Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Kina saopštila šta želi: "Izazvaće još tenzija"


Kineska vlada nije zainteresovana za konflikt u Ukrajini, ali u isto vreme ne veruje da sankcije Moskvi mogu da doprinesu rešavanju krize.

To je izjavio ministar odbrane Vej Fenge u Singapuru.

"Sukob ili rat su poslednje stvari koje bi Kina želela da vidi u Ukrajini. U isto vreme, ne verujemo da maksimalan pritisak ili sankcije mogu da reše problem. Mogu da izazovu još tenzija i da naprave problem gorim", kazao je Vej, prenosi TAS S.

On je dodao da Kina nikada nije pružila bilo kakvu materijalnu pomoć Rusiji povodom krize u Ukrajini.

izvor

[Dreadnought]

Cene goriva u SAD dostigle su rekordne vrednosti


Cena benzina je postavila novi rekord svih vremena jer je letnja sezona vožnje u SAD sada u punom jeku.

Cene benzina u SAD u subotu su u proseku iznosile više od 5 dolara po galonu, postavljajući novi rekord svih vremena, pokazuju podaci Američke automobilske asocijacije (AAA).

Prema neprofitnoj organizaciji AAA, koja prati cene na više od 60.000 benzinskih stanica širom zemlje, nacionalna prosečna cena običnog bezolovnog gasa porasla je na 5,004 dolara po galonu 11. juna sa 4,986 dolara dan ranije. Najviše cene tradicionalno su zabeležene u državi Kalifornija, do 6,43 dolara po galonu, a najniže u Džordžiji, 4,46 dolara po galonu.

Podaci pokazuju da su se cene goriva u SAD više nego udvostručile od inauguracije američkog predsednika Džoa Bajdena u januaru 2021, kada je galon benzina koštao u proseku samo 2,39 dolara.

Bajdenova administracija je odlučna da obuzda rastuće cene, koje su dovele inflaciju do maksimuma u ​​četiri decenije. Vlada je naredila ispuštanje rekordno velikih barela iz američkih strateških rezervi, suspendovala pravilo koje zabranjuje prodaju benzina sa visokim sadržajem etanola tokom leta i izvršila pritisak na glavne proizvođače OPEK-a da povećaju proizvodnju.

Međutim, ovi napori su se do sada pokazali uzaludnim u odnosu na ponovnu potražnju nakon pandemije i sankcije Rusiji u vezi sa Ukrajinom, uključujući američki embargo na rusku naftu. Pad rafinerijskih kapaciteta SAD izazvan pandemijom takođe je doprineo porastu cena, pošto je najmanje pet rafinerija u zemlji navodno zatvoreno tokom poslednje dve godine.

izvor

[Dreadnought]

Poljanski: Bajden uzaludno pokušava da okrivi Moskvu za inflaciju


Pokušaj predsednika SAD Džoa Bajdena da okrivi Moskvu za visoku stopu inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama je neubedljiv i uzaludan, napisao je na Tviteru prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski.

„Izgleda da predsednik Putin, takođe, vlada Sjedinjenim Državama, jer može da nametne poreze na hranu i gas. Neubedljiv i uzaludan pokušaj predsednika SAD da prebaci krivicu i izbegne svoje odgovornosti“, naveo je Poljanski.

izvor

[Dreadnought]

Moskva: Politika SAD dovela je do „nove G8“


Sjedinjene Američke Države su „svojim rukama“ gurnule zemlje koje ne učestvuju u „sankcionim ratovima“ da formiraju grupu „novih velikih osam“ sa Rusijom, izjavio je u subotu predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin.

Nakon pokretanja ruske vojne ofanzive u Ukrajini krajem februara, SAD, EU, Velika Britanija i mnoge druge zemlje uvele su teška ograničenja Moskvi, čime je Rusija postala zemlja sa najviše sankcija na svetu.

U postu Telegrama, Volodin je uključio tabelu sa podacima MMF-a o BDP-u zasnovanom na paritetu kupovne moći zemalja koje on naziva „nova G8” i zemalja koje čine sadašnju G7 (nakon što je učešće Rusije u bloku suspendovano zbog glasanja Krima za pridruživanje zemlje 2014. G8 se praktično pretvorila u G7).

„Grupa od osam zemalja koje ne učestvuju u sankcionim ratovima – Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran, Turska – po BDP-u po PPP je 24,4 odsto ispred stare grupe“, napisao je Volodin.

