Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

SAD pozivaju Kinu na gomilanje zaliha žita


Sjedinjene Države su u petak saopštile da će smatrati Rusiju odgovornom za sprovođenje dogovora o obnovi ukrajinskog crnomorskog izvoza žitarica uz posredovanje UN i pozvale su Kinu da pravi zalihe žita koje bi se moglo koristiti za globalne humanitarne potrebe.

Rusija i Ukrajina su glavni globalni dobavljači pšenice, ali je invazija Moskve na njenog suseda 24. februara dovela do skoka cena hrane, što je izazvalo globalnu krizu hrane za koju Svetski program za hranu kaže da je gurnula oko 47 miliona ljudi u „akutnu glad“.

Rusija i Ukrajina potpisale su u petak značajan sporazum o ponovnom otvaranju ukrajinskih crnomorskih luka za izvoz žitarica. Rat je zaustavio izvoz Kijeva, ostavljajući desetine brodova nasukanim, a oko 20 miliona tona žitarica zaglavljeno u silosima.

Ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild rekla je da se Vašington nada da će sporazum „pomoći da se ublaži kriza koju je izazvala Rusija“, dodajući da ćemo „budno pratiti kako bismo osigurali da Rusija zaista sledi“.

Sjedinjene Države takođe žele da vide Kinu da pomogne u borbi protiv globalne krize sa hranom, rekao je novinarima Džejms O’Brajen, šef Kancelarije za koordinaciju sankcija Stejt departmenta.

„Želeli bismo da vidimo da se ponaša kao velika sila kakva jeste i da obezbedi više žita za siromašne ljude širom sveta“, rekao je on. „Kina je bila veoma aktivan kupac žitarica i pravi zalihe žita… u vreme kada stotine miliona ljudi ulaze u katastrofalnu fazu nesigurnosti hrane.

Zalihe žitarica u Kini na kraju sezone 2021/22 procijenjene su od strane Međunarodnog savjeta za žito na 323,4 miliona tona, što je više od polovine globalnog ukupnog broja od 607,4 miliona. On je manji od onih u Sjedinjenim Državama, najvećem svetskom izvozniku žitarica, koji su procenjeni na 57,8 miliona tona.

„Želeli bismo da oni igraju veću ulogu u stavljanju žita na raspolaganje iz sopstvenih zaliha i dozvoljavajući VFP-u (Svetskom programu za hranu) i drugima da nabave žito“, rekao je O’Brajen.

On je rekao da je oko 40 odsto prvih pošiljki žitarica iz Ukrajine u aprilu otišlo u Kinu, „što je bilo nezgodno“, dodajući: „Bilo bi mnogo bolje da to žito ide u Egipat, na rog Afrike i druga mesta .“

Kineska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentarom O’Brajenove izjave.

„Verujemo da je od suštinskog značaja da hrana, uključujući žito, ide svuda gde je potrebna“, rekao je u petak zamenik portparola UN-a Farhan Hak.


izvor

[Dreadnought]

Američka nafta ispod 95 dolara po barelu


Cene sirove nafte u SAD pale su ispod 95 dolara po barelu prvi put od aprila u nestabilnom trgovanju u petak, nakon što je Evropska unija saopštila da će dozvoliti ruskim državnim kompanijama da isporučuju naftu u treće zemlje uz prilagođavanje sankcije koje su zemlje članice dogovorile ove nedelje.

Američka nafta Vest Tekas Intermediate (VTI) je pala za 1,65 dolara, ili 1,7%, niže na 94,70 dolara po barelu, dok su fjučersi na naftu Brent oslabili 66 centi, ili 0,6%, na 103,20 dolara.

VTI je završio niže treću nedelju zaredom, pod udarom u poslednje dve sesije nakon što su podaci pokazali da je potražnja za benzinom u SAD opala za skoro 8% u odnosu na godinu ranije usred špice letnje sezone vožnje, pogođena rekordnim cenama na pumpi.

Nasuprot tome, znaci jake tražnje u Aziji podupirali su referentnu vrednost za Brent, koja je porasla prvi put u šest nedelja.

