Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

SAD se suočavaju sa novom krizom nakon nestašice formule za bebe


SAD doživljavaju ozbiljan deficit tampona, a izuzetno uspešna reklamna kampanja se navodi kao jedan od faktora koji doprinose nestašici, otkrio je časopis TIME ranije ove nedelje.

2020. godine, popularna komičarka i glumica Ejmi Šumer angažovana je od strane Procter & Gamble-a kao „lice Tampak-a” – najpopularnijeg brenda tampona u SAD. U reklamnoj kampanji, Šumer je igrao ulogu pomoćnog dobavljača tampona koji se pojavio u toaletima i „spasao“ žene od nevolja snabdevajući ih Tampakom.

Od tada je „rast maloprodaje eksplodirao“, rekla je za TIME portparolka kompanije Cheri McMaster. Potražnja za Tampakom je porasla za 7,7% u poslednje dve godine, što je navelo proizvođača da vodi svoju fabriku u Auburnu, Maine, 24/7.

Međutim, kako je pokazalo istraživanje koje je sprovela Alana Semuels iz TIME-a, uspešna reklamna kampanja nije jedini uzrok nestašice tampona što su dobro dokumentovali korisnici društvenih medija: Tviter, Reddit i drugi društveni mediji preplavljeni su fotografijama praznih polica na kojima su neki od najpotrebnijih higijenskih proizvoda trebalo je da budu.

„Ovo nije tako loše kao nestašica toalet papira u proleće 2020., ali nije sjajno“, napisala je na Tviteru Dana Marlou, osnivač dobrotvorne organizacije I Support the Girls koja beskućnicima obezbeđuje grudnjake i pomoć pri menstrualnoj higijeni.

Nestašica je prvi put postala jasna tokom pandemije Covida kada su ljudi pravili zalihe osnovnih stvari. Kasnije se, prema TIME-u, još jedan problem pogoršao: nedostatak sirovina. Kako je potražnja za maskama za lice i drugim medicinskim potrepštinama rasla, potražnja za sirovim pamukom i rajonom je takođe bila u porastu. Kao rezultat toga, proizvođači tampona se bore u nabavci ovih materijala. Činjenica da je cena pamuka brzo rasla (u aprilu je bila viša za 71 odsto u odnosu na prethodnu godinu), dodatno je pogoršala problem.

Sve veći troškovi transporta poskupeli su isporuku proizvoda u SAD. Izvršni direktor startapa The Organic Project, Thime Sullivan, rekao je za TIME da su troškovi dopremanja tampona u SAD porasli za 300% u odnosu na prošlu godinu.

Pored svih navedenih problema, proizvođači se bore i sa nedostatkom kadrova usred sve veće potražnje za njihovim proizvodima. Pošto se tamponi smatraju medicinskim uređajima, oni podležu strogim propisima o kontroli i stoga „kompanije ne mogu nikoga da stave na montažnu traku, pa je proizvodnja kasnila u potražnji“, objasnio je autor istraživanja.

„Povećana potražnja, nedostatak osoblja, nedostatak sirovina – nijedan od ovih faktora nije jedinstven za tampone. Ipak, ono što čini nedostatak tampona tako upornim i problematičnim jeste to što za razliku od većine drugih artikala kojima je lanac snabdevanja otežan pristup, tamponi nisu nešto što žene mogu da prestanu da kupuju dok se zalihe ne vrate“, objašnjava TIME.

Tamponi nisu jedini deficitarni proizvod u SAD. Prošlog meseca, njujorške vlasti su bile prinuđene da proglase vanredno stanje zbog nedostatka formule za bebe. Deficit vitalno važnog proizvoda izazvan je februarskim zatvaranjem fabrike u Mičigenu kojom upravlja Abbott Laboratories, zbog zabrinutosti za kontaminaciju. Objekat, koji čini oko 40% formule na američkom tržištu, povukao je neke od svojih proizvoda i zatvorio proizvodni pogon nakon što su četiri bebe koje su hranjene adaptiranim mlekom napravljenim u objektu dobile retku bakterijsku infekciju. Dvojica od njih su kasnije umrla.

izvor

[Dreadnought]

Cene benzina u Velikoj Britaniji rastu


Cena goriva u Britaniji nastavlja da raste jer punjenje prosečnog porodičnog automobila benzinom sada košta preko 100 funti (125 dolara), prema podacima koje je pratila kompanija za pomoć na putu RAC.

