PALUBA
March 28, 2024, 11:42:40 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 [94] 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 ... 131   Go Down
  Print  
Author Topic: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini  (Read 179696 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #1395 on: October 06, 2022, 11:20:05 pm »

Нафтоводот штое е со зелена боја означена мегу албанија, македонија и бугарија е  нафтоводот АМБО или албанија-македонија -бугарија , стар проект на нафтовод од времето на администарцијата на Клинтон  демек ке носеле нафта од централна азија под црното море до бугарија од тука до албанија па потоа со цевка под јадранско море до Италија.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #1396 on: October 06, 2022, 11:22:00 pm »

Е сега еден од постарите гасоводи во сх сфрј беше Белград-Сарајево и требаше да се до изгради во Јадранскиот брег ама  остана само како проект.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #1397 on: October 06, 2022, 11:37:06 pm »

СССР по 1945 излегува со 60 процетни уништена индустрија со преку 70 постото од градовите во европскиот дел уништени, преку 27 милони убиени грагани на ссср пред се млади луге било жени или мажи , до гуша со долгови кон Америка и Британија  по две години некаде во 1947 ссср е во тешка економска изолација од страна на Британија и АМерика како сакате да се развијат економски русите по 1945 година.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #1398 on: October 06, 2022, 11:51:47 pm »

Грешна е мапата за Македонија , плинот во Македонија се носи преку Бугарија изграден некаде во 1995 г-1996 година со носивост од 600 милони кубни метри , додека од солун до миладиновци во скопје имаа изградено нафтовод  во 1999 година кој незнам дали и работи идејата беше тој нафтовод да се доизгради до србија и косово. ИНаку сега да се гради гасовод до грција два крака ке бидат едниот преку лерин-битола а другиот преку евозни до гевгелија . Иако имаа и дел изградено гасовод до македонско српска граница и тој беше проекото на владата наГруевски кој имаш добри односи со Србија и Русија оваа влада на сдс имаа друг план а тое поврзување со грција и од тука потоа поврзување со гасоводните полиња во левантското море.

Хвала Гоце!
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #1399 on: October 07, 2022, 01:16:07 am »

nema problem Fazan  Smiley
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 447


« Reply #1400 on: October 07, 2022, 07:25:57 am »

СССР по 1945 излегува со 60 процетни уништена индустрија со преку 70 постото од градовите во европскиот дел уништени, преку 27 милони убиени грагани на ссср пред се млади луге било жени или мажи , до гуша со долгови кон Америка и Британија  по две години некаде во 1947 ссср е во тешка економска изолација од страна на Британија и АМерика како сакате да се развијат економски русите по 1945 година.

У СССР као земљи победници, која је сломила кичму Трећем Рајху, све до почетка 50их година постојали су талони за храну - рационисано снабдевање, а до половине 50их биле су тзв. гладне године, где је увек недостајало много шта од основних производа. Истовремено су издаци за војску стално расли! Европски део СССР је у рату био тешко разорен, земља пуна инвалида, епилепсије узроковане ратним стресом (партизанска болест), криминал је био на сваком кораку упркос оштрој казненој политици.
Logged
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 174


« Reply #1401 on: October 07, 2022, 08:45:30 am »

СССР по 1945 излегува со 60 процетни уништена индустрија со преку 70 постото од градовите во европскиот дел уништени, преку 27 милони убиени грагани на ссср пред се млади луге било жени или мажи , до гуша со долгови кон Америка и Британија  по две години некаде во 1947 ссср е во тешка економска изолација од страна на Британија и АМерика како сакате да се развијат економски русите по 1945 година.

У СССР као земљи победници, која је сломила кичму Трећем Рајху, све до почетка 50их година постојали су талони за храну - рационисано снабдевање, а до половине 50их биле су тзв. гладне године, где је увек недостајало много шта од основних производа. Истовремено су издаци за војску стално расли! Европски део СССР је у рату био тешко разорен, земља пуна инвалида, епилепсије узроковане ратним стресом (партизанска болест), криминал је био на сваком кораку упркос оштрој казненој политици.
@kumbor, odlican presjek iz drugog ugla
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 447


« Reply #1402 on: October 07, 2022, 08:53:32 am »

СССР по 1945 излегува со 60 процетни уништена индустрија со преку 70 постото од градовите во европскиот дел уништени, преку 27 милони убиени грагани на ссср пред се млади луге било жени или мажи , до гуша со долгови кон Америка и Британија  по две години некаде во 1947 ссср е во тешка економска изолација од страна на Британија и АМерика како сакате да се развијат економски русите по 1945 година.