Trgovanje fjučersima nafte bilo je nestabilno poslednjih nedelja jer trgovci pokušavaju da pomire mogućnosti daljih povećanja kamatnih stopa koje bi mogle da smanje potražnju u odnosu na oskudnu ponudu usled gubitka ruskih barela.

Ruske državne kompanije Rosnjeft i Gasprom moći će da isporučuju naftu u treće zemlje u pokušaju da ograniče rizike po globalnu energetsku bezbednost.

Prema izmenama sankcija Rusiji koje su stupile na snagu u petak, plaćanja u vezi sa kupovinom ruske morske sirove nafte od strane kompanija iz EU neće biti zabranjena.

„Kratkoročno, to je definitivno negativan naslov koji nam je ovde verovatno doneo malo rasprodaje“, rekao je Fil Flin, analitičar u Price Futures grupi.

Saopštenje EU dolazi nakon što je guverner ruske Centralne banke Elvira Nabiulina rekla da neće isporučivati naftu zemljama koje odluče da nametnu ograničenje cena svoje nafte i umesto toga je preusmere na zemlje koje su spremne da „sarađuju“ sa Rusijom.

„Sve su sve veće percepcije da će SAD i EU primeniti ograničenja cena ruske nafte do kraja godine“, rekao je Denis Kisler, viši potpredsednik za trgovinu u BOK Financial-u.

„Prošla istorija pokazuje da su granice cena robe koje je izazvala vlada obično kratkog veka i da mogu dovesti do preuveličanih cena ubrzo nakon toga“, dodao je on.

Cene su, međutim, bile sputane zbog brige o povećanju kamatnih stopa koje bi moglo da smanje tražnju i nastavka proizvodnje neke libijske sirove nafte.

Proizvodnja nafte u Libiji iznosi više od 800.000 barela dnevno (bpd) i dostići će 1,2 miliona barela dnevno do sledećeg meseca, saopštilo je libijsko ministarstvo nafte.

Irak ima kapacitet da poveća svoju proizvodnju nafte za 200.000 barela dnevno ove godine, ako se od njega zatraži, rekao je izvršni direktor iračke kompanije Basra Oil Co.

Američke naftne platforme, rani pokazatelj buduće proizvodnje, ostale su stabilne na 599 ove sedmice, prema podacima kompanije za energetske usluge Baker Hughes.

Čini se da će globalna ekonomija sve verovatnije krenuti u ozbiljno usporavanje, baš kao što centralne banke agresivno preokrenu ultra labavu monetarnu politiku usvojenu tokom pandemije kako bi podržale rast, pokazali su podaci u petak.

Nedavna kretanja sirove nafte i fjučersa kamatnih stopa predviđaju pad u poslovnom ciklusu koji će dovesti do pada potrošnje nafte pre kraja godine i u prva tri meseca 2023.

Investitori su takođe pratili odluku Federalnih rezervi SAD o kamatnim stopama sledeće nedelje. Zvaničnici Fed-a su nagovestili da će centralna banka verovatno povećati stope za 75 baznih poena na sastanku od 26. do 27. jula.

Ipak, potražnja u Indiji je ostala jaka, uz zadržavanje prerade iznad nivoa pre pandemije, dok je Kina takođe spremna da uloži velike napore da konsoliduje svoj ekonomski oporavak, posebno u trećem kvartalu, javili su državni mediji.

Menadžeri novca podigli su svoje neto duge pozicije na fjučersima i opcijama za naftu u SAD-u i Brentu u sedmici do 19. jula, pokazali su američka Komisija za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) i Interkontinentalna berza.


izvor

[Dreadnought]

Philip Morris napušta Rusiju


Generalni direktor kompanije Philip Morris International Jacek Olczak rekao je u četvrtak da će duvanska kompanija završiti svoje poslovanje u Rusiji do kraja godine. Korporacija, čiji se proizvodi koji izazivaju rak prodaju u 180 zemalja širom sveta, najavila je povlačenje u martu, nakon ruske vojne operacije u Ukrajini.

„Radimo naporno da zaključimo naše prisustvo u Rusiji, ali mislim da se to neće dogoditi u vremenskom okviru sledećeg kvartala“, rekao je Olčak za televiziju Blumberg. Izvršni direktor je dodao da je povlačenje iz Rusije „prilično komplikovan proces“, koji bi trebalo da bude završen „krajem godine“.

