Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Ukrajina poziva ambasadore 28 zemalja da razgovaraju o obnovi


Zamenik šefa kabineta predsednika Kirilo Timošenko izjavio je da su poslata pozivna pisma ambasadorima 28 zemalja da razgovaraju o učešću u planu za brzi oporavak Ukrajine.

„Vodimo aktivne pregovore sa partnerskim zemljama o njihovom učešću u Planu brzog oporavka na svim deokupiranim teritorijama. Već su vođeni razgovori sa Turskom, Italijom, Holandijom, Estonijom i evropskom delegacijom o učešću u obnovi svih uništenih stambenih objekata i objekata socijalne infrastrukture“, rekla je Timošenkova na brifingu, prenosi Ukrinform.

On je napomenuo da se razgovaralo o rekonstrukciji Kijevske, Odeske, Žitomirske i Harkovske oblasti.

„Pozivna pisma su poslata ambasadorima 28 zemalja da održe sastanke i razgovaraju o učešću u planu brzog oporavka drugih regiona Ukrajine“, rekao je zamenik šefa kabineta predsednika.

Kako je objavljeno, predsednički kabinet je razvio projekat za obnovu kritično važne oštećene infrastrukture sa ukupnim budžetom od skoro 17,4 milijarde dolara.

Lugano (Švajcarska) je 4-5. jula bio domaćin konferencije o oporavku Ukrajine na kojoj je predstavljen nacrt plana.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina traži gas na lizing


Ukrajina će tražiti od SAD isporuke prirodnog gasa po istom principu koji se primenjuje na oružje i municiju, rekao je u utorak ukrajinski premijer Denis Šmigal. Ovaj „gasni lizing“ biće potreban za narednu zimu, rekao je on. U međuvremenu, Evropska unija je uvela racionalizaciju gasa.

„Vlada Ukrajine odlučila je da aplicira vladu Sjedinjenih Američkih Država da našoj državi obezbedi ‘gas Lend-lease’ za stabilnu grejnu sezonu“, saopštio je Šmigal tokom sednice vlade, prema video snimku objavljenom na njegov Telegram kanal.

„Pripreme za najtežu zimu u našoj istoriji se nastavljaju i tražimo sve moguće alate da budemo spremni za svaki scenario“, dodao je on.

Iako Šmigal nije elaborirao kako će predloženi aranžman funkcionisati, njegova upotreba termina „lend-lease“ sugeriše da Kijev očekuje da će besplatno dobiti američki tečni prirodni gas (LNG). SAD su dugo pokušavale da prodaju svoj LNG na evropskom tržištu, ali nisu mogle da se takmiče sa ruskim gasom po ceni.

Vašington trenutno šalje u Ukrajinu oružje i municiju vrednu milione dolara u okviru šeme iz ere Drugog svetskog rata koja je otklonjena u aprilu.

Šmigalov predlog dolazi pošto je državna gasna kompanija Naftogas neisplatila svoje obveznice i zatražila od vlade u Kijevu da preuzme „punu odgovornost za prikupljanje sredstava potrebnih za uvoz prirodnog gasa za predstojeću grejnu sezonu“.

Međutim, bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko u ponedeljak je optužila Naftogas za proneveru. Kompanija se bavi „prevarom veka“, tražeći milijarde za kupovinu gasa iako Ukrajini nije potreban i možda čak ima suficit, tvrdi Timošenko, koja je bila na čelu vlade koju podržavaju SAD 2007-2010. sada sedi u parlamentu kao šef stranke ‘Otadžbina’.

U međuvremenu, EU je najavila plan za racionalizaciju potrošnje gasa počevši od avgusta kako bi se izborila sa potencijalnim nestašicama. Većina prirodnog gasa iz bloka uvozi se iz Rusije, a Moskva se obavezala da će ispuniti svoje ugovore uprkos embargu koje je Brisel uveo navodeći sukob u Ukrajini. Međutim, popravke na glavnom gasovodu za Nemačku – uključujući sankcionisanu opremu – smanjile su protok gasa poslednjih nedelja. Berlin je kategorički odbacio mogućnost korišćenja završenog proširenja Severnog toka 2 kako bi se zaobišao problem.


izvor

[Dreadnought]

„Gasprom“ smanjuje isporuke gasa „Severnim tokom“ na 20 odsto


„Gasprom“ od 27. jula smanjuje isporuke gasa „Severnim tokom“ na 20 odsto kapaciteta gasovoda zbog obustave rada još jedne turbine, što je ranije najavljeno. Isporuke neće prelaziti 33 miliona kubnih metara dnevno.