Prema njegovom mišljenju, ekonomije članica G7 – Sjedinjenih Država, Japana, Nemačke, Britanije, Francuske, Italije i Kanade – nastavljaju da pucaju pod teretom sankcija uvedenih Rusiji.

„Raskid postojećih ekonomskih odnosa Vašingtona i njegovih saveznika doveo je do formiranja novih tačaka rasta u svetu“, tvrdi Volodin.

Iako imaju ozbiljne ekonomske poteškoće, SAD, prema rečima predsednika Dume, nastavljaju da „čine sve da reše svoje probleme na račun drugih“. Stvaranje tenzija će „neizbežno” dovesti do toga da SAD izgube svoju svetsku dominaciju, naglasio je Volodin.

„SAD su svojim rukama stvorile uslove da zemlje koje žele da grade ravnopravan dijalog i uzajamno korisne odnose da zajedno sa Rusijom zapravo formiraju „novu veliku osmorku“,“ rekao je on.

U međuvremenu, u petak, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Erik Vudhaus rekao je da su Vašington i njegovi saveznici shvatili da će dobiti „prelivanje“ antiruskih sankcija u sopstvene ekonomije. Njihova odlučnost u uvođenju sankcija Moskvi, tvrdi on, pokazala je spremnost da „prihvate te troškove“.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen priznala je istog dana da su sankcije protiv Rusije napravile „ogromnu razliku u cenama hrane i energije“, usred rekordne inflacije. Primjedbe su uslijedile nakon izjave ruskog predsjednika Vladimira Putina koji je rekao da su „mnogogodišnje greške zapadnih zemalja“ u svojoj ekonomskoj i sankcionoj politici izazvale „globalni talas inflacije, poremećaj uspostavljenih logističkih i proizvodnih lanaca, porast u siromaštvo i nedostatak hrane.”

izvor

[Dreadnought]

Nemci upozoravaju na „tešku jesen“ i „tešku zimu“


Nemci bi trebalo da se pripreme za teške jeseni i zime zbog vrtoglavih cena, dok se zemlja zalaže za nezavisnost od ruskih energenata, upozorio je u petak vicekancelar i šef Ministarstva ekonomije Robert Habek.

„Što se tiče podrške ljudi kojima je potrebna, jasno sam nagovestio šta je pred nama i šta je već delimično realnost… Pred nama je veoma teška jesen i veoma teška zima“, rekao je on, a preneo RIA Novosti.

Habek je to predviđao dok je predstavljao novu inicijativu za uštedu energije Federalnog ministarstva za ekonomska pitanja i klimatske akcije (BMVK). Berlin planira da zameni ruski ugalj i naftu do kraja godine i prestane da uvozi ruski gas do 2024. godine, a muči se da pronađe alternativne izvore energije. Prema rečima vicekancelara, cene energenata su već izuzetno visoke i „mnogi će u predstojećoj grejnoj sezoni dobiti znatno veće račune nego inače“.

„Samo iz tog razloga hitno je potrebna ušteda energije, a znam da mnogi već traže gde da uštede nešto, posebno kada ionako moraju da paze na svaki cent“, rekao je on.

Nova inicijativa – „80 miliona zajedno za promenu energije“ – ima za cilj da motiviše ljude da štede energiju. Na svojoj veb stranici daje primere iz svakodnevnog života i preporuke za uštedu energije, uključujući: redovno odmrzavanje zamrzivača, podizanje temperature frižidera na 7C, korišćenje LED sijalica u kancelarijama, načine smanjenja potrošnje vode i grejanja u kupatilu i kuhinji , itd.

„Onaj ko štedi energiju pomaže Nemačkoj da postane nezavisnija od ruskog uvoza, a čini to i zbog klime“, rekao je Habek.

Burna situacija sa cenama energenata širom sveta teško je pogodila Nemačku. Dostupnost ruskih energenata na globalnom tržištu dovedena je u pitanje nakon pokretanja vojne operacije Moskve u Ukrajini i uzvratnih sankcija Zapada.

