Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[babaroga]

Naravno da se Nemacka buni, od kako je UK izasla iz EUSSR, sad samo Nemacka mora da snosi vecinu EU doprinosa, a do pre par godina je UK ucestvovala i bila odmah iza Nemacke.

Ovo je kao ono iz price kad svi idu u kafanu da piju u daju po 10% od zarade za kupovinu pica, i kad se onaj najimucniji naljutio i odlucio da vise ne dolazi, ostali nisu imali ni za jednu turu, tako i sa EUSSR bez UK

[Boro Prodanic]

Počeli protesti:10.000 Britanaca podržalo peticiju za ukidanje sankcija Rusiji

Više od 10.000 ljudi u Velikoj Britaniji podržalo je peticiju kojom se poziva na referendum o ukidanju sankcija Rusiji, pokazuju podaci na sajtu parlamenta.

„Vlada, ako ne promeni svoju politiku, mora održati referendum u Velikoj Britaniji o ovom pitanju u roku od najviše šest meseci“, navodi se u peticiji.

U dokumentu se navodi da je London intervenisao u sukobu u Ukrajini bez ikakvog mandata građana zemlje, a oni su zauzvrat, prinuđeni da doživljavaju ekonomske posledice.

„To uključuje povećanje cena energenata, troškova života, kamatnih stopa, inflacije, nezaposlenosti, viših poreza i stopa, kao i štrajkova, štete za preduzeća i smanjenja javnih usluga“, precizira se u tekstu.

Prema informacijama na sajtu parlamenta, ako peticija skupi više od deset hiljada potpisa, onda bi Vlada trebalo da odgovori na nju. Ako bude 100.000 potpisa, dokument će biti razmatran u parlamentu.

Uvođenje sankcija Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, kao i uzvratne mere Moskve, pogodile su milione britanskih domaćinstava. Zemlja doživljava talas štrajkova zbog rekordno visoke inflacije.

Zaposleni u železničkim kompanijama, aerodromima, advokati, poštari i radnici u drugim sredinama izlaze na protest.

U maju je Uprava za finansijske usluge Velike Britanije izvestila da je broj građana koji imaju ozbiljne probleme sa plaćanjem komunalnih usluga porastao sa 7,8 miliona ljudi prošlog proleća na 10,9 miliona u januaru ove godine.

Izvor

[babaroga]

Na zalost nikada nista nije uradjeno od tih UK Parlamentarnih Peticija, za 10000 potpisa ce neko pismeno odgovoriti, a za 100000 bice debata u parlamentu o toj temi koja nece biti zakonski obavezna, mazanje ociju privdine demokratije.   

[Boro Prodanic]

Састанак СБ УН о саботажама на „Северном току”

ЊУЈОРК - Русија је затражила да се Савет безбедности УН састане сутра како би разговарао о саботажама на гасоводима „Северни ток” и „Северни ток 2”, саопштио је данас први заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански.

 „Расправа ćе се одржати иза затворених врата 27. јуна, не искључујемо комуникацију са новинарима овом приликом”, написао је руски дипломата на свом Телеграм каналу, преноси ТАС.

„Скренућемо пажњу нашим колегама да ни данске, ни немачке ни шведске власти не достављају Савету безбедности Уједињених нација о напретку истраге, док су туристичка путовања заправо кренула на место саботаже”, навео је Пољански.

Он је додао да Русија није задовољна „празним уверавањима” да су истраге у току.

Izvor

[PakleniVuk]

Kažu da je ovo jako bitan samit koji zapravo ima za temu promovisanje "zelene agende" ,ali ujedno je i pokušaj da se "nateraju nerazvijene zemlje" da se dodatno zaduže kod MMF i Svetske banke kako bi (u suštini) prešle sa nafte na alternativna goriva i time zadali udarac Rusiji,Opeku i drugim proizvođačima nafte. Jako lep i opširan tekst ,bez obzira na "izvor" sa kog dolazi

Svetski lideri na samitu u Parizu, traži se globalna finansijska reforma

Desetine svetskih lidera sastaće se u Parizu na samitu kojim žele postići novi konsenzus o međunarodnoj ekonomskoj reformi koja bi pomogla zemljama u razvoju opterećenim dugovima da se suoče s rastućim izazovima, posebno klimatskim promenama.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je cilj Samita za novi globalni finansijski sporazum pronaći finansijska rešenja za međusobno povezane globalne ciljeve borbe protiv siromaštva, suzbijanja emisija gasova koje zagrevaju planetu i zaštitu prirode.

Makron je domaćin sastanka s premijerkom Barbadosa Mijom Motli, koja je postala snažan zagovornik ponovnog osmišljavanja uloge Svetske banke i
Međunarodnog monetarnog fonda u eri klimatske krize.

