Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Kolumbijski ugalj za Nemačku; ko plaća ceh?


U potrazi za alternativama za ruske energente, Nemačka se sada pojačano oslanja na Kolumbiju i njen kameni ugalj. Ali i ta nova zavisnost ima svoje tamne strane.

Područje El Serehon na severu Kolumbije nalik je mesečevoj površini: na 690 kvadratnih kilometara prostire se površinski kop kamenog uglja, najveći u Južnoj Americi. Tu je prošle godine iskopano 23,4 miliona tona tog energenta. Ugalj iz tog kopa, koji je pod upravom švajcarskog koncerna ''Glenkor'', u potpunosti odlazi u izvoz, u poslednje vreme pojačano i u Nemačku, prenosi Dojče vele.


Nemačka energetska sigurnost

Nakon ruskog napada na Ukrajinu i embaraga na ugalj iz Ruske Federacije koji je usledio, Nemačka izlaz traži u uvozu iz zemalja poput Kolumbije, koja je, nakon Rusije, SAD i Australije, najveći svetski izvoznik kamenog uglja. Uprkos podsticanju održivih oblika energije, Nemačka još uvek devet odsto svojih energetskih potreba podmiruje kamenim ugljem.

U potrazi za novim izvorima, nemački kancelar Olaf Šolc nedavno je razgovarao s kolumbijskim predsednikom Ivanom Dukeom. „Kolumbija proverava mogućnosti povećanja izvoza uglja kako bi pojačala sigurnost energetskog snabdevanja Nemačke“, navodi se u saopštenju iz kabineta kolumbijskog predsednika. U poređenju s prošlom godinom, već sad se izvoz uglja u Nemačku povećao za 62 odsto, a očekuje se da će nastaviti da raste.


Žrtve eksploatacije

To se sve naravno ne događa bez posledica koje nemačku vladu stavljaju pred moralnu dilemu. Predstavnici starosedelačkih (indogenih) naroda i aktivisti regiona La Gvahira već godinama se žale na probleme sa zaštitom ljudskih prava, ali i životne sredine.

Mnogi su već bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog proširenja ugljenokopa. Osim toga, rudnik je ogromni potrošač vode u polupustinji Gvahira: 17 reka i potoka već je presušilo, a ukupno drugih 30 preusmereno je za potrebe rudnika. Nedavno je preusmeren i potok Bruno, jedan pod poslednjih izvora vode za lokalno stanovništvo.

Prema jednoj presudi Ustavnog suda Kolumbije iz 2017, potok Bruno trebalo je da bude vraćen u prvobitno korito, ali od tada se nije dogodilo ništa. Jedna grupa poslanika Evropskog parlamenta posetila je regiona i kritikovala to što se presuda ne sprovodi. „Mi snosimo odgovornost za ove zajednice. Ne može nam biti svejedno ono što se ovde događa“, rekao je poslanik iz Irske Geri Ganon.

-Odluka nemačke vlade o pojačanom uvozu uglja sigurno će imati negativne posledice po prava starosedelačkih naroda i seoskih zajednica u regionu La Gvahira, kaže koordinatorka programa za zaštitu ljudskih prava Sinep Heni Paola Ortiz.

Porodicu aktiviste Luisa Misaela Sokarasa iz naroda Vaiju napala je grupa naoružanih muškaraca na motociklima – i to sve zbog njegovog angažmana protiv širenja ugljenokopa u El Serehonu.


Aktivisti žive opasno

Aktivistkinja naroda Vaiju Laura Brito pozvala je i potrošače u Evropskoj uniji da razmisle o ceni svoje energetske sigurnosti.

„Međunarodna zajednica bi trebalo da razmisli o tome odakle dolazi ugalj kojim se greju njihove kuće i proizvodi električna energija“, rekla je Brito.

Ali ugljenokop je i najveći poslodavac u tom siromašnom regionu. Zato su mnogi, uprkos zagađenju, za opstanak rudnika. Na predstojećim predsedničkim izborima, međutim, moglo bi da dođe do promene te politike. Levo orijentisani kandidat Gustavo Petro polaže sve nade u održive oblike privrede, poput turizma. Eksploataciju nafte i uglja on poredi s proizvodnjom kokaina.

