Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Lavrov: „Severni tok 2“ može da zadovolji potrebe Evrope


Gasovod „Severni tok 2“ spreman je u potpunosti da zadovolji potrebe evropskih zemalja, ali je zatvoren iz političkih razloga, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„‘Severni tok 2’ je potpuno spreman da zadovolji evropske potrebe za tom vrstom goriva. Jednostavno je zatvoren iz čisto političkih razloga“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Ugandi, prenosi Tas.

Podsetio je da je, uprkos tome što su ispoštovani svi propisi EU tokom izgradnje, Evropska komisija retroaktivno usvojila propise koje usporavaju završetak projekta.

Lavrov je ocenio da EU čini sve da ograniči kapacitet „Severnog toka 1“, te dodao da Zapad ne može da objasni Rusiji status „Simensove“ turbine za taj gasovod, koja je remontovana u Kanadi.


izvor

[Dreadnought]

Moskva: Pokrenut ukrajinski žitni centar u Turskoj


Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu, koji je osnovan u okviru sporazuma za nastavak izvoza žitarica iz Ukrajine, počeo je sa radom, saopštilo je u utorak Ministarstvo odbrane Rusije.

Delegacija Moskve treba da stigne u turski grad kako bi učestvovala u četvorosmernom formatu koji se sastoji od Rusije, Turske, Ukrajine i Ujedinjenih nacija. Rusku grupu eksperata predvodi kontraadmiral Eduard Luik, saopštilo je ministarstvo.

„Glavni zadatak ruskih stručnjaka u ZSO biće da brzo reše sva neophodna pitanja kako bi inicijativa došla do faze praktične primene“, navodi se u saopštenju.

Ruski predstavnici bi trebalo da počnu da rade nakon što su Rusija i Ukrajina prošle nedelje potpisale sporazum uz posredovanje UN i Turske o deblokiranju dugo očekivanog izvoza žitarica iz zemlje. Prema ovom sporazumu, Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu će nadgledati pošiljke iz Ukrajine ka drugim mestima i održavati bezbedne tranzitne rute za ove pošiljke preko Crnog mora.

Rusija i Ujedinjene nacije su takođe potpisale memorandum kojim se predviđa učešće UN u ukidanju međunarodnih sankcija na izvoz ruskog žita i đubriva na svetska tržišta.

U to vreme, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao da je taj dogovor „svetionik olakšanja u svetu kome je potreban više nego ikad“. On je takođe zahvalio Kijevu i Moskvi što su „ostavili po strani [svoje] razlike“ u potezu koji potencijalno može ublažiti krizu hrane u zemljama u razvoju.

Sporazum je, međutim, ubrzo doveden u pitanje nakon što je Rusija u subotu izvela napad na ukrajinski lučki grad Odesu, rekavši da je uništila „usidreni ukrajinski ratni brod i skladište protivbrodskih raketa Harpun, koje su SAD isporučile Kijevskog režima“.

Štrajk su osudili i ukrajinski lider Vladimir Zelenski i Antonio Gutereš. Potonji je tada rekao da je „puna implementacija [sporazuma] od strane Rusije, Ukrajine i Turske imperativ“ kako bi se olakšale patnje miliona ljudi u nevolji širom sveta.

Posle napada, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da udar nije prekršio dogovor jer „Rusija nije preuzela nikakve obaveze koje bi sprečile nastavak specijalne vojne operacije i uništavanje vojne infrastrukture“. Takođe je istakao da se „terminal za žito u Odesi nalazi na znatnoj udaljenosti od vojnih objekata“.

Isporuke pšenice iz Ukrajine, glavnog proizvođača te robe, prekinute su nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u susednoj državi krajem februara. Kijev i neki zapadni zvaničnici su ranije optuživali Rusiju da namerno sprečava isporuke, ali je Moskva više puta insistirala da je Ukrajina to onemogućila postavljanjem mina u vodene tokove oko luka.


izvor

[Dreadnought]

Mišustin: Rusija će preusmeriti izvoz energenata u Aziju


Rusija će morati da načini veliko preusmeravanja izvoza energenata i primarno će se fokusirati na Aziju, izjavio je ruski premijer Mihail Mišustin.

„Suočavamo se sa ozbiljnim preusmeravanjem izvoza, prevashodno okrećemo naš fokus ka azijsko-pacifičkom regionu. Sigurno, taj fokus će biti usmeren ka prijateljskim zemljama sa kojima održavamo dobre trgovinske veze“, rekao je Mišustin, preneo je Tas.

