Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Egipat zbog rata nema pšenice: Uveli prisilni državni otkup, ratarima preti zatvor ako ne predaju rod


Egipat, koji je među najvećim svetskim uvoznicima žita, nastoji da izvuče što god više može iz lokalne žetve.

Naime, Egiptu je onemogućen većim delom uvoz pšenice preko Crnog mora zbog ruskog napada na Ukrajinu, pa ne preza ni od prisilnog državnog otkupa pod pretnjom novčanih kazni i zatvora ratarima.

Egipatska vlada subvencioniše hleb za više od 70 miliona od ukupna 103 miliona stanovnika pa je postavila ambiciozan cilj da prikupi šest miliona tona domaće pšenice u ovoj godini, dve trećine više nego lane i pre dve godine.

Radnici u silosima rade prekovremeno. "Trebali bismo da odemo s posla u 16 sati, ali ove godine radimo i do ponoći", rekao je jedan od njih.

Poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, prenosi Indeks.

Nakon sporog početka, poljoprivrednici i zvaničnici kažu da žetva ide dobro, ali i farmeri i vlada su još uvek pod pritiskom.

Egipatski program subvencionisanja hrane zahteva oko devet miliona tona pšenice godišnje. Prošle godine Vlada je uvezla 4,7 miliona tona, većinom iz Rusije i Ukrajine, a do sada je uvezla oko 1,9 miliona tona za isporuke u ovoj godini. Oko 300 hiljada tona ostalo je u Ukrajini.

U nastojanju da poveća zalihe pšenice, egipatska vlada je odredila da poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, u odnosu na 40 posto koliko je kupovala prošle godine. Onima koji se toga ne drže prete novčane kazne, pa čak i zatvor.

Tim su propisima poljoprivrednici sprečeni da zadrže većinu roda, a trgovci da prodaju pšenicu na otvorenom tržištu.


Reakcije poljoprivrednika

Vlada je podigla nabavnu cenu za 22 posto u odnosu na prošlu godinu, unutar raspona od 311 do 318.40 dolara po toni, ali to je još uvek znatno ispod cena na međunarodnim tržištima. Neki poljoprivrednici smatraju da su cene preniske, s obzirom na rastuće ulazne troškove i troškove rada.

U Banhi, severno od Kaira, 59-godišnji farmer Ahmed Samir kaže da je ove godine posejao manje pšenice, zbog visokih cena rada i drugih ulaznih troškova. Oko dve trećine svoje pšenice planira da proda državi, a ostatak zadrži za potrošnju u domaćinstvu.

Uprkos nezadovoljstvu, neki poljoprivrednici kažu da je prodaja državi prikladna i jamči dohodak onima koji su u dugovima ili im brzo treba novac. Vlada je od četvrtka nabavila tri miliona tona iz lokalnih žetvi, za isporuke do jula.

Veći izazov za vladu mogla bi biti trgovina s mogućim trećim stranama, koju pokušava da ograniče. Ona zahteva od poljoprivrednika da traže dozvolu za prodaju pšenice na tržištu nakon što ispune svoje kvote.

Međunarodne cene pšenice, obično niže od onih za egipatsku pšenicu, porasle su na oko 450 dolara po toni, u odnosu na 318 dolara po toni u Egiptu, što je trgovce ohrabrilo da kupuju lokalnu pšenicu.

izvor

[Dreadnought]

Moskva najavila izvoz 50 miliona tona žitarica


Rusko ministarstvo poljoprivrede potvrdilo je preliminarnu prognozu žetve žitarica.

Ministarstvo je obećalo izvoz najmanje 50 miliona tona žitarica, ako se taj rezultat postigne.

Prema novinskoj agenciji Interfax, ministarstvo trenutno predviđa žetvu od 130 miliona tona, prenose dpa i Hina.

"S tim rezultatom možemo imati izvoz od 50 miliona tona”, rekla je u petak zamenica ministra poljoprivrede Oksana Lut, dodajući da bi izvoz mogao biti i veći.

S druge strane, trenutna zabrana izvoza suncokreta biće produžena nakon avgusta. Lut je to opravdala nedostatkom domaćih rezervi za proizvodnju suncokretovog ulja, prenosi Al Džazira.


