Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

MBS calls Putin. Kremlin checkmates EU and US on grain exports, energy and sanctions

[Dreadnought]

Francuska – protiv uniformnog cilja za smanjenje potrošnje gasa Evropi


Francuska je protiv postavljanja uniformnog cilja za smanjenje potrošnje gasa Evropi, rekli su zvaničnici francuskog Ministarstva energetike.

Budući ciljevi treba posebno da uzmu u obzir izvozne kapacitete svake zemlje pojedinačno, dodali su francuski zvaničnici uoči sastanka evropskih ministara energetike u utorak u Briselu, prenosi Rojters.

Evropska komisija je predložila prošle endelje sve zemlje EU smanje potrošnju gasa od avgusta do marta za 15 posto. Taj cilj bi u početku bio dobrovoljan, ali bi prerastao u obavezu ako bi Komisija proglasila vanredno stanje.

Od samog početka, ovaj predlog EK je naišao na kritike iz niza zemalja. Španija, Portugalija i Grčka su bile među najotvorenijim kritičarima, ali diplomate kažu da i Danska, Francuska, Irska, Italija, Malta, Holandija i Poljska takođe imaju rezerve u pogledu davanja ovlašćenja Komisiji da naredi smanjenje potrošnje gasa.


izvor

[Dreadnought]

Vest o remontu turbine izazvala porast cene gasa u EU


Nakon objavljivanja vesti o obustavi rada još jedne gasne turbine gasovoda Severni tok, cene gasa u Evropi porasle za 4,2 odsto.

To pokazuju podaci organizacije za Međunarodni konsalting i ekpertizu (ICE).

Ruski energetski gigant mora da obustavi rad još jednog gasno-turbinskog motora na kompresorskoj stanici Portovaja gasovoda Severni tok zbog redovnog remonta, navodi se u današnjem saopštenju Gasproma, prenosi TAS S.

Prema saopštenju Gasproma, usled obustave rada turbine dnevni kapacitet ruske kompresorske stanice Portovaja biće smanjen na 33 miliona kubnih metara (mcm) gasa od srede, 27. jula počevši od 4:00 sata ujutro po srednjoevropskom vremenu, što je samo polovina sadašnjih već smanjenih isporuka, preneo je ranije Rojters.

Gasprom je prošle nedelje nastavio isporuke gasa preko gasovoda Severni tok 1 nakon 10-dnevne pauze zbog redovnog remonta, zadržavši ih na nivou od samo 40 posto kapaciteta, na koji su spuštene još u junu zbog, kako je tada obrazloženo "odloženog vraćanja jedne turbine se servisiranja u Kanadi".

Evropski političari su više puta upozoravali da bi Rusija mogla da potpuno da prekine dotok gasa ove zime, što je korak koji bi gurnuo Nemačku u recesiju i doveo do skoka cena za potrošače koji se već muče sa visokim cenama hrane i energije.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka na pragu recesije? "Od Putina zavisi..."


Nemačku privredu čekaju teška vremena, ukazao je najvažniji indikator privrednog rasta, indeks poslovne klime minhenskog ekonomskog instituta Ifo.

Ekonomisti govore o mogućoj recesiji.

Raspoloženje nemačkih preduzetnika u julu se znatno pokvarilo i percepcija poslovne klime je u odnosu na prethodni mesec pala za 3,6 poena, na 88,6, saopštio je u ponedeljak Ifo. To je najniže od juna 2020.

Stručnjaci u očekivali pad, ali su u proseku računali da će se zaustaviti na 90,1 poen.

"Nemačka je na pragu recesije", prokomentarisao je rezultat ankete predsednik Ifo Klemens Fist. "Visoke cene energenata i nestašica gasa opterećuju konjunkturu", rekao je Fist.

Raspoloženje preduzetnika pokvarilo se u svim privrednim granama, i to vidno. U industriji je pesimizam najveći od vrhunca pandemije u aprilu 2020.

"Taj trend se provlači kroz skoro sve privredne grane", rekao je Fist, dodajući da se u usložnim delatnostima raspoloženje ponovo preokrenulo posle nedavnog velikog optimizma, kao i u turizmu i ugostiteljstvu.

