Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Italija želi da odblokira izvoz žitarica u lukama Crnog mora


Cilj Italije je da oslobodi izvoz žitarica blokiran u crnomorskim lukama, rekao je danas italijanski premijer Mario Dragi novinarima nakon telefonskog razgovora koji je vodio sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

"Prva inicijativa koja bi mogla da počne da se istražuje jeste da se vidi da li bi se mogla ostvariti saradnja između Rusije i Ukrajine na deblokadi crnomorskih luka", kazao je Dragi, preneo je Rojters.

Dragi je rekao da će uskoro razgovarati sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim o tom pitanju.

izvor

[Dreadnought]

Rusi podigli rampu: Na 90 dana odobrena isporuka gasa Nemačkoj


Ruska vlada je odobrila privremeno ukidanje uzvratnih sankcija i dozvolila na 90 dana protok prirodnog gasa Nemačkoj.

Uredba ruske vlade, naime, omogućava transport gasa preko gasovoda Jamal kompaniji "Gasprom marketing end trejding Singapur", koja je deo Gasproma Nemačka.

Pre manje od dve nedelje, podsetimo, Kremlj je saopštio da ruske sankcije uvedene bivšem nemačkom odeljenju državne gasne kompanije Gasprom i drugim subjektima znače da ove kompanije više ne mogu da dobijaju prirodni gas iz Rusije.

Nemačka, najveći ruski kupac u Evropi, prenela je kontrolu nad kompanijom Gasprom Nemačka nemačkom energetskom regulatoru početkom aprila kako bi se obezbedila energetska bezbednost zemlje, podseća Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Rusija sprema zaplenu stranih firmi: Možete da odete, ali bez imovine


Rusija priprema novi zakon koji će joj omogućiti da preuzme kontrolu nad lokalnim preduzećima zapadnih kompanija koje odluče da napuste zemlju.

Evropska komisija je takođe u sredu iznela predlog da se kršenje sankcija EU protiv Rusije tretira kao krivično delo, što bi vladama zemalja članica tog bloka omogućilo da konfiskuju imovinu kompanija i pojedinaca koji zaobilaze kaznene mere protiv Moskve.

Moskva time podiže ulog za multinacionalne kompanije koje pokušavaju da odu.

Zakon, koji bi mogao da stupi na snagu za nekoliko nedelja, daće Rusiji široka ovlašćenja da interveniše tamo gde postoji pretnja po lokalna radna mesta ili industriju, što će zapadnim kompanijama otežati odlazak s ruskog tržišta, osim ako nisu spremne da podnesu veliki finansijski udar, prenosi Rojters.

Priprema akta o zapleni imovine stranih investitora, kako se dodaje, usledila je nakon egzodusa zapadnih kompanija, poput Starbaksa, Mekdonaldsa, pivare AB Inbev i mnogih drugih, i u situaciji u kojoj se ruska ekonomija, pod pritiskom zapadnih sankcija, suočava sa recesijom i dvocifrenom inflacijom, prenosi Tanjug.

Italijanska banka Unikredit, austrijska Rajfajzen banka, vodeći svetski brend nameštaja IKEA, lanac brze hrane Burger king i stotine manjih firmi i dalje posluju u Rusiji.

IKEA, koja je privremeno obustavila poslovanje u Rusiji, saopštila je da pomno prati razvoj situacije, a iz Rajfajzen banke navode da procenjuju sve opcije, uključujući obazrivo vođeno napuštanje Rusije. Iz banke Unikredit su odbili da daju komentar, dok u Burger kingu nisu odmah odgovorili na zahtev Rojtersa da daju komentar.

Predlog zakona otvara put vlastima u Moskvi da imenuju upravnike u kompanijama koje su u vlasništvu stranaca iz "neprijateljskih" zemalja, a koje razmatraju odlazak iz Rusije jer sukob sa Ukrajinom gura rusku ekonomiju u rikverc.

izvor

[Dreadnought]

Mađarska uvodi novi porez


Mađarski premijer Viktor Orban najavio je da uvodi novi porez kompanijama.

On je kazao da uvodi novi porez kako bi odgovorio na porast cena povezan s ratom u Ukrajini i finansirao nove odbrambene troškove.

Vest dolazi nakon uvođenja drugog vanrednog stanja zbog ruskog napada na Ukrajinu, dok prvo vanredno stanje, povezano s pandemijom kovida, ističe narednje nedelje, prenosi Hina pozivajući se na AFP.

U video-snimku objavljenom na Fejsbuku, Orban tumači kako se novi porez odnosi na "banke, osiguravajuće kompanije, veleprodaju, trgovinske lance, te na energetske, telekomunikacione i na avio-kompanije", prenosi Biznisinfo.