Marlboro je ranije u četvrtak objavio rekordne finansijske rezultate u drugom tromjesečju, a Blumberg je napomenuo da je povećani profit podstaknut snažnom prodajom njegovih IKOS uređaja za grijanje bez dima i rastućim cijenama cigareta širom svijeta.

Međutim, izbacivanje Rusije može biti štetno po finansijsko zdravlje kompanije za cigarete. Prema podacima kompanije, Rusija je činila 8,4% prodaje cigareta Philip Morris-a i 17,1% prodaje pomenutih IKOS proizvoda u 2021. Samo u Indoneziji kompanija je prodala više cigareta, dok je Japan bio jedina zemlja koja je više trošila IKOS proizvodi.

Ipak, Filip Moris je u martu najavio da će smanjiti obim proizvodnje i obustaviti planirane investicije u Rusiji. Dok je kompanija nastavila da plaća svojih više od 3.200 zaposlenih u Rusiji, Olčak je rekao da smanjuje svoje ruske operacije „u znak solidarnosti sa nevinim muškarcima, ženama i decom“ Ukrajine.

Suparničke kompanije British American Tobacco i Imperial Brands takođe su najavile planove da se povuku iz Rusije i prenesu svoju imovinu u zemlji ruskim vlasnicima. Imperial Brands je od tada prošao kroz povlačenje, dok British American Tobacco – koji kontroliše oko četvrtine ruskog tržišta – nije finalizirao svoje povlačenje.

Ruskog predsednika Vladimira Putina verovatno neće uznemiravati zapadne cigarete koje napuštaju ruske police. Putinova vlada je ograničila pušenje u javnosti i ograničila reklamiranje cigareta, a istovremeno je postavila zdravstvena upozorenja na ambalažu cigareta i povećala akcizu na duvanske proizvode.


izvor

[Dreadnought]

Kuleba: Bližimo se uvođenju sankcija na ruski gas


Ukrajina nije čula znake zamora od sankcija i očekuje da Evropska unija uvede embargo na ruski gas.

„Nismo čuli znake zamora od sankcija, ali sa svakim uzastopnim paketom koji Evropska unija usvoji, svi smo sve bliži istorijskom trenutku gasnih sankcija i to će biti prava bitka“, rekao je ministar spoljnih poslova Ukrajine. rekao je Dmitro Kuleba na brifingu za strane medije, javlja dopisnik Ukrinforma.

Kuleba je takođe napomenuo da uvek treba pravilno proceniti rizike, ističući da će neke snage u Evropi vršiti pritisak na Evropsku uniju i zemlje članice EU da olabave sankcije.

Ali… Mislim da sve evropske vlade treba da budu svesne da smirivanje Putina i ublažavanje sankcija nisu način da se reše problemi. Ovo je put ka umnožavanju problema“, naglasio je ministar.


izvor

[Dreadnought]

Kubrakov: Sporazum o „koridorima žitarica“ potpisan pod uslovima Ukrajine


Sporazum o izvozu žitarica i drugih životnih namirnica iz ukrajinskih luka potpisan je pod uslovima naše zemlje.

„Verujem da potpisujemo ovaj sporazum pod našim uslovima, jer našu akvatoriju u potpunosti kontrolišemo“, rekao je ministar infrastrukture Ukrajine Oleksandar Kubrakov tokom opštenacionalnog teletona, prenosi dopisnik Ukrinforma.

Prema sporazumu, nijedan ruski avion ili brod neće imati pravo da se približava koridoru kroz koji će se žito izvoziti, niti ukrajinskim teritorijalnim vodama, naglasio je on.

„Niko neće ništa da proverava u našim lukama i na našem akvatoriju“, primetio je Kubrakov.

Prema njegovim rečima, izvoz iz luka biće nastavljen za nekoliko dana.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj je demantovao vest da je turbina za gasovod zaglavljena u tranzitu


Kremlj je demantovao vest da je turbina za gasovod Severni tok 1 između Nemačke i Rusije zaglavljena u tranzitu, zato što Moskva navodno nije dala dozvolu.