Nemačku privredu trenutno pritiska nekoliko problema. Najteži su po svoj prilici opasnost krize sa gasom, problemi sa isporukom u spoljnoj trgovini i visoka inflacija. Uz to dolaze i visoke kamate na tržištu kapitala, koje dižu cenu kredita za preduzeća i potrošače i tako guše investicije i ličnu potrošnju.

Evropska centralna banka je prošle nedelje prvi put za 11 godina podigla referentnu kamatnu stopu u zoni evra. Mnoge druge centralne banke u svetu još ranije su počele da dižu kamatne stope.

Ekonomisti iz bankarskog sektora nalaze Ifo komentarišu sa pesimizmom.

"Teško ćemo izbeći recesiju", rekao je Tomas Gicel, glavni ekonomista VP Banke.

Teret visoke inflacije, preteće energetske krize i problema sa lancima snabdevanja je, prema njegovoj oceni, prevelik.

Jerg Kremer, glavni ekonomista Komercbank takođe je naveo da je nemačka privreda već u opadanju, a da u prvom redu od ruskog predsednika Vladimira Putina zavisi koliko će situacija na kraju biti teška.

"Ako bude potpune obustave isporuka gasa, duboka recesija je neizbežna", rekao je Kremer.


izvor

[Dreadnought]

"To je otvoreni gasni rat"


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Evropu da odgovori na ruski "rat gasom" tako što će pojačati sankcije Moskvi.

"Ucenjivanje Evrope gasom, koje se samo pogoršava svakog meseca, potrebno je terorističkoj državi kako bi pogoršasla život svakog Evropljanina. I to se zapravo može shvatiti kao podsticaj da osmi paket sankcija EU bude značajno jači nego prethodnih sedam nedavno odobrenih", naglasio je Zelenski.

On je ocenio da postoje nove pretnje gasom Evropi i naveo da Rusija neće nastaviti da snadbeva gasom evropske zemlje, iako je obavezana ugovorom, prenosi Gardijan.

Zelenski tvrdi da Moskva "sve to namerno radi" kako bi maksimalno otežala Evropljanima da se pripreme za zimu.

"To je otvoreni gasni rat koji Rusija vodi protiv ujedinjene Evrope - i upravo tako ga treba doživljavati. Njih ne zanima šta će se dogoditi ljudima, koliko će patiti - zbog gladi usled blokiranih luka ili zbog hladnoće i siromaštva...ili zbog okupacije", naveo je Zelenski.

To su, kako tvrdi, različite vrste terora, prenosi Gardijan.

"I zato je nužno uzvratiti udarac. Ne razmišljajte o načinu da vratite neku turbinu, već pojačajte sankcije. Učinite sve da ograničite ruske prihode, ne samo od gasa i nafte, već od svega što je preostalo da izvozi. I prekinite trgovinske odnose sa Rusijom, koliko god je moguće, jer svaki takav odnos je potencijalno oruđe Rusije za vršenje pritiska", zaključio je Zelenski.


izvor

[Dreadnought]

Češka spremna


Skladišta gasa u Češkoj su 80 odsto popunjena. Češki premijer Petr Fijala rekao je da je ovo rekordan obim za skladišta gasa u zemlji.

"Skladišta gasa su popunjena 80 odsto. Na rekordno smo visokom nivou. Trudimo se da se što više spremimo za zimu", napisao je šef češke vlade na svojoj stranici na Tviteru, prenosi portal novinite.com.

"Idemo u Brisel, gde sam sazvao vanredni savet Evropske unije za energetska pitanja. Ove godine smo uveli pravilo po kojem rezervoari za skladištenje gasa u zemljama EU moraju biti napunjeni najmanje 80 odsto zimi. U Češkoj Republici, prešli smo ovu granicu i sada imamo 2.687 miliona kubnih metara gasa", napisao je Jozef Sikela, ministar industrije i trgovine ove zemlje.


izvor

[Dreadnought]

Mađarska sumnja – "Plan EU je praktično nemoguć"


Plan Evropske komisije da smanji potrošnju gasa za 15 odsto je praktično nedostižan.

To je izjavio ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, piše portal Hirado.ru, a prenosi Sputnjik.

"Šta znači smanjiti potrošnju gasa u Evropi za 15 odsto? Da li sve zemlje treba da je smanje? Šta to znači za Mađarsku ili bilo koju drugu zemlju? Svi treba da troše 15 odsto manje? Industrijski potrošači, vlasnici stanova, vlasnici kuća? Ili će neko reći da 15 odsto znači da toliko manje treba da palimo svetlo, grejemo se i kuvamo? Kako će sve to ispasti?", zapitao se Sijarto.

