Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[dzumba]

Gađanje energetike kao ključna strategija: ruske snage primenjuju pristup kakav koristi američka vojska

Kada se pogleda šira slika, postaje jasno da se energetski sistem u Ukrajini našao u centru pažnje baš u trenutku kada vremenski uslovi rade protiv njega.

Кључно је питање зашто од самог почетка Русија није имала такав став, тј. да неутралише енергетску и саобраћајну инфраструктуру као окоснице одбрамбеног система Украјине? По мом суду у првј години рата највероватније зато што је Русија процењивала да ће лако решити проблм, тј. променити режим и Кијеву, неутралисати оружане снаге и да ће се даљи живот настваити под руском "диригентском палицом".

Друго, да би се тако велики и сложен систем, једне огромне државе паралисао потребно је и неко знање (засновано на искуству) за његово неутралисање, руђење или шта већ. А Руси га изгледа нису имали, или нису дозволили да се они који то знају ангажају. Углавном из разлога сујете, да не би признали да су оманули у проценама и начину вођења рата.

Треће, потребна су и одговарајућа средства. Као што знамо руска авијација не прелази линију фронта па се у ту сврху користи само у захвату 50-70 км колико досежу планирајуће бомбе, евентуално за лансирање појединих крстарећих ракета. Ракета (свих типова) на почетку рата  готово сигурно није било довољно, као ни БПЛ које могу да далеко лете и носе озбљинију количину експлозива. Осим тога украјинска ПВО је била солидна тако да ни то што је ланисрано није увек стизао до циљева.

Четврто, иако је под већим или мањим ударима већ 4 године енергетски систем Украјине је показао висок степен отпорности и флексибилности, а људи који одржавају тај систем показали су велику пожртвованост и високо умеће за практична решења. Иако се тај систем прилично оштећен, он још увек функционише.

[Boro Prodanic]

Vajdel: Ukrajina će platiti Nemačkoj za Severni tok i nadoknaditi sva ulaganja u njega

Na političkoj sceni u Berlinu ponovo je otvorena tema koja se mesecima gura u stranu, ali nikada nije nestala iz pozadine: ko će snositi račun za uništeni gasovod Severni tok i za milijarde evra koje je Nemačka izdvojila u poslednjih nekoliko godina.

Liderka Alternative za Nemačku, Alis Vajdel, odlučila je da to pitanje izgovori naglas, bez mnogo diplomatskih rukavica.

U jednom od svojih poslednjih nastupa, govoreći o prvim potezima koje bi njena vlada povukla nakon dolaska na vlast, Vajdel je poručila da će Berlin tražiti odštetu.

Prema njenim rečima, Ukrajinci i predsednik Vladimir Zelenski moraće da nadoknade štetu zbog, kako je rekla, razaranja nemačkog gasovoda Severni tok, ali i da vrate novac koji je Nemačka uložila kao pomoć u sukobu sa Rusijom. Ton je bio direktan, gotovo ogoljen do kraja, bez pokušaja ublažavanja poruke.

U tom kontekstu, Vajdel je podsetila da je Nemačka u Ukrajinu već uložila oko 70 milijardi evra, uz ogromne količine isporučenog naoružanja. U istoj rečenici, gotovo kao usput, otvorila je i pitanje političke odgovornosti aktuelnih lidera.

Posebno se osvrnula na nemačkog kancelara Fridriha Merca, navodeći da je čak pokrenuo temu slanja nemačkih vojnika, što je Vajdel ocenila kao potpun gubitak istorijske svesti. Pominjanje nemačkih tenkova u kontekstu Rusije opisala je kao ideju koja ne bi smela ni da se pojavi u ozbiljnoj raspravi.

„Tražićemo odštetu. Ukrajinci i Zelenski moraju da nam plate što su razorili naš gasovod. Zemlja koja nam je to uradila ne može biti naš prijatelj i to mora biti javno priznato“, poručila je Vajdel, dodajući da se zahtev za povraćaj potrošenih milijardi ne završava samo na političkoj deklaraciji.

Kako je naglasila, tu su i troškovi popravke Severnog toka, koji se, po njenom mišljenju, sistematski prećutkuju.

Ovakvi stavovi ne dolaze iznenada. Vajdel je i ranije kritikovala evropske lidere zbog, kako tvrdi, očiglednih dvostrukih standarda kada je reč o optužbama na račun Moskve za kršenje međunarodnog prava.

U tom okviru, povlačila je paralelu između postupaka ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa, tvrdeći da se slične akcije tumače potpuno drugačije u zavisnosti od političkog savezništva. Istovremeno je pozvala kancelara Merca da se prema tim pitanjima postavi na isti način, bez selektivnog moralisanja.

