Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Jelen: Američka ekonomija usporava, postoji rizik od recesije


Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je u nedelju da se privredni rast u SAD usporava i priznala da postoji rizik od recesije, ali je rekla da pad nije neizbežan.

Jelen je, govoreći u emisiji „Meet the Press“ na NBC, rekla da veliki broj zaposlenih u SAD i potrošačka potrošnja pokazuju da američka ekonomija trenutno nije u recesiji.

Zapošljavanje u SAD ostalo je snažno u junu, sa 372.000 otvorenih radnih mesta i stopom nezaposlenosti na 3,6%. Bio je to četvrti mesec zaredom kada je zaposleno više od 350.000 zaposlenih.

„Ovo nije ekonomija koja je u recesiji“, rekla je Jelen, koja je ranije predsedavala Federalnim rezervama. „Ali nalazimo se u periodu tranzicije u kome se rast usporava i to je neophodno i prikladno.

Ipak, podaci od prošle nedelje sugerišu da je tržište rada omekšalo sa novim zahtevima za beneficije za nezaposlene koji su dostigli najvišu tačku u poslednjih osam meseci.

Jelen je rekla da je inflacija „previsoka“ i da su nedavna povećanja stopa Fed-a pomogla da se rastuće cene vrate pod kontrolu.

Pored toga, Bajdenova administracija prodaje naftu iz strateških rezervi nafte, za koju je Jelen rekla da je već pomogla u snižavanju cena gasa.

„Videli smo da su cene gasa samo poslednjih nedelja pale za oko 50 centi (galon) i trebalo bi da bude više u planu“, rekla je ona.

Jelen, bivša šefica Fed-a, nada se da će centralna banka moći dovoljno da ohladi ekonomiju da snizi cene bez izazivanja šireg ekonomskog pada.

Ne kažem da ćemo definitivno izbeći recesiju“, rekla je Jelen. „Ali mislim da postoji put koji održava tržište rada jakim i smanjuje inflaciju.

Američki BDP se smanjio po godišnjoj stopi od 1,6 odsto u prvom kvartalu, a očekuje se da će izveštaj od četvrtka pokazati rast od samo 0,4 odsto u drugom tromesečju, prema ekonomistima koje je anketirao Rojters.

Iellen je rekla da čak i ako je cifra u drugom kvartalu negativna, to ne bi signaliziralo da je recesija zavladala, s obzirom na snagu na tržištu rada i veliku potražnju.

„Recesija je široko zasnovana slabost u ekonomiji. To sada ne vidimo“, rekla je ona.

Ekonomisti su tradicionalno definisali recesiju kao dva uzastopna kvartala ekonomske kontrakcije, ali privatna grupa za koju se smatra da je zvanični arbitar recesije u SAD gleda na širok spektar indikatora.


izvor

[Dreadnought]

Prosečna cena benzina u SAD pala je za 32 centa na 4,54 dolara po galonu


Prosečna američka cena benzina redovnog kvaliteta pala je za 32 centa u poslednje dve nedelje na 4,54 dolara po galonu.

Industrijski analitičar Trilbi Lundberg iz Lundberg Survei-a rekao je u nedelju da nastavak pada dolazi zbog pada cena sirove nafte.

„Daljnji padovi na pumpi su verovatni jer sniženja veleprodajnih cena benzina nastavljaju da napreduju do nivoa ulice“, rekao je Lundberg u saopštenju.

Prosečna cena pumpe je pala za 55 centi u poslednjih šest nedelja, ali je za 1,32 dolara viša nego pre godinu dana.

U celoj zemlji, najviša prosečna cena gasa redovnog kvaliteta bila je u Los Anđelesu, 5,65 dolara po galonu. Najniži prosek bio je u Baton Ružu, Luizijana, sa 3,90 dolara po galonu.

Prema istraživanju, prosečna cena dizela je pala za 22 centa tokom dve nedelje na 5,55 dolara po galonu.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov najavio učešće treće strane u obezbeđivanju žitarica iz Ukrajine


Da bi se obezbedila bezbednost brodova sa ukrajinskim žitom u Crnom moru, zajedno sa Rusijom i Turskom, postojaće treća strana, koja će biti određena naknadno, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„U Istanbulu smo uspeli da postignemo dogovor: Ukrajina se bavi deminiranjem, i slanjem brodova na otvorenom moru, Rusija, Turska i još jedan učesnik, koji tek treba da se odredi, pratiće brod do Bosfora“, rekao je Lavrov.