Cene energije podigle su godišnju inflaciju u najvećoj evropskoj ekonomiji na 7,9 odsto u maju, što je njen najviši nivo u skoro 50 godina. Cijene energenata u zemlji porasle su prošlog mjeseca za 38,3% na godišnjem nivou, dok su cijene hrane zabilježile skok od 11,1%, pokazuju podaci Federalnog zavoda za statistiku (Destatis). Kao rezultat toga, skoro polovina nemačkih građana bila je prinuđena da promeni način života i smanji potrošnju, prenose mediji, pozivajući se na ankete. Prema istraživanju koje je za list Bild ove nedelje sprovela INSA, svaki šesti građanin Nemačke ne jede redovno zbog poskupljenja, a još 13 odsto razmatra mogućnost da uštedi na hrani.

izvor

[Dreadnought]

Poljska je bila prebrza da sankcioniše Rusiju


Poljska vlada je prebrzo zabranila ruski ugalj, rekao je u petak za državni Polski radio Pavel Ponciljuš, član Građanske koalicije u Varšavskom parlamentu.

Po njegovom mišljenju, naglo smanjenje zaliha škodiće prosečnom čoveku. „To je problem. Takve radikalne odluke su donete prebrzo, trebalo je tome pristupiti malo mirnije“, rekao je on i dodao da je potpuno prekid isporuka previše drastičan za zemlju koja godinama povećava uvoz ruskog uglja.

„Idemo iz jedne krajnosti u drugu. Poslednjih godina odluke vlade dovele su do toga da smo za 10 miliona tona premašili uvoz uglja iz Rusije. Sada imamo naglo smanjenje uvoza, što je donekle štetno za Rusiju, ali u mnogo većoj meri za obične Poljake koji imaju peći na ugalj“, objasnio je Ponciljuš.

Prema njegovim rečima, vlada je trebalo da iskoristi „privilegiju“ da ima pristup dokumentaciji lukova uglja i da proveri nivo eksploatacije u zemlji da bi saznala koliko će vremena biti potrebno da se nadoknade gubici pre nego što odseče Rusiju. uvozi. On je dodao da će Poljskoj biti potrebno najmanje godinu i po da poveća sopstvenu proizvodnju uglja na dovoljan nivo.

Poljska je krajem marta uvela potpuni embargo na uvoz uglja iz Rusije. Zabrana se ne odnosi samo na javne, već i na privatne firme. To je dovelo do nestašice uglja, a potom i ogrevnog drveta. Ranije ovog meseca, Poljacima je zvanično bilo dozvoljeno da sakupljaju ogrevno drvo u šumama, ali tek nakon što prođu obuku i uz dozvolu lokalnih šumarskih jedinica.

izvor

[Dreadnought]

Bajden: "Koštaće i nas"


Rast cena benzina i inflacija očekivana su posledica pomoći Ukrajini, rekao je danas američki predsednik Džozef Bajden na prijemu u Demokratskom nacionalnom komitetu.

"Rekao sam svojevremeno, kada smo odlučili da pomognemo Ukrajini - koštaće i nas. To će koštati zapadne zemlje, to će koštati NATO. To će koštati i evropske zemlje i nas. Jer znate šta je moralo da se desi? Cene benzina, cene nafte su morale da rastu, cena hrane je morala da poraste", rekao je Bajden.

Prema rečima američkog lidera, njegova administracija pokušava da smanji cenu benzina u zemlji, prenela je RIA Novosti.

"Ali suština je da ćemo neko vreme živeti sa ovom inflacijom. Ona će se postepeno smanjivati, ali cemo živeti sa njom još neko vreme", upozorio je Bajden.

izvor

[Dreadnought]

Moskva: Nema stabilnog mira bez Rusije


Nijedan mirovni sporazum koji isključuje Rusiju ne može biti uspešan na duge staze, izjavio je u subotu Sergej Nariškin, šef ruske spoljne obaveštajne službe.

Nariškina da su svaki pokušaji da se Moskva stavi po strani u međunarodnoj politici osuđeni na propast. „Rusija je tradicionalni garant međunarodnog mira i bezbednosti. Nijedan mir, ni globalni ni regionalni, ne može biti čvrst, stabilan ili trajan bez Rusije“, rekao je on.

Pokušaji „liberalnih totalitarnih režima” na Zapadu da sankcionišu i ukinu Rusiju samo pokazuju njihovu opsesiju da budu centar sveta i da nateraju druge nacije da se povinuju njihovoj volji, rekao je Nariškin, koji je i na čelu Ruskog istorijskog društva. Svečano otvaranje izložbe posvećene poznatim imenima kao što su hirurg Nikolaj Sklifosovski i operski pevač Fjodor Šaljapin.

Ovi stavovi koje zastupaju zapadni lideri su pogrešni, a ruska „hiljadugodišnja istorija je dokaz za to“, rekao je on.

