Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Peskov: "Rusija nije zainteresovana za potpuni prekid isporuka gasa evropskim zemljama"


Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija nije zainteresovana za potpuni prekid isporuka gasa evropskim zemljama.

Kako je istakao, "Moskva u velikoj meri garantuje energetsku bezbednost EU".

"Rusija za to nije zainteresovana. Rusija je odgovoran snabdevač gasom, i bez obzira na to šta kažu neki u Evropskoj komisiji, u evropskim prestonicama, u Sjedinjenim Državama - Rusija je bila, jeste i biće zemlja koja u velikoj meri garantuje energetsku bezbednost Evrope", dodao je Peskov, prenosi TASS.

Portparol Kremlja je u tom kontekstu ocenio da su izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca da je Rusija nepouzdan dobavljač gasa u suprotnosti sa stvarnošću i istorijom evropskog snabdevanja ruskim gasom.

"Ove primedbe su u potpunoj suprotnosti sa stvarnošću i istorijom isporuka. I u najtežim trenucima ruska strana je nastavila da ispunjava svoje obaveze. Činjenica da je trenutno smanjen obim isporuka povezana je sa nelegitimnim ograničenjima koja su uveli sami Evropljani, posebno Nemačka", rekao je Peskov.

Peskov je takođe rekao da će isporuke gasa gasovodom Severni tok 1 dostići tehnološki moguće granice kada turbina, vraćena sa remonta, bude instalirana.

"Znamo da i dalje ima problema sa drugim jedinicama, kojih je i Simens svestan. Turbina će, naravno, biti instalirana nakon što se obave sve formalnosti i isporuke će se nastaviti u onom obimu u kojem je to tehološki moguće", odgovorio je Peskov na novinarsko pitanje da li će Gasprom sada moći da ugradi turbinu i da poveća isporuke gasa Evropi.


izvor

[Dreadnought]

Spreman novi nacrt, ali EU ne može da se dogovori


Zemlje Evropske unije nastoje da ublaže plan Evropske komisije.

Tim planom se od njih zahteva da smanje potrošnju gasa za 15 posto u periodu od avgusta 2022. do marta 2023. godine, pošto se Evropa priprema za zimu suočena s neizvesnostima u pogledu isporuka gasa iz Rusije, njenog glavnog snabdevača.

Evropska komisija je prošle nedelje predložila da 15-procentno smanjenje potrošnje gasa 27 država članica u početku bude dobrovoljno, s tim da bi tu meru mogla da proglasi obavezujućom u slučaju vanrednih okolnosti sa snabdevanjem gasom.

Brisel je pozvao zemlje članice da već sada ograniče potrošnju kako bi pomogle da se popune skladišta pre zime.

Međutim, plan EU je naišao na otpor niza zemalja, pri čemu su neke odlučno protiv obaveznog smanjenja, a druge ne dozvoljavaju da Brisel kontroliše njihovu potrošnju energije.

Diplomate iz zemalja EU treba danas da razgovaraju o revidiranom predlogu, prema kojem bi 15-procentno smanjenje bilo zadržano kao dobrovoljni cilj za sve zemlje, dok bi ciljevi vezani za obavezno rezanje potrošnje gasa bili utvrđeni na različitim nivoima, prenosi agencija Rojters pozivajući se na uvid u taj dokument.

Najnoviji predlog, koji je pripremila Češka kao aktuelni predsedavajući sastancima zemalja EU, nudi niz izuzetaka od obavezujućeg cilja. Tako bi zemlje koje nisu povezane s gasnim mrežama EU bile izuzete, što bi moglo da se odnosi na ostrvske države poput Irske i Malte, dok bi ciljevi o obaveznom smanjenju za one s velikim količinama uskladištenog gasa mogli da se snize.

Državama koje izvoze gas u druge zemlje takođe bi mogli da budu smanjeni ciljani nivoi rezanja potrošnje, što verovatno uključuje Španiju, koja nije zavisna od gasa iz Rusije i koja je među najtvrđim protivnicima predloga EU. Kritični proizvodni sektori, kao što su hemijska i industrija čelika, takođe bi mogli da budu izuzeti.

