Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Francuska spremna za deblokiranje


Francuska je spremna da učestvuje u operaciji deblokiranja luke Odese na jugu Ukrajine kako bi se omogućio izvoz žitarica zemljama kojima je potrebno, saopštila je danas Jelisejska palata. Kako je prenela francuska onlajn televizija BFMTV, neimenovani savetnik francuskog predsedništva izjavio je da je Francuska na raspolaganju za "operaciju koja bi omogućila pristup luci Odese na bezbedan način, odnosno pristup brodova uprkos tome što u moru ima mina".

Savetnik je dodao da Francuska želi da Ukrajina izae kao pobednik iz sukoba sa Rusijom. "Kao što je predsednik imao priliku ranije da kaže, želimo pobedu Ukrajine. Želimo da se ponovo uspostavi teritorijalni integritet Ukrajine. Želimo da ovaj sukob, ovaj rat Rusije protiv Ukrajine prestane što je pre moguće", rekao je Makronov savetnik.

Rusija je uvela blokadu ukrajinskih luka u Crnom moru, posebno luke Odesa, dok ukrajinske vlasti žele da iz tih luka izvezu oko 20 miliona tona žita pohranjenih u silosima zemlje.

izvor

[Morskoprase]

Ova histerija oko krize sa žitima iz Ukrajine čisti je fols-fleg operacija, pošto se time zaobilazi Montrojski sporazum a isto tako otvara se put ne samo izlazu nego i ulazu mnogoćega u Ukrajinu. U tu je svrhu uvućen i UN (baš kao i oko COVID-19 situacije), tako da se radi "na sigurno". Rusija može pozitivnim pristupom podrivati narativu, da vodi rat sa Ukrajinom ali je po mom osobnom uverenju-barem što se Zapada tiće- takvo ubeđivanje uzalud, pošto je oćito, da "Ukrajina mora pobediti". Priznavanje ruske narative bilo bi slićno samoubojstvu Zapada, ako se Ukrajinci već sami izlažu metcima.

[Dreadnought]

Međunarodne kompanije računaju gubitke od izlaska iz Rusije


Gubici međunarodnih kompanija od zapadnih sankcija Rusiji premašili su 59 milijardi dolara, objavio je u petak Volstrit džornal, pozivajući se na podatke iz javnih saopštenja i podnesaka hartija od vrednosti.

Prema izveštaju, skoro 1.000 zapadnih preduzeća prijavilo je planove da napusti Rusiju ili da smanji poslovanje u zemlji.

Otpisi ruske imovine do sada su pokrivali širok spektar industrija, od banaka i pivara do proizvođača, trgovaca na malo, restorana i brodskih kompanija, navodi se u saopštenju.

Gigant brze hrane McDonald’s očekuje da otpiše do 1,4 milijarde dolara nakon što je pristao da proda svoj ruski posao lokalnom vlasniku licence. EkkonMobil bi mogao da pretrpi gubitke od 3,4 milijarde dolara nakon zaustavljanja rada naftnog i gasnog projekta na ruskom Dalekom istoku.

„Ovaj period gubitka nije kraj“, rekla je generalna direktorka kompanije za savetovanje o rizicima Kroll, Karla Nunes, koju citira VSJ. „Kako se kriza nastavlja, mogli bismo da vidimo dalje finansijske posledice, uključujući indirektne efekte sukoba.

Izveštaj je ukazao da neke kompanije, kao što je irska kompanija za lizing aviona Aircap, otpisuju imovinu koja je zaglavljena u Rusiji. Firma je prošlog meseca izvršila naplatu pre oporezivanja od 2,7 milijardi dolara, što je uključivalo otpis vrednosti više od 100 njenih aviona iznajmljenih ruskim avio-kompanijama u zemlji.

U međuvremenu, francuska energetska kompanija TotalEnergies, ​​koja je zadržala svoje prisustvo u Rusiji, smanjila je vrednost svojih rezervi prirodnog gasa za 4,1 milijardu dolara, navodeći uticaj zapadnih sankcija.