Kako je istakao, Evropska komisija u tom slučaju sprovodi plan "isključivo komunikativnog značaja čija je fizička realizacija praktično nemoguća".

Sijarto je naglasio da navodi na razmišljanja i činjenica da se "vanredna energetska situacija ne razvija u zemlji protiv koje je EU uvela sankcije, nego u našoj zemlji koja je uvela sankcije".

"Jednom se treba zapitati da li je to bilo dobro", kazao je ministar.

Kako je ranije saopšteno, predstavnici zemalja EU dogovorili su hitan plan za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto koji treba da bude odobren danas na specijalnom sastanku ministara energetike EU u Briselu.


izvor

[Dreadnought]

Sada bi reaktivirali nuklearke? "Treba priključiti sve što može da se priključi"


Ministar privrede nemačke pokrajine Bavarske Hubert Ajvanger namerava da reaktivira već isključene nuklearne elektrane.

Ajvanger je za "Dojčlansdfunk" rekao da sada treba priključiti na mrežu sve što može da se priključi.

Nuklearna elektrana Gundremingen C, u Bavarskoj, koja je krajem prošle godine isključena, raspolaže nuklearnim gorivom koje bi moglo proizvoditi struju do avgusta iduće godine.

Takođe i još dve nuklearke koje su isključene mogle bi, prema njegovim rečima, biti reaktivirane.

Za tri nuklearke koje sada proizvode struju Ajvanger je zatražio produženje radnog veka.


izvor

[Dreadnought]

EU postigla dogovor


Danas je održan sastanak ministara energetike EU u Briselu.

Ministri energetike zemalja članica EU postigli su politički sporazum o okviru za smanjenje gasa, objavilo je u češko predsedavanje Savetom Evropske unije.

"Ovo nije bila nemoguća misija! Ministri su postigli politički dogovor o smanjenju potražnje za gasom uoči predstojeće zime", navodi se u tvitu.

Članice EU su se takođe složile da mehanizam koji omogućava uvođenje obaveznog smanjenja potražnje za gasom treba pokrenuti zajedničkom odlukom, a ne samo Evropske komisije, navodi se u saopštenju.

Savet EU je takođe istakao da je Evropska komisija dužna da razmotri mogućnost produženja sporazuma o smanjenju potražnje gasa do maja 2023. godine.

Ovo je usledilo nakon što je nemačka novinska agencija DPA, pozivajući se na neimenovane izvore, rekla da su se zemlje članice EU dogovorile o hitnom planu za dobrovoljno smanjenje potrošnje gasa kao način da se smanji zavisnost od Rusije i kako bi bile spremne za scenario u kojem uvoz prestaje, prenosi Sputnjik International.

Izvori su tvrdili da takozvani plan "Uštedi gas za sigurnu zimu" predviđa dobrovoljno smanjenje potrošnje prirodnog gasa za 15 odsto u periodu od avgusta 2022. do marta 2023. godine.

Do ovoga je došlo nakon što je Evropska komisija prošle nedelje predložila novu uredbu o koordinisanom smanjenju upotrebe gasa širom EU kao način da se smanji zavisnost bloka od uvoza i izdrži skok cena.

"Usvajanje predloga smanjenja gasa u rekordnom roku nesumnjivo je ojačalo našu zajedničku energetsku bezbednost. Sadašnja ušteda gasa će poboljšati spremnost. Zima će biti mnogo jeftinija i lakša za građane i industriju EU", rekao je češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela, prenosi Teletrader.

Prema planu, inicijalni cilj od 15% počeće od 1. avgusta 2022. do 31. marta 2023. godine, čime će blok uštedeti do 45 milijardi kubnih metara gasa. U početku će to biti dobrovoljno, ali ako se cilj ne postigne, može postati obavezno.


izvor

[Dreadnought]

Habek: Putin ima gas, mi snagu


Ministar privrede Nemačke Robert Habek poručio je Nemcima da svi moraju shvatiti da je situacija sa gasom ozbiljna.

Nakon najave Gasproma u vezi daljeg smanjenja isporuke gasa kroz gasovod Severni tok 1, Habek je naglasio da se zemlja nalazi u veoma ozbiljnoj situaciji.