Kriza zbog rata

Rusija je, kao i Ukrajina, jedna od najvećih svetskih izvoznica žitarica.

Rat u Ukrajini doveo je do značajnog povećanja cena hrane na svetskih tržištima.

Stručnjaci strahuju da će doći do gladovanja u delovima sveta zbog blokiranih ukrajinskih luka. Moskva je odbacila optužbe da ucenjuje glađu te je potom optužila Zapad da pogoršava prehrambenu krizu uvođenjem sankcija Rusiji.

Nemački kancelar Olaf Šolc u petak je rekao da se "Putinov narativ” o nadolazećoj prehrambenoj krizi mora opovrgnuti.

"Pronašao je izraz za to. Uvek govori o nama kao o globalnom Zapadu”, rekao je Šolc.

Time Putin misli na svoje neprijatelje protiv kojih želi da se udruži sa svim drugim zemljama, rekao je Šolc.

"Prehrambenu krizu izaziva rat koji je on pokrenuo, a on pokušava onda da okrivi one koji stoje uz Ukrajinu”, rekao je Šolc.

izvor

[Dreadnought]

Rogozin: EU da kupi i popije svu rusku votku


Generalni direktor ruske državne korporacije Roskosmos, Dmitrij Rogozin, predložio je državama Evropske unije da kupe i popiju svu rusku votku, kako Rusija ne bi mogla na njoj više da zaradi na drugim tržištima.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da EU mora da kupuje naftu iz Rusije, jer će je u suprotnom Moskva preusmeriti na druga tržišta i predsednik Rusije Vladimir Putin će da "zaradi još više novca", prenosi portal Sputnjik.

"Sledeći korak ove mudre briselske sove biće predlog da se popije sva ruska votka, kako predsednik Rusije Vladimir Putin ne bi mogao da zaradi na njoj još više", prokomentarisao je Rogozin na platformi Telegram.

izvor

[Dreadnought]

Gasprom: Povećane količine gasa za EU preko Ukrajine


Ruska kompanija Gasprom saopštila je da današnje isporuke gasa za Evropu preko Ukrajine krakom gasovoda Sudža iznose 44,1 milion kubnih metara (mcm).

To je za 0,14 mcm više u poređenju sa 43,96 mcm koliko je isporučeno juče, saopštili su iz Gasproma, prenosi Rojters.

Ukrajina je odbila zahtev da se snabdevanje gasom obavlja preko drugog velikog kraka Sohranovka, saopštio je Gasprom.

Generalni direktor gasne kompanije GTS Operator Ukrajine Sergej Makogon zatražio je pre dva dana od nemačke vlade da isključi gasovod Severni tok 1 i umesto toga predložio snabdevanje gasom preko ukrajinskog sistema za prenos gasa.

izvor

[Dreadnought]

Jačanje rublje pravi problem Rusiji: Od početka rata udvostručila vrednost prema dolaru


Ruska centralna banka juče je opet snizila kamatnu stopu, treći put od početka maja, kako bi zauzdala jačanje rublje.

Naime, od dna dostignutog u martu po uvođenju međunarodnih sankcija zbog invazije na Ukrajinu, ruska valuta udvostručila je svoju vrednost prema američkom dolaru.

Kako prenosi "Fajnenšel tajms", Banka Rusije je snizila kamatnu stopu sa 14 na 11 posto. Time je ključna kamatna stopa sa 20 posto početkom aprila praktički prepolovljena.


Na nivou iz 2015.

Kako podseća Poslovni dnevnik, podizanjem kamatne stope na čak 20 posto ruska centralna banka pokušala je da stabilizuje kurs koji se našao pod pritiskom po uvođenju sankcija te potonuo sve do 150 rubalja za dolar.

Prema mišljenju finansijskih analitičara i ekonomista, činjenica da Banka Rusije već treći put snižava kamatnu stopu znači da monetarnu vlast brine rapidni uspon rublje.

Snažna valuta ne samo da je teret za tamošnju privredu kojoj se ove godine predviđa potonuće u dvocifrenu recesiju, već stvara pritisak na vladine finansije snižavanjem vrednosti u dolarima denominovanih prihoda od nafte i gasa u lokalnoj valuti.