Ankara: Ulažu se napori da se što pre pokrene izvoz žita

Zajednički Koordinacioni centar u Istanbulu, koji je uspostavljen nakon nedavnog dogovora o otpremanju poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, preduzima napore da se što pre pokrene izvoz ukrajinskog žita kroz Crno more, saopšteno je iz Ministarstva odbrane Turske.

U tvit-objavi turskog ministarstva odbrane se kaže da Koordinacioni centar radi na uspostavljanju bezbednog transporta žitarica na svetska tržišta i izražava se očekivanje da će prvi brod sa ukrajinskiom žitaricama uskoro napustiti ukrajinske luke.


izvor

[Dreadnought]

Rusija tri države proglasila „neprijateljskim“


Rusija je Bahame navela kao „neprijateljske teritorije“, kao i ostrva Gernzi i Mejn: teritorije poznate kao popularne jurisdikcije za osnivanje ofšor kompanija, prenosi Radio Svoboda.

Pres-služba ruske vlade je naglasila da su ostrva Gernzi i Mejn uvrštena na spisak neprijateljskih zemalja, jer su podržale sankcije Velike Britanije protiv Ruske Federacije kao odgovor na vojnu invaziju Ukrajine, a Bahami – za činjenica da su uveli zabranu bilo kakvih transakcija sa Bankom Rusije, ruskim Ministarstvom finansija i nizom kreditnih organizacija Ruske Federacije a odgovarajuću naredbu je potpisao premijer Rusije Mihail Mišustin.

Ukazom predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina od 5. marta „O privremenom postupku za ispunjenje obaveza prema određenim stranim poveriocima“, ruski građani i kompanije, sama država Ruske Federacije, regioni i opštinama koje imaju devizne obaveze prema stranim poveriocima sa liste neprijateljskih zemalja, dozvoljeno je da plaćaju sa njima u rubljama.

Što se tiče takozvanih neprijateljskih zemalja i njihovih stanovnika, uvode se i druga ograničenja.

Bahami su zajednica od oko 300 ostrva između Karipskog mora i obale Floride. To je nezavisna država, ali zvanični poglavar je kraljica Velike Britanije, koju predstavlja generalni guverner.


izvor

[Dreadnought]

„Simens“ predao „Gaspromu“ dokumentaciju za remont turbine


„Simens enerdži“ poslao je „Gaspromu“ izvoznu licencu Kanade za remont i transport turbine za gasovod „Severni tok“, objavio je list „Komersant“, pozivajući se na neimenovane izvore.

Prema njihovim informacijama, „Simens“ je poslao „Gaspromu“ kanadski dokument kojim se dozvoljava popravka, održavanje i transport turbine za kompresorsku stanicu „Portova“, koja šalje gas gasovodu „Severni tok“ do kraja 2024. godine.

Turbina je u subotu trebalo da krene parobrodom iz Libeka u Rusiju preko Finske, ali to nije moglo da se uradi jer „Gasprom“ nije imao potrebnu dokumentaciju.

Turbina koja se nalazi u Nemačkoj, prema pisanju lista, može da bude poslata u Rusiju tek sredinom nedelje, ali pod uslovom da „Gasprom“ pošalje dokumenta neophodna za carinsku kontrolu.

Kompanija „Gasprom“ je glavni snabdevač gasa u Evropi. Od 16. juna je smanjio isporuke preko „Severnog toka“ do 40 odsto kapaciteta, pripisujući to problemima sa održavanjem gasnih turbina na kompresorskoj stanici „Portova“. Tada je kompanija saopštila da „Simens“ zbog kanadskih sankcija ne može da vrati sa popravke gasne turbine.

Međutim, Kanada je odlučila da oslobodi opremu „Gasproma“ od sankcija do kraja 2024. godine, što je potvrdio i premijer zemlje Džastin Trudo.


izvor

[Dreadnought]

Prvi put u istoriji: Kineski juan nadmašio evro


Kineska valuta juan nadmašila je evro po obimu trgovanja na Moskovskoj berzi (MOEKS) prvi put u istoriji, pokazuju podaci o trgovanju od petka.

Prema podacima, obim trgovine kineskom valutom u petak iznosio je 908 miliona dolara. U međuvremenu, obim trgovine evrom jedva je premašio 705 miliona dolara. To je takođe bio drugi uzastopni dan kada je obim trgovanja juanima na MOEKS-u premašio 50 milijardi rubalja, dok je u prvoj polovini jula obim trgovanja juanima u proseku iznosio 516 miliona dolara dnevno.

Međutim, juan nije uspeo da prestigne američki dolar, pri čemu je obim trgovine dolarima u petak dostigao 2,1 milijardu dolara.