Rojters je izvestio u četvrtak da Rusija do sada nije dala zeleno svetlo za transport turbine nazad u Rusiju, pozivajući se na dva neimenovana izvora.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je tu vest, rekavši da je to "glupost", prenosi britanska agencija.

"Te optužbe su neosnovane. Izvori su obmanuli", rekao je on.

Rusija je u junu smanjila protok gasa kroz Severni tok 1 na 40 posto ukupnog kapaciteta, navodeći kao razlog kašnjenje povratak turbine sa rutinskog održavanja u Kanadi.

Nemačka, međutim, odbacuje argument Rusije da je turbina razlog za smanjenje isporuka gasa preko Severnog toka 1, i tvrdi da je ionako planirano da ona bude u funkciji tek od septembra.

Berlin kaže da Moskva u stvari koristi protok gasa kao političko oružje.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je ove nedelje da Rusija još uvek čeka dokumentaciju od nemačkog Simens Enerdžija o vraćanju turbine i da ne zna u kakvom će stanju ona biti kada bude vraćena.


izvor

[Dreadnought]

Zelenski: Imamo žita za izvoz vrednog 10 milijardi dolara


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je, nakon što je u Istanbulu potpisan sporazum o izvozu ukrajinskog žita, da Ukrajina na raspolaganju ima žitaraica za prodaju u vrednosti od 10 milijardi dolara.

"To je još jedan pokazatelj da Ukrajina može da izdrži rat", rekao je Zelenski u svom večernjem obraćanju, prenosi Rojters.

Dodao je da Ukrajina takođe ima šansu da proda sadašnju žetvu.

Naveo je i da će oko 20 tona prošlogodišnje setve biti izvezeno nakon zaključivanja ovog, kako je ocenio, važnog sporazuma.

"Možda će biti nekih provokacija Rusije, pokušaja da se diskredituju ukrajinski i medunarodni napor. Ali mi verujemo Ujedinjenim nacijama", rekao je Zelenski.

Rusija i Ukrajina, zajedno sa Turskom i UN, potpisale su juče u Istanbulu sporazum o ponovnom pokretanju izvoza žitarica iz ukrajinskih luka na Crnom moru.


izvor

[Dreadnought]

Mediji: Grčka pozvala ambasadora Ukrajine zbog „pretnji sankcijama” Kijeva


Ministarstvo spoljnih poslova Grčke pozvalo je ambasadora Ukrajine Serhija Šutenka, navodno, zato što je Atina iritirana pretnjama Kijeva da će uvesti sankcije zbog aktivnosti grčkih kompanija u Rusiji, prenosi „Evropska pravda“, o tome piše grčko izdanje To Vima pozivajući se na izvore.

Prema pisanju lista, Ukrajina „skoro svakodnevno“ šalje diplomatske note Ministarstvu spoljnih poslova Grčke sa zahtevom da objasni zašto sedam grčkih kompanija radi u Rusiji uprkos njenoj punoj invaziji na ukrajinsku teritoriju. Delatnost ovih kompanija navodno ne podleže sankcijama EU.

U notama je Kijev navodno pretio Atini sankcijama, zbog čega je grčko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo ukrajinskog ambasadora Šutenka. On je, prema To Vimi, tvrdio da je belešku jednostavno prosledio na zahtev svoje zemlje i da nije imao objašnjenje o izvorima informacija o aktivnostima grčkih kompanija.

„Veoma cenjeni diplomatski izvori su u razgovoru sa To Vimom istakli da su brojni ukrajinski zahtevi izazvali uznemirenost i nezadovoljstvo u Atini. Prema njihovim rečima, Kijev je izgubio svaku meru šta i kako traži“, navodi se u članku.

Među ovim navodnim zahtevima Ukrajine je i prestanak praćenja proruskih stavova nacionalne grčke televizije, što je navodno „izazvalo apsolutno negativnu reakciju na svim nivoima“.