Ranije u subotu, predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin rekao je da zapadna politika sankcija gura nacije koje ne učestvuju u „sankcionim ratovima” da formiraju sopstveni ekonomski blok, koji bi mogao da bude jači od postojeće grupe G7 koju čine svetski najveće liberalne ekonomije – SAD, Velika Britanija, Japan, Nemačka, Francuska, Italija i Kanada. Sve zajedno, osam nacija koje su se ili uzdržale od učešća u zapadnim sankcijama ili su same na udaru – Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran, Turska – nadmašuju nacije G7 kada je u pitanju BDP zasnovan na paritet kupovne moći, rekao je Volodin, pozivajući se na podatke MMF-a.

Nariškinove reči dolaze dok zapadne nacije nastavljaju da primenjuju sveobuhvatne sankcije Moskvi i snabdevaju Ukrajinu oružjem u pokušaju da „ne dopuste Rusiji da pobedi“ u sukobu sa Kijevom.

Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.

izvor

[Dreadnought]

„Ukusno i tačka“ umesto „Mekdonalds“ restorana u Rusiji


Nekadašnji „Mekdonalds“ u Rusiji sada će se zvati „Ukusno i tačka“, saopštio je generalni direktor kompanije Oleg Paroev.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


„Dugo smo razmišljali o ovom nazivu, odlučili, želeli da ga učinimo jednostavnim za sve goste naših 850 preduzeća“, rekao je Paroev.

Paroev je napomenuo da je kompanija zadržala sistem odnosa sa dobavljačima i potrošači neće primetiti razliku u jelovnicima i ukusima.

izvor

[Dreadnought]

Ukrajina: "Uspostavili smo dve rute za izvoz žitarica"


"Ukrajina je uspostavila dve rute kroz Poljsku i Rumuniju kako bi izvozila žitarice i pomogla da se izbegne svetska prehrambena kriza."

To je danas rekao zamenik ministra spoljnih poslova Dmitro Senik.

On je kazao da je globalna prehrambena bezbednost ugrožena, jer je ruski napad na Ukrajinu zadržao izvoz žitarica preko Crnog mora, pa je došlo do nestašica i povećanih cena u svetu, preneo je Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Peskov: Strane kompanije planiraju da se vrate u Rusije


Mnoge kompanije iz Evrope i SAD planiraju da se što pre vrate na rusko tržište, iako sada moraju da čekaju, izjavio je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Postoje odluke pojedinačnih vlada, postoji odluka Evropske unije kao integracione asocijacije, postoji direktiva za sve vazale iz Sjedinjenih Američkih Država. Ali, mnoge kompanije iz SAD i Evrope, kao što znamo, nažalost su prinuđene sada da čekaju“, rekao je Peskov.


izvor

[Dreadnought]

Podoljak: Ruska zaplenjena imovina sada treba da bude konfiskovana


Mihailo Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika, istakao je potrebu konfiskovanja zaplenjene imovine Ruske Federacije, jer Rusija, sila koja vodi agresorski rat, mora da plati uništena domaćinstva, izgubljenu imovinu, masakre, i druge užasne posledice invazije u punom obimu.

Podoliak je o tome napisao na Tviteru, prenosi Ukrinform.

„Uhapšena imovina RF treba danas da bude konfiskovana. Rusija mora da plati rat, uništene kuće i masakre. Plati krivičnim kaznama, imovinom, hapšenjem državnih računa… Rat, poskupljenje, izbeglice i glad – samo onaj ko Započeto mora da plati“, napisao je Podoljak na Tviteru.

Kako je ranije preneo Ukrinform, ukupna vrednost imovine Rusije i Belorusije koju je zaplenio Biro za ekonomsku bezbednost Ukrajine vredi više od 30 milijardi dinara.

Konkretno, Kancelarija generalnog tužioca je početkom aprila zaplenila 17.800 železničkih vagona koji su pripadali ruskim i beloruskim preduzećima, u okviru krivične istrage o namernoj utaji poreza u posebno velikim iznosima.

Na inicijativu Službe bezbednosti Ukrajine zaplenjena je imovina kompanije, jednog od najvećih proizvođača betonskih konstrukcija u vlasništvu Putinovog okruženja.