Grupa za automobile je izvestila da je punjenje rezervoara 55-litarskog porodičnog automobila dizelom poraslo na 103,43 funti (129,75 dolara).

„Dok cene goriva svakodnevno postavljaju nove rekorde, domaćinstva širom zemlje možda nikada nisu očekivala da će cena punjenja porodičnog automobila prosečne veličine dostići tri cifre“, rekao je portparol RAC za gorivo Sajmon Vilijams, kako se navodi bi BBC.

U utorak su cene benzina u Velikoj Britaniji zabeležile najveći dnevni skok u poslednjih 17 godina sa rastom za više od dva penija po litru, dok su prosečne cene dizela porasle za 1,4 penija u odnosu na ponedeljak.

Cene goriva u Velikoj Britaniji nedavno su porasle zbog rastućih globalnih cena i planova zemlje da smanji zavisnost od Rusije, jednog od najvećih svetskih izvoznika nafte.

Krajem maja, Riši Sunak, kancelar britanske blagajne, predstavio je paket mera vredan 15 milijardi funti (18,8 milijardi dolara) za pomoć domaćinstvima u pogledu troškova života. Britanske vlasti su takođe uvele 25% vanrednog poreza na dobit energetskih kompanija povrh postojeće glavne stope poreza od 40%, povećavajući kombinovanu stopu poreza na dobit na 65%.

izvor

[Dreadnought]

SAD priznaju da su ruski energetski prihodi porasli nakon sankcija


Rusija sada dobija više novca od trgovine fosilnim gorivima nego pre početka vojne operacije u Ukrajini, što je navelo neke zapadne nacije da ciljaju Moskvu nizom sankcija, rekao je američkim senatorima viši savetnik za globalnu energetsku bezbednost Amos Hohštajn. u četvrtak.

Globalne cene energenata koje su već bile u porastu i koje su očigledno dodatno porasle zapadnim sankcijama protiv Rusije pomogle su Moskvi da ublaži uticaj zapadnih ograničenja, priznao je zvaničnik, koji je ranije bio američki izaslanik za energetsku bezbednost.

Na pitanje da li Moskva sada dobija više novca od trgovine naftom i gasom nego pre nekoliko meseci, Hohštajn je odgovorio: „Ne mogu to da poreknem. Zvaničnik je razgovarao sa Podkomitetom Senata za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju.

Sjedinjene Američke Države su početkom marta odlučile da ograniče sav uvoz ruske sirove nafte, nekih naftnih derivata, tečnog prirodnog gasa i uglja, kao deo sankcija izazvanih ruskom vojnom akcijom u Ukrajini. U sredu je predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin rekao, međutim, da su se isporuke nafte iz Rusije u SAD „skoro udvostručile u martu u odnosu na februar. ”

EU – koja dugo nije bila voljna da nametne ograničenja na uvoz ruske nafte i umesto toga je svojim sankcijama ciljala na finansijski i bankarski sektor – pristala je da uvede zabranu ruske nafte krajem maja. Blok je odlučio da odmah zaustavi 75 odsto uvoza, a do kraja godine 90 odsto. Međutim, Mađarska i nekoliko drugih zemalja dobile su izuzeće zbog nesposobnosti njihovih ekonomija da se izbore bez ruskih zaliha.

Izveštaji medija su u međuvremenu sugerisali da sankcije do sada nisu uticale na rusku trgovinu energentima. U aprilu je Vall Street Journal objavio da su isporuke nafte u Rusiji porasle za 300.000 barela dnevno samo tog meseca.