Iako su njene izjave izazvale oštre reakcije i nelagodnost u delu političkog establišmenta, one otvaraju pitanje koje se u Nemačkoj sve češće čuje van zvaničnih govornica: gde je granica finansijske i političke odgovornosti i ko će, na kraju, snositi posledice odluka donetih u kriznim godinama.

Odgovor na to pitanje, bar za sada, ostaje otvoren, a rasprava tek počinje da dobija punu težinu koju nosi.

Izvor

[Boro Prodanic]

Sijarto: Mađarska je prestala da isporučuje dizel gorivo Ukrajini

I nastaviće isporuku tek kada Ukrajina ponovo pokrene isporuke sirove nafte Mađarskoj preko cevovoda Družba.

BUDIMPEŠTA - Mađarska je prestala da isporučuje dizel gorivo Ukrajini i nastaviće isporuku tek kada Ukrajina ponovo pokrene isporuke sirove nafte Mađarskoj preko cevovoda Družba, izjavio je danas ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

On je nakon sastanka kabineta rekao da je vlada preispitala situaciju nakon što su isporuke sirove nafte obustavljene 27. januara, prenosi MTI.

„Uprkos obećanjima i uveravanjima, isporuke još uvek nisu obnovljene zbog ukrajinske političke odluke, iako su prema našim informacijama svi tehnički uslovi ispunjeni", rekao je Sijarto i dodao da je tu odluku doneo lično ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Sijarto je rekao i da Mađarska ima važnu ulogu u snabdevanju Ukrajine energijom, kojoj isporučuje značajne količine električne energije, gasa i dizela. „Želeo bih da vas obavestim da su isporuke dizel goriva Ukrajini obustavljene. Neće biti ponovo pokrenute dok Ukrajina ne nastavi isporuke sirove nafte Mađarskoj preko cevovoda Družba”, rekao je Sijarto i pozvao Mađare da se suprotstave ukrajinskoj uceni popunjavanjem nacionalne peticije „recimo ne uvlačenju Mađarske u rat i višim cenama energije”.

Kako je rekao Vlada Mađarske čini sve što je moguće da obezbedi bezbedno snabdevanje sirovim gorivom i da sačuva smanjenje cena komunalnih usluga.

„Za sada, ništa od toga nije u opasnosti, čak ni kroz ukrajinsku političku ucenu. Imamo rezerve dovoljne za više od tri meseca, a o korišćenju njihovih delova se sada odlučuje”, rekao je on.

Prema njegovim rečima politička ucena je imala za cilj da se Mađarska primora da ispuni zahteve Kijeva i da vladu prisili da „podrži rat, dozvoli da se novac Mađara unese u Ukrajinu i da dozvoli Ukrajini ulazak u EU”.

Dodao je da se od Mađarske očekuje da odustane od korišćenja jeftinih ruskih energetskih resursa i da se odrekne ograničenja cena komunalnih usluga.

Kako kaže Mađarska čvrsto odbacuje takvo ukrajinsko mešanje i o budućnosti Mađarske odlučivaće isključivo Mađari, čak i ako, ističe, Zelenski pokušava da izazove krizu snabdevanja naftom.

Sijarto je rekao i da su on slovački šef diplomatije uputili pismo Evropskoj komisiji u kojoj su je obavestili da dve zemlje koriste raniji sporazum sa EK, prema kojem mogu da uvoze rusku sirovu naftu pomorskim kanalima ukoliko isporuke cevovodom postanu nemoguće, prenosi Tanjug.

Uredba EU o tom pitanju je obavezujuća „i za Hrvatsku”, rekao je Sijarto aludirajući na pregovore sa tom zemljom o isporukama nafte iz luke preko jadranskog cevovoda.

Izvor

[Boro Prodanic]

CIA od početka znala za planove za napad na Severni tok

Ukrajinska tajna jedinica komandosa digla je u vazduh gasovod Severni tok 2022. godine i dodaje da su agenti američke obaveštajne agencije CIA bili upućeni u te planove.

BERLIN - Ukrajinska tajna jedinica komandosa digla je u vazduh gasovod Severni tok 2022. godine, piše nemački list  „Špigl” i dodaje da su agenti američke obaveštajne agencije CIA bili upućeni u te planove, pre nego što su im se kasnije suprotstavili.

Nemački list navodi da je na osnovu sopstvenog istraživanja došao do saznanja da su se pripadnici CIA-e i ukrajinske tajne službe sastali u kijevskoj četvrti Podil u proleće 2022. godine, kao i da to nije bio njihov prvi susret.

Ukrajinci su, prema rečima insajdera došli na sastanak sa idejom da dignu u vazduh gasovod Severni tok kojim se gas transportovao iz Rusije u Nemačku.