U Južnoj Americi, međutim, oni koji se ispreče na put ekonomskim interesima, tradicionalno loše prolaze. U Kolumbiji je 2020. ubijeno 65 aktivista za zaštitu životne sredine. Uprkos tome, ljudi ne posustaju. „Uveren sam da je ono što radim ispravno – za moju zajednicu, prirodu i moje pretke“, poručuje aktivista Luis Sokaras.

izvor

[Dreadnought]

Šolc: "Rusija neće moći da održi snagu"


Rusija neće moći održati svoju snagu i sposobnosti zbog oštrih sankcija koje je Zapad uveo zemlji zbog napada na Ukrajinu, izjavio je danas njemački kancelar Olaf Šolc, dodajući da su sankcije "veoma efikasne i dugotrajne" i da će postaviti ruska ekonomija decenijama unazad."

"Rusija neće moći da učestvuje u svetskom napretku, u ekonomskom i tehničkom napretku. To je svakim danom sve jasnije i to je ozbiljan problem za Rusiju", rekao je Šolc na konferenciji za novinare u glavnom gradu Litvanije sa šefovima baltičkih država .


izvor

[Dreadnought]

Nestašica cigareta u Nemačkoj? Nekih već nema u prodaji


Napeta situacija u Ukrajini izaziva razne logističke i proizvodne probleme kako širom Evrope, tako i u Nemačkoj. Tamo bi moglo da dođe do nestašice cigareta.

Sukob u Ukrajini dovodi do uskih grla u isporuci raznih proizvoda u Nemačkoj. U raznim supermarketima kao što su Lidl, Aldi i Rewe nalaze se poluprazne police sa namirnicama poput testenine, brašna, kvasca, meda ili jestivog ulja. Ali to nije jedina stvar na koju trenutno utiču kašnjenja isporuke.

Proizvođač cigareta Filip Moris između ostalog proizvodi i duvanske proizvode marki Marlboro i L&M. Jedna od fabrika za proizvodnju papirnih kutija nalazi se u istočnom ukrajinskom gradu Harkovu, piše Feniks magazin, a prenosi Poslovni dnevnik.

Ali, zbog napete situacije u Ukrajini, proizvođač je za sada zatvorio fabriku. To dovodi do nedostatka papira i uskih grla u isporuci cigareta.

"Zbog napete situacije na svetskim tržištima sirovina i nestašice kartonskih kutija, zapravo može doći do otežanog snabdevanja", rekli su iz duvanske kompanije za Bild.

Međutim, izgleda da potencijalna uska grla ne utiču na sve veličine pakovanja i proizvode. Portparolka veleprodajne kompanije Lekerland najavila je da će biti "teškoća sa isporukom određenih paklica cigareta".

Do sada su nedostatkom bile pogođene samo vrste Marlboro Red i Gold u kutijama od 22 i 29.

Trenutno su najviše pogođeni automati za cigarete, potvrđuje Ciril Ratc, menadžer prodaje veletrgovca duvanskih proizvoda Dietz za list Bild. Mnogi automati za cigarete više nemaju Marlboro. Za sada nije moguće precizirati kada će ovaj problem biti rešen.

izvor

[Dreadnought]

Rusija povećala izvoz nafte


Rusija šalje sve više nafte u Kozmino, svoju glavnu luku na istoku. U Kozminu, prenosi Reuters, Rusi sada šalju petinu nafte više nego prije.

To je pokušaj da se zadovolje rastući zahtjevi azijskih kupaca, ali i da se ublaži naftni embargo koji je najavila Evropska unija.

Ruski Transneft, koji ima monopol na naftovodima, povećao je količinu sirove nafte koju šalje u Kozmino za oko 70.000 barela dnevno koristeći hemijske aditive za ubrzanje protoka nafte, rekli su izvori Rojtersu.


izvor

[Prvačić]

On je dodao da eventualno korišćenje teritorije Belorusije za isporuku žita u baltičke luke ne bi smelo da se koristi kao izgovor za ukidanje sankcija uvedenih protiv te zemlje.

