Elektronski rat u Ukrajini - analize stručnjaka, snimci i fotografije

[PakleniVuk]

Postoje "pravila službe" koja se moraju ispoštovati kod kreiranja svakog vojnog vozila ili uređaja u vojnoj upotrebi,a neka od njih su:

SORS 5574/03, Borbena i neborbena vozila i oruđa – Energetska
električna instalacija, metode ispitivanja električne otpornosti
izolacije, Beograd 2003.

SORS 5706/84, Elektronska i elektromehanička sredstva KoV;
Ispitivanje uticaja okoline, Beograd 1984.

SORS 1029/89, Elektromagnetske smetnje; Zahtevi, Beograd 1989.

Ovo na snimcima sa YT me podsetilo da i elektrošoker koji svako može da kupi legalno je neka vrsta EMP,samo u vojne svrhe mora poprilično da bude jak da bi oštetio neko od sredstava u vojnoj upotrebi.

[babaroga]

Koga zanima i ima vista vremena i para moze ovde svasta da kupi, jedino sto nije legalno koristiti EMP i vecini zemalja, ali da se kupi i napravi nije protivzakonito

https://www.amazing1.com/emp.html

[Brok]

Dakle može se posedovati ali ne i upotrebljavati.

[micha]

   Kao što rekoh sve je još uvek (200 godina nakon otkrića ovog efekta) u eksperimentalnoj fazi. Pravljenje igračaka i demonstratora se nikako ne može poistovetiti sa operativnom upotrebom koja je, ako je i ima, rezervisana za supersile koje mogu da ulože ogromne resurse u istraživanje. Rumunija za sada nije sigurno među tim zemljama. Osnovna opasnost EMI-ja preti od razaranja P-N sloja poluprovodnika, čak i ako uređaj nije uključen! Elektrika će i dalje funkcionisati (elektromotori, transformatori, relei, elektromagneti i sl.) samo što neće funkcionisati elektronika koja upravlja svim tim sredstvima, uključujući i mikroprocesore koji se sastoje od nekoliko miliona tranzistora. Za proizvođenje dovoljno jakog impulsa koji bi mogao da izazove ovakvu štetu makar na maloj površini od npr. 1 ara neophodna je enormno velika energija. Upravo onolika koju oslobađa grom ili nuklearna eksplozija. Mislim da se istraživanja kreću u pravcu mini nuklearne eksplozije sa minimalnom radijacijom za ovu namenu. Zato se ne može naći puno podataka o ovom oružju jer je konvencijom zabranjeno na bilo koji način koristiti nuklearnu energiju u vojne svrhe. Mada, kako se situacija na geopolitičkoj karti sveta iz sata u sat zaoštrava, možda nećemo dugo čekati da vidimo i to čudo!

[Brok]

Od prošle godine ruska vojska na frontu koristi sistem za elektronsko ratovanje “Pole-21”, sposoban da ometa svu satelitsku navigaciju na zemlji do 150 kvadratnih kilometara.

07.08.2023.

Prema američkom izdanju Vašington posta, pozivajući se na ukrajinsko vojno osoblje, operatori ukrajinskih dronova moraju “da lete” koristeći orijentire na zemlji, pošto GPS navigacioni sistem ne radi.

Vojnici tvrde da često u vreme kada dron može imati cilj na vidiku, signal nestaje zbog ometanja ruskih sistema za elektronsko ratovanje.

Takođe, prema rečima ukrajinskih vojnika, ruska sredstva za elektronsko ratovanje u regionu Zaporožja jedna su od prioritetnih meta Oružanih snaga Ukrajine, jer sprečava udare uz pomoć precizno navođene municije, uključujući i višecevne bacače raketa HIMARS.

Izdanje navodi, da ukrajinska obaveštajna služba pokušava da utvrdi lokaciju ruskih uređaja za elektronsko ratovanje, nakon čega na nju šalje dron. Ako bespilotna letelica uspe da udari u antenu i ošteti uređaj za vođenje elektronskih dejstava, onda se izvodi napad po koordinatama gde se nalazi sredstvo.

