PALUBA
September 26, 2022, 04:27:25 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 [88]   Go Down
  Print  
Author Topic: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini  (Read 38228 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
B051LjKo
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #1305 on: September 19, 2022, 01:17:05 pm »

Padovi vlada su vec poceli, demonstracije su vec pocele, tek ce krenuti na gore kako zima krene i plina pocne faliti, ali revolucija, rekao bih nema sanse.

Ne znam za ostatak EU, ali do nekih velikih protesta u Skandinavskim zemljama mislim da nece doci, iz prostog razloga sto su naviknuti da slusaju sta im se kaze i da cute i trpe radi "the greater good". Navodim sve Skandinavske zemlje jer su ljudi slicnog temperamenta i mentaliteta. Ovde (u Svedskoj) su pre par godina najavili masovne proteste kad je cena bezina skocila na 17 SEK. I sta se desilo? Nisu dobili dozvolu za protest od policije i to je bilo to. Tako ce biti i sada. Malo ce se buniti onlajn na Fejsbuku, TikToku itd., pozivati na proteste, pa kad veliki bata kaze ne, sagnuce glave i otici ce nazad u misije rupe. Inflacija je na rekordnom nivou, kamate na stambene kredite su skocile za 4-5% od kraja prosle godine a cena struje za 2000% (!!!) za vecinu stanovnika na jugu Svedske. Za ostale je skocila oko 1000-1500%, koji nisu vezali ugovore na vreme. I opet nista, tisina, jer je za sve kriva SVO u Ukrajinic... Roll Eyes

Ni meni se ne cine jako izgledne, barem ne na kratke staze. Na duge staze, ovo je za EU industriju neizdrzivo. Ako oaj rat potraje i razvuce se na par godina, i dovuku dovoljan broj plutajucih terminala, ne mogu nikako biti konkurentni s 5 puta vecim cijenama nafte i plina od azijskih zemalja. Kad primas prosjecnu placu od 32 000 SEK mjesecno, u osnovi ti je svejedno da li ti je benzin 13, 17 ili 20 SEK-a (nije, ali ces prezivjeti razliku), ali ako ostanes bez posla jer ti se firma zatvorila zbog nekonkurentnosti, odjednom ces biti vrlo zainteresiran za prosvjede.

Zivi bili pa vidjeli.
Logged
babaroga
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 365



« Reply #1306 on: September 19, 2022, 04:04:28 pm »

Sve ove prognoze su "Da komsiju crkne krava pa da ga vise ni za mleko ne pitam"

Svi ovi banroti ce se ordraziti gadno, EU "stampa" pare, kao i svi ostali sa FIAT valutama i nada se da ce problemi da prodju kad oni odu sa vlasti ili umru, jer tada vise nece biti njihov problem. Na zalost, to je trend u svetu zadnjih 20 godina, pocev od Bush-a mladjeg i Tony B-Liar...
Logged
Prvačić
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 464


« Reply #1307 on: September 19, 2022, 04:06:21 pm »

EU ostaje da domaću proizvodnju štiti visokim carinama.
Logged
babaroga
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 365



« Reply #1308 on: September 20, 2022, 10:04:18 am »

EU ostaje da domaću proizvodnju štiti visokim carinama.

Ali i niskim Euro, tako da ce roba biti "jeftina" za izvoz.....a to pravi druge probleme populaciji
Logged
fazan
Prijatelj foruma
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 974


« Reply #1309 on: September 20, 2022, 04:02:50 pm »

Проблем са јефтиним евром и високим царинама је да је привреда ЕУ интегрисана у светску привреду. Високе царине би значиле не само пад увоза - него и пад извоза, јер би остале земље узвратиле истом мером. Подизање царина и затварање привреда смо видели током кризе двадесетих година прошлог века, и управо је то довело свет у економску катастрофу. Смањење потрошње довело је до обарања цена производа и смањења производње, уследила су затварања фабрика и пропаст фарми. Након тога су дошле јавне кухиње и јавни радови.