Prema novom predlogu, proglašenje obavezng smanjenja potrošnje gasa bilo bi u nadležnosti nacionalnih vlada, a ne Komisije, pri čemu bi taj predlog mogao bi da se usvoji samo uz podršku većine zemalja EU.

Diplomatski predstavnici država članica EU različito gledaju na najnoviji nacrt - pojedini ga pozdravljaju, a drugi su zabrinuti zbog velikog broja izuzeća.

Ministri energetike pokušaće da odobre novi nacrt u utorak, za šta je pogtrebno da većina od najmanje 15 zemalja EU glasa za predlog kako bi on postao zakon, navodi britanska agencija


izvor

[Dreadnought]

Nemačka: Cilj da zemlja do septembra ima 75 odsto uskladištenog gasa


Nivo pumpanja gasa u nemačkoj mreži je ponovo pristojan i sada je glavni zadatak da do 1. septembra zemlja dostigne svoj cilj od 75 odsto nivoa uskladištenog gasa, objavio je danas Klaus Miler, šef državnog regulatora mreže Bundesnecagenture.

Miler je, u poruci na Tviteru, dodao je da je uvoznik gasa Uniper takođe prestao da povlači gas iz skladišta radi snabdevanja potrošača, prenosi Rojters.


izvor

[Prvačić]

Prvi put u istoriji: Kineski juan nadmašio evro

Kineska valuta juan nadmašila je evro po obimu trgovanja na Moskovskoj berzi (MOEKS) prvi put u istoriji, pokazuju podaci o trgovanju od petka.

Koliko je Moskovska berza relevantan pokazatelj?

[Dreadnought]

WFP: Sporazum o ukrajinskom žitu neće rešiti globalnu krizu


Svetski program za hranu (WFP) danas je izrazio optimizam u pogledu dogovora uz posredovanje UN o ponovnom otvaranju ukrajinskih luka za izvoz žitarica, ali je i upozoreno da sam sporazum neće rešiti globalnu prehrambenu krizu čak i ako bude efikasno primenjivan.

"Optimisti smo da bi sporazum mogao da dovede do normalizacije globalnih cena hrane. Zemlje koje zavise od snabdevanja žitom iz Crnomorskog regiona verovatno će među prvima osetiti pozitivne efekte (deblokade izvoza ukrajinskih žitarica", izjavila je Nina Valente, portparolka WFP, ogranka agencije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ipak, ona je naglasila da trenutna globalna kriza sa hranom nije samo kriza cena jer će sukobi, klimatski šokovi i pandemija korona virusa nastaviti da produbljuju globalnu nesigurnost sa hranom čak i ako se istanbulski dogovor o ponovnom otvaranju ukrajinskih luka za izvoz žitarica bude održao.

Rusija, Ukrajina, Ujedinjene nacije i Turska potpisale su u petak sporazum koji ima za cilj da dozvoli bezbedan prolaz brodovima koji ulaze i izlaze iz tri ukrajinske crnomorske luke koje je Rusija blokirala od 24. februara, na samom pocetku sukoba u Ukrajini.

Ukrajina i Rusija su glavne izvoznice žitarica, a blokada ukrajinskih luka učinila je da desetine miliona tona žitarica ostanu u skladištima, što je, u kombinaciji sa zapadnim sankcijama uvedenim Rusiji, dovelo do porasta cena energije i hrane i protesta u zemljama u razvoju koje zavise od crnomorskih žitarica.

Sam WFP je zbog globalne inflacije i kritičnih nedostataka u finansiranju dodatno pogoršanih sukobom u Ukrajini, ove godine morao da smanji pomoć u kritičnim delovima sveta kao što su Jemen i Južni Sudan.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Zbog sankcija na udaru vazdušni saobraćaj


Sektor vazdušnog saobraćaja našao se na udaru zbog sankcija i neadekvatnih odluka bivših zapadnih partnera, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„U uslovima sankcija i neadekvatnih, rekao bih, odluka naših bivših zapadnih partnera, upravo bivših, jer odbijaju da rade sa nama, otvorenog političkog pritiska na komercijalne kompanije, na udaru je bio sektor vazdušnog saobraćaja“, rekao je Putin tokom sastanka sa članovima vlade.