Kako ovo misli da izvede?

[Dreadnought]

Le Pen: "Embargo EU na isporuke ruske nafte je glup"


"Embargo EU na isporuke ruske nafte je glup", rekla je bivša kandidatkinja za predsednika Francuske Marin le Pen.

I dodala da će se Rusija samo obogatiti prodajom svoje nafte drugim zemljama.

"Ovo su glupe sankcije koje štete Francuzima. Ruska nafta koju mi ne kupujemo biće prodata drugima. A prestanak isporuke ruske nafte će dovesti do povećanja cene nafte. To će Rusiji samo biti drago", rekla je Le Pen, komentarišući zabranu EU za isporuku ruske nafte.

Prema njenim rečima, embargo na rusku naftu, kao i mogući embargo na ruski gas koji bi EU mogla da uvede u budućnosti, imaće ozbiljne posledice po francuske građane.

izvor

[Dreadnought]

Bloomberg: Kako Rusi zaobilaze embargo na izvoz nafte


Moskva zbog sankcija sve češće pribegava rizičnim pošiljkama nafte sa broda na brod kako bi svoju naftu isporučila novim kupcima.

Dobavljači sirove nafte iz Rusije pronašli su nove, neobične lokacije za transport nafte iz Evrope, a najnoviji primer je pretovar tereta sa jednog broda na drugi – usred Atlantskog okeana, piše Blumberg.

Aframaksov tanker „Žen I“ prebacio je svoj teret na supertanker „Loren II“ na lokaciji oko 480 kilometara zapadno od portugalskog ostrva Madeira, prema podacima o praćenju brodova koje je analizirao Blumberg. Prevoz je obavljen 26. i 27. maja.

Pretovar tereta na veća plovila nije neuobičajena situacija, ali ono što je daleko neobičnije je odabrana lokacija. Uglavnom se biraju lokacije u zaštićenim vodama, gde su rizici od izlivanja nafte značajno smanjeni.

Ruski teret se nekada prebacivao na veće brodove kod obale Skagena, najsevernijeg rta Danske, zatim blizu Seute, španske enklave u severnoj Africi ili čak blizu obale Severnog mora u blizini Roterdama. Ovo je prvi put da se takav transfer dogodio na otvorenom moru.

Kako smo već pisali, ruska nafta se ukrcava na tankere Aframaks ili Suezmaks koji nose manje od milion barela i na moru se prebacuje na veća plovila koja mogu da prime dva miliona barela, što isporuku čini isplativijom.

Iako je kompleks sankcija SAD, EU i Velike Britanije zabranio brodovima u ruskom vlasništvu ili pod ruskom zastavom da pristaju u luke, deo povećane trgovine u Aziji odvija se preko pretovara sa broda na more – skupa procedura koja povećava rizik od prosipa.

Tanker Žen I se u međuvremenu vratio u Baltičko more, gde bi sredinom juna trebalo da ukrca svoj sledeći teret iz Primorskog u Rusiji, prema rasporedu ukrcavanja koji je dostavio Blumberg.

Loren II je do tada plutao sredinom Atlantika, a pretpostavlja se da čeka prebacivanje drugog tereta. Veliki brod kao što je Lauren II može da primi čak tri tereta koji mogu da primi brod kao što je Zhen I. Ovo izgleda mnogo ekonomičnija opcija za transport sirove nafte na veoma velike udaljenosti.

Kako Evropa počinje da smanjuje svoju zavisnost od ruske sirove nafte, takve situacije bi mogle postati uobičajene jer Rusija traži nova tržišta za svoju robu.

Podsetimo, Unija je prošlog petka u okviru šestog paketa sankcija Rusiji zabranila uvoz ruske nafte koja se otprema brodovima, sa izuzetkom zemalja koje nemaju izlaz na more.