„Više otpisa i drugih računovodstvenih naknada vezanih za Rusiju očekuje se u narednim mesecima, pošto kompanije ispune svoje planirane odlaske iz zemlje“, piše Žurnal.

izvor

[Dreadnought]

Jelen: "Neophodno da se formira koalicija država koje uvode sankcije protiv Rusije"


Američki ministar finansija Dženet Jelen predložila je da se formira koalicija država koje uvode sankcije protiv Rusije zbog specijalne operacije u Ukrajini.

"Prema mom mišljenju, neophodna nam je brojna grupa zemalja koje bi bile saglasne sa uvođenjem sankcija protiv Rusije. Stvaranje takve koalicije je neophodno da bi sankcije bile što efikasnije u globalnim okvirima", rekla je Jelen tokom diskusije koju je organizovao "Njujork tajms".


izvor

Šef američkog ministarstva finansija predlaže novu „koaliciju“ protiv Rusije


Američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je da bi zemlje koje kupuju naftu od Moskve trebalo da formiraju koaliciju sa ciljem da „zaključa“ rusku naftu i spreči povećanje cena energenata usred sankcija.

Jelen je u četvrtak na DealBook DC Polici Forumu Nev Iork Times-a upitana da li je moguće okupiti „kartel” kupaca ruske nafte kako bi se sprečilo da cene budu previsoke.

„Trebalo bi da postoji prilično velika grupa zemalja koje bi se složile sa tim. I bilo bi neophodno napraviti takvu koaliciju“, odgovorila je Jelen.

„Ali, istakao bih da je Evropska unija već najavila da će postepeno ukinuti kupovinu ruske nafte, ali osim toga, rekli su da će takođe zabraniti evropskim zemljama da osiguravaju isporuke tankera iz Rusije, a Velika Britanija je veoma verovatno će se složiti sa takvom zabranom. A to bi moglo da ima efekat zaključavanja velike količine ruske nafte.”

Istovremeno, Jelen je priznala da su sankcije imale „veliki” efekat na globalni rast cene hrane i energije.

„Naše sankcije su bile izuzetno efikasne, ali nastavljamo da ih pooštravamo, a cene nafte bi mogle da idu dalje“, rekla je ona.

Jelenini komentari dolaze dva dana nakon što je rekla Senatu da SAD doživljavaju „neprihvatljive nivoe“ inflacije, posebno u pogledu cena hrane i benzina.

izvor

[Dreadnought]

Bajden krivi ruski rat u Ukrajini za nastavak visoke inflacije


Američki predsednik Džo Bajden reagovao je na izveštaj o indeksu potrošačkih cena od petka koji otkriva kontinuiranu visoku inflaciju, obećavajući da je borba protiv inflacije njegov „glavni ekonomski prioritet“, dok je za kontinuirane visoke cene okrivio neprovociranu invaziju Rusije na Ukrajinu.

„Čak i dok nastavljamo naš rad na odbrani slobode u Ukrajini, moramo učiniti više — i to brzo — da snizimo cene ovde u Sjedinjenim Državama“, rekao je Bajden u saopštenju.

Nakon objavljivanja izjave, Bajden je dao opaske u luci Los Anđelesa, gde je pauzirao sa regionalnog samita kako bi se pozabavio inflacijom.

„Čak i dok nastavljamo naš rad na odbrani slobode u Ukrajini, moramo učiniti više — i to brzo — da snizimo cene ovde u Sjedinjenim Državama“, rekao je Bajden u saopštenju.

„Današnji izveštaj o inflaciji potvrđuje ono što Amerikanci već znaju. Putinovo povećanje cena teško pogađa Amerikance“, rekao je on.

Bajden je koristio sličan jezik u objavljenoj izjavi:

„Putinovo povećanje cena je teško pogodilo u maju ovde i širom sveta: visoke cene gasa na pumpama, cene energije i hrane činile su oko polovine mesečnih povećanja cena, a cene benzinskih pumpi su porasle za 2 dolara po galonu na mnogim mestima od Ruske trupe su počele da prete Ukrajini“, navodi se u saopštenju.

On je u saopštenju pozvao i naftne i gasne kompanije i pozvao ih da ne uzimaju „preteranu dobit“.