Amerikancima se, navodi se, plan očito svideo, a usledili su dalji sastanci između predstavnika CIA-e i organizatora napada na gasovod na dnu Baltičkog mora.

„Špigl”navodi da je uspeo da razgovara sa nekoliko ljudi u Ukrajini upućenih u detalje sastanaka koji su potvrdili da su Amerikanci znali za planove napada mnogo ranije nego što je do njega došlo.

Američki agenti su sa organizatorima sabotaže razmenjivali informacije o tehničkim detaljima operacije.

„Špigl”navodi da su izvori koji su govorili za list pouzdani i da godinama sarađuju sa njima, a da su detalje napada potvrdili i nemački istražitelji.

Bivši ukrajinski komandos Serhij K. koji se trenutno nalazi u pritvoru u Hamburgu navodno je bio umešan u detonaciju gasovoda u septembru 2022. godine.

Kako se navodi, nekoliko muškaraca i jedna žena plovili su Baltičkim morem na iznajmljenoj jahti "Andromeda", a u blizini ostrva Bornholm, ronioci su postavili vojni eksploziv na gasovode na morskom dnu.

Prema nalogu o pritvoru koji je izdao Savezni sud pravde u slučaju Serhij K, a koji je postao javan sredinom januara, operacija je "vrlo verojatno" bila državno vođena od strane Ukrajine.

Sada se pokazalo, tvrdi nemački list, da su američki obaveštajni agenti očigledno znali za plan napada u njegovim ranim fazama i u početku navodno nisu prigovarali - tek su kasnije promenili mišljenje i upozorili Ukrajince da ne sprovode plan, ali bezuspešno.

Serhij K. povezan je s Romanom Červinskim, specijalistom za tajne operacije i sabotaže koji je prethodno radio za Ukrajinsku bezbednosnu službu (SBU) i koji se smatra glavnim organizatorom napada, a koji je bio deo elitne jedinice, u čijem osnivanju je učestvovala CIA nakon Majdanske revolucije 2014. godine.

Takozvana 5. uprava SBU-a (Bezbednosne službe Ukrajine) proslavila se spektakularnim operacijama protiv proruskih vojnika, a ciljana ubistva su takođe bila deo repertoara tajne jedinice.

Kad je Červinski 2019. prešao u ukrajinsku vojnu obaveštajnu službu HUR, tajne operacije protiv Moskve su se nastavile - često uz pomoć SAD-a.

Nakon neuspešne operacije, Červinski je 2020. morao da napusti obaveštajnu službu, ali nakon početka sukoba u Ukrajini, njegove veštine su ponovno bile potrebne.

U početku je stručnjak za sabotaže pomagao u odbrani Kijeva, a kada su Rusi odbijeni na ulazu u Kijev, stara grupa specijalista komandosa ponovno se ujedinila - sada sa specijalnim snagama ukrajinske vojske.

"Nismo znali kojoj službi ili jedinici pripadamo. Sarađivali smo sa Amerikancima", rekao je bivši ukrajinski pripadnik ovih jedinica.

Gasovod u Baltičkom moru dugo je bio trn u oku Ukrajini i većini zapadnih država jer je omogućavao Rusiji da direktno snabdeva Evropu, zaobilazeći ukrajinsku gasnu mrežu, zbog čega je Kijev izgubio ključne tranzitne naknade.

Istovremeno gasovod je Nemačku, koja se smatrala najmoćnijom zemljom u Evropi, učinio zavisnom od Kremlja. Bez njih bi Rusi izgubili značajno političko sredstvo, obrazložili su saboteri.

Ni SAD nikada nisu podržavale gasovod dugačak više od 1.200 kilometara koji se proteže između Rusije i Nemačke, pa je tako početkom 2022. tadašnji američki predsednik Džo bajden zapretio okončanjem projekta Severni tok 2 zbog njegovog planiranog puštanja u rad.

Nedeljama i mesecima Ukrajinci su razvijali plan da ronioci postave bombe na gasovod i razmatrali različite rute i plovila, eksplozive i tražili prikladne muškarce i žene sposobne za ronjenje na dubinama do 80 metara.

Saboteri su operaciji čak dali kodni naziv "Operacija zaron".

Prema rečima insajdera, operaciju je u Ukrajini na kraju odobrio tadašnji načelnik vojske Valerij Zalužni, ali nije je odobrio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Tajna jedinica komandosa navodno nije obavestila administraciju predsednika, kažu izvori u Kijevu.

Paralelno s tim, navode dalje ukrajinski insajderi, održani su ponovljeni sastanci s Amerikancima kako bi se raspravljalo o planiranoj operaciji.

"Rekli su našim momcima: To je dobro, to funkcioniše", kaže čovek upoznat sa razgovorima.