On je istakao da je avioindustrija od strateškog značaja i da igra važnu ulogu u Rusiji.

„Istovremeno, očigledno je da je vazduhoplovna industrija od strateškog značaja za zemlju, stimuliše razvoj visokotehnološke proizvodnje, stvara poslove i, shodno tome, radna mesta u čitavom kompleksu srodnih delatnosti, igra ključnu ulogu u obezbeđivanju transportne dostupnosti, povezanosti regiona, što je posebno važno za ogromnu teritoriju zemlje kao što je Rusija“, ocenio je Putin.

Prema njegovim rečima, planovi za razvoj avioindustrije u Rusiji treba da odgovaraju na velike zadatke jačanja suvereniteta zemlje, jer, uprkos svim očiglednim poteškoćama, postoje jedinstvene mogućnosti za realizaciju sopstvenih potencijala koje postoje još od sovjetskih vremena.

„Srednjoročni orijentiri, naravno, treba da budu blisko povezani sa udaljenijim horizontom planiranja, da odgovaraju i na izazove današnjice i na one velike, značajne zadatke za jačanje ekonomskog i tehnološkog suvereniteta koje smo sebi postavili“, naglasio je predsednik.

On je dodao da sadašnje poteškoće donose mogućnosti Rusiji.

„U sadašnjoj situaciji, uz sve očigledne teškoće... pruža nam jedinstvenu mogućnost da dostignemo suštinski novi nivo razvoja kako bismo u potpunosti realizovali sopstveni naučni, tehnološki, industrijski potencijal. Mi ga svakako imamo, dobra osnova ima ostavljena nam je iz sovjetskih vremena“, konstatovao je predsednik.


izvor

[Dreadnought]

Fon der Lajenova zemljama EU koje se bune zbog štednje gasa: Sve mora da se deli


Evropske države koje ne zavise od ruskog gasa moraju pokazati solidarnost sa onima koje su prisiljene da ulože napore za štednju zbog nadolazećih prekida isporuke, izjavila je Ursula fon der Lajen, predsednik Evropske komisije.

„Čak i zemlje članice koje gotovo ne kupuju ruski gas ne mogu da izbegnu učinke potencijalnog prekida snabdevanja na našem unutrašnjem tržištu“, rekla je Fon der Lajenova za agenciju DPA uoči posebnog sastanka ministara energetike EU planiranog za utorak.

Ekonomije EU usko su isprepletene, rekla je ona, naglasivši da će gasna kriza u nekom obliku pogoditi svaku državu članicu.

„Zato je važno da sve države članice zauzdaju potražnju, da sve skladište više i dele sa onim članicama koje su više pogođene“, rekla je Fon dar Lajenova.

Njena izjava usledila je nakon kritika Španije i Portugalije na račun plana za vanredne situacije s gasom koji je predložila Komisija. Portugalska vlada nazvala je plan „neodrživim“ i rekla da je njena potrošnja gasa„apsolutna potreba“.

Plan Evropske komisije poziva sve države EU da dobrovoljno smanje svoju potrošnju gasa za najmanje 15 posto između 1. avgusta i 31. marta, dajući joj mogućnost i za određivanje daljeg smanjenja potrošnje u slučaju ozbiljne krize s gasa.

Uprkos protivljenju s nekih strana, Fon der Lajenova je izrazila uverenje da će predlozi na kraju biti podržani.

„Sigurna sam da su ministri energetike svesni svoje odgovornosti“, rekla je ona, dodajući da EU treba da napravi bezbednosnu mrežu kako bi svi sigurno prebrodili sledeće dve zime, preneo je „Indeks“.


izvorl

[Dreadnought]

Lajen: Odobreno još milijardu i po evra za finansiranje Ukrajine


Predsednica EK Ursula fon der Lajen saopštila je da je evropska banka odobrila dodatnih 1,59 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini.