Takođe u Ukrajini je zaplenjena imovina, računi i korporativna prava ruske grupe kompanija „Tatneft“. Njihova ukupna vrednost je procenjena na 2 milijarde UAH.

izvor/

[Dreadnought]

Vlada optužuje benzinske pumpe da pljačkaju potrošače


Sekretar za poslovanje i energetiku Velike Britanije Kvasi Kvarteng naredio je u subotu Upravi za konkurenciju i tržišta (CMA) da ispita da li su prodavci goriva preneli potrošačima smanjenje cene od 5 penija po litru. Cene benzina i dizela dostigle su rekordne vrednosti u Velikoj Britaniji, delom kao rezultat vladinog embarga na uvoz ruske nafte.

Britanska vlada je u martu smanjila carinu na gorivo za 5 penija (6 američkih centi) po litru u pokušaju da izoluje vozače od rastućih troškova benzina i dizela. Međutim, nakon pada od nekoliko penija početkom aprila, troškovi goriva su ponovo počeli da rastu. Prema podacima Fondacije RAC, prosečna cena benzina je porasla sa 1,64 funti po litru u vreme kada je carina ukinuta na 1,83 funti (2,25 dolara) u petak, a dizel sa 1,78 funti na 1,88 funti (2,32 dolara) u istom periodu. .

U svom pismu CMA, Kvarteng je pozvao grupu za nadzor da sprovede „hitnu reviziju tržišta goriva“, kako bi otkrila „u kojoj meri je konkurencija dovela do toga da se smanjenje carine na gorivo prenese na potrošače“.

„Vozači bi trebalo da dobijaju poštenu ponudu za gorivo širom Velike Britanije“, napisao je on, rekavši da cene variraju od grada do grada, što sugeriše da su neki trgovci sami sebi zadržali smanjenje carine. U međuvremenu, trgovci na malo krivili su trgovce na veliko naftom, rekavši da rafinerije nisu prenele pad cena sirove nafte koji je usledio nakon početnog skoka nakon pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini u februaru, preneo je Gardijan.

Osim što je sugerisao da korporativna pohlepa podiže britanske troškove goriva, Kvarteng je za rastuće cene okrivio povećanu potražnju zbog „otključavanja posle Covida“ i efekata sukoba u Ukrajini na svetska tržišta goriva. Međutim, on nije spomenuo da je početkom marta britanska vlada odlučila da prekine sav uvoz ruske nafte, koja je činila 8 odsto snabdevanja zemlje.

Osim što pokriva sirovu naftu, zabrana se proteže i na rafinisane naftne proizvode kao što je dizel. Pre embarga, Britanija je nabavljala oko trećine svog dizela iz Rusije. Skoro četiri od deset Britanaca vozi dizel vozila.

S obzirom da je cena za punjenje prosečnog automobila sada veća od 100 funti (124 dolara), sindikat javnih službi Unison upozorio je u četvrtak da zdravstveni radnici zovu bolesni jer ne mogu da priušte da se voze na posao.

Prema podacima Kancelarije za budžetsku odgovornost, stvarni prihodi domaćinstava će ove godine pasti za 2,2 odsto, a Britanci će doživeti najveći pad životnog standarda od kada se beleži evidencija 1956. godine.

izvor



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Britanska privreda na nizbrdici


Britanska ekonomija je pala u aprilu drugi mesec uzastopno i to po najvišoj stopi u poslednjih više od godinu dana.

Bruto domaći proizvod (BDP) Ujedinjenog Kraljevstva je pao za 0,3 posto u odnosu na mart, kada je takođe zabeležio negativan rezultat od 0,1 odsto, saopštila je danas Nacionalna kancelarija za statistiku (ONS).

Ekonomisti su predviđali rast BDP-a od 0,1 posto u aprilu, prenosi "Blumberg".

Ovi pokazatelji još jače pomračuju izglede britanske privrede, budući da su pad zabeležili svi vodeći sektori - proizvodnja, usluge i građevinarstvo - prvi put od januara 2021.

To bi moglo da navede Banku Engleske na oprezan pristup u borbi protiv inflacije. Predviđa se da će na sednici u četvrtak povećati referentnu kamatu za četvrtinu procentnog poena.

„Pad proizvodnje verovatno neće biti kratkotrajan. Ukupni ekonomski izgledi su pogošani jer se očekuje da će smanjenje prihoda potrošača dodatno oslabiti potražnju“, ocenjuje Džael Selfin, glavni ekonomista u revizorsko-kunsultantskoj kompaniji KPMG UK.

izvor

[Dreadnought]

Kako Portugal želi da profitira od žeđi za gasom?