Možemo da uradimo veliku razliku za planetu i protiv siromaštva“, rekao je Makron na Tviteru u sredu.

Ekonomije su poslednjih godina pogođene uzastopnim šokovima, uključujući kovid-19, rusku invaziju na Ukrajinu, inflaciju, dugove i rastuće troškove vremenskih nepogoda pojačanih globalnim zagrevanjem.

Među liderima koji će prisustvovati samitu su nemački kancelar Olaf Šolc, kineski premijer Li Kećijang, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kenijski predsednik Vilijam Ruto.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres takođe će prisustvovati samitu, kao i američka ministarka finansija Džanet Jelen, direktorka MMF-a Kristalina Georgieva i novi šef Svetske banke Ejdžej Banga.

Aktivistkinje za klimatske promene Greta Tunberg i Vanesa Nakate biće u francuskoj prestonici, dok će Bili Ajliš nastupiti na koncertu Global Citizena „Power Our Planet“ u četvrtak uveče, dajući zvezdanu privlačnost makroekonomskoj niši koja nije navikla na toliku pažnju.

Klimatski ciljevi
Francuska kaže da će dvodnevni samit biti platforma za ideje pre niza velikih ekonomskih i klimatskih sastanaka u nadolazećim mesecima.

Ali posmatrači traže opipljiv napredak – uključujući ispunjavanje već datih obećanja.

Jedna od mogućih najava je da će obećanje iz 2009. da će siromašnije zemlje dobiti 100 milijardi dolara godišnje za klimatske programe do 2020. konačno biti ispunjeno, iako s tri godine zakašnjenja.

Drugo obećanje o preusmeravanju 100 milijardi dolara neiskorišćenih „specijalnih prava povlačenja“ (SDR) – MMF-ov alat za povećanje likvidnosti – takođe će biti u centru pažnje.

Sastanak na vrhu dolazi usred sve većeg prepoznavanja razmera finansijskih izazova koji su pred svetom.

Zemlje pozivaju multilateralne razvojne banke da pomognu u otključavanju ulaganja u klimu i značajno povećaju kreditiranje, istovremeno naglašavajući da bi novi dužnički aranžmani trebalo da uključuju, kao što ima Barbados, klauzule o katastrofama koje zemlji dopuštaju pauziranje otplate na dve godine nakon nekog ekstremnog vremenskog događaja.

Fatumanava Pa’olelei Luteru iz Samoe, predsednik Saveza malih ostrvskih država (AOSIS), rekao je da dolazak jednog ciklona može razvoj zemlje „unazaditi godinama“, tražeći istovremeno fiskalni prostor za oporavak.
Druge ideje na stolu uključuju oporezivanje dobiti od fosilnih goriva i finansijskih transakcija za prikupljanje sredstava za popunjavanje fondova za zaštitu klime.

Francusko predsedništvo reklo je da želi da da „politički podsticaj“ ideji o međunarodnom porezu na emisije ugljen-dioksida iz pomorskog saobraćaja, s nadom da će postići napredak na sastanku Međunarodne pomorske organizacije u julu.

Posmatrači takođe s nestrpljenjem očekuju detalje plana južnoameričkih zemalja o stvaranju globalne strukture za tzv. zamenu duga za prirodu.

Ekvador je prošlog meseca najavio najveću takvu transakciju te vrste, s ciljem usmeravanja ogromnih resursa na očuvanje Galapagosa.

Izvor

[PakleniVuk]

Da nije Mađarske, Srbija bi bila prva u Evropi po visini inflacije u maju 2023.


Evropskoj uniji je bilo potrebno više od godinu dana da prepolovi stopu inflacije i da je u maju 2023. godine svede na 6,1%. To je približni nivo inflacije koji je zabeležen u martu 2022. godine: tada je rast potrošačkih cena u EU iznosio 6,2%. Dakle, posle 14 meseci, inflacija se u EU vratila na nivo od oko 6%, što je i dalje visoko, ali značajno niže od 11,5% koliko je iznosila u oktobru 2022. godine.

A koliko će još vremena biti potrebno Srbiji da prepolovi sadašnji nivo inflacije od 14,8%, koji je statistika zabeležila u maju 2023. godine? To pitanje ostaje otvoreno, uprkos optimističnim najavama centralne banke Srbije i predstavnika vlade, da će u drugoj polovini doći do značajnijeg pada cena.



Kako sada stoje stvari, da nije Mađarske koja je i u maju ove godine imala najveću inflaciju u Evropi od  22,8% (u aprilu 24,8%), Srbija bi zabeležila najveću stopu inflacije u Evropi. Čak su i Baltičke države, koje su prošle godine i početkom ove, imale značajno veću inflaciju, sada usporile inflaciju, iako je i dalje dvocifrena. Tako je u maju 2023. Estonija imala inflaciju od 11,2%, Letonija 12,3% i Litvanija 10,7.