„To će pomoći u obnovi infrastrukture, i omogućiti energetske, transportne i obrazovne projekte u budućnosti“, navela je Lajen.


izvor

[Dreadnought]

Eurostat: Svaka peta osoba u Nemačkoj ne može sebi da priušti sedmodnevni odmor


Svaka peta osoba u Nemačkoj (22,4 posto) ima premalo novca da bi sebi jednom godišnje mogla da priušti sedmodnevni odmor, proizlazi iz podataka koje je predsednik levičarske frakcije u nemačkom Bundestagu Ditmar Barč zatražio od Evropske statističke agencije Eurostat.

Posebno kod osoba s decom značajno se povećava statistički rizik da ne mogu da priušte nedelju dana odmora. Četiri od deset samohranih roditelja (42,2 posto) za to nemaju dovoljno novca. Za parove rizik od siromaštva raste s brojem dece. Sedmodnevni odmor ne može sebi da  priušti 18,1 posto parova s ​​jednim detetom. S troje i više dece stopa raste na 29,4 posto, prenosi Fenix magazin.

Parovi bez dece s jednim partnerom starijim od 65 godina imaju najmanji rizik od siromaštva. U ovoj godini 15,9 posto ljudi nema novca za odmor, prenosi N1 Zagreb.

“Letnji odmor je vreme putovanja. Za milione dece i porodica to je, nažalost, samo daleki san. Činjenica da mnogim samohranim roditeljima i porodicama nedostaje novca čak i za najkraće putovanje pokazuje da moramo učiniti više za decu i porodice u našoj zemlji. Svako dete i svaka porodica treba jednom godišnje daleko od svoja četiri zida da imaju priliku  da napune baterije i dožive nešto novo”, poručio je Barč.

“Treba razmisliti o tome i pronaći rešenje kako inflacija ne bi dodatno pogoršala problem. Inflacija će dodatno povećati jaz između onih koji će otići na godišnji odmor i onih koji će ostati kod kuće, Umesto kontinuiranog ograničavanja plata, u sadašnjoj krizi potrebno je snažno rešenje za plate i brzu osnovu za sigurnost dece. Deca imaju samo jedno detinjstvo”, dodao je Barč.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka ne vidi tehničke razloge za ograničavanje isporuke gasa Severnim tokom


Nemačka savezna vlada saopštila je da ne vidi razlog za ograničavanje isporuke gasa kroz ruski gasovod Severni tok nakon što je Gasprom najavio probleme sa radom druge turbine, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na Špigl.

„Prema našim informacijama, nema tehničkih razloga za smanjenje isporuke gasa. Uzeli smo u obzir saopštenje (Gasproma). Pomno pratimo situaciju zajedno sa Federalnom agencijom za mreže i gasnom kriznom grupom“, navodi se u saopštenju. Ministarstvo ekonomije navodi u saopštenju nemačke

Pre toga, „Gasprom” je najavio gašenje gasnoturbinskog motora gasovoda Severni tok, zbog čega će se propusni kapacitet gasovoda smanjiti sa 40% na 20%. Na ovoj pozadini, cena gasa u Evropi je skočila na 1.860 dolara za hiljadu kubnih metara.

Prethodno je kanadska vlada pristala da napravi izuzetak od sankcija Rusiji i pošalje turbinu Severnog toka, koja je bila na održavanju u Kanadi, u Nemačku – kako bi se suočila sa Nemačkom i smanjila rizike da Ruska Federacija neće obnoviti snabdevanje PP1 nakon planiranog Poslovi održavanja.

Istovremeno, turbina ipak nije stigla do Rusije, pošto je odbila da se dogovori o parametrima njenog uvoza. „Gasprom” tvrdi da kanadska dokumenta dobijena od Simensa za transport turbine „ne otklanjaju ranije iznesene rizike” i postavljaju dodatna pitanja.

Podsetimo, posle održavanja „Nordijskog toka-1” prošle nedelje ponovo je počelo snabdevanje gasom nemačko-ruskim gasovodom, ali na nivou od 40 odsto deklarisanog kapaciteta.


izvor