„Cene na pumpi su glavni deo inflacije, a rat u Ukrajini je glavni uzrok tome. Sjedinjene Države su na putu da proizvedu rekordnu količinu nafte sledeće godine, a ja radim sa industrijom da to ubrzamo. Ali takođe je važno da industrija nafte i gasa i rafinerije u ovoj zemlji ne iskoriste izazov koji je stvorio rat u Ukrajini kao razlog da pogorša stvari za porodice sa prekomernim uzimanjem profita ili povećanjem cena“, rekao je Bajden u izjava.

A nakon što je završio svoj govor u Los Anđelesu, Bajden je krenuo na velike američke naftne kompanije jer nisu pomogle u snižavanju cene gasa.

„Potrudićemo se da svi znaju za profit Ekkon-a“, rekao je on. „Ekson je prošle godine zaradio više novca od Boga“, rekao je.

On je kritikovao kompanije što hiljade hektara zemlje na kojoj već imaju ugovore o zakupu ne koriste za bušenje više nafte.

„Oni ne buše“, rekao je. „Zašto [oni] ne buše? Zato što zarađuju više novca, a ne proizvode više nafte. Cena raste, broj jedan. I broj dva, razlog zašto ne buše je što otkupljuju sopstvene akcije, kupuju vraćaju sopstvene akcije i ne prave nove investicije.“

Bajden je takođe zatražio od Kongresa da donese zakon koji bi pomogao Amerikancima koji se bore sa višim cenama.

„Pozivam Kongres da usvoji zakon o smanjenju troškova dostave ovog meseca i da ga dostavi na moj sto, kako bismo mogli da snizimo cenu robe“, naveo je Bajden u saopštenju.

izvor

[Dreadnought]

Inflacija u SAD dostigla je 40-godišnji maksimum od 8,6%


Inflacija u SAD je neočekivano porasla prošlog meseca na novi maksimum u četiri decenije od 8,6%, saopštilo je u petak Ministarstvo rada.

Najnoviji podaci o indeksu potrošačkih cena (CPI) pokazuju da su troškovi života porasli za jedan procentni poen u odnosu na april i da su bili široko zasnovani, pri čemu su indeksi za smeštaj, benzin i hranu najviše doprineli.

Cene gasa su skočile širom SAD, približavajući se 5 dolara po galonu ove nedelje – 1,90 dolara više nego pre godinu dana. Prema poslednjem izveštaju CPI, energetski indeks je porastao za 3,9% tokom meseca, dok je indeks benzina porastao za 4,1%. Indeksi ostalih glavnih komponenti su takođe porasli. Indeks hrane porastao je u maju za 1,2%, dok je indeks hrane kod kuće porastao za 1,4%.

Majski rast je podstaknut naglim povećanjem troškova energije, koji su porasli za 34,6% u odnosu na prethodnu godinu, i namirnicama, koje su skočile za 11,9% na godišnjem nivou. Cene hrane i energije su nestabilnije od ostalih kategorija uključenih u CPI, a odeljenje za rad objavljuje indeks „osnovnih cena“ koji ih isključuje. Porastao je za 0,6% u odnosu na april.

Vest je bacila berze u zastoj. Indeksi S&P 500 i Dov su pali za preko 2%, a tehnološki bogat Nasdak za preko 3,5%.

Strahovi od inflacije takođe su ugrozili ankete Džoa Bajdena i njegova administracija je pokušala da okrivi rusku invaziju na Ukrajinu za rast cena. Rat u Ukrajini i kontinuirani poremećaj globalne trgovine izazvan pandemijom korona virusa doprineli su rastu cena hrane i energije. Ali bilo je zabrinjavajućih znakova širenja inflacije. Troškovi skloništa porasli su za 5,5% u odnosu na pre godinu dana. Posle tromesečnog pada, cene polovnih automobila i kamiona porasle su u maju za 1,8% u odnosu na april i porasle su za 16,1% tokom godine.