Ta mera, međutim, stupa na snagu za samo šest meseci. Slovačka, Češka i Mađarska će i dalje moći da uvoze naftu koja se isporučuje iz naftovoda Družba. Na insistiranje Mađarske, predviđeno je da se ruska nafta i dalje može uvoziti tankerima u slučaju da se nešto desi sa naftovodom Družba.

Blumberg predviđa da bi transport nafte do centra Atlantskog okeana mogao postati uobičajen ako kupci i prodavci počnu da prikrivaju krajnje destinacije za izvoz ruske nafte.

izvor

[fazan]

Šolc: "Rusija neće moći da održi snagu"


Rusija neće moći održati svoju snagu i sposobnosti zbog oštrih sankcija koje je Zapad uveo zemlji zbog napada na Ukrajinu, izjavio je danas njemački kancelar Olaf Šolc, dodajući da su sankcije "veoma efikasne i dugotrajne" i da će postaviti ruska ekonomija decenijama unazad."

"Rusija neće moći da učestvuje u svetskom napretku, u ekonomskom i tehničkom napretku. To je svakim danom sve jasnije i to je ozbiljan problem za Rusiju", rekao je Šolc na konferenciji za novinare u glavnom gradu Litvanije sa šefovima baltičkih država .


izvor

Према информацијама које је објавио УНЕСКО, Русија има скоро 4 пута више тзв. СТЕМ студената (наука, медицина, инжењеринг, медицина) него Немачка. Кина и Индија, свака од њих појединачно, имају више студената у овим областима неко цео тзв. Запад (рачунајући Кореју и Јапан).

Оно што је сваким даном јасније је да се економски центар света помера према Азији, а да ће се ЕУ постепено претворити у слепо црево. До 2035, једина европска берза која ће опстати међу првих 10 ће бити Лондон, а до 2050 ни он више неће бити у првих 10.

[Dreadnought]

UN: Nemamo dokaz da Rusija izvozi ukrajinsko žito


Agencije Ujedinjenih nacija nemaju informaciju koja bi podržala izjave iz Kijeva da Rusija navodno izvozi ukrajinsko žito, izjavio je danas portparol UN Stefan Dižarik.

"Videli smo nedavne izveštaje medija, razgovarali smo sa kolegama iz Svetskog programa za hranu. Oni nemaju način da potvrde ove navode. Zalagali smo se za slobodan protok hrane kroz Crno more, kako bismo učinili sve da se izađe u susret potrebama ljudi širom sveta", kazao je Dižarik, a preneo TAS.

izvor

[Dreadnought]

Svetska banka odobrila pomoć Ukrajini od 1,49 mlrd dolara


Bord izvršnih direktora Svetske banke odobrio je 1,49 milijardi dolara dodatnog finansiranja za Ukrajinu, saopšteno je iz te međunarodne finansijske institucije.

Nova sredstva su deo ukupnog paketa podrške od preko 4,0 milijarde dolara koji mobiliše Svetska banka. Paket uključuje finansijske garancije Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije, Litvanije, Letonije i drugih država, prenosi Tas s.

Svetska banka očekuje da sredstva iz ovog projekta budu iskorišćena "za isplatu plata državnim i socijalnim radnicima".

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas je naveo u saopštenju da banka „radi sa zemljama donatorima na mobilizaciji finansijske podrške" i da preduzima mere „kako bi pomogla da se Ukrajincima omogući pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju i socijalnoj zaštiti".

izvor

[Dreadnought]

"SAD ne sprovode sopstvene sankcije"


Na to je skrenuo pažnju predsednik Državne dume Ruske Federacije Vjačeslav Volodin. Isporuke nafte iz Ruske Federacije u SAD su se u martu skoro udvostručile. Iako je početkom meseca Bajden rekao da Vašington zabranjuje kupovinu nafte od Ruske Federacije. SAD su takođe primorale zemlje EU da napuste ruske energetske resurse. "Neka sada evropski zvaničnici objasne zašto njihovi građani moraju da trpe Bajdenov rast cena", piše Volodin.


izvor

[Dreadnought]

"Rusija je kriva"


Predsednik Evropskog saveta, Šarl MIšel, poručio je iz Strazbura da Rusija koristi hranu kao oružje u ratu i optužio Kremlj da je isključivi krivac za globalnu nestašicu hrane, poskupljenja i glad u svetu.