Banka Rusije dozvolila je nerezidentnim bankama iz „neprijateljskih“ zemalja da trguju jednom stranom valutom u zamenu za drugu na ruskom deviznom tržištu. Obim transakcija dolar-juan na MOEKS-u je, posledično, u četvrtak postavio novi istorijski rekord, dostigavši 38,4 milijarde rubalja.

Istovremeno, zapadne antiruske sankcije takođe doprinose popularnosti juana, navode analitičari. Zbog sankcija klijenti banaka postepeno prelaze sa valuta „neprijateljskih“ zemalja, pre svega američkog dolara i evra, prenosi RT.


izvor

[Dreadnought]

Turska će kupovati ukrajinsko žito ispod cene?


Turska će, na osnovu sporazuma postignutih sa Rusijom i Ukrajinom, moći da otkupljuje žito koje će se transportovati morskim putem, po cenama ispod svetskih.

Ona će ovim moći da zadovolji svoje potrebe za žitaricama po povoljnijim uslovima u odnosu na druge zemlje, piše list Sabah.

Prema rečima Junusa Kiliča, šefa komisije za poljoprivredu turskog parlamenta, "oba ministra (Ruske Federacije i Ukrajine) koja su sporazum o izvozu poljoprivrednih proizvoda potpisali 22. jula u Istanbulu, usmeno su obećali da će Turska imati prednost u pogledu cena žita i njegove kupovine", prenosi Sputnjik.

"Zahvaljujući tome, moći ćemo da kupimo žito koje ćemo posle izvoziti", rekao je poslanik u intervjuu za list.

"Naravno, one (Rusija i Ukrajina) će same odrediti zemlje snabdevanja, njihovu količinu i cene žitarica. Turska je, prema potpisanom dokumentu, preuzela ulogu sekretarijata i obavljaće funkciju stranih predstavništava u njihovoj trgovini sa drugim zemljama", primetio je parlamentarac.


izvor

[Dreadnought]

Šef Evropske komisije: Evropa treba da bude spremna za najgori scenario sa ruskim gasom


Rusija nije pouzdan snabdevač energentima i EU bi pre ili kasnije trebalo da bude spremna na potpuni prekid isporuke ruskog gasa.

To je izjavila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u intervjuu za DPA koji je objavio Di Cajt, prenosi „Evropska istina”.

„Kremlj nije pouzdan partner za snabdevanje Evrope energijom. Gasprom namerno održava svoja skladišta na niskom nivou. U međuvremenu, Rusija samo delimično ili uopšte ne snabdeva gasom 12 država članica. Zato Evropa treba da bude spremna za najgori slučaj. scenario: potpuni prekid isporuke gasa pre ili kasnije“, rekao je šef Evropske komisije.

Prema rečima Fon der Lajen, kako bi ublažila posledice obustave ruskog gasa, EU planira da do marta sledeće godine uštedi 15 odsto potrošnje gasa.

„Ovo je 45 milijardi kubnih metara gasa. I treba da počnemo odmah, jer što brže delujemo, više štedimo – i bezbedniji smo“, dodala je ona.

Primarni cilj EU ostaje da postane potpuno nezavisna od uvoza ruskog gasa najkasnije do 2027. godine, istakao je šef Evropske komisije.

Evropska komisija je prošle nedelje predstavila predlog prema kojem bi zemlje članice EU od avgusta do marta trebalo da smanje potrošnju gasa za 15 odsto.

U početku, cilj će biti dobrovoljan, ali će postati obavezan ako Evropska komisija proglasi vanredno stanje.

Neke zemlje EU izrazile su protivljenje planu Evropske komisije.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Nema prepreka za izvoz žitarica iz ukrajinskih luka


Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da nema prepreka za izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, nakon što su Ukrajina i Rusija prošle nedelje u Turskoj potpisale sporazum o deblokadi isporuka žitarica crnomorskom plovnom rutom.

Nakon što su ruski projektili pogodili glavnu ukrajinsku luku Odesu prošle nedelje, Lavrov je u subotu predočio da je taj napad bio usmeren na "vojnu infrastrukturu u luci", prenosi Rojters.

On je na konferenciji za novinare rekao da u sporazumu o žitaricema koji je potpisala Rusija ne postoji ništa što bi sprečilo nastavak napada na objekte vojne infrastrukture u Ukrajini.

Lavrov je ranije istakao da se Rusija nada da će generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš uspeti da reši problem sankcija koje onemogućavaju izvoz žita iz Rusije.