Godišnji rast inflacije bio je veći od rasta od 8,3% u aprilu i veći nego što su ekonomisti očekivali. Inflacija sada teče po stopi koja je poslednji put viđena u decembru 1981. Federalne rezerve se sastaju sledeće nedelje i očekuje se da će još jednom povećati kamatne stope dok se bori da obuzda rastuće cene.

Prošlog meseca Fed je najavio svoje najveće povećanje kamatnih stopa od 2000. godine, povećavajući kamatne stope za 0,5 procentnih poena, a ekonomisti spekulišu da bi Fed mogao da poveća tempo rasta.

„Kakav ružan CPI otisak“, rekla je Seema Shah, ​​glavni strateg kompanije Principal Global Investors. „Ne samo da je bio veći od očekivanog na skoro svim frontovima, pritisci su bili jasno očigledni u lepljivijim delovima tržišta. Pad inflacije – kad god se to konačno desi – biće bolno spor. Fed-ova odluka o stabilnosti cena će sada biti zaista testirana.

„Povećanje kamatnih stopa će morati da bude nemilosrdno agresivno sve dok inflacija konačno ne počne da bledi, čak i ako se ekonomija bori.

izvor

[Dreadnought]

Ozdemir: Rusija „namerno koristi glad kao oružje“


Blokirajući ukrajinske luke, Rusija „namerno koristi glad kao oružje“, rekao je u petak nemački ministar poljoprivrede Cem Ozdemir.

To je „posebno odvratna vrsta ratovanja u kojoj je uključena Rusija“, rekao je Ozdemir za CNN-ovu filijalu N-TV tokom posete Kijevu u petak. „Alternativne rute koštaju suludu količinu novca“, dodao je on.

Ozdemir je sa svojim ukrajinskim kolegom Mikolom Solskim razgovarao o alternativnim načinima izvoza žitarica iz Ukrajine.

„Bilo bi kamikaza da se Ukrajina osloni na Putinovu reč bez kredibilnih, efektivnih vojnih garancija da je bezbednost ukrajinskih luka i brodova osigurana“, rekao je Ozdemir.

„Ni na koji način ne bih verovao Putinu na reč; on se pokazao kao ozloglašeni lažov“, rekao je Ozdemir za N-TV.

Neka pozadina: U normalnim vremenima, Ukrajina bi izvozila oko tri četvrtine žitarica koje proizvodi. Prema podacima Evropske komisije, oko 90 odsto ovog izvoza otpremljeno je morskim putem, iz ukrajinskih crnomorskih luka. Rusija trenutno blokira pomorski pristup crnomorskim lukama koje drži Ukrajina, što znači da čak ni žito koje je još pod ukrajinskom kontrolom ne može da se izvozi u mnoge zemlje koje se na njega oslanjaju.

Ruski rat u Ukrajini mogao bi da gurne do 49 miliona ljudi u glad ili uslove slične gladi zbog svog razornog uticaja na globalno snabdevanje hranom i cene, prema Ujedinjenim nacijama.

Odvojeno, nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah učestvovao je u petak u Lavovu na donatorskoj konferenciji za izgradnju rehabilitacionog centra za ratne invalide. Nemačka će podržati kontejnerske radionice za proizvodnju protetskih udova.

Lauterbah je rekao da je oko 200 nemačkih lekara spremno da pomogne u hirurgiji i traumatskoj terapiji u Ukrajini.

„Uznemirujuće je videti koliko ova zemlja pati od agresorskog rata koji se graniči sa varvarstvom“, rekao je Lauterbah.

Nemački kancelar Olaf Šolc nije posetio Ukrajinu. Nakon što su ukrajinske vlasti odbile nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera da poseti Kijev zbog oklevanja Nemačke da pošalje vojnu pomoć Ukrajini, Šolc je do sada odbijao da putuje u Ukrajinu. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok posetila je Buču i Kijev 10. maja.

izvor

[Dreadnought]

Predsednik Dume: Umesto kraha Rusije, sankcije Zapada omogućile stvaranje nove „velike osmorke“


Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici svojom politikom sankcija ruše ekonomske veze, stvarajući nove tačke rasta u drugim zemljama, koje su zajedno sa Rusijom faktički formirale novu „veliku osmorku“, napisao je na Telegramu predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

„Rušenje postojećih ekonomskih odnosa, koje sprovode Vašington i njegovi saveznici, dovelo je do formiranja novih tačaka za rast u svetu“, napisao je političar. On je podsetio da je grupa od osam zemalja, koje ne učestvuje u sankcionom ratu, a koju čine Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran i Turska, po pokazatelju BDP-a i po paritetu kupovne moći nadmašuje za 24,4 odsto staru grupu industrijski razvijenih zemalja G7.