On je dodao da za ovu svrhu postoji potreba da se razvije transportna infrastruktura, da se izgradi nova i da se prošire postojeći gasovodi i naftovodi, poboljša železnica.


izvor

[Dreadnought]

SAD će prodati dodatnih 20 miliona barela nafte iz strateških rezervi


Bajdenova administracija je u utorak saopštila da će prodati dodatnih 20 miliona barela nafte iz strateških rezervi nafte kao deo prethodnog plana da se iskoristi objekat za smirivanje cena nafte izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu i kako se potražnja oporavlja od pandemije.

Administracija je krajem marta saopštila da će pustiti rekordnih 1 milion barela nafte dnevno tokom šest meseci iz SPR-a, koji se drži u izdubljenim slanim pećinama na obalama Luizijane i Teksasa.

Sjedinjene Države su već prodale 125 miliona barela iz rezervi, a skoro 70 miliona barela je već isporučeno kupcima, rekao je novinarima visoki zvaničnik administracije.

Saopštenja o SPR-u bila su „pruža spasa“ za naftne i prerađivačke kompanije, jer industrija nastavlja napore da se proizvodnja nafte vrati na mrežu nakon pada tokom vrhunca pandemije COVID-19, rekao je zvaničnik.

Američka administracija za informacije o energetici, statističko ogranak Odeljenja za energetiku, saopštila je ovog meseca da će američka proizvodnja nafte porasti na više od 11,9 miliona barela dnevno 2022. i na skoro 12,8 miliona barela dnevno u 2023. godini, sa oko 11,2 miliona barela dnevno u 2021. godini. sa rekordnih blizu 12,3 miliona barela dnevno u 2019.


izvor

[Dreadnought]

Habek: Puštanje u rad „Severnog toka-2” bilo bi kapitulacija Nemačke


Savezni ministar privrede Nemačke, vicekancelar Robert Habek smatra da bi puštanje u rad Severnog toka-2, na čemu je Rusija više puta insistirala, bila kapitulacija Berlina, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na RND.

„Odobravanje Severnog toka 2 ponovo će povećati našu zavisnost od ruskog gasa – to je suprotno od onoga što smo radili poslednjih šest meseci – i takođe je, naravno, kapitulacija svim sankcijama koje smo uveli. mestu“, rekao je Gabek.

Prema njegovim rečima, Gasprom, kao vlasnik Severnog toka-2, više nije „gospodar svojih odluka”, o čemu svedoči „farsa vezana za vraćanje turbine iz Kanade” za Severni tok.

Istovremeno, vicekancelar Nemačke je pohvalio odobravanje zemalja EU za odluku o privremenom režimu štednje gasa, nazvavši je „snažnim signalom protiv svakog izrugivanja i ponižavanja“ Evropske unije.

Ranije je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, komentarišući isporuke gasa Evropi, rekao da je Severni tok 2 u potpunosti spreman da zadovolji potrebe Evrope, ali da ne funkcioniše preko EU iz političkih razloga.

On se takođe požalio da Moskva još nije dobila odgovarajuće objašnjenje u vezi sa statusom turbine za gasovod Severni tok 1, kojim upravlja kompanija Simens u Kanadi.

Ruski gasni gigant Gasprom saopštio je u ponedeljak da je dobio dokumentaciju o turbini, ali ima „preostala pitanja“ u vezi sa dokumentima.

Mediji su ranije preneli da je turbina za gasovod Severni tok-1 zaglavljena na putu u Nemačkoj jer Moskva još nije dostavila neophodna dokumenta za transport u Rusiju.

Kremlj je demantovao informaciju u medijima da Rusija svojim delovanjem otežava vraćanje ove turbine.

Gasprom je u ponedeljak saopštio da će isporuke gasa Evropi od srede ponovo biti prepolovljene, na samo 20 odsto kapaciteta gasovoda Severni tok 1, zbog potrebe da se zaustavi još jedna turbina.


izvor

[Dreadnought]

Evropa se složila o vanrednim ograničenjima gasa


Zemlje Evropske unije koje se spremaju za dalje smanjenje isporuke ruskog gasa u utorak su odobrile oslabljeni hitni plan za obuzdavanje potražnje, nakon što su postigle kompromisne sporazume o ograničavanju smanjenja za neke zemlje, prenosi Rojters.