Takođe se navodi, da je ruska komanda koncentrisala značajan deo svojih elektronskih sredstava za ometanje na južnom sektoru fronta.

Ranije je objavljeno, da ukrajinski vojnici tvrde, da ruska vojska koristi tehnologije za ometanje signala Sistema američkog satelitskog interneta Starlink, svemirske kompanije Spejs Ex u vlasništvu Ilona Maska.

Prema rečima vojnog osoblja Oružanih snaga Ukrajine, odsustvo Starlink-a na frontu, dovodi do toga da ukrajinske jedinice jednostavno „oslepe i ogluve“.



Izvor: JuTjub kanal Tv Front

[Kubovac]

Anti-dron puške protiv bespilotnih letelica koje mogu da detektuju bespilotne letelice na daljini od jednog kilometra prebačene su u zonu SVO

Isti uglovi delovanja za antenu pelengatora pravca i ometača omogućavaju suzbijanje drona tačno na mestu gde je detektovan. Antena detektora je odvojiva i može je koristiti drugi operater.

Unapređene anti-dron puške protiv bespilotnih letelica već su predate borcima u zonu SVO. Imaju ugrađeni supresor LPD-820. Ovaj sistem detektuje i potiskuje dron na udaljenosti do jednog kilometra. O tome je govorio generalni direktor Laboratorije za borbu protiv industrijske špijunaže Denis Oslomenko.

Šef kompanije je za TASS podelio da novi sistem omogućava da se bespilotna letelica otkrije na udaljenosti do jednog kilometra, kada je još uvek van vidokruga ruskih lovaca, i da se odmah uključi režim suzbijanja.

„Sistem LPD-820 je sistem za detekciju i suzbijanje. Problem sa bilo kojom anti-dron puškom je što radi na dronu tek kada ga vidimo, a to je oko 200-300 metara. Ali ako vidimo dron, to znači da je već usmerio vatru na nas ili da će uskoro baciti municiju“, navodi agencija.

Denis Oslomenko je dodao da zahvaljujući ovom sistemu „pokrivamo prilaz dronu za kilometar. U zoni specijalne operacije u velikoj su nestašici novih anti-dron pušaka.

On je objasnio da antena pelengatora pravca i ometača imaju iste uglove delovanja. Ovo vam omogućava da potisnete dron tačno na mestu gde je primećen. Govoreći o principu rada, Oslomenko je rekao da je antena detektora odvojiva i da je može koristiti drugi operater.

Sistem LPD-820 radi u opsegu od 2,4 GHz do 5,8 GHz i ima mogućnost suzbijanja dronova na frekvencijama od 1,6 GHz, 2,4 GHz i 5,8 GHz.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Kako britanski stručnjaci ocenjuju rusko elektronsko ratovanje?

Na osnovu prevoa dokumenta od RUSI (Kraljevski institut za bezbednosne i odbrambene studije - britanski istraživački centar za odbranu). Glavni deo izveštaja je posvećen bitkama za Rovnopolj i Novodarovku, ali ima i nešto o ruskom elektronskom ratovanju.

…Druge promene su sistemske prirode i verovatno će imati trajan uticaj na rusku doktrinu i razvoj sposobnosti. Glavni među njima su disperzija sistema elektronskog ratovanja, a ne njihova koncentracija na osnovnim platformama, prelazak na primenjene komandne i upravljačke sposobnosti koje su nezavisne od nosača sistema, i prelazak na oslanjanje na preciznija vatrena dejstva zbog prepoznate nemogućnosti da se postignu ranije propisane doktrine težine i gustine neprecizne vatre s obzirom na pretnju logistici ruskog naoružanja...