U isto vreme, smatra predsednik ruske Dume, ekonomije SAD, Japana, Nemačke, Britanije, Francuske, Italije i Kanade i dalje trpe velike potrese. Tako je za prvi kvartal 2022. godine u SAD zabeležen pad BDP-a za 1,5 odsto, a inflacija je dostigla maksimum od decembra 1981. godine i iznosi 8,6 odsto.

Volodin smatra da su SAD same napravile uslove, kako bi zemlje, koje žele da grade ravnopravni dijalog i obostrano korisne odnose, faktički formirale sa Rusijom „novu veliku osmorku“.

izvor

[Dreadnought]

"Držanje gotovine košta"; Šalteri Dojče banke uskoro bez keša


U većini poslovnica Dojče banke, gotovina više neće biti dostupna na šalteru.

“U budućnosti više ne želimo da nudimo gotovinu u poslovnicama jer držanje gotovine u poslovnicama uzrokuje troškove”, rekao je Lars Štoj, direktor Odeljenja poslovanja s domaćim privatnim klijentima najveće nemačke banke.

“Glavni zadatak podružnice je prodaja, savetovanje klijenata o investicijama, hipotekama, donekle potrošačkim kreditima i osiguranju. Tada će i podružnice opet biti profitabilne”, zaključio je Štoj.

Prema planovima, banka želi da ponudi gotovinu samo u nekoliko velikih poslovnica. U većini poslovnica Dojče Bank novac bi trebao da bude dostupan samo na bankomatima.

Iz Dojče Bank su u sredu za nekoliko nemačkih medija potvrdili ove navode. Portparolka je objasnila da će banka smanjiti broj ličnih novčanih izdataka u poslovnicama kao deo svoje strateške transformacije u Nemačkoj.

Prema navodima iz Nemačke banke, ovi su planovi odgovor na promene u ponašanju kupaca.

“Kada je reč o plaćanju i rukovanju gotovinom generalno, uočava se jasan trend bezgotovinskog plaćanja. Kupci imaju pristup nacionalnoj mreži bankomata za snabdevanje gotovinom, a novac se takođe može podići prilikom kupovine u mnogim supermarketima ili na benzinskim pumpama”, poručuju iz nemačke banke, piše Feniks Magazin, a prenosi Investitor.

izvor

[Dreadnought]

Cene benzina u Holandiji dostigle su najviši nivo u istoriji


Cene na pumpama u Holandiji skočile su na rekordno visoke, vođene rastućom cenom nafte, prema podacima holandske potrošačke grupe UnitedConsumers.

Maloprodajna cena za litar benzina trenutno je 2,50 evra, pokazuju podaci. Na pumpi je dostizao 2,505 evra po litru. Cena benzina je porasla za 0,2 centa po litru u odnosu na 10. mart. Poskupela je i cena dizela, u proseku na 2,22 evra po litru.

Više cene goriva pripisuju se rastućoj ceni nafte, a nafta Brent je u petak dostigla 122 dolara po barelu.

Stručnjaci kažu da će odluka EU da zaustavi sav uvoz ruske nafte do kraja 2022. godine imati značajan uticaj na to koliko će holandski vozači plaćati na pumpi. Cene benzina će verovatno rasti u narednim mesecima, predviđaju analitičari.