Evropa se suočava sa jačim pritiskom gasa od srede, kada je ruski Gasprom (GAZP.MM) saopštio da će smanjiti protok gasovoda Severni tok 1 do Nemačke na petinu kapaciteta.

S obzirom da se desetak zemalja EU već suočava sa smanjenim ruskim snabdevanjem, Brisel poziva zemlje članice da uštede gas i skladište ga za zimu, strahujući da će Rusija u potpunosti prekinuti dotok u znak odmazde za sankcije zbog rata u Ukrajini.

Ministri energetike odobrili su predlog da sve zemlje EU dobrovoljno smanje upotrebu gasa za 15 odsto u periodu avgust-mart u odnosu na prosek od 2017-2021.

Smanjenje bi moglo da bude obavezujuće u hitnim slučajevima, pod uslovom da se većina zemalja EU složi. Ali članovi su se složili da izuzmu brojne industrije iz obavezujućeg smanjenja od 15%.

Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da će sporazum pokazati ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je Evropa ostala ujedinjena. „Nećete nas podeliti“, rekao je Habek.

Mađarska je bila jedina zemlja koja se protivila sporazumu, izjavila su dva zvaničnika EU.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da Rusija smanjuje snabdevanje kako bi nametnula „cenovni teror“ protiv Evrope.

„Koristeći Gazprom, Moskva čini sve što može da ova predstojeća zima bude što oštrija za evropske zemlje. Na teror se mora odgovoriti – uvesti sankcije“, rekao je on u video obraćanju u utorak.

Gazprom je za svoje najnovije smanjenje okrivio potrebu da zaustavi rad turbine. Visoki predstavnik EU za energetiku Kadri Simson odbacio je taj razlog, nazvavši taj potez „politički motivisanim“.

Simson je rekao da bi sporazum trebalo da obezbedi da zemlje uštede dovoljno gasa da prežive prosečnu zimu ako Rusija sada potpuno prekine snabdevanje, ali bi neobično hladna zima zahtevala oštrije mere.

Rusija je isporučila 40% gasa EU pre nego što je 24. februara napala Ukrajinu.

Sporazumom sa EU iz obavezujućeg smanjenja gasa od 15 odsto izuzeti bi se Irska, Malta i Kipar. Ove zemlje nisu povezane sa gasnim mrežama drugih država članica i stoga ne mogu da dele rezervni gas ako je potrebno.

Zemlje sa ograničenom mogućnošću izvoza gasa u druge zemlje EU mogu tražiti niži cilj, pod uslovom da izvoze ono što mogu. To bi moglo uključiti Španiju, koja se ne oslanja na ruski gas i koja se u početku protivila tom planu.

„Svi razumeju da kada neko traži pomoć, morate pomoći“, rekla je španska ministarka energetike Tereza ​​Ribera.

Zemlje koje prestignu cilj EU za punjenje skladišta gasa do avgusta takođe bi se mogle suočiti sa slabijim ciljevima, što bi potencijalno ublažilo rezove za otprilike desetak država sa relativno punim skladištem, uključujući Nemačku i Italiju.

Države mogu izuzeti gas koji se koristi u kritičnim industrijama, kao što je energetski intenzivna proizvodnja čelika.

Italijanski ministar za ekološku tranziciju Roberto Cingolani rekao je da će obavezujući cilj zemlje biti blizu 7% od 15%, kada se uzmu u obzir smanjenja gasa koje je ostvarila u poređenju sa prethodnim godinama.

Vest o poslednjem padu snabdevanja povećala je cene gasa, povećavajući troškove punjenja skladišta, istovremeno stvarajući podsticaje za manje korišćenje.

U utorak je referentni holandski ugovor za prvi mesec porastao za više od 10% i oko 430% je veći nego pre godinu dana.

Plan je testirao solidarnost zemalja. Poljska je odobrila sporazum, ali ministarka za klimu Ana Moskva rekla je da industrija jedne zemlje ne treba da bude prisiljena da koristi manje gasa da bi pomogla drugim državama.

Drugi su bili pozitivniji, uključujući Maltu i Portugal, koji su osvojili mekše mete. Malteška ministarka energetike Mirijam Dali rekla je da sporazum odražava različite energetske situacije u zemljama.

„Uspeli smo da prenesemo snažnu poruku solidarnosti“, rekla je ona.