"Nelegitimno uvedene sankcije sprečavaju izvoz žitarica iz Rusije, uključujući osiguranje, ulazak naših brodova u strane luke i dolazak stranih brodova u ruske luke", rekao je Lavrov nakon razgovora sa šefom egipatske diplomatije Samehom Šukrijem, preneo je ranije TAS S.

U međuvremenu, visoki ukrajinski zvanicnici izrazili su danas nadu da će prva pošiljke žita u okviru sporazuma krenuti već u sredu iz luke Černomorsk, preneo je Rojters.

Ukrajinski ministar za infrastrukturu Oleksandar Kubrakov rekao je ranije da nema ograničenja koliko žitarica može da se izveze i ukazao da bi Ukrajina mogla da izveze 60 miliona tona žitarica tokom perioda od osam do devet meseci, pod uslovom da njene luke nisu blokirane.


izvor

[Dreadnought]

Sve jači otpor u EU prema planu o štednji plina


Članice Evropske unije nastoje da ublaže predlog blokade o smanjenju potrošnje plina dok se Evropa priprema za mogući potpuni prekid isporuke tog energenta iz Rusije.

Plan EU naišao je na otpor niza vlada - neke su bile oštro protiv obvezujućih mera štednje, a druge nisu voljne dopustiti Briselu da kontroliše njihovu potrošnju energije.


izvor

[Dreadnought]

Peskov: "Rusija nije zainteresovana za potpuni prekid isporuka gasa evropskim zemljama"


Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija nije zainteresovana za potpuni prekid isporuka gasa evropskim zemljama.

Kako je istakao, "Moskva u velikoj meri garantuje energetsku bezbednost EU".

"Rusija za to nije zainteresovana. Rusija je odgovoran snabdevač gasom, i bez obzira na to šta kažu neki u Evropskoj komisiji, u evropskim prestonicama, u Sjedinjenim Državama - Rusija je bila, jeste i biće zemlja koja u velikoj meri garantuje energetsku bezbednost Evrope", dodao je Peskov, prenosi TASS.

Portparol Kremlja je u tom kontekstu ocenio da su izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca da je Rusija nepouzdan dobavljač gasa u suprotnosti sa stvarnošću i istorijom evropskog snabdevanja ruskim gasom.

"Ove primedbe su u potpunoj suprotnosti sa stvarnošću i istorijom isporuka. I u najtežim trenucima ruska strana je nastavila da ispunjava svoje obaveze. Činjenica da je trenutno smanjen obim isporuka povezana je sa nelegitimnim ograničenjima koja su uveli sami Evropljani, posebno Nemačka", rekao je Peskov.

Peskov je takođe rekao da će isporuke gasa gasovodom Severni tok 1 dostići tehnološki moguće granice kada turbina, vraćena sa remonta, bude instalirana.

"Znamo da i dalje ima problema sa drugim jedinicama, kojih je i Simens svestan. Turbina će, naravno, biti instalirana nakon što se obave sve formalnosti i isporuke će se nastaviti u onom obimu u kojem je to tehološki moguće", odgovorio je Peskov na novinarsko pitanje da li će Gasprom sada moći da ugradi turbinu i da poveća isporuke gasa Evropi.


izvor

[Dreadnought]

Spreman novi nacrt, ali EU ne može da se dogovori


Zemlje Evropske unije nastoje da ublaže plan Evropske komisije.

Tim planom se od njih zahteva da smanje potrošnju gasa za 15 posto u periodu od avgusta 2022. do marta 2023. godine, pošto se Evropa priprema za zimu suočena s neizvesnostima u pogledu isporuka gasa iz Rusije, njenog glavnog snabdevača.

Evropska komisija je prošle nedelje predložila da 15-procentno smanjenje potrošnje gasa 27 država članica u početku bude dobrovoljno, s tim da bi tu meru mogla da proglasi obavezujućom u slučaju vanrednih okolnosti sa snabdevanjem gasom.

Brisel je pozvao zemlje članice da već sada ograniče potrošnju kako bi pomogle da se popune skladišta pre zime.

Međutim, plan EU je naišao na otpor niza zemalja, pri čemu su neke odlučno protiv obaveznog smanjenja, a druge ne dozvoljavaju da Brisel kontroliše njihovu potrošnju energije.

Diplomate iz zemalja EU treba danas da razgovaraju o revidiranom predlogu, prema kojem bi 15-procentno smanjenje bilo zadržano kao dobrovoljni cilj za sve zemlje, dok bi ciljevi vezani za obavezno rezanje potrošnje gasa bili utvrđeni na različitim nivoima, prenosi agencija Rojters pozivajući se na uvid u taj dokument.