Rastuće cene nafte, gasa i struje pogodile su kompanije i kupce širom Evrope. Godišnja inflacija u Holandiji u maju je bila 10,2%, u poređenju sa 11,2% mesec dana ranije, prema Statističkom zavodu Holandije (CBS). Inflacija je i dalje visoka, vođena povećanim cenama energije i hrane.

izvor

[Dreadnought]

Kineska delegacija napustila konferenciju tokom izlaganja Zelenskog


Kineska delegacija je na azijskoj Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji „Dijalog Šangri-La“ napustila salu tokom izlaganja predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, piše ukrajinski portal „Strana“.

„Ako ne možemo da izvezemo našu hranu koja nedostaje na svetskom tržištu, svet će se suočiti sa akutnom i teškom prehrambenom krizom i glađu u mnogim zemljama Azije i Afrike. Nestašica hrane će uticati na stvaranje političkog haosa koji bi mogao da dovede do svrgavanja vlada mnogih zemalja i proterivanja političara. Ova pretnja postaje očigledna zbog porasta cena velikog broja proizvoda u brojnim zemljama“, rekao je Zelenski obraćajući se putem video veze.

Konferencija se održava 10-12. juna u Singapuru, predstavnici Rusije nisu učestvovali.

Ranije su mediji pisali da kineska delegacija na Međunarodnom ekonomskom forumu u Davosu nije aplaudirala ukrajinskom lideru nakon njegovog obraćanja, mada je kasnije novinska agencija „Sinhua“ opovrgla tu informaciju.

izvor

[Prvačić]

„Ako ne možemo da izvezemo našu hranu koja nedostaje na svetskom tržištu, svet će se suočiti sa akutnom i teškom prehrambenom krizom i glađu u mnogim zemljama Azije i Afrike. Nestašica hrane će uticati na stvaranje političkog haosa koji bi mogao da dovede do svrgavanja vlada mnogih zemalja i proterivanja političara. Ova pretnja postaje očigledna zbog porasta cena velikog broja proizvoda u brojnim zemljama“, rekao je Zelenski obraćajući se putem video veze.

Glad bi mogla da dovede do svrgavanja mnogih prozapadnih vlada.
Zato sve ovo jadikovanje oko hrane.

[fazan]

Rusi uništili

Do 300.000 tona žitarica se možda nalazilo u skladištima koje je uništila ruska vojska tokom granatiranja prošlog meseca, kazao je danas zamenik ukrajinskog ministra poljoprivrede Taras Visockij.

Govoreći na državnoj televiziji, Visockij je rekao da su na početku rata, 24. februara, skladišta na jednom od najvećih ukrajinskih terminala za poljoprivrednu robu u crnomorskoj luci Nikolajev čuvala od 250.000 do 300.000 tona žitarica, uglavnom pšenice i kukuruza, preneo je Rojters.

Izvor

Релативно брзо ће се показати да су велике количине житарица покрадене. Наравно, за ”нестанак” житарица ће бити окривљена руска страна која их је покрала и попалила 

[Kubovac]

Malo da se našalimo.... 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

SAD kompanija platila u rubljama let svog astronauta


Američka kompanija platila je ruskoj svemirskoj agenciji Roskosmos u rubljama let astronauta Marka Vandea Heja do Meunarodne svemirske stanice (MŠ), rekao je generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin za TV kanal Rusija 24.

Prema njegovim rečima, Roskosmos je dobio sredstva, ali ne od NASA, već od "Aksioma", koji je delovao kao posrednik.

"Kasnili su tačno mesec dana, ali su sva sredstva isplaćena u rubljama", kazao je Rogozin, prenosi RIA Novosti. Prema njegovim rečima, NASA je prilikom organizovanja leta Marka Heja shvatila da je pod pritiskom američkog Kongresa, pa su za posrednika izabrali privatnu kompaniju "Aksiom spejs" i od njih naručili let.

"Aksiom" je kupio mesto na ruskom brodu.

Mark Vande Hej stigao je na MŠ 9. aprila 2021. u raketi Sojuz MS-18, zajedno sa ruskim kosmonautima Olegom Novickim i Petrom Dubrovom.

Novicki se vratio na Zemlju ranije, dok su Dubrov i Hej proveli 355 dana na MŠ i vratili se 31. marta 2022. godine, postavljajući rekord za najduži boravak u orbiti u okviru misije MŠ.

izvor