„Vreme je da to sada svi razumeju. Nemačka mora smanjiti potrošnju gasa i na tome radimo. Moramo da poručimo Putinu da on gas, ali i da mi imamo snagu „, rekao je Habek.



izvor

[Dreadnought]

Lavrov: „Severni tok 2“ može da zadovolji potrebe Evrope


Gasovod „Severni tok 2“ spreman je u potpunosti da zadovolji potrebe evropskih zemalja, ali je zatvoren iz političkih razloga, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„‘Severni tok 2’ je potpuno spreman da zadovolji evropske potrebe za tom vrstom goriva. Jednostavno je zatvoren iz čisto političkih razloga“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Ugandi, prenosi Tas.

Podsetio je da je, uprkos tome što su ispoštovani svi propisi EU tokom izgradnje, Evropska komisija retroaktivno usvojila propise koje usporavaju završetak projekta.

Lavrov je ocenio da EU čini sve da ograniči kapacitet „Severnog toka 1“, te dodao da Zapad ne može da objasni Rusiji status „Simensove“ turbine za taj gasovod, koja je remontovana u Kanadi.


izvor

[Dreadnought]

Moskva: Pokrenut ukrajinski žitni centar u Turskoj


Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu, koji je osnovan u okviru sporazuma za nastavak izvoza žitarica iz Ukrajine, počeo je sa radom, saopštilo je u utorak Ministarstvo odbrane Rusije.

Delegacija Moskve treba da stigne u turski grad kako bi učestvovala u četvorosmernom formatu koji se sastoji od Rusije, Turske, Ukrajine i Ujedinjenih nacija. Rusku grupu eksperata predvodi kontraadmiral Eduard Luik, saopštilo je ministarstvo.

„Glavni zadatak ruskih stručnjaka u ZSO biće da brzo reše sva neophodna pitanja kako bi inicijativa došla do faze praktične primene“, navodi se u saopštenju.

Ruski predstavnici bi trebalo da počnu da rade nakon što su Rusija i Ukrajina prošle nedelje potpisale sporazum uz posredovanje UN i Turske o deblokiranju dugo očekivanog izvoza žitarica iz zemlje. Prema ovom sporazumu, Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu će nadgledati pošiljke iz Ukrajine ka drugim mestima i održavati bezbedne tranzitne rute za ove pošiljke preko Crnog mora.

Rusija i Ujedinjene nacije su takođe potpisale memorandum kojim se predviđa učešće UN u ukidanju međunarodnih sankcija na izvoz ruskog žita i đubriva na svetska tržišta.

U to vreme, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao da je taj dogovor „svetionik olakšanja u svetu kome je potreban više nego ikad“. On je takođe zahvalio Kijevu i Moskvi što su „ostavili po strani [svoje] razlike“ u potezu koji potencijalno može ublažiti krizu hrane u zemljama u razvoju.

Sporazum je, međutim, ubrzo doveden u pitanje nakon što je Rusija u subotu izvela napad na ukrajinski lučki grad Odesu, rekavši da je uništila „usidreni ukrajinski ratni brod i skladište protivbrodskih raketa Harpun, koje su SAD isporučile Kijevskog režima“.

Štrajk su osudili i ukrajinski lider Vladimir Zelenski i Antonio Gutereš. Potonji je tada rekao da je „puna implementacija [sporazuma] od strane Rusije, Ukrajine i Turske imperativ“ kako bi se olakšale patnje miliona ljudi u nevolji širom sveta.

Posle napada, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da udar nije prekršio dogovor jer „Rusija nije preuzela nikakve obaveze koje bi sprečile nastavak specijalne vojne operacije i uništavanje vojne infrastrukture“. Takođe je istakao da se „terminal za žito u Odesi nalazi na znatnoj udaljenosti od vojnih objekata“.

Isporuke pšenice iz Ukrajine, glavnog proizvođača te robe, prekinute su nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u susednoj državi krajem februara. Kijev i neki zapadni zvaničnici su ranije optuživali Rusiju da namerno sprečava isporuke, ali je Moskva više puta insistirala da je Ukrajina to onemogućila postavljanjem mina u vodene tokove oko luka.


izvor

[Dreadnought]

Mišustin: Rusija će preusmeriti izvoz energenata u Aziju


Rusija će morati da načini veliko preusmeravanja izvoza energenata i primarno će se fokusirati na Aziju, izjavio je ruski premijer Mihail Mišustin.