Tako izdvojen novac biće upotrebljen već ove i 2023. godine za dve stvari - jačanje vojske i ograničavanje cene energenata i vode.

U obrazloženju je naveo da su napad Rusije na Ukrajinu i "politika sankcija Brisela" usmerenih protiv Moskve doveli do porasta cena, koji, uz povećanje kamatnih stopa, "donosi dodatnu zaradu bankama i multinacionalnim kompanijama".

izvor

[Dreadnought]

Habek: "Vreme ističe"


Države Evropske unije još mogu da se dogovore o uvođenju embarga na rusku naftu uprkos protivljenju Mađarske, izjavio je nemački ministar privrede Robert Habek.

Međutim, vreme za dogovor je, dodao je Habek, ograničeno, prenosi dpa.

"Sledeće nedelje je samit EU i tada će ili biti postignut dogovor, ili će morati da se razmišlja o drugim merama, za sankcije Rusiji", rekao je nemački ministar u četvrtak.

Habek je rekao da razume što neke zemlje EU imaju rezerve prema embargu na rusku naftu.

"Države su u različitim situacijama kad je reč o snabdevanju, i to treba prihvatiti," rekao je na marginama sastanka ministara za klimu i ekologiju G7 u Berlinu.

Što se Nemačke tiče, rekao je Habek, više puta je ukazivao da pre donošenja odluke treba obaviti i pripreme.

"Ali naravno da je i veoma važno da Evropa ostane jedinstvena i zajedno. Zato sve države moraju da se potrude da smanje zavisnost od nafte", rekao je Habek, dodajući: "To važi i za Mađarsku".

Evropska komisija je početkom marta predložila da se, zbog rata u Ukrajini, za šest meseci okonča uvoz ruske sirove nafte, a za osam meseci uvoz naftnih derivata. Dogovoreno je da za Mađarsku i Slovačku taj rok bude duži 20 meseci. Ipak, Mađarska je još protiv sankcija.

izvor

[Dreadnought]

Kijev trebalo da što preda razminira luke kako bi omogućio slobodan prolaz brodova


Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom.

Tom prilikom poručio je da bi Kijev trebalo da što preda razminira luke kako bi omogućio slobodan prolaz brodova, saopštio je Kremlj.

Ruski predsednik je takođe rekao i da su apsolutno neosnovani svi pokušaji da se odgovornost za otežavanje isporuke poljoprivrednih proizvoda prebaci na Rusiju. Pored toga, Putin je Nehameru skrenuo pažnju i na sabotažu pregovora Rusije i Ukrajine od Kijeva. Takođe je kazao i da Rusija radi na tome da se osigura bezbednost komercijalne plovidbe na Azovskom i Crnom moru.

"Razgovor je bio konstruktivan, a glavna tema bila je globalna prehrambena bezbednost. Putin izneo detaljna pojašnjenja svih tih problema koji su nastali, između ostalog, i zbog antiruskih sankcija SAD i EU", navodi se u saopštenju Kremlja.

Sa druge strane, Nehamer je nakon razgovora sa Putinom rekao medijima da je ruski predsednik kazao da je spreman da sa Ukrajinom aktivnije razgovara o razmeni zarobljenika.

Takođe je kazao i da mu je Putin preneo da je spreman da dozvoli izvoz morskim putem, kao i da će Rusija ostati dosledna svim ugovorima po pitanju isporuke gasa Austriji.

Govoreći o samom razgovoru Nehamer je ocenio da je on bio "veoma ozbiljan i intenzivan, baš kao i prethodni".

izvor

[Dreadnought]

Slovačka obezbedila 65 odsto potreba za gasom do kraja 2023.


Slovačka državna gasna kompanija SPP sklopila je ugovore o kupovini norveškog gasa i drugim isporukama tečnog prirodnog gasa (TPG).

Reč je u količinama dovoljnim za pokrivanje oko 65 odsto domaće potražnje do kraja sledeće godine, izjavio je danas ministar ekonomije Ričard Sulik, prenosi Rojters.

On je rekao novinarima da Slovačka takođe nastavlja da dobija ruski gas i da je cilj da do 10. jula obezbedi dovoljno gasa u skladištima za celu narednu zimsku sezonu.

izvor

[Dreadnought]

Mađarska donela novu odluku: "Strogo zabranjeno"


Mađarska je danas donela odluku prema kojoj će gorivo po sniženim cenama točiti samo automobili s mađarskim registarskim oznakama.

Za strane vozače u Mađarskoj je od ponoći gorivo skuplje za 40-ak odsto, dok će domaći plaćati oko 143 dinara.

