Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[dzumba]

Сада ће да скочи цена све електронике. Вратићемо се на писма и дописивање поштом...

[Рашо]

Ево нечега о чему смо разговарали и шта смо најављивали:

Rusija je ograničila izvoz plemenitih gasova, uključujući neon, kao recipročan odgovor na petu rundu sankcija koje je EU uvela Moskvi u aprilu, piše RT.

U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova - elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kućnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.

List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane "neprijateljske" zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu, navodi Izvestija.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

Извор: Б92

Напомена: Сав неон који је производила Украјина је настајао од руде која се долазила из Русије. Објективно, Русија контролише производњу неона у свету.

Ех, лако је било тлачити санкцијама неке небитне, попут нас...

[Dreadnought]

Putin: Rusija garantuje prolaz za izvoz žita iz Ukrajine


Rusija garantuje nesmetan prolaz brodova koji prevoze ukrajinsko žito i može da obezbedi njegov izvoz kroz luke koje kontroliše, kao što su Berđansk i Marijupolj, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

On je rekao da Rusija ne ometa izvoz žitarica iz Ukrajine i da se to može učiniti preko crnomorskih luka i susednih zemalja.

"Što se tiče ukrajinskog izvoza žitarica, mi tome ne postavljamo prepreke", naglasio je Putin.

On je u u intervjuu za TV kanal Rusija 1, rekao da je to moguće i iz luke Odesa pod kontrolom Kijeva, kada Ukrajina "očisti vode od mina".

izvor

[Dreadnought]

Rusija ograničila izvoz plemenitih gasova


Rusija je ograničila izvoz plemenitih gasova, uključujući neon, kao recipročan odgovor na petu rundu sankcija koje je EU uvela Moskvi u aprilu, piše RT.

U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova - elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kućnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.

List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane "neprijateljske" zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu, navodi Izvestija.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

izvor

[Dreadnought]

Putin: Kratkovida politika Zapada dovela do krize u energetici


Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je kratkovida politika Zapada dovela do krize u energetici.

„Razlog tome je kratkovida politika evropskih država, pre svega Evropske komisije u sferi energetike. Vidimo šta se tamo dešava i lično mislim da su mnoge političke snage i u SAD i u Evropi počeli sa spekulacijama koristeći istinsku brigu stanovnika planete kada je reč o klimi, promenama klime, počeli su da promovišu tu zelenu agendu uključujući i energetiku“, rekao je Putin.

U intervju za TV „Rusija 24“, čiji je jedan deo emitovan večeras, on je rekao da su SAD i Velika Britanija, nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, počeli da preduzimaju korake koji su pogoršali situaciju u prehrambenom sektoru i proizvodnji đubriva.

„Vidimo pokušaje da se na Rusiju prebaci odgovornost za ono što se dešava na tržištu hrane, ali to je prebacivanje krivice na nevinog“, istakao je Putin.

Kako je ocenio, situacija po pitanju đubriva će se zbog sankcija pogoršavati, a cene hrane će rasti.

„Nepovoljna situacija na svetskom tržištu hrane počela je da se stvara ne juče, i čak ni posle početka specijalne vojne operacije ruske vojske u Ukrajini i Donbasu. Ona je počela da se stvara još od februara 2020. godine tokom borbe protiv virusa korona kada je bilo potrebno obnavljati svetku privredu. Ništa bolje u SAD nisu smislile ekonomske, finansijske vlasti nego da počnu sa ulivanjem velike količine novca kao podršku stanovništvu, preduzećima i granama ekonomije“, naveo je on.

To su radile i ruske vlasti ali pažljivije, pri čemu su ostvarivali potrebne rezultate a da se pri tome sve te aktivnosti nisu odrazile na makroekonomskom planu, između ostalog i na drastičan rast inflacije.

„Sasvim se drugačije razvijala situacija u Sjedinjenim Državama“, ukazao je on.

Sadašnja kriza je posledica pogrešnih postupaka između ostalog SAD a ne specijalne operacije ruske vojske i to su, kako je rekao Putin, priznali pristojni ljudi u Americi i američki ministar finansija.