„Gasprom“ je 25. jula najavio da će obustaviti rad još jedne „Simensove“ turbine na kompresorskoj stanici „Portova“. Od 6.00 časova po srednjoevropskom vremenu 27. jula dnevni kapacitet stanice „Portova“ iznosiće do 33 miliona kubnih metara dnevno. Prema tome, samo jedna turbina ostaje u radnom stanju.

Učesnici na tržištu u Evropi strahuju da bi to moglo da pogorša situaciju sa nestašicom gasa u regionu.

„Severni tok“ je glavna maršruta za isporuke ruskog gasa Evropi. Gasovod je obnovio rad 21. jula, posle planiranog tehničkog servisiranja. Isporuka gasa je nastavljena na nivou od 40 procenata ukupnog kapaciteta gasovoda.

„Gasprom“ je ograničenje objasnio zastojem u povratku gasnih turbina koje su korišćene za pumpanje gasa, a koje su bile na remontu u Kanadi. Isporuka gasne turbine je prvo bila sprečena zbog sankcija koje je Kanada uvela protiv Rusije, ali je potom, na insistiranje Berlina, problem pravno rešen, tako da je turbina sada u Nemačkoj i treba da bude isporučena Rusiji, odnosno „Gaspromu“.

U Evropi smatraju da problemi s turbinama ne mogu da budu realni uzrok pada protoka gasa, dok ruska strana objašnjava da je smanjenje isporuka gasa „Severnim tokom“ prouzrokovano isključivo sankcijama usled kojih su se pojavili problemi s remontom turbina.

U svetlu ovih vesti cena gasa u Evropi nastavlja da raste i iznosi preko 2.350 dolara za hiljadu kubika. Takvo naglo poskupljenje beleži se prvi put od marta ove godine.


izvor

[Dreadnought]

Makron: Prehrambena kriza može potrajati duže nego ukrajinski sukob


Prehrambena kriza može trajati duže nego vojni sukob u Ukrajini, a njene posledice neće nestati nakon 12-18 meseci, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron.

„Rat u Ukrajini će dugo trajati. A destabilizacija na prehrambenom tržištu će trajati još duže. Zato moramo da nastavimo da reagujemo na ovu kriznu situaciju. Posledice rata neće nestati nakon šest, dvanaest ni osamnaest meseci“, istakao je Makron na sastanku o globalnoj prehrambenoj bezbednosti u Kamerunu, gde se nalazi u poseti.

Prema rečima francuskog lidera, neophodno je nastaviti pružati kvalitetnu hranu stanovništvu, kao i unapređivati održivu poljoprivredu.


izvor

[Dreadnought]

Turski ministar: U Evropi pristup gasu važniji od cene


Turska se nada da neće imati problema sa gasom na zimu i produžava ugovore sa dobavljačima, uključujući sa Rusijom, saopštio je ministar energetike i prirodnih resursa Turske Fatih Donmez.

„Naši glavni dobavljači gasa su Rusija, Azerbejdžan i Iran. Produžavamo ugovore koji su istekli. Trudimo se da obezbedimo nesmetanost naših isporuka. U Evropi je pristup gasu važniji od cene. Naše skladište u Silivriju je popunjeno 82 odsto, nadamo se da će do kraja godine biti u potpunosti puno. Imamo 6 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Nadam se da nećemo imati takvih problema, sve dok dobavljači poštuju plan isporuke“, izjavio je Donmez, a prenela TV „Haber“.


izvor

[Dreadnought]

Cena gasa ide u nebesa - već dostigla 2.300 dolara


Cena gasa u Evropi porasla je za 10 odsto i dostigla 2.300 dolara za hiljadu kubnih metara, prvi put od 8. marta, pokazuju podaci sa londonske berze ICE.

Vrednost avgustovskih fjučersa na holandskoj berzi TTF porasla je do 2.307 dolara za hiljadu kubnih metara ili 220 dolara za mv/č.

„Gasprom“ je 25. jula najavio da će obustaviti rad još jedne „Simensove“ turbine na kompresorskoj stanici „Portova“. Od 6.00 časova po srednjoevropskom vremenu 27. jula dnevni kapacitet stanice „Portova“ iznosiće do 33 miliona kubnih metara dnevno. Prema tome, samo jedna turbina ostaje u radnom stanju.


izvor

[Dreadnought]

"Glasali smo – protiv"; "Neosnovano, beskorisno, nesprovodljivo, štetno... Očigledna glupost"


Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je da je Mađarska glasala protiv predloga o smanjenju potrošnje gasa koji su prihvatili ministri energetike EU.