Проблем са јефтиним евром је да ће све што се увози, а увози се пуно, бити скупље. Сви европски извозни производи више-мање имају увозне компоненте. Јефтин евро ће смањити цену онога што је урађено у ЕУ али неће утицати на оно што је стигло из увоза. Нпр. ако имамо производ од 100 евра који вреди 100 долара, а 50% је учешће увоза. Евро падне у односу на долар и сада је долар 1.2 евра. Тај производ ће на домаћем тржишту (ЕУ) поскупети на 110 евра (10%). на светском тржишту ће појефтинити 8% и вредеће око 92 долара (мрзи ме да користим калкулатор). Али вредност европског удела у том производу ће пасти 20% (са 50 долара на 40). Нисам сигуран да ће и са појефтињењем од 8% тај европски производ бити конкурентан на светском тржишту. Не треба сметнути са ума да повећање цена енергената у ЕУ није пролазна појава. Променили су се услови пословања.


Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 463


« Reply #1310 on: September 20, 2022, 05:39:54 pm »

По мом суду очигледно је да смо на прагу великих промена, односно прерасподеле моћи на светском нивоу. То се неће десити сутра, па чак ни за 10-так година, али ће ове догађаје историчари за око 100-200 година ценити за кључне (узрочне) за догађаје који следе.

Што се револуције тиче у некој од земаља ЕУ тешко да ће се то десити, колики год били економски проблеми. Ни крајем 20-тих, када је беснела светска економска криза, ни почетком 80-тих година прошлог века, када је такође било великих економских проблема у садашњим земљама ЕУ није било револуција, па неће ни сада. Нема идеолошких мотива за тако нечим јер нема политичке снаге која би то водила. И "левица" и "десница" у Европи имају исту или сличну "причу", стратегију и циљеве.
Logged
Prvačić
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 464


« Reply #1311 on: September 20, 2022, 08:05:53 pm »

Još proljetos smo pominjali da je Rusija jedan od najvećih proizvođača nuklearnog goriva. Pa evo jedan zanimljiv tekst o nuklearnoj energiji:

"Ruski stisak nad svjetskim tokovima nuklearne energije


Od kada je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara nekoliko paketa sankcija koje ciljaju na ruske lukrativne energetske industrije (uglavnom naftu, gas i ugalj) nametnule su Sjedinjene Države, Evropska unija i druge države Zapada. Ove zemlje takođe poduzimaju napore da se oslobode zavisnosti od ruskih energenata.

Nakon što je došlo do granatiranja u blizini ukrajinske nuklearke u Zaporižju, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je pozvao međunarodnu zajednicu da snažnije odgovori i zabrani izvoz Rusije iz još jednog sektora: nuklearne energije. Ali blokiranje i zamjena ruskih isporuka uranijama, reaktora i nuklearne tehnologije ostatku svijeta lakše je reći nego učiniti.

Evo kako Rusija igra ključnu ulogu u tokovima nuklearne energije u svijetu.

Ne radi se samo o rudama
Rusija je među pet država koje imaju najveće zalihe uranijuma. Procjenjuje se da ima oko 480.000 tona urajinuma, što je jednako osam procenata ukupnih globalnih rezervi.

Ipak, zemlja je relativno mali proizvođač sirovog uranijuma. U 2021. proizvela je oko pet procenata svjetskog uranijuma dobivenog rudarenjem.

Međutim, rudarenje uranijuma je samo jedna karika u nuklearnom procesu. Sirovi uranijum nije pogodan kao gorivo za nuklearne elektrane. Uranijum treba da se preradi u koncentrat, konvertuje u plin i onda obogati. U tom polju Rusija prednjači.

U 2020. godini bilo je svega nekoliko postrojenja za preradu koje su radile komercijalno, u Kanadi, Kini, Francuskoj i Rusiji. Rusija je bila najveći igrač, s gotovo 40 procenata ukupne svjetske infrastrukture za preradu uranijuma tako da je proizvela najveći dio uranijuma u gasovitom stanju (koji se zove uranov heksaflorid).