Ruski predsednik je napomenuo dada je od februara 2020. godine do kraja 2021. novčana masa u SAD porasla na 5,9 triliona dolara.

"To je rad njihove kovnice novca bez presedana. Ukupni obim novčane mase porastao je za 38, 6 odsto. Očigledno je da su finansijske vlasti u SAD polazile od toga da je dolar svetska valuta i on se, kao i u ranija vremena, rasuti u svetskoj privredi i u Americi će to proći neprimetno. Ali, nije ispalo tako", rekao je ruski predsednik.


Izvoz žita iz Ukrajine

Tvrdnje da Moskva sprečava izvoz ukrajinskog žita nazvao je blefom i istakao da je Rusija spremna da podigne izvoz pšenice do 50 miliona tona.

Ruski predsednik je pozvao Kijev da razminira teritoriju pod svojom kontrolom u cilju bezbednog izvoza žita i dodao da Rusija završava sa razminiranjem onih delova teritorije koje su pod njenom kontrolom i spremna je za transport tereta i ulazak brodova u Azovsko i Crno more, odnosno luke Berdjansk i Marijupolj.

Kako je rekao, nema problema sa izvozom ukrajinskog žita jer postoje različiti načini da se to uradi, a prvi je izvoz preko luka pod kontrolom Ukrajine, pre svega Odese.

„Ali, mi nismo postavili mine na prilazima lukama, to je uradila Ukrajina. Više puta sam govorio svim našim kolegama: neka razminiraju i neka krenu brodovi sa žitom da izlaze iz luka. Garantujemo njihov bezbedan i miran prolazak u međunarodne vode. Nikakvih problema nema“, istakao je ruski lider i dodao da ukrajinsko žito može da se izvozi i preko Dunava, Poljske i, što je najjeftinije, preko Belorusije, ali da je za to potrebno ukinuti sankcije.

Na desetine stranih brodova je sada blokirano u ukrajinskim lukama a posade i dalje drže kao taoce, istakao je on.

Putin je rekao i da je 0,5 odsto pšenice koju bi Kijev eventualno mogao da izveze - praktično ništa.

„U svetu se godišnje proizvede oko 800 miliona tona žita, pšenice. Sada nam govore da je Ukrajina spremna da izveze 20 miliona tona – 20 miliona u poređenju sa onim što se proizvede u svetu, sa 800 miliona tona, iznosi 2,5 odsto. Ali, ako budemo polazili od toga da u ukupnoj količini hrane u svetu pšenica čini samo 20 odsto, a tako i jeste, to nisu naši podaci, nego podaci UN, onda to znači da tih 20 miliona tona ukrajinske pšenice predstavlja 0,5 odsto, odnosno da je zanemarljivo“, objasnio je on i dodao da je ta količina potencijalni izvoz.

izvor

[Dreadnought]

Slovačka traži pomoć Brisela: "Ublažite uticaj naftnog embarga"


Slovačka je saopštila danas da će među članicama Evropske unije ona biti najteže pogođena sankcijama EU na rusku naftu.

Takođe je saopštila i da očekuje da solidarnost Brisela ublaži negativan uticaj naftog embarga na tu zemlju.

Ministarstvo ekonomije je navelo u saopštenju da je Slovačka tražila da joj se odobri trogodišnji period za prekid trgovanja ruskom naftom i naftnim derivatima, ali da njen zahtev nije prihvaćen, već su usvojene oštre sankcije s ciljem da se desetkuju ruski naftni prihodi zbog napada Moskve na Ukrajinu, prenosi Rojters.

"Embargo je usvojen u verziji koja direktno utiče na tržište motornih goriva i njihovu proizvodnju u Slovačkoj. U okviru deklarisane solidarnosti, očekujemo individualni pristup sredstvima iz programa REPower EU", dodaje slovačko ministarstvo, misleći na plan EU o okončanju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i hvatanju u koštac s klimatskom krizom.

Kako objašnjava ministarstvo, konačna verzija sankcija znači da će Slovačka moći da nastavi uvoz nafte iz Rusije preko naftovoda Družba, ali bi posle osam meseci to mogla da koristi samo za proizvodnju za domaće tržište i izvoz naftnih derivata u susednu Češku, u periodu od verovatno narednih 10 meseci.