Sredinom maja, Bloomberg je izvestio da ruski prihodi od nafte rastu uprkos sankcijama i da su skočili za nekih 50% od početka 2022. Ruska vlada je takođe izvestila da se proizvodnja nafte u zemlji oporavlja i ukazala na neke nove kupce u Aziji -Pacifički region koji je počeo da kupuje rusku naftu.

Indija je bila jedan od takvih kupaca, pošto je izvoz ruske nafte u ovu zemlju u maju skočio za neverovatnih 25, navodi Rojters. U međuvremenu, sankcija se naizgled suprotstavila SAD i njihovim saveznicima. Američki predsednik Džo Bajden proglasio je vanredno stanje zbog energetike ranije ove nedelje rekavši da je sposobnost nacije da obezbedi dovoljno električne energije ugrožena.

Prošlog vikenda, Američka automobilska asocijacija (AAA) je izvestila da su se cene benzina u SAD udvostručile pod Bajdenom i da su prošle subote dostigle maksimum svih vremena, iznoseći 4,81 dolara po galonu. Međunarodna agencija za energetiku je 1. juna upozorila da bi Evropa, koja se takođe suočava sa rastućim cenama benzina, mogla da pribegne racionalizaciji goriva suočena sa energetskom krizom bez presedana.

izvor

[Dreadnought]

EU izdvaja dodatnih 205 miliona evra humanitarne pomoći Ukrajini


U svetlu rastućih humanitarnih potreba u Ukrajini, EU je dodelila još 205 miliona evra humanitarne pomoći Ukrajini, čime je ukupna sredstva EU za humanitarnu pomoć dostigla 700 miliona evra kao odgovor na invaziju Rusije u punom obimu.

Relevantno saopštenje objavljeno je na sajtu Evropske komisije, prenosi dopisnik Ukrinforma.

„U svetlu rastućih humanitarnih potreba u Ukrajini, komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič posetio je danas Ukrajinu kako bi se sastao sa humanitarnim organizacijama i visokim zvaničnicima ukrajinske vlade kako bi pomogao u koordinaciji odgovora EU na krizu na terenu. Tim povodom, EU danas izdvaja još 205 miliona evra humanitarne pomoći Ukrajini. Time je ukupno finansiranje humanitarne pomoći EU i vrednost pomoći u naturi preko 700 miliona evra kao odgovor na rusku ilegalnu invaziju na Ukrajinu, od čega je 13 miliona evra namenjeno projektima u susednoj Moldaviji“, navodi se u izveštaju.

Svih 27 država članica, kao i Turska, Norveška i Severna Makedonija pružile su više od 38.000 tona pomoći, uključujući komplete prve pomoći, hranu, zaštitnu odeću, ali i stratešku opremu poput vatrogasnih vozila, mobilnih bolnica i zaliha energije, isporučeni su Ukrajini. sa finansijskom vrednošću od 373 miliona evra. Takva roba je isporučena preko logističkih čvorišta uspostavljenih u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. U Ukrajini su takođe uspostavljena dva humanitarna skladišta i logističke operacije koje finansira EU.

Preko 500 pacijenata iz Ukrajine kojima je potreban nastavak lečenja ili hitna medicinska pomoć prebačeno je u evropske bolnice. Glavne zemlje odredišta bile su Belgija, Nemačka, Danska, Španija, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal, Rumunija i Švedska.

Humanitarni partneri EU osiguravaju da pomoć stigne do najugroženijih ljudi, čak iu ograničenim područjima. Oni pružaju novčanu pomoć, vodu, hranu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu i hitno sklonište pogođenim civilima. Od danas, programi novčane pomoći koje finansira EU već su dostigli 1,59 miliona ljudi sa mesečnim grantom od 2.200 UAH. Ovo im pomaže da kupe stvari koje su im najpotrebnije, dok istovremeno doprinose lokalnoj ekonomiji.

izvor

[Dreadnought]

Jelen: "Neophodno da se formira koalicija država koje uvode sankcije protiv Rusije"


Američki ministar finansija Dženet Jelen predložila je da se formira koalicija država koje uvode sankcije protiv Rusije zbog specijalne operacije u Ukrajini.