Odnosno, Britanci još jednom tvrde da su Rusi došli do taktike disperzije sredstava elektronskog ratovanja, što je, u principu, i razumljivo. Od momenta kada su grupe REB (radio-elektronske borbe) oduzete "crvenim" komandantima iz njihove direktne potčinjenosti, a onda su i BTG (borbene taktičke grupe) potonule u zaborav, prelazak pojedinačnih posada REB na operacije „nomadskog“ tipa jedina je opcija da se duže živi i nanese veća šteta neprijatelju. Stalno menjanje položaja je osnovno pravilo „opstanka“. I naravno, brzo je primenjena ova taktika.

...Upotreba udarnih aviona predstavljala je stalni problem za ukrajinske trupe tokom cele kontraofanzive. Glavna pretnja dolazi od helikoptera Ka-52 Aligator koji dejstvuju iz ATGM-ova Vihor i Ataka. Međutim, Rusi su takođe počeli da instaliraju Ataku na helikoptere Mi-35M, koji takođe izvode udare po prostoru salvom raketa S-8. Vazdušni udari se izvode sa dubine od približno 8-10 kilometara od cilja...

Čini se, kakve veze ima elektronsko ratovanje sa ovim? Ali ono što sledi je ovo:

...Ukrajinska vojska napominje da je prisustvo udarnih aviona često praćeno uklanjanjem ometanja GPS-a u ruskim formacijama, što odražava potrebu za preciznom navigacijom radi koordinacije udara, s obzirom na to da obe vojske koriste uglavnom iste sposobnosti. Ruske helikopterske grupe takođe često lete helikopterom za elektronsko ratovanje u odbrambene svrhe, opremljenim ometajućim jedinicama koje ciljaju radare protivvazdušne odbrane. Rusi moraju da drže helikoptere relativno blizu linija fronta, ostavljajući svoje isturene jedinice i punktove za dopunu goriva i drugu infrastrukturu ranjivim. Međutim, nedostatak ukrajinske taktičke protivvazdušne odbrane, mala visina koju održavaju ova sredstva za napad iz VaP-a i ograničeni period tokom kojeg lebde da bi izveli udare, sve to otežava suprotstavljanje udarnim letelicama...

Dakle, ne možete prevariti fiziku, nemoguće je ometati frekvenciju tako da sve radi na istoj frekvenciji za nas, ali „zaglavi“ za neprijatelja. Pojedinci koji veruju da neprijatelj ima neku vrstu specijalne elektronske borbe koja im omogućava da radi selektivno, samo protiv neprijatelja, duboko se varaju.

Pa, još jedan deo iz izveštaja, koji pominje rusko elektronsko ratovanje. Ruski sistem je jedan od najboljih sistema za elektronsko ratovanje na svetu, koji neprijatelj lovi od prvih dana i tokom kojeg ginu ruski vojnici. Takav je rat, ne može bez gubitaka.

Postoje i oblasti prilagođavanja (u Oružanim snagama Rusije) koje odražavaju značajna poboljšanja u praksi i nisu specifične za trenutni kontekst. Jedna oblast kontinuiranog prilagođavanja, ali i poboljšanja, u Rusiji je elektronsko ratovanje. Rusko elektronsko ratovanje je bila glavna oblast ulaganja, a ruski operateri elektronskog ratovanja su generalno tehnički kompetentni.

Međutim, ruske platforme za elektronsko ratovanje su se uglavnom sastojale od modernizovanih verzija sovjetske opreme u kojima je svaki tip efektora bio postavljen na jednu veliku platformu, a grupe platformi su pružale čitav niz efekata elektronskog ratovanja. Ruski sistem REB je prepoznao ranjivost ovog pristupa s obzirom na ciljanje specifičnih izvora zračenja. Ovo je, pre svega, dovelo do mnogo suptilnije upotrebe velikih platformi, kao što je [R-330 Zh Zhitel. Ovo je takođe dovelo do sklonosti postavljanja antena na lagane platforme ili rastavljanju i distribuciji antena koje se mogu postaviti da pokriju taktičke pozicije. Dakle, prenos efekata (smetnje) preko antene može da se vrši sistemima elektronske borbe koji nisu vezani za signal zračenja. Gubitak antene kada postanu meta je trošak za koji ruska vojska veruje da može da podnese. Ovo je tranzicioni proces koji je u toku i stoga nije jedinstven pristup. Međutim, preferencija da se koriste sistemi kao što je Polje-21 i tretiranje istih kao sisteme za jednokratnu upotrebu za pružanje zaštite širokog područja od udara bespilotnih letelica odražava promenu u razmišljanju i načinu na koji ruske jedinice za elektronsko ratovanje uče lekcije iz sukoba...