Sijarto je naveo da se njime ignorišu interesi mađarskog naroda.

Kako su preneli mađarski mediji, Sijarto je na konferenciji za novinare tokom briselskog sastanka rekao da je uredba štetna i da izaziva pravnu zabrinutosti.

Prema uredbi, trenutno zemlje članice Unije mogu da počnu da koordinisano smanjuju potrošnju gasa na dobrovoljnoj osnovi, ali istovremeno, na inicijativu Evropske komisije ili pet zemalja, Savet EU može da proglasi situaciju u kojoj države članice moraju obavezno da smanje potrošnju.

Metod obračuna je prosek perioda od 1. avgusta do 31. marta poslednjih pet godina, odnosno potrošnja bi trebalo da bude smanjena za 15 odsto u odnosu na ovaj petogodišnji prosek, objasnio je on.

"Prema našem gledištu, ugovori o Evropskoj uniji jasno opisuju da je sastavljanje energetskog miksa država članica u nacionalnoj nadležnosti, odnosno samo država članica može da odluči koliko će kog energenta koristiti za sopstveni rad", podvukao je ministar.

"Bezbednost snabdevanja energijom je takođe nacionalna nadležnost, odgovornost za to ne pripada Evropskoj komisiji", rekao je Sijarto.

Prema njegovom mišljenju, "neosnovan, beskoristan, nesprovodljiv i štetan predlog koji potpuno ignoriše nacionalne interese, služi isključivo u komunikacijske svrhe i služi za spas kredibiliteta nekih zapadnih političara".

"S tačke gledišta Mađarske, ova uredba je nesprovodiva. U našoj zemlji je udeo prirodnog gasa u nacionalnom energetskom miksu visok, a polovinu potrošnje gasa troši stanovništvo. Gotovo 85 odsto mađarskih domaćinstava je priključeno na gasovod, što je nacionalna karakteristika koja je jedinstvena u Evropi", objasnio je Sijarto.

On je ukazao da je uredba štetna i da stvara situaciju da Mađari, koji imaju gas u svojim rezervoarima, ne mogu da ga koriste jer neko u Briselu tako odluči.

"Sve je to očigledno glupost", dodao je Sijarto.


izvor

[Dreadnought]

Skup gas ne ostavlja drugi izbor – smanjuju proizvodnju


Nemački BASF, najveća svetska hemijska kompanija, razmatra dalje smanjenje proizvodnje amonijaka zbog rastućih cena prirodnog gasa.

Potencijalne posledice će osetiti brojni sektori - od poljoprivrede do industrije gaziranih pića, reka su dva izvora za Rojters.

Najveći nemački proizvođač amonijaka SKV Pisteric i četvrti Ineos takođe su saopštili da ne mogu da isključe smanjenje proizvodnje jer se zemlja bori sa poremećajem u isporukama ruskog gasa.

Amonijak ima ključnu ulogu u proizvodnji đubriva, inženjerske plastike i tečnosti za smanjenje dizel izduvnih gasova. Njegovom proizvodnjom se takođe dobija ugljen-dioksid visoke čistoće (CO2) kao nusproizvod, koji je potreban industriji mesa i gaziranih pića.

Za razliku od mnogih evropskih zemalja, Nemačka nema lučke terminale za tečni prirodni gas (TPG) koji bi zamenio ruski gas iz gasovoda. To znači da su kompanije pod političkim i komercijalnim pritiskom da smanje gasno intenzivne aktivnosti ako se isporuke prirodnog gasa budu dalje smanjivale.

BASF je u septembru smanjio proizvodnju amonijaka u svom sedištu u Ludvigšafenu i u svom velikom hemijskom kompleksu u Antverpenu u Belgiji. Snižena stopa proizvodnje bi mogla još da se smanji, ali će kompanija prvo pomno ispitati negativne efekte, rekla su dva izvora.

Iz BASF-a su kazali za Rojters da će nastaviti da podmiruju svoje interne potrebe za amonijakom i eksternu tražnju kupaca, ali su odbili da otkriju stope iskorišćenosti postrojenja.

Proizvođač đubriva Jara, koji vodi treću po veličini fabriku za proizvodnju amonijaka u Nemačkoj u gradu Brunsbutelu na severu zemlje, saopštio je da je njegova proizvodnja širom Evrope trenutno za 27 posto ispod kapaciteta zbog skoka cena gasa.