Proizvodnja u jedinoj domaćoj rafineriji u Slovačkoj, Slovnaftu, zavisna je od ruske nafte. Slovnaft je u četvrtak saopštio da će embargo imati ozbiljne posledice po njihovu proizvodnju i da će stvoriti nestašicu goriva na reginalnom tržištu jer tehnološke promene ne mogu da se izvrše u kratkom roku.

Ova rafinerija u vlasništvu mađarskog MOL-a, koja prerađuje 124.000 barela dnevno, nalazi se u blizini slovačkih granica sa Mađarskom i Austrijom, a takođe ima cevovod za isporuku proizvoda do Češke.

Slovnaft izvozi većinu svoje proizvodnje, uključujući dizel, benzin, avionsko gorivo, sumpor i plastiku u brojne zemlje centralne i zapadne Evrope i upozorava da bi prisilno smanjenje kapaciteta takođe moglo da ugrozi snabdevanje domaćeg tržišta.

izvor

[Dreadnought]

Lukašenko popustio: "Ukrajinsko žito može preko Belorusije"; Ali – ima jedno ali


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da je Minsk spreman da razgovara o mogućem tranzitu ukrajinskog žita preko belouske teritorije.

"Sada svi traže logistiku... U redu, možemo da razgovaramo, nemamo ništa protiv - prevozite (žito) preko Belorusije, ali mora da postoje kompromisi", rekao je Lukašenko prema pisanju lista Belorusija Danas, prenosi Rojters.

Beloruski lider, međutim, nije objasnio šta podrazumeva pod kompromisima, napominje britanska agencija.

Ukrajina, veliki globalni izvoznik žitarica, ne može da koristi svoje crnomorske luke za izvoz, pošto su blokirane nakon napada Rusije na tu zemlju 24. februara.

Izvoz iz Ukrajine preko Belorusije jedna je od opcija u opsežnim diskusijama koje vode Ujedinjene nacije u nastojanju da se poveća globalna ponuda žitarica budući da se nazire velika kriza s hranom. Deblokada ukrajinskih crnomorskih luka je druga opcija.

Belorusija, veliki svetski proizvođač potaše, nalazi se pod oštrim zapadnim sankcijama 2021/22, koje su zaustavile njen izvoz đubriva preko luka na Baltičkom moru.

Finansijske sankcije uvedene Moskvi od 24. februara, takođe su pogodile ruske izvoznike đubriva, dodatno urušavajući globalni lanac snabdevanja i povećavajući rizik od globalne prehrambene krize.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je ranije ove nedelje da bilo kakav dogovor o deblokiranju isporuka robe iz tog regiona još nije na vidiku jer "činjenica da je sve međusobno povezano čini pregovore posebno složenim“.

Moskva i Minsk krive zapadne sankcije za prekid izvoza žitarica i đubriva i izazivanje rizika od globalne krize s hranom.

Uzrok problema je "politika koju danas sprovode Zapad i bogate zemlje, posebno Sjedinjene Države i taj problem mora da se reši", rekao je Lukašenko, prema izveštaju beloruske novinske agencije Belta.


"Samo ako su luke otvorene i za belorusku robu"

Minsk je spreman da dozvoli tranzit ukrajinskog žita preko Belorusije ako mu bude dozvoljeno da otprema belorusku robu iz luka na Baltičkom moru, izjavio je beloruski lider Aleksandar Lukašenko, citirala je novinska agencija Belta, prenosi Rojters.

U telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom u petak, Lukašenko je rekao da je Belorusija spremna da oslobodi potrebne kapacitete na svojoj železnici za ukrajinsko žito i predložio organizovanje pregovora između Belorusije, Ukrajine i zemalja koje su spremne da obezbede pristup svojim lukama, prenosi Belta.

"Istovremeno, najvažnije je, kako je pomenuto tokom razgovora, da ove luke – u Nemačkoj, Poljskoj, baltičkim državama ili Rusiji – treba da budu otvorene i za belorusku robu“, naveli su.