Isto se tiče o obogaćivanja uranijuma, narednog koraka u nuklearnom ciklusu. Prema podacima iz 2018. (koji su zadnji dostupni), kapacitet je proširen na šačicu ključnih protagonista, s Rusijom, koja je još jednom, odgovorna za najveći udio, oko 46 procenata.

Zato je Rusija značajan dobavljač i uranijuma i obogaćenog uranijuma. Prema podacima koji su posljednji dostupni, Evropska unija je u 2020. kupila 20 procenata prirodnog uranijuma i 26 procenata usluga obogaćivanja uranijuma iz Rusije. Sjedinjene Američke Države uvezle su oko 14 procenata uranijuma i 28 procenata svog obogaćenog uranijuma iz Rusije 2021. godine.

Da li je neko rekao nuklearni reaktori?
Nuklearni reaktori koji se proizvode u Rusiji poznati su kao VVER, što je akronim od ruski energetski reaktor voda-voda. Ovi reaktori koriste vodu i kao rashlađivač i kao posrednik i originalno su razvijeni u Sovjetskom Savezu. Postoji nekoliko verzija VVER-a (kao što je VVER-440 i VVER-1000), sa obimom energije kao jedne od značajnih razlika.

Trenutno, postoji 11 država gdje rade različiti tipovi VVER-a, uključujući Bugarsku, Češku Republiku, Mađarsku i Finsku. Povrh toga, druge zemlje kao što je Egipat, Turska i Argentina trenutno imaju te reaktore u izgradnji ili planiraju da ih izgrade.

Rusija se smatra svjetskim liderom kada se radi o izvozu razvoja nuklearki. Između 2012. i 2021., Rosatom je pokrenuo izgradnju 19 nuklearnih reaktora, 15 od njih je inicirano u inostranstvu, izvan granica Rusije.

To je daleko više od narednih najproduktivnijih davalaca usluga: Kine, Francuske i Južne Koreje. Iako je Kina započela s izgradnjom 29 reaktora u istom razdoblju, samo su dva od njih pokrenuta u inostranstvu. Francuska je počela da gradi dva reaktora u inostranstvu, a Južna Koreja četiri.

Ne zaboravite gorivo
Kako bi reaktori radili, nuklearkama treba redovna dostava nuklearnog goriva, obično određene vrste goriva. Tu se može uočiti sljedeći nivo zavisnosti od Rusije. Iako na tržištu postoji nekoliko snabdjevača, ruski TVEL kompanija za gorivo trenutno je jedini autorizovani dobavljač goriva koje je potrebno za VVER-440 reaktore.

Stoga se određene zemlje oslanjaju na ruske isporuke i mogle bi rizikovati privremeni prekid rada u svojim pogonima. Na primjer, Slovačka ima četiri takva nuklearna reaktora, Češka ima dva.

Westinghouse, američka nuklearna kompanija već traga za načinima kako da ponudi alternative za gorivo Evropi, ali trebaće vremena da se dobiju sve licence i dozvole. Pored toga, postoje zabrinutosti da gorivo iz Sjedinjenih Država može biti skuplje i nije jasno kako će Westinghouse rješiti pitanje rukovođenja otpadom.

Rusija je takođe u mogućnosti da isporučuje nisko obogaćeni uran visoke koncentracije (takođe poznat kao HALEU). To je vrsta goriva koja će biti potrebna za naprednije reaktore koje sada razvijaju mnoge kompanije širom Sjedinjenih Država. Glavna razlika u odnosu na gorivo koje se trenutno koristi je stepen obogaćivanja uranijuma. Umjesto obogaćenja uranijuma od 235 do 5 posto, nova generacija reaktora treba gorivo do 20 posto obogaćenja.