Podsetimo, ranije je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba rekao da su privatne grčke kompanije „najveći dobavljači, koji, zapravo, izvlače Rusiju iz naftnog embarga”.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajinska centralna banka devalvirala grivnu


Narodna banka Ukrajine (NBU) smanjila je zvanični kurs grivne prema američkom dolaru za 25 posto, objavljeno je na sajtu ukrajinskog monetarnog reagulatora.

U saopštenju se navodi da će taj potez poboljšati konkurentnost ukrajinskih proizvođača, da će nivo deviznog kursa biti u funkciji raznih grupa preduzeća i domaćinstava i da će podupreti otpornost privrede tokom rata, prenosi Raša tudej.

Ukrajinski regulator je dodao da je "razlog za ovakvu odluku bila promena osnovnih parametara” ukrajinske ekonomije i jačanje američkog dolara prema drugim valutama

Novi devizni kurs grivne, prema odluci NBU, utvrđen je na 36,5686 grivni za jedan dolar, dok je ranije, na početku ruske vojne operacije krajem februara, iznosio 29,25 grivni za dolar.

Guverner NBU Kiril Ševčenko je rekao da će novi devizni kurs "postati sidro privrede i učiniti je otpornijom u vreme neizvesnost” i da će "održavanje fiksnog kursa omogućiti NBU da zadrži kontrolu nad kretanjem inflacije i podržatii nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema“.

Prema prognozi NBU, inflacija u Ukrajini bi do decembra mogla da pređe nivo od 30 procenata.

Centralna banka takođe očekuje da će ova promena povećati devizni priliv izvoznika i smanjiti "špekulativno ponašanje učesnika na tržištu“.


izvor

[Dreadnought]

Šolc prekinuo odmor i spasio "Uniper"


Nemački kancelar Olaf Šolc saopštio je da će država spasiti jednog od najvećih uvoznika gasa Nemačke "Uniper".

"Bilo je potrebno da stabilizujemo 'Uniper'. Oko 60 odsto uvoza gasa ide preko te kompanije", rekao je Šolc na pres konferenciji.

Šolc je prekinuo odmor kako bi u Berlinu saopštio paket mera za spašavanje "Unipera".

"Sa vlasnicima i finskom vladom, koja je u vlasničkoj strukturi, dogovorili smo rešenje, koje predviđa da uđemo u vlasničku strukturu, sa udelom od 30 odsto. Kupićemo deonice po vrednosti od 1,70 evra, što je ispod cene na tržištu. Stavićemo na raspolaganje hibridne obveznice u ukupnoj vrednosti do 7,7 milijardi evra“, objasnio je Šolc.

Većinski vlasnik "Unipera", kompanija "Fortum" već je prihvatila paket mera vlade, kako ulaskom u vlasničku strukturu, tako i povećanjem kreditnog okvira za koncern iz Dizeldorfa.

"Uniper" snabdeva u Nemačkoj brojne gradske elektrane, regionalne operatere, ali i industriju gasom.

Pošto je Gasprom smanjio isporuke gasa Uniper je morao da nedostajuće količine nadoknadi kupovinom na tržištu iz drugih izvora, po mnogo većim cenama.

Zbog toga je "Uniper" počeo da dnevno posluje sa velikim gubicima.

Paket mera za spašavanje "Unipera" mora da prihvati još Evropska komisija, i tek nakon toga je moguće sprovesti sve planirane mere.


izvor

[Dreadnought]

Šolc: "You'll never walk alone!"


Nemačka država će finansijskom injekcijom spasiti od bankrota najvećeg nemačkog uvoznika gasa.

Još jednom je najavljeno i da će se građani suočiti s drastičnim povećanjem cena. Ali i tu je Vlada obećala pomoć.

Bio je to pomno planiran nastup: u petak (22.7.) tačno u podne, nemački kancelar Olaf Šolc je izašao pred okupljene novinare, koji su kratko pre toga obavešterni - jer, kancelar je specijalno zbog toga prekinuo svoj godišnji odmor koji provodi u Bavarskoj, piše DW.

U 15-minutnom govoru je najavio da će njegova vlada milijardskim iznosima pomoći kompaniji za distribuciju gasa Uniper da prevlada krizu u kojoj se nalazi, te da će istovremeno pomoći građanima koji imaju znatno veće izdatke zbog velikog povećanja cena energenata, pre svega gasa.