"Ukoliko se stvore uslovi za tranzit ukrajinskog žita, luke koje će ga pretovarivati takođe bi trebalo da budu u mogućnosti da utovare i robu iz Belorusije“, dodaje se.

izvor

[Dreadnought]

Volodin: Kompenzovaćemo gubitke prodajom nafte u Aziji


Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin kaže da gubici Rusije u slučaju da Evropa zabrani uvoz ruske nafte na svoje tržište mogu iznositi 22 milijarde dolara godišnje, međutim, zbog porasta cena usled sankcija prodajom ruske nafte na azijskom tržištu ti gubici mogu biti kompenzovani.

Volodin je takođe rekao i da nije isključeno da bi Rusija na ovaj način mogla čak i da profitira.

Prema njegovim rečima, Evropa će zbog rekordno visokih cena energenata da troši dodatnih 250 milijardi evra godišnje ne uključujući troškove prelaska na nove marke nafte.


izvor

[Dreadnought]

Mađarska uvodi dodatne poreze za one koji ostvaruju "ekstra" profit


Nedavno reizabrana mađarska vlada objavila je nove sektorske poreze za 2022. i 2023. godinu.

Taj potez je odgovor na poteškoće izazvane ratom u Ukrajini i povećanim cenama sirovina, objavila je globalna advokatska kancelarija za korporativno pravo CMS.

Banke bi morale da plate dodatni porez na svoju kamatnu maržu.

Vlada premijera Viktora Orbana će utrostručiti iznos naknade za rudarstvo koju plaćaju kompanije koje se bave vađenjem nafte i prirodnog gasa, a takođe će se promeniti način obračuna tantijema.

Deo profita na maržama biće predmet dodatnog poreza. Veći porezi biće naplaćeni proizvođačima bioetanola i biogoriva.

U maloprodajnom sektoru, poreske stope koje se primenjuju u dva najviša poreska razreda će se povećati: sa 2,7 odsto na 4,1 odsto za poreske obveznike iznad 100 milijardi HUF (oko 250 miliona evra) neto prihoda od prodaje i sa 0,4 odsto na 1 odsto za poreske obveznike u grupi od 30 do 100 milijardi forinti neto prihoda od prodaje.

Uveo bi se takođe novi porez na promet na roming, internet i kablovsku TV saobraćaj. Detalji tek treba da budu finalizovani, prenosi Bif.rs.

Kad je reč o avio-kompanijama, naknade će biti naplaćene pružaocima zemaljskih usluga. Ove dodatne naknade (otprilike 10-15 evra po putovanju) indirektno će snositi putnici.

izvor

[Dreadnought]

EU novac za pandemiju preusmerava na uvoz gasa


EU namerava da na svojoj teritoriji izgradi novu infrastrukturu koja će moći da podrži uvoz velikih količina tečnog prirodnog gasa, navodi Rojters.

Članicama Evropske unije biće dozvoljeno da koriste novac iz fonda za oporavak od pandemije korona virusa kako bi izgradile infrastrukturu potrebnu za uvoz i korišćenje tečnog prirodnog gasa (LNG), izjavio je danas evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

Od početka sukoba u Ukrajini zemlje EU nastoje da smanje svoju zavisnost od uvoza ruskog gasa.

izvor

[Dreadnought]

Zbog incidenta u rafineriji Austrija koristi gorivo iz državnih rezervi


Vlada Austrije odlučila je da deo državnih rezervi goriva stavi na raspolaganje kako bi, nakon incidenta u rafineriji Švehat, osigurala bezbednost snabdevanja.

U petak je došlo do incidenta, prilikom radova na održavanju rafinerije, zbog kojih ona nije radila od sredine aprila. U incidentu u glavnom postrojenju za destilaciju sirove nafte povređena su dva radnika.

Kako bi „pokrila“ izostanak proizvodnje, austrijska vlada je donela odluku da stavi na raspolaganje benzin i dizel iz strateških rezervi.

Ministarstvo energetike izdalo je uredbu, koje će, naknadno, da potvrdi i parlament.