"Prema mom mišljenju, neophodna nam je brojna grupa zemalja koje bi bile saglasne sa uvođenjem sankcija protiv Rusije. Stvaranje takve koalicije je neophodno da bi sankcije bile što efikasnije u globalnim okvirima", rekla je Jelen tokom diskusije koju je organizovao "Njujork tajms".


izvor

[Dreadnought]

Pandemija? Kriza? Svet nikada nije bio bogatiji


Ukupno svetsko bogatstvo poraslo je za 10,3 odsto u 2021. na 473 biliona dolara, uglavnom zahvaljujući procvatu berze.

To pokazuju podaci iz studije koju je u četvrtak objavio Boston Consulting Group (BCG).

Posredi je najveći porast u više od decenije, a broj superbogatih, koje BCG definiše kao osobe s imovinom vrednom više od 100 miliona dolara, porastao je za oko 300 ljudi.

Najviše superbogatih, 25.800 ljudi, imaju Sjedinjene Američke Države. Nakon njih sledi Kina, koja ima 8.500 superbogatih ljudi. Nemačka je na trećem mestu. Širom sveta oko 69.000 superbogatih pojedinaca drži 15 odsto finansijske imovine koja se može uložiti, prenosi Jutarnji list.

Vrednost materijalne imovine, uključujući nekretnine, umetnine i zlato, porasla je za 11 odsto na 13 biliona dolara u 2021. Posebno snažno raste vrednost nekretnina već neko vreme.

Uprkos ekonomskim posledicama rata u Ukrajini, izveštaj BCG-a predviđa da će bogatstvo i dalje rasti u celom svetu, a očekuje se snažno povećanje, pre svega u Aziji.

Ako se rat u Ukrajini završi ove godine, očekuje se da će globalno bogatstvo rasti za 5,3 odsto godišnje i do 2026. godine bi "novo bogatstvo" moglo dosegnuti 80 biliona dolara.

Studija je izračunala prosečno povećanje od 5 odsto ako se rat nastavi i sankcije postrože ili potraju duže.

izvor

[Dreadnought]

EK ima novi predlog: Povećati uvoz gasa iz Egipta i Izraela


Evropska komisija predložila je državama članicama Evropske unije sporazum sa Egiptom i Izraelom o povećanju uvoza prirodnog gasa iz istočnog Mediterana.

To se navodi u nacrtu dokumenta koji datira od 7. juna, a u koji je Rojters imao uvid.

Nacrt memoranduma o razumevanju, koji je još uvek podložan promenama i treba mu odobrenje uključenih vlada, deo je napora EU da smanji uvoz fosilnih goriva iz Rusije nakon početka sukoba u Ukrajini.

"Prirodni gas koji će biti isporučen Evropskoj uniji poticaće ili iz Arapske Republike Egipat, Države Izrael ili bilo kog drugog izvora u regionu istočnog Mediterana, uključujući zemlje članice EU u regionu", navodi se u dokumentu.

EU je javno saopštila da namerava da zaključi trilateralni sporazum sa Egiptom i Izraelom pre leta, ali detalji u nacrtu dokumenta od 7. juna nisu javni.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da poseti Kairo sledeće nedelje.

Kako navodi britanska agencija, Evropska komisija je odbila da komentariše nacrt sporazuma, niti da li bi put Fon der Lajen mogao da se desi kada bude potpisan memorandum o razumevanju.

Nacrt sporazuma utvrđuje principe za pojačanu saradnju između tri partnera, ali ne kaže koliko bi gasa EU uvezla, niti postavlja bilo kakve rokove za isporuke.