Kompanija SKV navodi da je u procesu obnavljanja pune proizvodnje nakon planirane obustave rada zbog remonta, ali da je buduću stopu iskorišćenosti kapaciteta izuzetno teško predvideti.

Hemijske kompanije su najveći industrijski potrošači prirodnog gasa u Nemačkoj, a amonijak je jedini gasno-intenzivan proizvod u toj industriji.

Kompanije koje smanjuju proizvodnju amonijaka mogu da izgube tržišni udeo zbog uvoza od inostranih dobavljača koji imaju pristup jeftinom gasu, ili bi Nemačka mogla da prihvati isplatu kompenzacija u okviru potencijalnog programa racionalizacije gasa kako bi podstakla proizvođače da brzo smanje proizvodnju da bu se uravnotežilo smanjno smabdevanje.

Rusija je nastavila 21. jula pumpanje gasa u Evropu preko svog najvećeg gasovoda, Severnog toka 1, nakon 10-dnevnog prekida radi godišnjeg održavanja, ali je Gasprom u ponedeljak saopštio da će isporuke Nemačkoj pasti na samo 20 odsto kapaciteta jer će zbog servisiranja zaustaviti još jednu turbinu.

Čak i pre rata u Ukrajini, smanjena proizvodnja amonijaka zbog skoka cena prirodnog gasa u Britaniji prošle godine izazvala je nestašicu CO2 u industriji mesa i pića. To je primoralo vladu u Londonu da u septembru pruži finansijsku podršku proizvođaču amonijaka, kompaniji CF Indastris, da ponovo pokrene proizvodnju.

U normalnim vremenima, proizvodnja amonijaka učestvuje sa oko 4,5 posto u potrošnji prirodnog gasa nemačke industrije.


izvor

[Dreadnought]

Crnomorske luke počele opet da rade


Tri crnomorske luke "Odesa", "Černomorsk" i "Južni" počele su opet da rade, saopštila je pres-služba Ratne mornarice Ukrajine.

Kako se navode, one se pripremaju za isplovljavanje brodova sa ukrajinskim žitom u okviru prehrambenog sporazuma koji su potpisale Rusija, Ukrajina, UN i Turska u Istanbulu ranije ovog meseca.


izvor

[Dreadnought]

CNN: SAD strahuju od jedinstva EU zbog smanjenja gasa – CNN


Američka administracija „besno radi“ iza kulisa kako bi EU ostala ujedinjena protiv Moskve usred pada snabdevanja ruskim gasom evropskim kupcima, izvestio je CNN u sredu, pozivajući se na američke zvaničnike.

Postoji panika sa obe strane Atlantika zbog mogućnosti da Evropa ove zime doživi ozbiljne nestašice gasa, rekli su neimenovani zvaničnici toj televiziji.

„Ovo je bio naš najveći strah“, priznao je jedan od njih, upozoravajući da bi uticaj smanjenja gasa u Evropi mogao bumerangom na SAD, što bi dovelo do daljeg skoka cena gasa i struje za američke kupce.

Čitava situacija će takođe postati veliki test evropske otpornosti i jedinstva protiv Rusije, dodao je on.

Cene gasa u Evropi dostigle su u sredu 2300 dolara za hiljadu kubnih metara – najviši nivo od marta – nakon što je ruski gasni gigant Gasprom smanjio isporuke gasovodom Severni tok 1 na 20 odsto svog maksimalnog kapaciteta.

Kompanija je navela bezbednosne razloge za taj potez, rekavši da tehnički propisi zahtevaju remont turbine.

Ali izvori CNN-a su insistirali da je to zapravo bila odmazda za sankcije koje je EU uvela Rusiji zbog njene vojne operacije u Ukrajini. Odluka Gasproma stavila je Zapad u „neistraženu teritoriju“ kada je reč o tome da li će Evropa imati dovoljno gasa da preživi zimu, rekli su oni.

U utorak su se ministri energetike EU složili oko plana za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto od avgusta do sledećeg proleća, ali su američki zvaničnici sugerisali da ova mera bez presedana verovatno neće biti dovoljna da nadoknadi nestašice.

Bajdenova administracija poslala je u utorak američkog predsedničkog koordinatora za globalnu energiju Amosa Hohštajna u EU kako bi pomogao bloku da nekako sredi stvari, prenosi CNN.


izvor