"Kremlj svoje akcije okružzuje lažima u sovjetskom stilu. Moramo da se udružimo i nazovemo ove laži čistim izmišljotinama. Ruski brodovi i rakete blokiraju izvoz žitarica, tenkovi, bombe i mine zaustavljaju ukrajinsku poljoprivredu. Istovremeno EU nije uvela sankcije na ruske poljoprivredne proizvode. Svi koji su pogođeni ne smeju da budu u zabuni zbog ruske popagande”, poručio je Mišel.

Govoreći pred Evropskim parlamentom, predsednik Evropskog saveta je naglasio da EU i zemlje članice sa medjunarodnim partnerima rade na pronalženju logističkih rešenja za alternativni transport žitarica iz Ukrajine gde je preko 20 miliona tona žitarica blokirano u lukama. Mišel je poručio da je ”globalna glad opšti problem” koji zahteva koordinisani i globalni pristup partnera širom sveta. On je dodao da se ovakve konstatacije ”nisu svidele” ruskom ambasadoru u UN , koji je prošle nedelje izašao tokom Mišelovog govora u Njujorku. Šarl Mišel kaže da je ruski ambasador ”odbio da pogleda istini u oči” i poručuje da EU ”neće da prestane da govori istinu, podržava Ukrajinu i suprotstavlja se Rusiji činjenicama".

izvor

[Dreadnought]

Luksemburg "zamrznuo" 4,3 milijardi evra ruske imovine


Vlasti Luksemburga, u skladu sa sankcijam EU, "zamrzle" su do sada oko 4,3 milijardi evra ruske imovine u toj zemlji.

Prema rečima ministarke finansija Juriko Bakes, radi se o novcu na žiro računima i o vrednosnim papirima. Luksemburške vlastu su identifikovale firme u trgovinskom registru na koje se primenjuju sankcije. Do sada je više od 90 osoba i oko 1.100 firmi organizacija sankcionisano.

Luksemburg je sa 125 međunarodnih banaka jedan od najvažnijih međunarodnih finansijskih centara.

izvor

[Dreadnought]

IBM se povlači s ruskog tržišta: "Da budem jasan – obustavili smo sve"


Američka tehnološka kompanija IBM objavila je da planira da se povuče sa ruskog tržišta zbog sukoba u Ukrajini.

"Da budem jasan: obustavili smo svo poslovanje u Rusiji", napisao je u saopštenju iIzvršni direktor IBM-a, Arvind Krišna, prenosi Raša tudej.

Na ruskom veb sajtu kompanije u utorak je postavljena poruka: "Ovaj sadržaj više nije dostupan".

IBM je početkom marta najavio obustavu komercijalnih aktivnosti u Rusiji, uz prekid prodaje softvera i saradnje sa ruskim odbrambenim preduzećima.

Američka kompanija je, ipak, poručila da će nastaviti da pruža osnovnu podršku najteže pogođenim područjima.


izvor

[Dreadnought]

Izvoz ukrajinskog žita iz luke Berdjansk kreće ove nedelje


Isporuke žitarica iz ukrajinske luke Berdjansk na Crnom moru, koja je pod kontrolom ruskih trupa, biće obnovljene ove nedelje.

Kako javlja TAS S, pozivajući se na lokalne vlasti, isporuke će biti obnovljene nakon završetka radova na uklanjanju mina iz mora. Zapadne zemlje optužuju Rusiju da zatvranjem crnomorskih luka izaziva rizik od globalne gladi, prenosi Rojters.

Moskva odbacuje odgovornost za međunarodnu prehrambenu krizu, ocenjujući da su zapadne sankcije uzrok preteće globalne gladi.

izvor