Prema Američkoj kancelariji za nuklearnu energiju, dostupnost HALEU-a ključna je za razvoj i postavljanje reaktora. Gorivo je sada dostupno u Sjedinjenim Državama u ograničenim količinama, a Washington traži opcije za finansiranje istraživanja i razvoja novih izvora goriva. U ovom trenutku, jedini dobavljač koji može da osigura gorivo u komercijalnim razmjerima je ruski Tenex (u vlasništvu ruske državne kompanije Rosatom).

Potraga za novim tržištima
Prodaja nuklearne tehnologije takođe je dio ruskih napora da ostvari uticaj i ubere profit u zemljama koje su nove za nuklearnu energiju. Jedan od razloga zašto zemlje žele da sarađuju sa Rusijom jeste taj što ona nudi "ukupni paket" rješenja. Rusija ne može samo da izgradi nuklearnu elektranu i dobavlja gorivo, već takođe obučava lokalne stručnjake, pomaže u pitanjima sigurnosti, vodi programe školarina i programe odlaganja radioaktivnog otpada.

Međutim, ponuda atraktivnih kredita vjerojatno je najmoćniji alat Rusije. Ti su zajmovi obično podržani državnim subvencijama i pokrivaju najmanje 80 posto troškova izgradnje. Na primjer, Rusija je već posudila 10 milijardi dolara Mađarskoj, 11 milijardi dolara Bangladešu i 25 milijardi dolara Egiptu - sve za izgradnju nuklearnih elektrana.

Rusija ima aktivne nuklearne reaktore u 11 zemalja, a još ih je u izgradnji ili se planiraju. Osim toga, Rusija je potpisala ili memorandume o razumijevanju ili međuvladine sporazume s najmanje 30 zemalja širom svijeta, uglavnom u Africi. Oni služe kao deklaracija o interesu za nuklearnu tehnologiju ili kao namjera saradnje na izgradnji nuklearnih postrojenja.

Neki stručnjaci upozoravaju da afričke zemlje možda nisu spremne za nuklearnu energiju, ali Rusija tvrdi da ta tehnologija predstavlja odgovor na sve veću potražnju kontinenta za električnom energijom.

Takođe treba napomenuti da afričke zemlje predstavljaju najveći glasački blok u Ujedinjenim nacijama (UN), što bi mogao biti još jedan razlog da Rusija ojačava svoje veze na tom kontinentu.

Budimpešta je 27. avgusta potvrdila da će ruski Rosatom početi graditi dva nova nuklearna reaktora u Mađarskoj.

Ova informacija došla je usred međusobnih optužbi Ukrajine i Rusije za granatiranje ukrajinske nuklearne elektrane Zaporižje. Zelenski je upozorio na opasnost od curenja radijacije i optužio Rusiju za "nuklearnu ucjenu".

U međuvremenu, Rusija je blokirala usvajanje konačnog dokumenta nakon jednomjesečne UN-ove revizije Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, rekavši da nedostaje "ravnoteže" zbog kritika ruske okupacije Zaporižja."


Autor: Kristyna Foltynova

Izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-nuklearna-energija-industrija/32035416.html

U tekstu ima veoma zanimljivih grafikona.
Vrijedi pogledati.
Logged
BrRista
mladji vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 219



WWW
« Reply #1312 on: September 21, 2022, 06:45:21 am »

Nestasica gasa i drugih enrgenata u Evropi je izazvala ogromno poskupljenje gradjevinskog materijala. Cene stakla ne divljaju, cene su neverovatne. Za vreme pandemije su izgasene mnoge peci za proizvodnju a nestasica i cena gasa ce izgleda izgasiti ostale. Staklo iz Evrope je papreno. U Turskoj ima mnogo flota (osnovno staklo) po dobroj ceni ali nema niske emisije dovoljno. Cekamo da rese taj problem. U Kini ima svih vrsta stakala, malo se teze obradjuje i troskovi transporta su veliki ali je opet mnogo povoljnije nego iz EU.
Sa PVC profilima je slicna situacija, svi nemacki proizvodjaci nenormano dizu cene. Dosli smo u situaciju da posle 30 godina saradnje sa najvecim Nemackim proizvodjacem razmisljamo o alternativi iz turske, pre svega zbog cene. Nema veze sto je Nemac klasa iznad kada kupac ne moze da plati...
Celiku je spala cena, tipujem na spanjenu potraznju. Ista stvar je sa aluminijumom, magacini su puni, potraznja smanjena i cena je nesto smanjena.
Logged
Kubovac
Moderator
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 275