У СССР као земљи победници, која је сломила кичму Трећем Рајху, све до почетка 50их година постојали су талони за храну - рационисано снабдевање, а до половине 50их биле су тзв. гладне године, где је увек недостајало много шта од основних производа. Истовремено су издаци за војску стално расли! Европски део СССР је у рату био тешко разорен, земља пуна инвалида, епилепсије узроковане ратним стресом (партизанска болест), криминал је био на сваком кораку упркос оштрој казненој политици.
@kumbor, odlican presjek iz drugog ugla

Слично је било и у Британији.
Logged
dark-bullet
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 532



« Reply #1403 on: October 07, 2022, 08:53:53 am »

Ono što se u sadašnjoj situaciji pokazalo je Putinovo "ako želite i dalje naš jeftin plin onda ćete zažmuriti ne na jedno, nego na oba oka dok mi odradimo Ukrajinu i odrežemo onoliko koliko mislimo, da je naše". Evropa je odlučila, da neće žmuriti i za cijenu hladnih radijatora.

Ovo zadnje mi zvuci kao zavrsetak nekog bombasticnog borbenog govora u stilu Crnog Gruje - "Idemo u rat da se bijete. Neki cete da poginete, al' neki cemo i da se vratimo". Ne, prijatelju, nije Evropa nista odlucila. Odlucili su ljudi koje ova kriza ne pogadja bas previse, dok obican narod placa ceh.

Dobro, de, uvijek je tako bilo i bit će. Poanta je, da ratove vode države i ne pojedinci. Jeste, da su pojedinci ratnici, ali ...
Logged
PakleniVuk
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 061


Ko laje zlo ne misli


« Reply #1404 on: October 09, 2022, 09:16:12 am »

Evo jednog zgodnog teksta koji kazuje puno o ekonomiji u Srba danas kao posledica i "korona" i "Ukrajinske krize "...

Quote
Бесмислено јак динар
Народна банка је талац јаког динара, баш као што је то била и пре 14 година. Овакав курс динара и девизна ликвидност могу се одржавати једино новим задуживањем, и то само неко време. На нешто дужи рок динар може „спасити” само рецесија која би, између осталог, оборила увоз и смањила тражњу за девизама
Економске поруке које европски лидери шаљу својим грађанима, иако песимистичне, гротескно умањују стварне ризике којима је Европа данас изложена. Процена по којој би се криза у Европи могла завршити благом рецесијом крајем ове године и током 2023. је, бојим се, у домену економских фантазија. Највеће опасности по систем прете не само из сфере реалне економије, већ (поново) из дубина финансијског система. А шта се у тим мрачним дубинама налази и какве све опасности одатле вребају више је у домену слутњи него знања. (Финансијски амбис пред којим се Уједињено Краљевство нашло пре пар дана наговештај је онога што може доћи и није само одраз некомпетенције „мапетоваца” који данас воде УК.)

Лош економски, и још црњи политички амбијент, гори је од онога из 2008/2009. када је Србија доспела на ивицу банкрота. Иако су драматичне спољне околности нове, домаће слабости које ће отежати ионако тешку ситуацију су старе, познате су и понављају се. Највећи „аутохтони” економски ризици поново имају слично порекло и генезу као ономад.

Антизападни септембар

Динар је бесмислено јак и Народна банка је талац јаког динара, баш као што је то била и пре 14 година. Овакав курс динара и девизна ликвидност могу се одржавати једино новим задуживањем, и то само неко време. На нешто дужи рок динар може „спасити” само рецесија која би, између осталог, оборила увоз и смањила тражњу за девизама. Неминовно је и озбиљно смањивањe буџетске потрошње и вероватно, у овом или оном облику, реприза рестриктивних мера из 2014. Власти ће тек зажалити због олаког и непотребног предизборног буџетског арчења.

Висока инфлација, највећим делом увезена, озбиљно оптерећује кућне буџете већине грађана Србије. Али драма српске инфлације – с августом 13,2 процента – није само у њеној висини, већ у чињеници да она наставља да расте упркос стагнацији, па и благом јачању курса динара који смањује увозне цене. Ако би НБС пустила да динар клиза, ионако висока инфлација би отишла у стратосферу, а валутно индексирани кредити би потопили велики број дужника.

Поновићу по ко зна који пут и вероватно узалуд – јака валута у нејакој економији смртни је економски грех. Коришћење курса као антиинфлационог инструмента је проверено лоша политика. На крају тог пута је увек погоршањe трговинског биланса, велики раст спољног дуга и велики раст унутрашњих дугова стимулисаних нереалним курсом – баш како се то дешава од 2018. Није нормално да се од фебруара 2017, када се за евро могло добити око 124 динара, стигне до данашњих 117. Није случајно ни да је спољни дуг са око 25 милијарде евра у првом кварталу 2018. скочио на преко 38 милијарди у другом кварталу ове године – и неће се ту зауставити. На све домаће монетарне муке долазе и спољне везане за раст каматних стопа и осеку на тржишту капитала. Сервисирање кредита државе, привреде и тешко задужених грађана биће све теже и скупље, поготово у условима претеће рецесије.

Вучићева прозивка богова са Олимпа

Власт се бодри указујући да су параметри ризика и задужености под контролом и да је, на пример, јавни дуг у односу на бруто домаћи производ испод 60 процената, те да је Србија по овом параметру боља од великог броја ЕУ држава. Благо речено, ова врста показатеља који се базирају на БДП-у у еврима не вреде ни по луле дувана – то се односи на државе које се задужују у туђој валути, чији се грађани и привреда ефективно задужују у страној валути и чија је штедња у туђој валути. Економске кризе увек изнова покажу бесмисао ових показатеља.