Portugalska Vlada ima velike planove za luku Sines. Odande bi, kažu, tečnim gasom moglo da se snabdeva pola Evrope. Ali stručnjaci ne dele toliki optimizam.

Sines, na atlantskoj obali južno od Lisabona, ima ponešto da ponudi zemlji i svet. Ova varoš ima luku, peščane plaže i sećanje na čuvenog moreplovca Vaska da Gamu, koji se tamo se rodio 1469. i koji je otkrio morski put do Indije.

Ali, uskoro bi Sines mogao da postane poznat maltene svakom u Evropi. Jer tamošnja luka ima već jedan terminal za prijem tečnog gasa (LNG). Ako bude po portugalskoj vladi, gradić će biti evropsko čvorište za gas, ali i informatiku i zeleni vodonik, piše DW.

Pritom se čini da je najjednostavniji poduhvat – informatika. Sines se nalazi na čvorištu nekoliko prekomorskih optičkih kablova, pa je dobra ideja da se tamo postave serverski centri za međunarodne internet-kompanije.

Struja koja za to potrebna treba da stiže iz ogromnih solarnih sistema i polja vetrenjača koji su tamo planirani, ili su već u izgradnji.

Sa gasom je teže, prema mišljenju mnogih stručnjaka. Ali, vlada to vidi drugačije. Pošto je od rata u Ukrajini ruskog zemnog gasa malo, a i skup je – vlada u Lisabonu želi da snabdeva zemlje u centralnoj Evropi američkim tečnim gasom.

"Nemačkoj je potreban gas. Luka Sines može da pomogne", izjavio je nedavno premijer Antonio Košta.


Vlada euforična

Prema ideji Koštine vlade, u Sinesu bi tečni gas mogao da se pretovara sa velikih tankera na manje brodove, koji bi ga zatim transportovali u Nemačku ili Poljsku. Pregovori su već u toku, barem sa poljskom vladom.

U Sinesu bi mogao da se izgradi još jedan terminal za tečni gas koji bi potom gasovodom mogao da se transportuje u centralnu Evropu.

I treće, s obzirom da je tečni gas samo privremeno rešenje, kasnije bi kroz gasovod mogao da protiče zeleni vodonik, koji bi mogao da se proizvodi u Portugaliji.

"Portugalija ima jedinstvene uslove da postane platforma za snabdevanje Evrope energijom", oduševljeno kaže šef vlade.


Stručnjaci skeptični

Prema rečima stručnjaka za energetiku Horhea Vaskonselosa, to nije baš lako. Na simpozijumu o budućnosti Sinesa pozvao je da se pažljivo razmotre sve opcije kako bi se izbegla skupa, a zaludna ulaganja.

Samo proširenje gasnog terminala koštalo bi oko 30 miliona evra i trajalo bi najmanje dve godine.

Francisko Fereira iz organizacije za zaštitu životne sredine Zero navodi da je to period u kojem Nemačka, na primer, već planira da ima svoje gasne terminale. On sumnja da bi pretovar na manje brodove tada i dalje bio ekonomičan.

"Zašto ulagati toliko novca ako ipak želimo da se povučemo iz korišćenja gasa?", pita Fereira.


Nema gasovoda do srednje Evrope

Čak i ako bi se kapacitet gasnog terminala u Sinesu udvostručio, Fereira se pita kako će gas stići do centralne Evrope? Gradnja gasovoda kroz Pirineje bila bi skupa i duga. Štaviše, Francuska je do sada tvrdoglavo odbijala da ga izgradi.

"Ali ne vredi dovoziti mnogo gasa u Portugaliju ako posle toga nema gasovoda koji bi ga transportovao", slaže se energetski stručnjak Horhe Vaskonselos.

Gasovod, koji niko ne želi da finansira i izgradi, kasnije bi mogao da transportuje zeleni vodonik, kaže portugalski premijer Antonio Košta.

Na kraju krajeva, uslovi za proizvodnju na Iberijskom poluostrvu su idealni, a visoki energetski zahtevi mogu se pokriti ekološki prihvatljivom solarnom energijom.

Ekolog Francisko Fereira ostaje skeptičan: "Ne želimo da ceo region i njegovo plodno tlo budu prekriveni ogromnim solarnim panelima. To je besmislica, na kraju krajeva, od rata u Ukrajini imamo problem sa hranom u Evropi koji takođe moramo rešiti."

izvor