« Reply #1313 on: September 21, 2022, 03:19:25 pm »

"KADA BI RAT DANAS STAO, KRIZA NE BI PRESTALA": Direktor saudijskog naftnog giganta o uzrocima svetskog energetskog haosa

AMIN Naser, izvršni direktor saudijskog državnog naftnog giganta "Aramko", rekao je danas da planovi evropskih zemalja da ograniče račune za struju i poveća poreze za energetske kompanije nisu dugoročna niti korisna rešenja za svetsku energetsku krizu, piše Rojters.

- Zamrzavanje ili ograničavanje računa za energiju moglo bi kratkoročno pomoći potrošačima, ali se ne bavi pravim uzrocima i nije dugoročno rešenje. A oporezivanje kompanija kada želite da povećaju proizvodnju očigledno nije od pomoći - rekao je Naser na forumu u Švajcarskoj.

Prema planovima EU koji su objavljeni prošle nedelje, višak profita energetskih kompanija biće preraspodeljen kako bi se olakšao teret koji je na potrošačima.

- Sukob u Ukrajini je svakako pojačao efekte energetske krize, ali to nije osnovni uzrok. Nažalost, čak i kada bi sukob danas prestao, što svi želimo, kriza se ne bi završila - rekao je on.

Naser, koji je na čelu najvećeg izvoznika nafte, tvrdi da je kontinuirano nedovoljno ulaganje u ugljovodonike u vreme kada alternative fosilnim gorivima još uvek nisu bile dostupne osnovni uzrok problema.

Izvor
Logged
fazan
Prijatelj foruma
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 974


« Reply #1314 on: September 21, 2022, 05:31:08 pm »

"KADA BI RAT DANAS STAO, KRIZA NE BI PRESTALA": Direktor saudijskog naftnog giganta o uzrocima svetskog energetskog haosa

AMIN Naser, izvršni direktor saudijskog državnog naftnog giganta "Aramko", rekao je danas da planovi evropskih zemalja da ograniče račune za struju i poveća poreze za energetske kompanije nisu dugoročna niti korisna rešenja za svetsku energetsku krizu, piše Rojters.

- Zamrzavanje ili ograničavanje računa za energiju moglo bi kratkoročno pomoći potrošačima, ali se ne bavi pravim uzrocima i nije dugoročno rešenje. A oporezivanje kompanija kada želite da povećaju proizvodnju očigledno nije od pomoći - rekao je Naser na forumu u Švajcarskoj.

Prema planovima EU koji su objavljeni prošle nedelje, višak profita energetskih kompanija biće preraspodeljen kako bi se olakšao teret koji je na potrošačima.

- Sukob u Ukrajini je svakako pojačao efekte energetske krize, ali to nije osnovni uzrok. Nažalost, čak i kada bi sukob danas prestao, što svi želimo, kriza se ne bi završila - rekao je on.

Naser, koji je na čelu najvećeg izvoznika nafte, tvrdi da je kontinuirano nedovoljno ulaganje u ugljovodonike u vreme kada alternative fosilnim gorivima još uvek nisu bile dostupne osnovni uzrok problema.

Izvor

Арап је погодио ”у сриду”. Енергетски сектор није нешто што може да се отвара и затвара преко ноћи. Захтева константна улагања и планирања.

Logged
Pages:  1 ... 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 [88]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.042 seconds with 22 queries.