U dokumentu se takođe navodi da će isporuke uključivati upotrebu infrastrukture za tečni prirodni gas (LNG) u Egiptu, uz napomenu da je plan te severnoafričke zemlje da postane regionalno čvorište za prirodni gas.

Kako se navodi u dokumentu, memorandum o razumevanju trajao bi devet godina od njegovog potpisivanja, iako je taj deo i dalje u zagradama, što je znak da postoji veća šansa da bi mogao da se promeni u odnosu na druge paragrafe.

Egipat već izvozi relativno male količine gasa u EU, a obe zemlje očekuju da će povećati proizvodnju i izvoz u narednim godinama.

izvor

[Dreadnought]

Nemački ministar: "Oduzeti Rusima. Dati Ukrajincima"


Nemački ministar pravosuđa Marko Bušman se založio za oduzimanje imove ruskih oligarha i njeno usmeravanje na obnovu Ukrajine.

Uslov je da sud dokaže umešanost vlasnika u rat ili da je od njega profitirao, rekao je Bušman na margini ministarskog sastanka u četvrtak u Luksemburgu. Rusija je odgovorna za užasnu štetu u Ukrajini, koja na koncu neće moći sama da finansira obnovu, dodao je ministar.

"Ukrajina to neće moći sama da plati" i stoga treba razgovarati o tome kako Rusiju uključiti u obnovu.

Evropska komisija je prošlog meseca predložila kriminalizaciju izbegavanja sankcija. U takvom slučaju, trebalo bi da bude moguće oduzimanje imovine oligarha, rekao je Bušman.

izvor

[Dreadnought]

Nemci ni sami ne znaju šta hoće: Ugasiti nuklearke ili praviti nove?


Nemačka je odavno odlučila da zatvori svoje nuklearne elektrane i okrene se obnovljivim izvorima energije.

Trenutno rade još dve nuklearke, ali i one treba da prestanu do kraja godine. Međutim, ministar finansija Kristijan Lindner sada kaže da treba pričati o mogućem povratku nuklearnoj energiji.

"Ljudi očekuju da se razmotre sve opcije zbog zaštite klime," energetske "zavisnosti od Putina" i inflacije, rekao je Lindner za Bild od četvrtka.

Ipak, ministar i lider liberala, najmanje stranke vladajuće koalicije, nije uveren da nova ulaganja u nuklearnu energiju zaista mogu da se isplate.

"Ali Nemačka ne sme da zatvori debatu koja se vodi širom sveta. Predlažem da se argumenti stave na sto bez predrasuda."

S druge strane, ministar privrede i člamn Zelenih Robert Habek rekao je da "nema više šta toliko da se priča."

Habek je Bildu rekao da je pitanje nuklearne energije bilo tema posle formiranja vlade u decembru prošle godine. "Ministarstva su donela odluku, a i politička rasprava je završena. Ovo nije put kojim će Nemačka dalje da ide," rekao je Habek.

U Nemačkoj još rade nuklearne elektrane Isar 2, Emsland i Nekarvesthajm 2, ali se gašenje očekuje do kraja godine. Ministarstva privrede i životne sredine odbila su produžetak rada zbog novonastale situacije posle ruske invazije na Ukrajinu.

Umesto toga, treba pogurati energetski preokret ka obnovljivim izvorima električne energije. Kancelar Olaf Šolc takođe se izjasnio protiv nastavka rada nuklearnih elektrana.

izvor

[Dreadnought]

Odloženo slanje gasa Evropi: Američka kompanija obustavila rad – na najmanje tri nedelje


Transport prirodnog gasa za Evropu biće odložen.

Razlog je to što je jedna od vodećih američkih kompanija za proizvodnju tečnog prirodnog gasa Friport LNG obustavila rad najmanje tri nedelje.

Prestanak rada fabrike, koja obezbeđuje oko 20 odsto kapaciteta za preradu LNG u SAD, usledio je nakon jučerašnje ekplozije u njenom postrojenju u Meksičkom zalivu, preneo je Rojters.