Neki su izrazili zabrinutost da uštede i dalje neće biti dovoljne da se spreči zimska nestašica. Nivoi se razlikuju od zemlje do zemlje, ali EU je smanjila svoju kombinovanu upotrebu gasa za samo 5%, uprkos mesecima rastućih cena i ruskih snabdevanja.

„Petnaest odsto verovatno neće biti dovoljno, s obzirom na ono što su Rusi upravo objavili“, rekao je irski ministar za životnu sredinu Eamon Rian.


izvor

[Dreadnought]

McDonald’s otkriva cenu izlaska iz Rusije


Lanac restorana brze hrane McDonald’s zabeležio je pad prihoda od 3 odsto u prvoj polovini ove godine, delom zbog izlaska sa ruskog tržišta.

Prema poslednjem korporativnom izveštaju kompanije, „troškovi pre oporezivanja u vezi sa prodajom poslovanja kompanije u Rusiji“ iznosili su 1,3 milijarde dolara u prvih šest meseci ove godine.

McDonald’s je privremeno zatvorio restorane u Rusiji u martu, pridruživši se egzodusu stranih firmi nakon zapadnih sankcija. Restorani su ostali zatvoreni tokom cele prodaje kompanije lokalnom kupcu sredinom juna. „Kako bi obezbedila uspešan prenos poslovanja u Rusiji na kupca, kompanija je nastavila da plaća zaposlene i plaća zakupnine do datuma potpisanog ugovora o prodaji“, saopštio je Mekdonalds.

Globalni gigant burgera, koji je imao preko 800 lokacija u Rusiji, prodao je svoju imovinu biznismenu Aleksandru Govoru, koji je imao franšizu kompanije, za nepoznat iznos, za koji je rekao da je bio mnogo niži od tržišne cene.

Restorani su od tada ponovo otvoreni u Rusiji pod brendom Vkusno i Točka ili Just Tasti.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina kaže da može da uštedi skoro 5,5 milijardi dolara odlaganjem otplate duga


Ukrajina može da uštedi 200 milijardi grivni (5,45 milijardi dolara) za prioritetne potrebe odlaganjem otplate svog spoljnog duga, izjavio je u utorak premijer Denis Šmihal.

Ukrajina je pokrenula formalno traženje saglasnosti od vlasnika svojih međunarodnih obveznica, predlažući dvogodišnje zamrzavanje duga većine svojih obveznica i dajući kreditorima rok do 9. avgusta da glasaju o tom predlogu.

Šmihal je takođe rekao da je ukrajinska vlada odobrila zahtev američkoj vladi za aranžman „gasnog lizinga“ kako bi se pomoglo Ukrajini kroz, kako je rekao, najtežu grejnu sezonu u njenoj istoriji.

Jurij Vitrenko, izvršni direktor ukrajinske državne kompanije za naftu i gas Naftogas, rekao je prošle nedelje da kompanija radi sa vladom na prikupljanju 8 milijardi dolara sredstava za kupovinu 4 milijarde dodatnih kubnih metara (bcm) gasa potrebnog za grejnu sezonu u Ukrajini 2022/23.

Vitrenko je 18. jula rekao da Ukrajina trenutno ima rezerve od 11,5 milijardi kubnih metara i da je obezbedila finansiranje za uvoz da bi dobila rezerve do 15 milijardi kubnih metara, ali da je vlada postavila veći cilj od 19 milijardi kubnih metara zbog ruske invazije na Ukrajinu.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina: Zajam od MMF-a od 15-20 milijardi dolara


Ukrajina ima za cilj da sklopi sporazum o programu vrednom 15-20 milijardi dolara sa Međunarodnim monetarnim fondom pre kraja godine kako bi pomogla da ojača svoju ratom razorenu ekonomiju, rekao je za Rojters guverner centralne banke zemlje Kirilo Ševčenko, prenosi Rojters.

Uzdrmana ruskom invazijom koja je pokrenuta 24. februara, Ukrajina se suočava sa ekonomskim padom od 35%-45% u 2022. i mesečnim fiskalnim nedostatkom od 5 milijardi dolara i u velikoj meri se oslanja na inostrano finansiranje od svojih zapadnih partnera.

Ševčenko (49), govoreći tokom posete Londonu, takođe je rekao da se nada da će se dogovoriti o razmeni sa Bankom Engleske „u roku od nekoliko nedelja“, iako nije precizirao iznos.