Pritom niko neće biti zaboravljen, niko neće biti ostavljen na cedilu, naglasio je Šolc i potvrdio to citiranjem poznate himne fudbalskog kluba Liverpul (i Borusije iz Dortmunda): You'll never walk alone!

Time mu je naravno medijska pažnja bila zagarantovana i mogao je biti siguran da će do svakog domaćinstva u zemlji stići osnovna poruka: da, kriza s gasom će potrajati; i da, to već dovodi do povećanja cena, a one će još rasti– ali Nemačka vlada će učiniti sve što je u njenoj moći, a to nije malo!, da pomogne i industriji i građanima kako bi premostili krizu koja će se posebno zaoštriti tokom zime. Nakon tog kratkog ali efektnog nastupa kancelar Šolc se vratio u bavarska brda.


Zašto treba spasavati Uniper

Ova kompanija – čiji je većinski vlasnik finski koncern Fortum - je najveći uvoznik gasa u Nemačkoj, i daleko najviše uvozi iz Rusije. Kupci su industrija i gradska komunalna preduzeća koja opskrbljuju građane kao konačne potrošače. No kako su količine gasa koje stižu iz Rusije smanjene, Uniper ga sada mora kupovati po visokim cenama na svetskom tržištu kako bi ispunio obveze isporuke svojim kupcima.

Međutim, kompanija do sada zbog zakonskih ograničenja povezanih s dugoročno sklopljenim ugovorima, još nije bila u mogućnosti da znatno povećane troškove prenese na svoje kupce, što je dovelo do velikih problema s likvidnošću. Bonitetna agencija S&P nedavno je procenila dnevne gubitke Unipera na nizak do srednji dvocifereni milionski iznos.

Budući da od stabilnosti Unipera zavise ne samo gradska komunalna poduzeća – pa dakle i građani – već i veliki delovi industrije, Nemačka Vlada je Uniper proglasila sistemski relevantnom firmom koju treba spasavati - gotovo po svaku cenu.

Prema medijskim informacijama ukupan paket pomoći Uniperu iznosi oko 15 milijardi evra – za sada. Nije isključeno da će, ukoliko kriza potraje, taj iznos morati biti povećan. Ključni elementi tog paketa za spas su preuzimanje 30 posto deonica kompanije od strane Nemačke države (pri čemu finski koncern Fortum i dalje ostaje većinski vlasnik s 56 posto), kao i kredit od 9 milijardi evra od strane Nemačke državne banke KfW.

Takav model državnog spasavanja sistemski važnih formi koje se zbog spoljnih okolnosti nađu u krizi nije nepoznat u Nemačkoj. Već ranije je na taj način pomagana i automobilska industrija, a poslednji velik slučaj je bio prošle godine sa Lufthanzom: kada je zbog korone koncern zapao u krizu, država je uskočila s devet milijardi evra. U tom trenutku to je bio spas od bankrota, a u međuvremenu je Lufthanza opet profitabilna kompanija koja je novac vratila državi i pre roka.


A gde su tu građani?

No spasavanje Unipera i time pomaganje Nemačkoj industriji je samo jedan dio velikog plana Vlade.

Na drugoj se strani nalaze građani. Naime, najkasnije od oktobra, Uniper će imati pravo da 90 posto povećanja troškova nabavke gasa prenese na svoje kupce, velikim delom komunalna preduzeća. A ona a će, pak, povećane cene moći najvećim delom da prenesu na građane.

Prema rečima kancelara Šolca, to bi za jednu četveročlanu porodicu moglo značiti dodatnih 200 do 300 evra godišnje.

U tom kontekstu je onda pala i ta rečenica: „You 'll never walk alone. Niko neće sa svojim problemima biti ostavljen sam. Zajedno smo dovoljno jaki i te probleme možemo prevladati ove i sledeće godine. Učinićemo sve što je potrebno kako bi nam to uspelo, i činćemo to onoliko dugo koliko to bude potrebno", rekao je kancelar Šolc.