Najnoviji predlog, koji je pripremila Češka kao aktuelni predsedavajući sastancima zemalja EU, nudi niz izuzetaka od obavezujućeg cilja. Tako bi zemlje koje nisu povezane s gasnim mrežama EU bile izuzete, što bi moglo da se odnosi na ostrvske države poput Irske i Malte, dok bi ciljevi o obaveznom smanjenju za one s velikim količinama uskladištenog gasa mogli da se snize.

Državama koje izvoze gas u druge zemlje takođe bi mogli da budu smanjeni ciljani nivoi rezanja potrošnje, što verovatno uključuje Španiju, koja nije zavisna od gasa iz Rusije i koja je među najtvrđim protivnicima predloga EU. Kritični proizvodni sektori, kao što su hemijska i industrija čelika, takođe bi mogli da budu izuzeti.

Prema novom predlogu, proglašenje obavezng smanjenja potrošnje gasa bilo bi u nadležnosti nacionalnih vlada, a ne Komisije, pri čemu bi taj predlog mogao bi da se usvoji samo uz podršku većine zemalja EU.

Diplomatski predstavnici država članica EU različito gledaju na najnoviji nacrt - pojedini ga pozdravljaju, a drugi su zabrinuti zbog velikog broja izuzeća.

Ministri energetike pokušaće da odobre novi nacrt u utorak, za šta je pogtrebno da većina od najmanje 15 zemalja EU glasa za predlog kako bi on postao zakon, navodi britanska agencija


izvor

[Dreadnought]

Nemačka: Cilj da zemlja do septembra ima 75 odsto uskladištenog gasa


Nivo pumpanja gasa u nemačkoj mreži je ponovo pristojan i sada je glavni zadatak da do 1. septembra zemlja dostigne svoj cilj od 75 odsto nivoa uskladištenog gasa, objavio je danas Klaus Miler, šef državnog regulatora mreže Bundesnecagenture.

Miler je, u poruci na Tviteru, dodao je da je uvoznik gasa Uniper takođe prestao da povlači gas iz skladišta radi snabdevanja potrošača, prenosi Rojters.


izvor

[Prvačić]

Prvi put u istoriji: Kineski juan nadmašio evro

Kineska valuta juan nadmašila je evro po obimu trgovanja na Moskovskoj berzi (MOEKS) prvi put u istoriji, pokazuju podaci o trgovanju od petka.

Koliko je Moskovska berza relevantan pokazatelj?

[Dreadnought]

WFP: Sporazum o ukrajinskom žitu neće rešiti globalnu krizu


Svetski program za hranu (WFP) danas je izrazio optimizam u pogledu dogovora uz posredovanje UN o ponovnom otvaranju ukrajinskih luka za izvoz žitarica, ali je i upozoreno da sam sporazum neće rešiti globalnu prehrambenu krizu čak i ako bude efikasno primenjivan.

"Optimisti smo da bi sporazum mogao da dovede do normalizacije globalnih cena hrane. Zemlje koje zavise od snabdevanja žitom iz Crnomorskog regiona verovatno će među prvima osetiti pozitivne efekte (deblokade izvoza ukrajinskih žitarica", izjavila je Nina Valente, portparolka WFP, ogranka agencije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ipak, ona je naglasila da trenutna globalna kriza sa hranom nije samo kriza cena jer će sukobi, klimatski šokovi i pandemija korona virusa nastaviti da produbljuju globalnu nesigurnost sa hranom čak i ako se istanbulski dogovor o ponovnom otvaranju ukrajinskih luka za izvoz žitarica bude održao.

Rusija, Ukrajina, Ujedinjene nacije i Turska potpisale su u petak sporazum koji ima za cilj da dozvoli bezbedan prolaz brodovima koji ulaze i izlaze iz tri ukrajinske crnomorske luke koje je Rusija blokirala od 24. februara, na samom pocetku sukoba u Ukrajini.

Ukrajina i Rusija su glavne izvoznice žitarica, a blokada ukrajinskih luka učinila je da desetine miliona tona žitarica ostanu u skladištima, što je, u kombinaciji sa zapadnim sankcijama uvedenim Rusiji, dovelo do porasta cena energije i hrane i protesta u zemljama u razvoju koje zavise od crnomorskih žitarica.

Sam WFP je zbog globalne inflacije i kritičnih nedostataka u finansiranju dodatno pogoršanih sukobom u Ukrajini, ove godine morao da smanji pomoć u kritičnim delovima sveta kao što su Jemen i Južni Sudan.


izvor