Ove je nedelje kurs ruske valute ojačao na 51 rublju, što je nivo posljednji put viđen 2015. godine. Nakon vesti o snižavanju kamatne stope kurs je ponešto oslabio na 60 rubalja.

“Ovakva neuobičajena aprecijacija počela je da bude problem za finansijsku stabilnost, da ne pominjemo rizik za ekonomsku aktivnost”, za FT kaže Sofija Donets, ekonomistica u Renaissance Capitalu.

Osim što šteti ravnoteži budžeta, jaka rublja otežava život ruskim izvoznicima, dodaje Donetsova. Stoga je iznenadno snižavanje kamatne stope nesporno izazvano jačanjem valute.

izvor

[Dreadnought]

Rusija: Ako EU odluči da konfiskuje našu imovinu, treba reagovati istom merom


Ruski senator Andrej Klišas predložio je da, ukoliko EU na samitu odluči da konfiskuje rusku aktivu, treba istog časa razmotriti pitanje konfiskacije aktive Evropljana u Rusiji.

O mogućnosti da će EU konfiskovati rusku aktivu najavio je neimenovani visoki evropski državnik rekavši da postoji mogućnost da to pitanje bude na dnevnom redu 30. i 31. maja na samitu EU u Briselu.

„Ukoliko do toga dođe, istog časa treba konfiskovati i aktivu zemalja EU u Rusiji“, napisao je ruski senator na svom Telegramu.

Prethodno je neimenovani visoki zvaničnik EU kazao da današnji pregovori o uvođenju embarga na rusku naftu nisu dali pozitivan rezultat, kao i da će oni biti nastavljeni sutra.

Takođe je rekao i da pregovori o embargu na rusku naftu idu veoma komplikovano.

izvor

[Dreadnought]

Borelj i Kuleba: Pojačati sankcije Rusiji


Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je danas da je imao telefonski razgovor sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, tokom kojeg su se složili da je potrebno pojačati evropske sankcije Rusiji.

"Pozvao sam Dmitrija Kulebu pre samita EU. Složili smo se da je potrebno pojačati sankcije Rusiji", napisao je Borelj na svom Tviter nalogu, prenosi Interfaks.

On je dodao da će lideri zemalja članica EU na predstojećem samitu razgovarati o tome „kako podržati izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine“, navodi Interfaks.


izvor

[Dreadnought]

Nacrt novih sankcija Rusiji pravi izuzetak za naftovode


Lideri zemalja Evropske unije trebalo bi danas da postignu dogovor o novom paketu sankcija koji bi uključio sankcije na rusku naftu kao kaznu za napad na Ukrajinu, ali bi mogao da ostane izuzetak na isporuku sirove nafte putem naftovoda.

Pošto nisu dosad uspeli da dođu do detalja o konačnom dogovoru, oni će pokušati danas da dođu do rešenja, preneo je Rojters.

"Evropski savet se slaže da šesti paket sankcija pokrije sirovu naftu, kao i ostale energente, koje Moskva isporučuje zemljama članicama EU, sa privremenim izuzetkom sirove nafte koja bi se isporučivala putem naftovoda", navodi se u najnovijem nacrtu zaključka, u čiji je uvid imao Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Nemačka: U penziju tek sa 70 godina?


Ministar rada odbacuje ideju da se još pomeri starosna granica za penziju, ali je debata u Nemačkoj opet rasplamsana.

Pitanje je kako obezbediti nivo penzija ako radnika nedostaje, a penzionera je sve više.

"Granica za odlazak u penziju mora da se povisi", rekao je nedavno ekonomista Gunter Šnabl sa Univerziteta u Lajpcigu. Predlogom da se u penziju ide sa 70 godina, Šnabl je raspalio staru debatu u Nemačkoj.

Naime, posle mnogo natezanja, u ovoj zemlji se starosna granica za odlazak u penziju do 2029. godine postepeno podiže sa 65 na 67 godina. Ko pre toga ide u penziju, ne može da računa na pun iznos.

Šnablov argument su opšti rast cena kao i stotine hiljada upražnjenih radnih mesta. Kaže, Nemačka će tek imati problem kada čitava generacija bejbi-bumera ode u penziju. Time se misli na ljude rođene u vreme naglog skoka nataliteta između Drugog svetskog rata i šezdesetih godina.