Uopšte, Rusi, po mišljenju analitičara, uče, uče i ponovo uče. I unapređuju.

Već smo gore rekli da ne pišemo o ruskim sredstvima i taktikama njihovog korišćenja. Možemo samo da „navedemo” neke od zaključaka. Sve što je gore opisano u britanskom članku odnosi se konkretno na standardne sisteme elektronskog ratovanja u službi Oružanih snaga Rusije - „veliko“ elektronsko ratovanje.

To je bila, jeste i biće budućnost jedinica za elektronsko ratovanje u ruskoj vojsci. Činjenica da sada postoji podela na „veliko“ i „malo“ elektronsko ratovanje je situaciona odluka u ovom oružanom sukobu u Ukrajini.

Ni anti-dron puške protiv bespilotnih letelica (ruske ili kineske) ni ruksaci-rančevi nisu u upotrebi u Oružanim snagama Rusije, i to s pravom. Zašto je to tačno? Još jednom – ovo su sve (anti-dron puške, rančevi, kutije) situaciona rešenja, a nakon SVO, uzimajući u obzir dalji razvoj C/UAV sredstava, njihovi vlasnici i proizvođači će moći, na primer, da ih okače na zid. Uđete u kancelariju, a tamo je beskorisna stvar, i prilično skupa. Uskoro ćemo pisati više o ovome.

Pa, u budućnosti će „malo” elektronsko ratovanje ostati u pešadiji na taktičkom nivou, samo što će to biti visoko pokretni „kupolasti” sistemi za borbu protiv bespilotnih letelica i svega toga. Štaviše, elektronsko ratovanje u obliku kupole treba da bude element sistema zaštite (pojedinačnog ili grupnog) na svakom sistemu naoružanja. Bilo da je to tenk, borbeno vozilo pešadije, oklopni transporter, samohodni top, itd. Štiti upravo od onoga što preti ovom objektu. Po analogiji sa ratnim brodom ili avionom...

Imperativ je da ovi sistemi uključuju sredstva za detekciju i sredstva za radio ometanje; jednostavni „ometači“ bi trebalo da postanu stvar prošlosti. A „veliko“ elektronsko ratovanje treba svesti na jedinice koje nisu niže od nivoa puka. I treba postupati po principu snaga za specijalne operacije – "došao sam, video sam, osvojio sam", po naredbi pretpostavljene komande. Štaviše, potrebno je poboljšati kvalitet izviđačkih sredstava kao dela sistema za elektronsko ratovanje, uprkos činjenici da je kod Ruske vojske „izviđanje u interesu elektronskog ratovanja, a ne izviđanja samog po sebi".

Jedinice REB se stabilno kreću putem od jednokratne upotrebe oružja do operacija u radio-elektronskom spektru. I SVO je ovom pokretu dala značajan podsticaj.

Sada bar svi znaju za jedinice za elektronsko ratovanje, a ne samo uski specijalisti.

Ruski sistemi REB R-330 Zhitel i Borisoglebsk-2:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ruski sistem REB R-330 Zhitel:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sistem ometanja radara PVO Rychag-AV iz helikoptera Mi-8MTPR-1 (ilustracija):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Rusko oružje za napredak na frontu: Ometanje kao najbolja odbrana

Ukrajina je za odbranu od agresije dobila ‘bazične’ HIMARS sisteme, protiv kojih se Rusija borila ‘Pancirima’, a u posljednje vrijeme i modifikovanim sistemom ‘R-330 Zhitel’.