Fabrika je u prošlosti veći deo gasa slala u Japan i Koreju, ali će prekid u radu uticati i na Evropu.

Tronedeljno zatvaranje značiće gubitak oko 13-15 pošiljki, iako bi Evropa trebalo da bude u stanju da nadoknadi gubitke iz svojih skladišta gasa.

Rizik, međutim, ostaje ako se zatvaranje produži na duži period, kažu analitičari.

Prekid rada Friport LNG se poklapa sa održavanjem Severnog toka 1 i norveškim merama za održavanja gasa, međutim, tržište bi moglo da se izbori sa time potencijalnim povlačenjem nekih količina iz skladišta, izjavila je osoba upoznata sa tržištem.

izvor

[Dreadnought]

Orban upozorava – ponovo: "Ako postoji rat, postoji i ratna inflacija"


Mađarski premijer Viktor Orban ponovo je komentarisao embargo Evropske unije na uvoz ruskog gasa.

Kako je istakao, embargo će uništiti evropsku privredu, koja se već bori sa rastućom inflacijom zbog povećanih cena energenata, prenose Novosti.

Orban je u izjavi za državni radio rekao da će bez ograničenja cena goriva, nekih osnovnih namirnica i maloprodajne energije, mađarska inflacija, koja je u maju dostigla 10,7 odsto, sigurno premašiti 15 ili 16 odsto.

Prema njegovim rečima, ograničenja cena u Mađarskoj mogla bi ostati na snazi duži period ako potraje rat u Ukrajini.

"Sve zavisi od rata. Ako postoji rat, onda postoji i ratna inflacija. Ako se govori o miru, onda ove mere možemo brzo da izmenimo", rekao je Orban.

Suočena sa porastom inflacije, Orbanova vlada je sredinom novembra postavila ograničenje cena goriva, a u februaru je postavila ograničenja na nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda. Ove mere ističu u julu.

Ograničenja cena goriva nedavno su sužena na automobile sa mađarskim registarskim tablicama, što je izazvalo sukob sa EU, dok je mađarska energentska grupacija "MOL" pozvala na postepeno ukidanje te mere.

izvor

[Dreadnought]

Putin: "Neće biti nikakve gvozdene zavese uprkos zapadnim sankcijama"


Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da nijedna gvozdena zavesa neće pasti na rusku ekonomiju uprkos sankcijama koje je uveo Zapad.

Rusija, jedan od najvećih svetskih proizvođača prirodnih resursa, suočava se sa najvećom ekonomskom kontrakcijom od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Upitan o mogućim sporazumima sa partnerima poput Kine i Indije u jeku "zatvaranja" ruske ekonomije, Putin je na televizijskom sastanku sa mladim preduzetnicima rekao da će ruska ekonomija ostati otvorena, prenosi Index.

"Nećemo imati zatvorenu ekonomiju, nismo je imali i nećemo je imati. Nismo imali zatvorenu ekonomiju – tačnije jesmo u sovjetsko vreme, kada smo sami sebe odsekli, stvorili takozvanu gvozdenu zavesu, stvorili smo je vlastitim rukama. Nećemo ponoviti istu grešku – naša privreda će biti otvorena", rekao je Putin.

Nakon što su velike američke i evropske kompanije i investitori napustili Rusiju, Moskva je rekla da će se fokusirati na razvoj sopstvene domaće industrije i razvijanje partnerstava sa Kinom, Indijom i snagama na Bliskom istoku u pravcu okretanja od Zapada.

"Zemlja poput Rusije se ne može ograditi", dodao je Putin.

izvor

[Dreadnought]

Apsolutan razlaz sa Zapadom – Rusija rebrendira Mekdonalds


U Rusiji će se u nedelju nekadašnji restorani američke kompanije Mekdonalds ponovo otvoriti pod novim brendom i vlasništvom.

Ovo se dešava više od tri decenije nakon dolaska veoma popularnog zapadnog lanca brze hrane u ovu zemlju, prenosi Rojters.