Iz Ministarstva je saopšteno da stavljanje na raspolaganje goriva iz rezervi treba da posluži samo za obezbeđivanju snadevanja naftnim derivatima, dok se ne popravi kvar u rafineriji ili dok u zemlju ne stignu alternativne isporuke.

Rezerve nafte, benzina i dizela pokrivaju prosečnu potrošnju od 90 dana.

Na osnovu uredbe Ministarstva za upotrebu biće oslobođeno 112.000 tona dizela i 56.000 tona benzina, čime će se uskladištene rezerve smanjiti za potrošnju od „šest dana“.

Austrijski kancelar Karl Nehamer istakao je u saopštenju da je osigurano snabdevanje gorivom i pored incidenta u rafineriji.

"Niko ne treba da se brine. Upravo za takve slučajeve postoje rezerve", poručio je on.

izvor

[Dreadnought]

Švajcarskoj preti nestašica


Snabdevanje električnom energijom u Švajcarskoj biće neizvesno na zimu.

Ne mogu se isključiti problemi sa osiguravanjem dovoljno električne energije, objavila je savezna komisija za električnu energiju, Elcom, na svojoj godišnjoj konferenciji. Proizvodnja električne energije iz švajcarskih nuklearnih elektrana bi mogla biti manja u toku zime, ali što je bitnije, susedi ove države pre svega Francuska mogli bi da izvezu manje struje nego uobičajno, prenosi Capital.

Zbog očekivanog smanjivanja proizvodnje u francuskim nuklearnim elektranama i smanjenog izvoza u Švajcarsku, uvoz struje iz Francuske bi ove godine mogao biti puno manji u odnosu na prethodne godine.

Zato bi se Švajcarska morala osloniti na uvoz struje od svojih drugih suseda, Nemačke, Italije, Austrije, ali ove države dobar deo svoje električne energije proizvode koristeći fosilna goriva, pre svega prirodni gas.

Očekuje se da će cena električne energije za domaćinstva u Švajcarskoj porasti 20 posto.

Švajcarska se, kao i ostatak Evrope, priprema za skok cena električne energije tokom zime, jer EU, čija Švajcarska nije članica, nastoji da smanji svoju zavisnost od o ruskog gasa. Rusija je sa svoje strane već prekinula snabdevanje gasom Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Holandiji te kupcima u Danskoj i Nemačkoj koji su odbili da plate gas u rubljama, podseća portal Oilprice.

izvor

[Dreadnought]

Zamena za rusku naftu: Francuska u pregovorima sa UAE


Francuska je u pregovorima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima kako bi našla alternativu nafti koja stiže iz Rusije, izjavio je ministar finansija Bruno Le Mer.

"Postoje razgovori sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Moramo da pronadejmo alternativu ruskoj nafti", poručio je Le Mer za radio "Evropa 1", prenosi agencija Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Nemci štede na hrani


U nemačkom maloprodajnom sektoru prodaja je neuobičajeno naglo opala.

Posebno ozbiljan je pad kupovine prehrambenih proizvoda - verovatno zbog povećanja cena. Ali, postoje i problemi sa isporukom.

Nemački trgovci na malo su zbog visoke inflacije u aprilu pretrpeli neočekivano snažan pad prodaje. Uprkos popuštanju mera koronavirusa, njihova primanja su bila 4,7 odsto manja u odnosu na prethodni mesec – podaci su Saveznog zavoda za statistiku. Ako se ignorišu cene, realan minus je bio čak 5,4 odsto,

"Realna prodaja je tako dostigla najniži nivo od februara 2021", kažu statističari. Ekonomisti su očekivali prosečan pad od samo 0,2 odsto.


Istorijski pad prodaje

Najviše je opala prodaja hrane. Poređenja radi, trgovina neprehrambenim proizvodima je realno smanjena 4,4 odsto, dok je trgovina hranom pala 7,7 odsto. "Ovo je bio najveći pad prodaje iz meseca u mesec od 1994", objasnili su statističari.

Ovakav razvoj događaja je verovatno posledica značajnog rasta cena hrane. Oni su u aprilu stajali 8,6 odsto više nego godinu dana ranije. Inflacija cena hrane ponovo je bila znatno iznad prosečnog rasta potrošačkih cena, koji je u aprilu iznosio 7,4 odsto.