Kijev je već podneo zahtev MMF-u, rekao je guverner, i sada se konsultuje sa fondom oko novog finansiranja za koje se nada da će obezbediti čak 20 milijardi dolara tokom dve ili tri godine u obliku stend-baj aranžmana ( SBA) ili proširenog fonda (EFF).

To je bio prvi put da je Ukrajina ukazala na novo finansiranje koje joj je potrebno od zajmodavca sa sedištem u Vašingtonu. Program od 20 milijardi dolara bio bi drugi najveći trenutno aktivni zajam od MMF-a, posle Argentine.

„MMF je uvek delovao kao partner Ukrajine tokom rata“, rekao je Ševčenko za Rojters.

„Nadam se da ću program započeti ove godine.

Šef centralne banke je rekao da bi novi program trebalo da obezbedi mere koje će pomoći stabilizaciji ekonomije. To bi moglo osigurati povratak na predratne uslove, kao što je fleksibilan kurs, bez ograničenja na tržištu valuta, smanjenje nekvalitetnih kredita u bankarskom sektoru i uravnotežena fiskalna politika.

Poslednji zajam MMF-a Ukrajini bio je hitna finansijska podrška od 1,4 milijarde dolara dogovorena u martu – što je ekvivalentno 50% kvote zemlje u fondu.

Odvojeno, Kijev je sada u pregovorima sa svojim međunarodnim kreditorima o zamrzavanju otplate duga kako bi ublažio svoju likvidnost.

Ukrajinska centralna banka već ima liniju od milijardu dolara sa poljskom centralnom bankom.

Određeno olakšanje u deviznim prihodima i likvidnosti takođe bi došlo od sporazuma postignutog prošle nedelje između Moskve i Kijeva da se omogući bezbedan prolaz za pošiljke žitarica u i iz ukrajinskih luka, koje je Rusija blokirala od svoje invazije.

Međutim, ti prihodi i isporuke bi se ozbiljno povećali sledeće godine, kada bi prema „konzervativnim“ procenama centralne banke izvoz mogao da dostigne 5 miliona tona mesečno i da generiše približno 5 milijardi dolara 2023. godine, rekao je Ševčenko.

Govoreći o intervenciji centralne banke na valutnim tržištima, kao io njenom programu kupovine obveznica, Ševčenko je rekao da će se i jedno i drugo za sada nastaviti, ali će ovo drugo prestati čim se rat završi.

„Da obezbedim novčano finansiranje bila je najbolnija odluka u mom životu, ali smo shvatili da je to neophodno tokom rata“, rekao je Ševčenko.

On je dodao da je delovanje u vreme rata videlo da se pojavio potpuno novi rečnik, sa izrazima kao što su „zrelost rata“ – termin koji opisuje vremenski okvir dužničkog instrumenta koji se koristi u kontekstu sukoba.

„Mi (ovo) vidimo kao jednu od najvećih neizvesnosti“, rekao je on. „Do kraja rata mi i Ministarstvo finansija treba da radimo zajedno na prevazilaženju svih ovih izazova, koristeći monetarne finansije i tržište unutrašnjeg duga.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina ukida zabranu izvoza raži i mineralnog đubriva


Kabinet ministara Ukrajine ukinuo je zabranu izvoza raži i mineralnih đubriva, objavilo je ukrajinsko ministarstvo ekonomije, prenosi dopisnik Ukrinforma.

„Vlada je ukinula zabranu izvoza raži i mineralnog đubriva. Za takvu robu uveden je automatski režim licenciranja“, navodi se u izveštaju.

Prema ministarstvu, krajnje zalihe pšenice u Ukrajini procenjene su na oko 73.000 tona, a očekuje se da će proizvodnja žitarica dostići oko 351.000 tona. Ovo će omogućiti zemlji da zadovolji godišnju domaću potražnju od 353.000 tona.

Osim toga, kako je setvena kampanja završena, potražnja za mineralnim đubrivima je znatno manja. U međuvremenu, usmeravanje viškova takvih robnih artikala u izvoz povećaće deviznu zaradu zemlje, što je važan preduslov za ekonomski oporavak.

Početkom marta 2022. godine Kabinet ministara Ukrajine uveo je nultu kvotu na izvoz raži i mineralnih đubriva. Takve mere su bile potrebne da bi se obezbedila dostupnost ove kritično važne robe na ukrajinskom tržištu.


izvor