Ponovno pokretanje poslovanja je predviđeno na Dan Rusije, državni praznik kojim se proslavlja nezavisnost zemlje, na istoj udarnoj lokaciji na Puškinovom trgu u Moskvi gde je Mekdonalds prvi put otvoren u Rusiji u januaru 1990. godine, navodi britanska agencija.

Početkom 1990-ih, dok se Sovjetski Savez raspadao, Mekdonalds je postao oličenje odmrzavanja hladnoratovskih tenzija i bio način za milione Rusa da se sretnu sa američkom hranom i kulturom, dok je izlazak brenda sada snažan simbol još jednog razlaza Rusije i Zapada.

Kompanija Mekdonalds je obustavila rad svih 850 svojih restorana u Rusiji 14. marta, ubrzo nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, a 16. maja je multinacionalni gigant, najavio povlačenje iz Rusije.

Posredovanjem ruskog Ministarstva industrije i trgovine, korporacija je prodala svoje poslovanje Aleksandru Govoru, jednom od svojih lokalnih vlasnika licence.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Restorani brze hrane, koji će zameniti Mekdonalds u Rusiji, odabrali su novi logo, a zaštitni znak će predstavljati glavni simboli nekadašnjeg giganta brze hrane: dva štapića žutog prženog krompira i žuto-narandžast hamburger na zelenoj pozadini.

Ponovno otvaranje će u početku obuhvatiti 15 lokacija u Moskvi i okolnom regionu, dok ime novog lanca ostaje strogo čuvana tajna.

Današnja promena imena aplikacije "Mekdonalds" u "Majburger" izazvala je izvesne rekacije na internetu, ali je portparol lanca saopštio je da je to samo privremeno rešenje.

Govor je saopštio da planira da proširi novi brend na 1.000 lokacija širom zemlje i ponovo otvori sve restorane lanca u roku od dva meseca, a svi zaposleni će zadržati posao "pod istim uslovima“ najmanje dve godine.

izvor

[Dreadnought]

Švajcarska uvela šesti paket sankcija Rusiji


Švajcarska, zemlja koja nije članica Evropske unije, podržala je šesti paket sankcija Rusiji i Belorusiji, uključujući i emgargo na izvoz ruske sirove nafte, saopštila je danas vlada na zvaničnom sajtu.

"Od 10. juna, Savezno veće se složilo sa odlukom da se usvoje nove sankcije EU protiv Rusije i Belorusije", navodi se u saopštenju, preneo je TAS S. Takođe, vlada je "odobrila sankcionisanje još 100 ruskih i beloruskih pojedinaca i preduzeća", dodaje se, uz napomenu da je lista identična kao EU.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko: Rusija ponudila sedam pravaca za izvoz žita, ali ih Ukrajinci ne koriste


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da su kritike na račun Moskve i Minska u vezi s ukrajinskim žitom bez osnova, jer je Rusija predložila već sedam pravaca za njegov izvoz.

„Imamo tačnu analizu i podatke o tom žitu. Ja sam se s Putinom dogovorio, to je bio moj predlog: 'Zašto bismo to slušali i pravdali se, označimo maršrute'. I Rusi su ponudili sedam pravaca za izvoz žita. Prošlo je više od mesec dana – niko ništa ne prevozi“, rekao je Lukašenko, a prenosi agencija Belta.

Prema njegovim rečima, ponuđene su, pored ostalih, maršrute preko luka u Marijupolju i Berdjansku na Azovskom moru.

„I svi govore: glad i slično, to je glavno. Ali to nije glavno. Narodu u svetu je dosta tog pomahnitalog antiruskog raspoloženja. Ono već ima suprotno dejstvo. Treba smisliti nešto novo, pa su smislili žito. Ko je kriv? Ispada da su Lukašenko i Putin. Slušajte, ja sam poludeo kada sam to čuo. Ja sam kriv što Ukrajina ne može da izveze žito?“, rekao je beloruski predsednik.

izvor