Udruženje poljoprivrednika poziva na povećanje cena hrane

U međuvremenu, prema mišljenju stručnjaka, trend rasta cena hrane će se verovatno nastaviti. Prema studiji Alijanc trejda, maloprodajne cene hrane će u tekućoj godini verovatno porasti za više od deset odsto.

Udruženje poljoprivrednika obnovilo je danas poziv na povećanje cena hrane: "Hitno su nam potrebni veći prihodi od prodaje da bismo uopšte mogli da nastavimo da poslujemo", rekao je predsednik Udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid u "Augsburger algemajneu".

Poljoprivrednici su suočeni sa značajnim povećanjem troškova za dizel, đubrivo i stočnu hranu, rekao je Rukvid. "Ova ogromna povećanja troškova ne mogu da snose samo poljoprivrednici, već i potrošači."


Problemi sa isporukom zbog korone u Kini

Nagli rast cena hrane nije jedini problem sa kojim se maloprodaja trenutno suočava: zatvaranje velikih luka u Kini kao posledica izbijanja korone dodatno je pogoršalo probleme isporuke u nemačkoj maloprodaji.

Kako je saopštio Institut ifo iz Minhena, u redovnoj mesečnoj anketi kompanija, u maju se 80,1 odsto trgovaca žalilo da ne mogu da isporuče svu naručenu robu. U aprilu je to bilo samo 67,1 odsto, a na prethodnom maksimumu prošlog decembra 81,6 odsto.

Svi ispitani prodavci igračaka prijavili su izostale isporuke. Prema informacijama, u gotovo svim prodajnim centrima za gradnju i dom, kao i u supermarketima delovi rafova su potpuno prazni. Prodavcima bicikala ponekad nedostaju pojedinačne komponente da završe montažu bicikala. Nedostatak poluprovodnika i čipova takođe smanjuje izbor elektronskih proizvoda.

"Maloprodaja se trenutno suočava sa mnogim izazovima", rekao je Klaus Volrabe, šef istraživanja Instituta Ifo. "Iako su ograničenja za koronavirus skoro ukinuta, inflacija i uska grla u isporuci kvare raspoloženje."

izvor

[Dreadnought]

Eni i Repsol od jula uvoze naftu iz Venecuele u Evropu


Italijanska naftna kompanija Eni i španska Repsol SA mogle bi već od sledećeg meseca da počnu da uvoze u Evropu naftu iz Venecuele. Na to su se odlučili kako bi nadoknadili prekid uvoza ruske nafte, javio je danas Rojters pozivajući se na tvrdnje više osoba upoznatih sa ovim pitanjem,

Uvoz nafte iz Venecuele je zaustavljen pre dve godine kada je Vašington pojačao sankcije toj zemlji.

Očekuje se da količina nafte koju će uvesti kompanije Eni i Repsol nije velika, smatraju upućeni tvrdeći da će uticaj na globalne cene nafte biti skroman, prenosi Rojters.

Stejt department je pismom odobrio ovim dvema kompanijama da nastave sa uvozom nafte iz Venecuele.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena se nada da venecuelanska nafta može pomoći Evropi da smanji zavisnost od ruske nafte i preusmeri deo venecuelanskog izvoza iz Kine. Zeleno svetlo Vašingtona za obnavljanje davno zamrznutih tokova nafte iz Venecuele ka Evropi moglo bi da pruži simboličan podsticaj venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduru.

Nagovoriti predsednika Madura da ponovo započne politički dijalog sa venecuelanskom opozicijom je takođe jedan od ciljeva, potvrdili su Rojtersu insajderi upućeni u ovo pitanje.

Dve pomenute evropske naftne kompanije, koje imaju zajednička preduzeća sa venecuelanskom državnom naftnom kompanijom PDVSA, mogu da računaju na sirovu naftu iz Venecuele, ali ključni uslovi su da venecuelanska nafta "mora da ide u Evropu" i da se ne može preprodavati.

izvor