Najviše će to osetiti meštani koji žive u pograničnom području koji su po jeftinije gorivo odlazili preko granice.

Na nekim benzinskim pumpama je strogo zabranjeno točenje goriva za vozila stranih registarskih oznaka.

izvor

[Dreadnought]

Judo moves. Strong ruble, lower interest rates, higher pensions & surging reserves

[Dreadnought]

U luku Mariupolj uplovio ruski teretni brod


Prvi put otkako je Rusija zauzela Mariupolj u luku tog grada je uplovio jedan teretni brod.

U izveštaju agencijeTAS S se navodi da je brod uplovio u luku kako bi utovario metal i transportovao ga na istok u Rusiju, što je zvanični Kijev okarakterisao kao pljačku, prenosi Rojters.

Portparol luke rekao je za TAS S da će na brod biti utovareno 2.700 tona metala koji će biti transportovan 160 kilometara na istok do ruskog grada Rostova na Donu.

Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Ljudmila Denisova rekla je da je ova operacija pljačka koju sprovodi Rusija.

"Pljačka na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine se nastavlja. Posle krađe ukrajinskog žita, okupatori su pribegli izvozu metalnih proizvoda iz Mariupolja", napisala je ona u platformi Telegram.

izvor

[Dreadnought]

Putin razgovarao sa Šolcom i Makronom


Putin je u telefonskom razgovoru sa Šolcom i Makronom rekao da je Rusija spremna da poveća isporuke đubriva i poljoprivrednih proizvoda ukoliko sankcije budu ukinute.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je danas lidere Francuske i Nemačke, kancelara Emanuela Makrona, kancelara Olafa Šolca, na pojačano slanje zapadnog naoružanja u Ukrajinu, prenosi AFP.

On je rekao da bi takvi potezi "mogli dodatno destabilizovati situaciju u Ukrajini".


Razgovor Džonsona i Zelenskog


Britanski premijer Boris Džonson rekao je danas predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da međunarodni partneri intenzivno rade na pronalaženju načina za nastavak izvoza žitarica iz Ukrajine kako bi se sprečila globalna prehrambena kriza.

Džonson, koji je redovno razgovarao sa Zelenskim od početka napada, rekao je da su dvojica lidera, takođe, razgovarali o važnosti da međunarodna zajednica ostane ujedinjena oko rata, preneo je Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Poljskoj ponestaje uglja


Poljske kompanije su ograničile prodaju uglja u zemlji nakon blokiranja uvoza iz Rusije, izjavio je juče zamenik ministra za državnu imovinu Pjotr Pižek.

On je naveo da je potražnja za sirovinama u zemlji daleko veća od domaće proizvodnje.

"Kompanije su odlučile da uvedu ograničenje prodaje da bi obezbedile ogrev za narednu grejnu sezonu za što veći broj potrošača“, objasnio je Pižek.

On je priznao da je situacija u zemlji teška i da se potrošači suočavaju sa poteškoćama u nabavci uglja, prenosi Raša tudej.

Zabrana ruskog uglja u Poljskoj dovela je do špekulativnih cena na tržištu. Poljski mediji pišu o dugim redovima kupaca u blizini skladišta uglja usled velike potražnje, iako je grejna sezona već završena.

Kako prenosi portal Onet, više od 100 vozila je stajalo u koloni ispred skladišta uglja u mestu Goržice Vjelke.

Usled nestašice, mnoga poljska domaćinstva su bila primorani da kupuju ugalj od preprodavaca po ceni od 2.500 do 3.000 zlota po toni (700-800 dolara), što je daleko više od zvanične cene od oko 1.000 zlota (234 dolara).

Poljska godinama uvozi ruski ugalj, koji čini oko 20 posto njene domaće potrošnje. Oko 9,4 miliona tona ruskog uglja je uvezeno u Poljsku 2020. godine i uglavnom se koristio za grejanje individualnih domaćinstava. Nacija takođe uvozi iz Rusije oko 50 posto svog gasa i preko 60 procenta nafte za preradu.

Međutim, od početka vojnog sukoba u Ukrajini, Varšava poziva na potpunu zabranu uvoza ruskih energenata. Poljska vlada je u martu saopštila da će okončati sav uvoz ruske energije, uključujući naftu, gas i ugalj, do kraja 2022.

izvor

[Dreadnought]

"SAD provociraju prehrambenu krizu"


Portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Sjedinjene Američke Države same provociraju prehrambenu krizu u Ukrajini.

Ona je naglasila da Rusija svakodnevno otvara nove koridore za strane brodove, ali kijevske vlasti, faktički, drže kao taoce njihove posade.