Prema njihovom izveštaju, CIA je već na drugom sastanku rekla da će podržati poduhvat, a stvorio se utisak i da bi američki agenti mogli da pomognu u finansiranju plana.

 Istrage drugih medija ukazuju na to da su saboteri barem obavestili svoje američke partnere o planu, a novinar Njujorkera Džošua Jafa kaže da je 2025. godine razgovarao sa bivšim američkim zvaničnikom koji je radio sa Ukrajinom i koji je rekao da je čuo da  CIA obaveštena o planovima za napad na gasovod.

Jafa kaže da mu je zvaničnik rekao da je postojao "stalni protok novih, kreativnih ideja" od kojih su, kako je rekao, neke bile dobre, a druge nisu.

„Špigl”navodi da su možda američki agenti, tokom razgovora sa saboterima u Kijevu, jednostavno hteli da prikupe što više informacija, stvarajući tako dojam da podržavaju operaciju, ali je u junu 2022. godine, došlo do curenja informacija što je ugrozilo celu operaciju.

Nemački Zajt prvi je pisao da je holandska vojno-obaveštajna služba MIVD primila dojavu o planovima napada od izvora u Ukrajini i upozorili su CIA-u i nemačku Saveznu obaveštajnu službu (BND).

Sama CIA je takođe prosledila informacije iz Haga BND-u da ukrajinski komandosi planiraju napad na gasovod Severni tok.

Kako se navodi nemci su tada bili skeptični i do trenutka kada je upozorenje stiglo do Berlina, rok je prošao i ništa se nije dogodilo.

U stvarnosti, saboteri su samo odložili svoju operaciju.

Navodi se i da je CIA tada počela da pokušava da spreči napad i da je od administracije Zelenskog tražila da se otkaže, ali da su upozorenja prošla nezapaženo i da je tim nastavio planove čak i bez odobrenja SAD.

„Špigl”navodi da su komandosi tada pronašli novog sponzora - jednog ukrajinskog državljanina koji je pokrio veliki deo od otprilike 300.000 dolara troškova za opremu, najam brodova i eksploziv.

Na brodu koji je 7. septembra isplovio u Baltičko more bilo je šest muškaraca i jedna žena, uključujući civilne ronioce i kapetana.

O snazi udara talasa od eksplozije govori i podatak da su tri nedelje kasnije, seizmografi u Švedskoj zabeležili podrhtavanje tla, i da su se gasni mehurića širine do 1.000 metara izdizali sa površine mora.

"Tri od četiri dela gasovoda Severni tok su uništena", zaključuje „Špigl”.

Sve navode lista CIA je negirala, a portparolka agencije rekla je da su oni "potpuno i apsolutno lažni".

Izvor

[Boro Prodanic]

Putin: Ukrajina se sprema da digne u vazduh gasovode Plavi tok i Turski tok

Ruska ambasada u Ankari saopštila je pre dva dana da je bilo pokušaja diverzije infrastrukture gasovoda Turski tok i Plavi tok.

MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da se, prema podacima ruskih obaveštajnih agencija, Ukrajina se sprema da bombarduje crnomorske gasovode Turski tok i Plavi tok uz podršku zapadnih obaveštajnih agencija.

„Prema informacijama koje su dostupne našim obaveštajnim službama, baš kao što je nekada dignut u vazduh Severni tok, sada se u Kijevu, uz podršku određenih zapadnih obaveštajnih agencija, priprema operacija dizanja u vazduh Plavog i Turskog toka”, rekao je on u programu „Moskva. Kremlj. Putin”.

Prema njegovim rečima, Moskva je već obavestila turske kolege o ovom pitanju. „Videćemo šta će se desiti u ovoj oblasti, ali ovo je veoma opasna igra, posebno danas”, rekao je on.

Putin je prvi put izneo informacije o mogućem pokušaju dizanja u vazduh gasovoda Turski tok i Plavi tok na sastanku Federalnog saveta bezbednosti (FSB) 24. februara.

Ruska ambasada u Ankari saopštila je pre dva dana da je bilo pokušaja diverzije infrastrukture gasovoda Turski tok i Plavi tok i da je „blagovremeno predala ove informacije turskim partnerima”.

Prethodno je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio da ruske obaveštajne službe poseduju informacije da „kijevski režim priprema diverziju crnomorskih gasovoda”. Turski tok je međunarodni gasovod koji ide od južnog ruskog primorskog grada Anape kroz Crno more do turske lokacije Midija u evropskom delu Turske.

Odatle nastavlja do sela Luleburgaz, odakle se gas prebacuje u tursku međugradsku gasnu mrežu, prenosi Tanjug. Polovina kapaciteta namenjena je turskom tržištu, druga polovina Balkanu.

Izvor