Kakva je struktura rasta potrošačkih cena u maju, u državama evrozone?

I u državama evrozone najviše su rasle cene hrane: 12,5%, a zatim slede neenergetska industrijska dobra sa 5,8%, usluge sa 5,0%, dok su izdaci za energetiku smanjeni za 1,7% jer je na tržišti došlo do pojeftinjenja energenata. To se, kao što znamo, u Srbiji nikada nije dogodilo, a kako stoje stvari – niti će se dogoditi.

Kakva je struktura rasta potrošački cena u Srbiji, u maju u odnosu na isti mesec prethodne godine?

 Kod nas je segment hrane i bezalkoholnih pića na prvom mestu sa rastom cena od 23,2%, a u okviru toga su najviše rasle cene povrća i to prosečno za 38,3%, pa slede cene u segmentu – mleko, sir, jaja – sa rastom od 35,1% i ostali prehrambeni proizvodi sa rastom cena od 26,5%. I tako dalje, sve do procenta od 23,5% za koliko su porasle cene stanovanja, uključujući izdatke za potrošnju energenata.

Ako se vratimo podacima o inflaciji za maj 2023. godine u državama Evropske unije, tamo je počelo snižavanje. Tako Belgija ima inflaciju  2,7% i Luksemburg od 2,0%, što je najniža inflacija, a slede: Španija 2,9%, Kipar 3,6%, Grčka 4,1%, Finska 5,2%, Portugal 5,4%, Francuska 6%, Nemačka 6,3% i tako dalje, sve do Slovenije od 8,1% i Hrvatske od 8,3%.

Ali, osim država EU, nižu inflaciju imaju i države u našem neposrednom okruženju: Makednoija 11,3%, u Crnoj Gori 8,6%, u Bosni i Hercegovini oko 8%…

Kada se sve to ima u vidu, a još i mnogo toga od mogućih ekonomskih neprilika, posebno u prehrambeno-agrarnom sektoru, prilično je izvesno da Srbija neće uskoro uspeti da prepolovi sadašnju majsku inflaciju od 14,8%, što je za građane i porodični budžet još jedna nepovoljna vest polovinom ove 2023. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor


(P.s.- samo da naznačim da autor teksta očigledno Tursku nije uračunao 39,6%, kao deo Evrope,a verovatno ni još neke države )

[kumbor]

Što se tiče Turske, lira je za samo mesec dana otklizala 20%, ako je verovati Bloombergu. A Srbija... advokatska tarifa nije menjana 10 punih godina.  Kad je tarifa doneta, EUR. je bio 124, sad je 117. Ali je tada čista šnicla bila 4 EUR kilo, beli sir sam plaćao 2 EUR, gaudu 5 EUR, barilla spagete 0,8EUR, kilo pastrmke 4EUR, itd. Sada su te cene bar dvostruko veće, a moji su troškovi poreza i doprinosa uvećani 100% + struja + infostan ++++? Cene prevoda nisam menjao - 10 EUR strana bilo, pa i ostalo. Ne znam koliko će još Srbija držati potpuno nerealni kurs EUR ISKLJUČIVO DA BI VEŠTAĆKI PUMPALA PLATE I PENZIJE radi sujete NjKV. Faraona AVAVAV. A cene rastu li rastu. U maju sam bio na severu Italije. Nekada su tamošnje cene bile  triput veće od srpskih, sad su veće za oko 30%, a neka roba je i jeftinija nego ovde.

[Istria 052]

Što se tiče Turske, lira je za samo mesec dana otklizala 20%, ako je verovati Bloombergu. A Srbija... advokatska tarifa nije menjana 10 punih godina.  Kad je tarifa doneta, EUR. je bio 124, sad je 117. Ali je tada čista šnicla bila 4 EUR kilo, beli sir sam plaćao 2 EUR, gaudu 5 EUR, barilla spagete 0,8EUR, kilo pastrmke 4EUR, itd. Sada su te cene bar dvostruko veće, a moji su troškovi poreza i doprinosa uvećani 100% + struja + infostan ++++? Cene prevoda nisam menjao - 10 EUR strana bilo, pa i ostalo. Ne znam koliko će još Srbija držati potpuno nerealni kurs EUR ISKLJUČIVO DA BI VEŠTAĆKI PUMPALA PLATE I PENZIJE radi sujete NjKV. Faraona AVAVAV. A cene rastu li rastu. U maju sam bio na severu Italije. Nekada su tamošnje cene bile  triput veće od srpskih, sad su veće za oko 30%, a neka roba je i jeftinija nego ovde.

