije čula znake zamora od sankcija i očekuje da Evropska unija uvede embargo na ruski gas.

„Nismo čuli znake zamora od sankcija, ali sa svakim uzastopnim paketom koji Evropska unija usvoji, svi smo sve bliži istorijskom trenutku gasnih sankcija i to će biti prava bitka“, rekao je ministar spoljnih poslova Ukrajine. rekao je Dmitro Kuleba na brifingu za strane medije, javlja dopisnik Ukrinforma.

Kuleba je takođe napomenuo da uvek treba pravilno proceniti rizike, ističući da će neke snage u Evropi vršiti pritisak na Evropsku uniju i zemlje članice EU da olabave sankcije.

Ali… Mislim da sve evropske vlade treba da budu svesne da smirivanje Putina i ublažavanje sankcija nisu način da se reše problemi. Ovo je put ka umnožavanju problema“, naglasio je ministar.


izvor

[Dreadnought]

Kubrakov: Sporazum o „koridorima žitarica“ potpisan pod uslovima Ukrajine


Sporazum o izvozu žitarica i drugih životnih namirnica iz ukrajinskih luka potpisan je pod uslovima naše zemlje.

„Verujem da potpisujemo ovaj sporazum pod našim uslovima, jer našu akvatoriju u potpunosti kontrolišemo“, rekao je ministar infrastrukture Ukrajine Oleksandar Kubrakov tokom opštenacionalnog teletona, prenosi dopisnik Ukrinforma.

Prema sporazumu, nijedan ruski avion ili brod neće imati pravo da se približava koridoru kroz koji će se žito izvoziti, niti ukrajinskim teritorijalnim vodama, naglasio je on.

„Niko neće ništa da proverava u našim lukama i na našem akvatoriju“, primetio je Kubrakov.

Prema njegovim rečima, izvoz iz luka biće nastavljen za nekoliko dana.


izvor