Kao konkretne mere već su ranije najavljene neke poreske olakšice i u septembru poseban dodatak svim zaposlenima do maksimalno po 300 evra. Sada je najavljeno da će se povećati iznos socijalne pomoći, te pomoći za plaćanje stanarine - tu će sada biti uračunato i grejanje.

O kojem će se iznosu pomoći građanima na kraju raditi još nije detaljno poznato, ali već je sada jasno da se radi o dodatnim milijardama evra iz državnog budžeta.

Mada se neki komentatori pitaju "A ko će sve to platiti?", prve reakcije na ovu Šolcovu najavu su uglavnom pozitivne. Kancelar i supruga mogu mirno da nastave svoje planinarenje na jugu Nemačke…


izvor

[Prvačić]

Kremlj negira da sama Ruska Federacija otežava vraćanje turbine za Severni tok 1

Kremlj demantuje medijske izveštaje da joj Rusija otežava vraćanje turbine Severni tok 1, koju je Kanada vratila nakon što je servisirala pod pritiskom Nemačke uprkos sankcijama.
Kako prenosi Interfaks, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, piše Evropska pravda.
„Govorite o nekim izvorima koji tvrde da nije jasno gde turbinu treba poslati. To je potpuna glupost, jer kompanija koja je sve ovo popravljala – Simens – odlično zna gde je postavljena turbina. Tj. , ovo su apsurdni izveštaji“, prokomentarisao je Peskov.
Ponovio je i Putinove reči da Rusija navodno nije dobila ni pravnu ni tehničku dokumentaciju za turbinu.
Ranije se u masovnim medijima pojavila informacija da se turbina zaglavila na putu jer Moskva još nije dostavila neophodnu dokumentaciju za transport u Rusiju – posebno detalje o tome kada tačno treba da se uveze i preko koje carinske tačke.
izvor

Saga o turbini se nastavlja!

NJemačka tvrdi da je ta turbina trebala biti stavljena u pogon tek u septembru i da je Rusija koristi samo kao izgovor za smanjenje isporuka gasa.
To je možda i tačno, ali oprema zna da se pokvari i prije isteka planiranog resursa. Tako da nam ostaje izbor kome da vjerujemo.
S druge strane šta je sa garancijama za isporučenu opremu i usluge?
Postoji li garancija za remontovanu turbinu? Šta ako se pokvari u garantnom roku? Ko će snositi rtoškove popravke i gubitaka nastalih njenim neradom? Kako izvršiti plaćanja daljnih popravki ili eventualne odštete?
Je li Simens imao neke ugovore sa Gaspromom koji su regulisali održavanje njegove opreme nakon ugradnje?

[Dreadnought]

Ukrajinsko ministarstvo razmatra plan za izvoz žitarica iz tri luke


Luke Odesa, Černomorsk i Južni se pripremaju za izvoz ukrajinskog žita. Plovila će ploviti do i iz ovih luka u formaciji karavana, navodi se u izveštaju Ministarstva za infrastrukturu objavljenom na Telegramu,.

„U vezi sa potpisivanjem Inicijative o izvozu žitarica i srodnih prehrambenih proizvoda morem od 22. jula 2022. godine, luke Odesa, Černomorsk i Pivdeni se pripremaju za nastavak rada. Imajući to u vidu, obaveštavamo da će brodovi pristizati i isplovljavati iz navedenih luka formiranjem karavana, koji će pratiti vodeći brod“, navodi se u saopštenju.

Kako je preneo Ukrinform, u Istanbulu je 22. jula nakon četvorosmernog sastanka Ukrajine, Turske, Ujedinjenih nacija i Rusije potpisan sporazum o deblokadi izvoza žitarica i druge hrane iz ukrajinskih luka.

Potpisana su dva ogledala sporazuma u ​​tripartitnom formatu. Ugovor su potpisali ministar za infrastrukturu Ukrajine Oleksandr Kubrakov, generalni sekretar UN Antonio Guteres i turski ministar odbrane Hulusi Akar.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu potpisao je sporazum u istom formatu u ime Rusije.

Dan nakon što je sporazum potpisan, Rusija je lansirala krstareće rakete Kalibr na infrastrukturu luke Odesa. Snage protivvazdušne odbrane oborile su dve rakete, a još dve su pogodile infrastrukturne objekte.