Srbija je u vecini cijena iz javnog sektora i dalje puno jeftinija od Hrvatske, struja, komunalije, vode, skore sve uslužne djelatnosti, tržnica, o restoranima da i ne govorimo (osim fancy lokacija). Kruh, brašno, meso, cestarina na auto cestama, puno jeftinija (Npr, Niš Beograd, cca 230 km je 8,7 E, dok je Rijeka Zagreb, cca 160 km, nekih 9,7 Eura). Naravno i prosječna plaća je manja u Srbiji, ali razlika se smanjuje. 

[Milan (longtrip)]

Пољска не само да није престала да купује руски течни гас, већ и даље већину свог увоза овог горива заснива на снабдевању из Русије. У првом кварталу 2023. године, куповине у Москви су чиниле више од 50% укупног увоза. То указује на континуирану зависност од руског горива, упркос изјавама владе да ће до краја 2022. земља у потпуности престати са увозом руског гаса – пољски медији ухватили су премијера Моравјецког у још једној жељи која се коси са стварношћу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[PakleniVuk]

Jedan zanimljiv govor iz kog se vidi kako na situaciju u Ukrajini,kovid -19 u ekonomsku "krizu" gledaju Afričke zemlje


P.s. Evo i još jednog gde Kenijski predsednik govori o "ukidanju MMFa zato što samo par država ima moć da odlučuje o novcu i kome će on biti dodeljen i traži osnivanje nove finansijske organizacije u kojoj bi svi bili ravnopravni onoliko koliko mogu da učestvuju"....po onom što sam mogao da vidim na YT ,ovaj "new global financing pact summit" (novi svetski finansijski poredak) je doživeo jednu vrstu fijaska u sred Pariza . Da li oni mogu u budućnosti da nađu neki "normalan " pristup na ovaj način....hmmmmm.... Jer očigledno da manje ekonomije traže ravnopravnost,a veće traže dominaciju i "brigo moja pređi na drugoga"

[dzumba]

Da nije Mađarske, Srbija bi bila prva u Evropi po visini inflacije u maju 2023.

Чим уђеш у продавницу буде ти јасно да инфлација расте...Можда ће статистика показати за овај месец да инфлација стагнира, али када су у питању прехрамбени производ то није случај.

[micha]

    Ali zato vagoni i traktorske prikolice drže stabilnu cenu još od prošle godine...

[Boro Prodanic]

Moskva zabranila poljskim kamionima da prevoze robu u Rusiji

Ruska vlada zabranila je danas poljskim kamionima da prevoze robu unutar Rusije, ali je iz te odluke izuzeta roba od ključnog značaja, saopštilo je danas Ministarstvo saobraćaja.

U saopštenju se precizira da se odluka ne odnosi na lekove i medicinsku opremu, preneli su ruski mediji.

Dodaje se da se zabrana ne odnosi na transport u Kalinjingradskoj oblasti, kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje te ruske enklave.

Ruska Državna duma je u maju dala predlog da se zabrani tranzit poljskih kamiona kroz Rusiju, dopunjavanje goriva po maloprodajnim cenama, kao i da im se odrede cene na nivou Evropske unije.

Vlada je od 10. oktobra 2022. uvela zabranu drumskog prevoza robe iz zemalja EU, Velike Britanije, Norveške i Ukrajine.

Kako je saopšteno iz Ministarstva saobraćaja, isporuka robe "iz neprijateljskih zemalja" se obavlja pretovarom robe ili ponovnim kačenjem poluprikolice na ruske i beloruske kamione.

Izvor

[Boro Prodanic]

“Nemačka ne treba da odustane od ruskog gasa”

Nemačka ne treba sebi zauvek da uskrati pristup ruskom gasu, već treba da pokuša da pronađe diplomatsko rešenje sukoba u Ukrajini, rekao je danas premijer nemačke pokrajine Saksonija Mihael Krečmer.

Krečmer je izrazio skepsu prema planovima EU da postepeno ukine isporuke energenata iz Rusije i da pređe na obnovljive izvore jer je to već izazvalo rast cena struje u Nemačkoj.

– Važno je ponovo izvršiti reviziju svega, od nuklearne energije, odustajanja od uglja, domaćeg gasa, Severni tok, proširenje obnovljivih izvora energije, postoji mnogo načina za kompromis – naglasio je Krešmer.

On je istakao da zastupa diplomatsko rešenje sukoba u Ukrajini i navodi da je većina Nemaca za to i izrazio očekivanje da će i nemačka administracija biti otvorena za slično rešenje krize.

Izvor

[PakleniVuk]

Kako i koliko su sankcije uticale na Rusku proizvodnju kamiona (Ural kamioni su mi posebno interesantni )