Ranije je američki predsednik Džozef Bajden izjavio da Sjedinjene Američke Države sa saveznicima traže mogućnost da ukrajinsku pšenicu vrate na svetsko tržište kako bi spustili cene te žitarice.

"Izjava američkog predsednika Džozefa Bajdena od 10. maja da je neophodno naći mogućnost da se iz Ukrajine izveze 20 miliona tona žita poklopila se sa potpisivanjem Zakona o ukrajinskom ''zajmu i najmu''. Proizilazi da će Kijev oružje platiti pšenicom. Zapravo, Amerikanci sami provociraju prehrambenu krizu u Ukrajini, lišavajući je zaliha žita“, objasnila je ona, preneo je Sputnjik.

Prema njenim rečima, SAD i EU nameravaju da u toku dva i po meseca izvezu iz Ukrajine 20 miliona tona žita navodno radi prebacivanja u afričke zemlje i države Bliskog istoka u cilju sprečavanja prehrambene krize.

"Međutim, u stvarnosti se žito transportuje do evropskih skladišta. Organizovane su železničke, kopnene i rečne maršrute za dostavljanje do krajnjih odredišta u Nemačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Rumunijii Bugarskoj“, istakla je ona.

S druge strane, kako je ocenila, Rusija i dalje ostaje odgovorni učesnik na svetskom prehrambenom tržištu.

Zaharova se osvrnula i na saopštenja Zapada o blokadi stranih brodova koja su, kako je rekla neosnovana, jer Rusija svakodnevno otvara koridore, ali kijevske vlasti odbijaju da sarađuju, držeći, faktički, njihove posade kao taoce.

"Što se tiče jučerašnjih izjava zvaničnih predstavnika stranih država da je ruska vojska blokirala strane brodove u akvatoriji Crnog i Azovskog mora, oni nemaju veze sa stvarnošću. Luka u Marijupolju ponovo radi nakon što su pripadnici vojnih snaga Rusije i Donjecke Narodne Republike uspostavili kontrolu nad njima, odblokiran je plovni put i stvoreni su uslovi za izlazak brodova iz luke“, navodi se u saopštenju Zaharove.

Ona je dodala da ruske oružane snage svakodnevno od 8 do 19 časova otvaraju dva morska humanitarna koridora.

"Istovremeno, kijevske vlasti odbijaju da sarađuju sa predstavnicima stranih država i kompanija suvlasnika u cilju omogućavanja bezbednog izlaska blokiranih brodova, držeći njihove posade, faktički, kao taoce“, istakla je ona.

Zaharova je prokomentarisala i zahtev američkih ambasadora u inostranstvu o blokadi rada ruskih medija, nazvavši ga "diktaturom liberalizma“.

"Američki ambasadori u inostranstvu imaju novu zabavu - histerično zahtevaju od država da blokiraju rad ruskih medija. To je diktatura liberalizma u punom sjaju“, navela je ona.

izvor

[Dreadnought]

EU embargo


Na diplomatskom nivou, članice EU se spremaju da postignu kompromisno rešenje za zabranu uvoza ruske nafte, o čemu bi predstavnici vlada EU mogli da se dogovore na današnjem sastanku i potvrde na samitu šefova vlada zakazanom za ponedeljak i utorak.

Kako je Mađarska do sada blokirala plan za potpuni embargo na uvoz ruske nafte, tvrdeći da bi taj potez bio destruktivan po mađarsku ekonomiju, najnoviji predlog se fokusirao samo na embargo koji bi pogodio ruske tankere, ali ignorisao isporuke naftovoda, što bi moglo da ispuni mađarski kriterijumi.

Budimpešta tvrdi da su joj potrebne četiri godine i oko 750 miliona evra da unapredi svoje rafinerije i poveća kapacitet za prijem nafte iz Jadranskog naftovoda.

Embargo na ruski pomorski transport nafte uticao bi na oko tri četvrtine ruskog izvoza u evropske zemlje, pa evropski lideri procenjuju da bi taj potez bio ozbiljan udarac ruskoj ekonomiji. Opozicija u Budimpešti zaustavila je druge sankcije u paketu, koje bi sada mogle da prođu.

izvor

[Dreadnought]

U luku Mariupolj uplovio ruski teretni brod


Prvi put otkako je Rusija zauzela Mariupolj u luku tog grada je uplovio jedan teretni brod.

U izveštaju agencijeTAS S se navodi da je brod uplovio u luku kako bi utovario metal i transportovao ga na istok u Rusiju, što je zvanični Kijev okarakterisao kao pljačku, prenosi Rojters.

Portparol luke rekao je za TAS S da će na brod biti utovareno 2.700 tona metala koji će biti transportovan 160 kilometara na istok do ruskog grada Rostova na Donu.

izvor

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]