Ministar za infrastrukturu Oleksandr Kubrakov rekao je da se, uprkos ruskom granatiranju luke Odesa, Ukrajina i dalje priprema da počne da izvozi žitarice na svetska tržišta.


izvor

[Dreadnought]

Švajcarci upozorili na moguće nestanke struje tokom zime


Švajcarska je razvila plan za vanredne situacije u slučaju energetske krize ako ponestane zaliha prirodnog gasa i električne energije, objavio je ove nedelje list Basler cajtung.
Prema pisanju lista, švajcarska vlada već nekoliko meseci radi na planu u tandemu sa industrijskim kompanijama.

Uključuje nekoliko koraka, u rasponu od kampanje podizanja svesti javnosti sa pozivima na uštedu energije, kao što je gašenje svetla i grejača na izlozima, do racionalizacije električne energije za oko 30.000 velikih potrošača energije.

Vlada upozorava i na mogućnost isključenja struje u pojedinim delovima zemlje od četiri do osam sati dnevno kao strožiju meru. Plan će biti sproveden u delo u slučaju nestašice električne energije, rekao je za agenciju šef Udruženja švajcarskih elektroprivrednih kompanija  Mihael Frank.

„Ovo morate zamisliti kao zagonetku. Pojedinačni segmenti bi bili odsečeni četiri sata, a zatim bi se ponovo uključili dok bi drugi bili odsečeni. Neki delovi mreže, delovi slagalice, ne bi imali napajanje četiri sata, a zatim bi ponovo imali napajanje četiri ili osam sati u zavisnosti od situacije“, rekao je Frank.

Drugi deo pokriva uštedu gasa. Vladini stručnjaci procenjuju da bi pozivi na smanjenje potrošnje pomogli da se upotreba gasa smanji za 5 odsto. Plan takođe nudi prelazak preduzeća na naftne derivate umesto na gas, gde je to moguće. Vlada procenjuje da bi ove mere mogle da smanje potrošnju za čak 20%. Drugi korak predlaže ograničavanje temperature u javnim zgradama i kancelarijama.

Kako navodi list, Švajcarska je trenutno potpuno snabdevena strujom. U njemu se navodi da nedavno završeni godišnji radovi na održavanju ruskog gasovoda Severni tok 1 nisu uticali na zemlju, jer su njena skladišta gasa ranije bila puna.

Međutim, prema izveštaju, izgledi da li će plan uštede energije biti sproveden zavisi od toga da li će Rusija nastaviti da isporučuje gas evropskim kupcima i u kojim količinama.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Moskva se nada da će Gutereš rešiti izvoz žita iz Rusije


Rusija se nada da će generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upeti da reši problem sankcija koje onemogućavaju izvoz žita iz Rusije, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Te nelegitimno uvedene sankcije sprečavaju izvoz žitarica iz Rusije, uključujući osiguranje, ulazak naših brodova u strane luke i dolazak stranih brodova u ruske luke“, rekao je Lavrov nakon razgovora sa šefom egipatske diplomatije Samehom Šukrijem.

Prema njegovim rečima, nakon potpisivanja sporazuma u Istanbulu, generalni sekretar UN se dobrovoljno prijavio da zatraži ukidanje tih nelegitimnih ograničenja.

„Nadajmo se da će uspeti“, istakao je Lavrov.

On je kazao da je Rusija insistirala da se pitanja ukrajinskog izvoza žitarica i ruskog izvoza poljoprivrednih proizvoda reše u paketu.

„Ukrajinsko pitanje žita biće rešeno uspostavljanjem koordinacionog centra u Istanbulu, biće date garancije da će Ukrajinci očistiti svoje teritorijalne vode od mina i dozvoliti brodovima da ih napuste, a tokom njihovog prolaska na otvorenom moru, Rusija i Turska će ih obezbeđivati svojim pomorskim snagama“, rekao je Lavrov.

Istakao je da Rusija nema predrasude u pogledu obnavljanja pregovora sa Kijevom o širem spektru pitanja, ali da Kijev insistira na vojnoj pobedi nad Rusijom.


izvor