Кључни параметри финансијског ризика рачунају се тако што се висина јавног дуга, спољног дуга, буџетског дефицит и сл. стављају у однос с висином номиналног БДП-а исказаног у еврима (или доларима). Што су коефицијенти нижи, ризик кризе је мањи. Слабост овог показатеља је што је тако исказан БДП прво увећан стопом инфлације, а потом додатно увећан и неразумно јаким курсом динара. Што је инфлација већа, а курс јачи и стабилнији, БДП у еврима је фиктивно већи. Што је БДП већи, показатељи ризика су фиктивно повољнији и све удаљенији од реалности.

Анализа економских проблема је далеко сложенија него што то може стати у кратку, мучну колумну. Економска криза која тек почиње не би се могла избећи све и да је Србија годинама водила најбољу и најопрезнију монетарну политику - а није ... да је пажљивије трошила буџетска средства – а није, да је … – а није. Поменуте, неизнуђене грешке економске политике ће додатно појачати домаће проблеме и продужити и отежати излазак из кризе. Србија се, као и све друге земље у развоју, ослања на показатеље финансијских ризика чија је методологија преписана од развијених земаља и која је непримерена домаћој економској структури. Било би добро да се српска памет окане туђих економских бусола и направи своју – тек тада ће (можда) Србија престати да плови у погрешном правцу.

https://nkatic.wordpress.com/
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #1405 on: October 09, 2022, 01:23:53 pm »

Kuda ige gasovod kroz Srbiju? Znam da kod Zvornika ulazi u RS/BiH.
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 447


« Reply #1406 on: October 09, 2022, 01:59:36 pm »


Курс динара у Србији се вештачки држи на овом, потпуно нереалном нивоу да би се и даље безобразно трубило о наводним економским успесима државе, да би се вештачки пумпао БДП и наводни пораст зарада.  Јасно је да је иоле нормалном човеку, ма био он и слабог здравља у Србији немогуће гладовати.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #1407 on: October 09, 2022, 04:28:47 pm »

Србија мора да пронађе начин да смањи дефицит у робној размени са светом, односно да повећа извоз и/или смањи увоз. Покривеност увоза извозом је око 70%. Према информацијама које су објављене, порастао је и извоз и увоз, али је увоз порастао више. Руку на срце, део тога је везан за повећање цена нафте и гаса. Проблеми са извозом у Русију су такође утицали, мада не знам у којој мери.

Што се тиче курса евра, није динар скочио, него је евро пао. Ако погледате курс евра према другим валутама, видећете да је ситуација иста.

Србија је направила катастрофалну грешку одустајањем од оног рудника литијума, и то ће се обити о главу наредним генерацијама. Други проблем је да се ништа не ради на градњи нуклеарне централе, што је дугорочно једино решење за енергетску независност земље.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 809


« Reply #1408 on: October 09, 2022, 05:29:45 pm »

Србија је направила катастрофалну грешку одустајањем од оног рудника литијума, и то ће се обити о главу наредним генерацијама. Други проблем је да се ништа не ради на градњи нуклеарне централе, што је дугорочно једино решење за енергетску независност земље.

Slažem se za nuklearku u potpunosti, to govorim već 20 godina.

Za rudnik litijuma - pouzdano znam da je to odustajanje privremeno. Rio Tinto je još uvek tamo, pre neki dan dobili su građevinsku dozvolu za rušenje 20-ak kuća koje su otkupili. Lično, verujem da će se program izgradnje rudnika dopuniti nekim postrojenjem za barem delimičnu preradu litijuma i bora i boljim rešenjima sa aspekta ekologije i onda će dobiti dozvolu.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #1409 on: October 09, 2022, 05:43:33 pm »


Za rudnik litijuma - pouzdano znam da je to odustajanje privremeno. Rio Tinto je još uvek tamo, pre neki dan dobili su građevinsku dozvolu za rušenje 20-ak kuća koje su otkupili. Lično, verujem da će se program izgradnje rudnika dopuniti nekim postrojenjem za barem delimičnu preradu litijuma i bora i boljim rešenjima sa aspekta ekologije i onda će dobiti dozvolu.

Боро, тај тренутак је прошао, Србија никада неће бити у позицији у којој је била. У једном тренутку се мислило да је то највеће налазиште литијума на свету и да га нема нигде. То је била позиција када си могао да радиш шта ти је воља, да инсистираш да се прерађује у Србији, да се направи цела индустрија око тога. Сада више није тако, јер се литијум открио и на другим местима. Тај треенутак је прошао.

Ово што се десило са литијумом, када се народ, који баца старе веш машине и телевизоре у корита река, преко ноћи еколошки освестио - тако мирише на специјалну операцију некога коме то није одговарало, да је то невероватно.
Logged
Pages:  1 ... 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 [94] 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 ... 131   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.048 seconds with 23 queries.