Tu je i izveštaj Ministarstva rada i socijalne brige u kojem se računa da će nivo penzija ozbiljno opasti do 2035. godine. Naime, trenutno prema zakonu prosečna puna penzija mora da iznosi najmanje 48 odsto prosečne zarade u zemlji, ali bi to tridesetih godina ovog veka moglo da padne na 45,8 odsto.

Razlog je jednostavan – društvo je sve starije, i sve je veći procenat penzionera u njemu. Tako je 2020. godine bilo 25,84 miliona penzionera, čak 6,5 miliona više nego nakon ponovnog ujedinjenja dve Nemačke.


Ministar odbacuje predlog

Debata sa koliko godina treba da se ide u penziju hronično se vodi u Nemačkoj. Ovoga puta posebno je pikantna za Socijaldemokrate koje u liku kancelara Olafa Šolca predvode Vladu. Jedno od njegovih glavnih obećanja u kampanji bio je stabilan nivo penzija.

Njegov stranački drug, ministar rada Hubertus Hajl, odbacuje ideju da svi treba da rade do sedamdesete godine. "Samo ljudi koji žive u nekom svom svetu veruju da ljudi treba da rade do 70. godine u čeličanama, prodavnicama, kao policajke ili medicinske sestre", rekao je Hajl za list Velt.

Hajl je podsetio da su Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali u koalicionom ugovoru zapisali da se granica za odlazak u penziju neće pomerati iznad 67. godine, te da će se toga i držati.

Politikolog i istraživač siromaštva Kristof Butervege, blizak nemačkoj Levici, podsetio je da je još u carskoj Nemačkoj 1916. granica za odlazak u penziju spuštena sa 70 na 65 godina.

"Danas je, kako svi znaju, naše društvo daleko bogatije nego tada. Ako ipak spadne na povratak starosne granice iz carskih vremena, to bi bio fijasko naše socijalne države. Stari ljudi moraju dobiti platu za svoje životno delo i biti u mogućnosti da žive dostojanstveno.“

izvor

[Milan (longtrip)]

Zapadni stručnjaci tvrde da je kao rezultat neprijateljstava u Ukrajini ona izgubila:

- 80% naftnih i gasnih izvorišta
- sve rafinerije i velika naftna skladišta
- njive za setvu
- rudnici uglja
- četiri glavne luke
- značajan deo proizvodnje el.energije na nuklearni pogon ili telermoelektrane
- naftna i gasna izvorišta u akvatorijumu  Crnog mora
- metalurški pogone u Mariupolju i Krivom Rogu
– gotovo u potpunosti vojno-industrijski proizvodni kompleks

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Počeo izvoz žita iz ukrajinske Hersonske oblasti u Rusiju


Ukrajinska oblast Herson počela je da izvozi žito iz prošlogodišnje žetve u Rusiju.

To je danas izjavio Kiril Stremousov, zamenik načelnika vojno-civilne uprave te regije koja je pod kontrolom ruskih snaga.

"Ima mesta za skladištenje novih useva, mada ovde (u silosima) ima dosta žita. Ljudi su počeli deo da istovarju pošto su postigli sporazume s kupcima iz Rusije", rekao je Stremousov za agenciju Tas s.

On je dodao da su u toku i pregovori o isporuci semena suncokreta za proizvodnju ulja u domaćim i u ruskim fabrikama

Takođe je rekao da se Hersonska oblast priprema za žetvu ozimih žita i da će "radovi početi 20. juna".


izvor

[Dreadnought]

Austrijanci tuže Mađare


U Austriji se priprema kolektivna tužba protiv Budimpešte.

To dolazi nakon odluke Mađarske da točenje goriva po subvencionisanoj ceni omogući samo vozilima sa domaćim registracijama. Nevladina platforma "COBIN" pokrenula je akciju za vozače iz Austrije i EU koji su bili prinuđeni da kupe gorivo u Mađarskoj po višoj ceni od Mađara, jer to smatraju kršenjem principa o jednakom tretmanu svih građana EU.