Od početka rata u Ukrajini suština odbrane Kijeva je bila napad na ruske položaje na severoistoku zemlje.

Početkom ove godine Ukrajini je isporučeno najmanje 20 sistema HIMARS, iako su u Washingtonu naveli da oni imaju „izvesna ograničenja“. Ta ograničenja su se odnosila na modifikacije sistema za navigaciju i navođenje, kako Kijev ne bi mogao da gađa položaje unutar ruske teritorije.

Sam sistem HIMARS se sastoji iz pokretnih lansera GMLRS, te jednog ili više komandnih vozila. Najčešće je sistem montiran na teške kamione FMTV, mada postoje i verzije koje mogu da budu stacionarne (poput sistema „Patriot“). Nove verzije HIMARS sistema mogu umesto nekoliko raketa biti opremljene taktičkom raketom velikog dometa ATACMS (Army Tactical Missile System). Takođe, u Avganistanu je ovaj sistem korišćen i sa raketama tipa JTACMS, koje su se do tada koristile samo sa aviona bombardera. Prvo korišćenje ATACMS sistema je bilo za vreme operacije „Pustinjska oluja“ 1991, kada su na iračke snage ispaljena 32 takva taktička projektila.

Najčešća verzija HIMARS / ATACMS sistema se naziva M-39 Block II, i može da bude opremljena bojevim glavama APAM, namenjenim uništavanju bunkera, mostova, aerodroma, kao i čitavih neprijateljskih instalacija. Verzija M-39 Block IA je unapređena direktnim satelitskim navođenjem (DGG, Direct directional GPS Guidance), što je preciznost povećalo na 30 do 50 metara, a svoju prvu upotrebu je imala za vreme operacije „Iračka sloboda“.

Ukrajina je dobila „bazične“ HIMARS sisteme, najčešće M-30A1, sa AW bojevim glavama (fragmentisana vazdušno-eksplozivna, prim. Kubovac), dometa do 100 kilometara. Nekim od sistema su imali i IMPS bojeve glave, koje sadrže na hiljade komada volframa. Kada bi bojeva glava bila detonirana iznad mete, hiljade malih delova bi uništili čitava područja, često aktivirajući i neprijateljsku municiju i eksplozive. Barem jedan HIMARS isporučen Kijevu je imao bojevu glavu PBX-109, kompanije General Dynamics. Ovo je najnovija verzija sistema, i proizvodi se od 2005.

Prva upotreba HIMARS-a u Ukrajini se desila krajem decembra, kada je uništen ceo položaj ruskih snaga u Donjecku, te poginulo 63 pripadnika ruske armije. Sa druge strane, Kijev je tada saopštio da je poginulo najmanje 430 ruskih vojnika. HIMARS je takođe naneo velike gubitke ruskim snagama u regionu grada Hersona, te presekao ruski sistem snabdevanja. Nakon toga, Kremlj je naredio povlačenje iz čitavog regiona reke Dnjepar. Takođe, jednom HIMARS raketom je uništen i most Antonovski, koji je bio ključno čvorište za snabdevanje ruskih snaga na celom jugoistoku zemlje i dalje ka lukama u Crnom moru.

‘Pancir’ kao ruski odgovor

Budući da HIMARS sistem ima operativni domet od oko 500 kilometara, ruske jedinice su prvih meseci pokušavale da se odbrane korišćenjem sistema „Pancir“. To je jedan od najnaprednijih ruskih sistema PVO, a kombinuje rakete kratkog do srednjeg dometa (prim. Kubovac) sa artiljerijskim sistemom velikog kalibra. Najčešća je verzija S-1 (NATO naziv SA-22 Greyhound), a proizvodi ga KBP Kompanija iz grada Tula.

„Pancir“ se često koristi za odbranu aerodroma, velikih mehanizovanih jedinica, kao i za podršku velikim strateškim raketnim sistemima S-300 ili S-400. Za razliku od sličnih zapadnih i NATO sistema, „Pancir“ može da koristi i rakete i granate dok je u pokretu. Sistem se smatra značajno naprednijim i boljim od francuskog sistema „Crotale NG“, britanskog „Rapier 2000“ i nemačkog „SeaRAM“.