„Suočavamo se sa ozbiljnim preusmeravanjem izvoza, prevashodno okrećemo naš fokus ka azijsko-pacifičkom regionu. Sigurno, taj fokus će biti usmeren ka prijateljskim zemljama sa kojima održavamo dobre trgovinske veze“, rekao je Mišustin, preneo je Tas.

On je dodao da za ovu svrhu postoji potreba da se razvije transportna infrastruktura, da se izgradi nova i da se prošire postojeći gasovodi i naftovodi, poboljša železnica.


izvor

[Dreadnought]

SAD će prodati dodatnih 20 miliona barela nafte iz strateških rezervi


Bajdenova administracija je u utorak saopštila da će prodati dodatnih 20 miliona barela nafte iz strateških rezervi nafte kao deo prethodnog plana da se iskoristi objekat za smirivanje cena nafte izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu i kako se potražnja oporavlja od pandemije.

Administracija je krajem marta saopštila da će pustiti rekordnih 1 milion barela nafte dnevno tokom šest meseci iz SPR-a, koji se drži u izdubljenim slanim pećinama na obalama Luizijane i Teksasa.

Sjedinjene Države su već prodale 125 miliona barela iz rezervi, a skoro 70 miliona barela je već isporučeno kupcima, rekao je novinarima visoki zvaničnik administracije.

Saopštenja o SPR-u bila su „pruža spasa“ za naftne i prerađivačke kompanije, jer industrija nastavlja napore da se proizvodnja nafte vrati na mrežu nakon pada tokom vrhunca pandemije COVID-19, rekao je zvaničnik.

Američka administracija za informacije o energetici, statističko ogranak Odeljenja za energetiku, saopštila je ovog meseca da će američka proizvodnja nafte porasti na više od 11,9 miliona barela dnevno 2022. i na skoro 12,8 miliona barela dnevno u 2023. godini, sa oko 11,2 miliona barela dnevno u 2021. godini. sa rekordnih blizu 12,3 miliona barela dnevno u 2019.


izvor

[Dreadnought]

Habek: Puštanje u rad „Severnog toka-2” bilo bi kapitulacija Nemačke


Savezni ministar privrede Nemačke, vicekancelar Robert Habek smatra da bi puštanje u rad Severnog toka-2, na čemu je Rusija više puta insistirala, bila kapitulacija Berlina, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na RND.

„Odobravanje Severnog toka 2 ponovo će povećati našu zavisnost od ruskog gasa – to je suprotno od onoga što smo radili poslednjih šest meseci – i takođe je, naravno, kapitulacija svim sankcijama koje smo uveli. mestu“, rekao je Gabek.

Prema njegovim rečima, Gasprom, kao vlasnik Severnog toka-2, više nije „gospodar svojih odluka”, o čemu svedoči „farsa vezana za vraćanje turbine iz Kanade” za Severni tok.

Istovremeno, vicekancelar Nemačke je pohvalio odobravanje zemalja EU za odluku o privremenom režimu štednje gasa, nazvavši je „snažnim signalom protiv svakog izrugivanja i ponižavanja“ Evropske unije.

Ranije je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, komentarišući isporuke gasa Evropi, rekao da je Severni tok 2 u potpunosti spreman da zadovolji potrebe Evrope, ali da ne funkcioniše preko EU iz političkih razloga.

On se takođe požalio da Moskva još nije dobila odgovarajuće objašnjenje u vezi sa statusom turbine za gasovod Severni tok 1, kojim upravlja kompanija Simens u Kanadi.

Ruski gasni gigant Gasprom saopštio je u ponedeljak da je dobio dokumentaciju o turbini, ali ima „preostala pitanja“ u vezi sa dokumentima.

Mediji su ranije preneli da je turbina za gasovod Severni tok-1 zaglavljena na putu u Nemačkoj jer Moskva još nije dostavila neophodna dokumenta za transport u Rusiju.

Kremlj je demantovao informaciju u medijima da Rusija svojim delovanjem otežava vraćanje ove turbine.

Gasprom je u ponedeljak saopštio da će isporuke gasa Evropi od srede ponovo biti prepolovljene, na samo 20 odsto kapaciteta gasovoda Severni tok 1, zbog potrebe da se zaustavi još jedna turbina.


izvor