Vozači, koji su kupili gorivo po višoj ceni u Mađarskoj, treba da se registruju na sajt organizacije, uz sačuvani račun, a kada se prikupi dovoljan broj, slučaj će biti predat advokatima.

Organizatori najavljuju podnošenje tužbe zbog kršenja sporazuma EU.

Predstavnici "COBIN" su protekle subote sami proverili primenu nove mere u Mađarskoj.

Kako navode u saopštenju, na jednoj benzinskoj pumpi kompanije MOL u blizini austrijske granice postavljena je informacija za strance, prema kojoj pravo na subvencionisanu cenu goriva imaju samo vozila sa mađarskim, srpskim i slovenačkim registarskim tablicama.

izvor

[Dreadnought]

Rusija: "Postupak za otplatu duga isti kao za plaćanje gasa"


Rusija planira da izmiruje svoje obaveze po evroobveznicama primenom sličnog mehanizma koji se koristi za plaćanje ruskog gasa u rubljama.

Da bi primali uplate, vlasnici evroobveznica moraće da otvore račune u stranoj valuti i u rubljama u ruskoj Nacionalnoj depozitarnoj agencije za poravnanja, objasnio je ministar finansija Anton Siluanov u izjavi za list Vedomosti, prenosi Rojters.

"Postupak je isti kao za plaćanje gasa u rubljama, gde kupci polažu na račun devize koje se konvertuju u rublje i na taj način se izvršava plaćanje. Mehanizam za izmirenje obaveza po osnovu evroobveznica će delovati na isti način, samo u suprotnom pravcu", naveo je on.

On je dodao da će Rusija, koristeći ovaj sistem, moći da zaobiđe zapadnu platnu infrastrukturu, pri čemu će se plaćanja vršiti preko Nacionalne depozitarne agencije za poravnanja.

Sjedinjene Države su prošle srede odlučile da ne produže Rusiji dozvolu koja je Moskvi omogućavala da američkim investitorima koji poseduju ruske evroobveznce uplaćuju dospele rate, gurajući Moskvu u rizik, prvi put od Oktobarske revolucije 1918, da ne izmiruje obaveze po osnovu stranog duga.

Vašington se odlučio na takav korak s ciljem da pojača pritisak na Rusiju zbog njene vojne intervencije u Ukrajini.

izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Nema objektivnih uslova za bankrot Rusije, novca ima


Nema nikakvih objektivnih razloga za proglašavanje bankrota Rusije, ona ima i novca i spremnost da ga plati, saopštio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Naš stav je dobro poznat: ne može biti objektivnih razloga za bankrot. Novca ima i postoji spremnost da se dugovi plate – bilo u rubljama ili prema modelu koji bi mogao biti pogodniji za vlasnike hartija“, odgovorio je Peskov na pitanje da li će vlasnici zapadnih evroobveznica pristati na novi model plaćanja koji je sličan sistemu plaćanja gasa, ili će radije odustati nakon isteka grejs perioda.

On je dodao i da se praksa plaćanja ruskog gasa u rubljama pokazala pogodnom i za prodavce i za kupce, pa bi se ovaj princip mogao iskoristiti i u slučaju sa isplatom evroobveznica.

Podsetimo, SAD su uvele sankcije Rusiju kojim se američkim bankama zabranjuje učešće u kupovini državnih obveznica denominovanih u rubljama na primarnim tržištima. Američke zajmodavce to, međutim, ne sprečava da ruski suvereni dug kupuju na sekundarnim tržištima.

Ministarka inostranih poslova SAD Džanet Jelen je izjavila da SAD, najverovatnije, neće produžiti licencu kojom bi se dozvolilo Rusiji da u uslovima sankcija servisira dug u dolarima.

izvor

[Milan (longtrip)]

Poljska prekinula besplatne isporuke goriva Ukrajini

poljski izvor vrlo zanimljiv tekst , preporučujem za čitanje

Varšava više ne isporučuje besplatno gorivo Ukrajini, izjavila je Ana Moskva, ministarka za klimu i životnu sredinu Poljske u intervjuu za BiznesAlert. Na početku rata i nakon bombardovanja rafinerija nafte slali smo gorivo besplatno. Trenutno su to komercijalne isporuke....