Pre 10 godina je predstavljen i „Pancir“ sa dvostranim radarom (prim. Kubovac), čime je njegova efikasnost povećana za 40 odsto. Ipak, „Pancir“ u Ukrajini nije mogao da zaštiti ruske položaje od HIMARS-a, pre svega zbog toga što on nema predvidivu putanju leta. Zahvaljujući GPS satelitskom navođenju, HIMARS i ATACMS rakete mogu da „padaju“ na ruske položaje pod pravim uglom, da lete ispod radara sistema „Pancir“ ili da u toku leta menjaju mete i visinu leta.

Modifikovani adut iz rukava

Poslednjih meseci ipak su primetni uspesi u obaranju projektila HIMARS (prim. Kubovac) i to modifikovanim sistemom „R-330 Zhitel“ (rus. Житель). Sistem je namenjen elektronskom ometanju neprijateljskih položaja i komunikacija i koristi nekoliko teleskopskih antena sa APA (Active Phased Array) sistemom signala za ometanje. „Zhitel“ se obično sastoji iz dva kamiona, komandne stanice i sistema za ometanje sa antenama.

Iako prvobitno namenjen za ometanje radio komunikacija, kao i navođenih projektila, modifikovani sistem može da ometa i satelitske signale na frekvencijama od 100 do 2.000 MHz. Verzije sa „KS-100m“ kompjuterski kontrolisanom navigacijom mogu i da odrede pravac odakle dolaze signali za navođenje, pa čak i da odaberu tačan signal koji će se ometati. Na taj način je moguće „odabrati“ čak i posebni projektil u letu, koji nakon ometanja satelitskog signala ili pogađa pogrešnu metu ili jednostavno pada bez aktiviranja, nakon što pređe granicu svog maksimalnog dometa.

„R-330 Zhitel“ je prvi put zvanično upotrebljen 1996. godine prilikom napada na položaj Džokara Dudajeva, čečenskog separatiste i predsednika tadašnje samoproglašene "Republike Ičkerija".

U junu mesecu ove godine tri modifikovana „Zhitela“ su primećena na severu Ukrajine, a ruske snage su tvrdile da on sada može pored satelitskih, da ometa i signale mobilne telefonije do 300 kilometara. Takođe, Kremlj je tvrdio da je u septembru prošle godine „Zhitel“ sa položaja na Krimu uspešno ometao komunikacije američkog AWACS aviona za izviđanje iznad Crnog mora, kao i još jednog izviđačkog aviona „AEW E-2 Hawkeye“.

Ipak, „Zhitel“ nije „svemoguć“. Iako može da ometa navođene balističke projektile i rakete, on nije imun na inercione projektile i avionske bombe bez elektronskog biranja mete. „Zhitel“ je takođe često „usamljen“, budući da signali velike snage ne ometaju samo neprijateljske, već i ruske sisteme. U martu ove godine dva „Zhitela“ su uništena korišćenjem navođene artiljerijske bombe „M-982 Excalibur“, američke proizvodnje.

Takođe, „Zhitel“ je neefikasan protiv modernih dronova, budući da oni imaju sopstvene kompjutere za navođenje, te se u slučaju gubitka veze sa stanicom na zemlji ili GPS signala oslanjaju na infracrvene kamere i druge senzore leta. U septembru prošle godine jedan (nemodifikovan) sistem „Zhitel“ je uništen u regionu Harkova, korišćenjem turskog drona „Bayraktar TB-2“.

HIMARS:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pancir S1:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

R-330Zh Zhitel:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Izvor je govorio o problemima avijacije Oružanih snaga Ukrajine zbog ruskih sistema za elektronsko ratovanje

Ruski sistemi elektronskog ratovanja (REB) redovno primoravaju avione Oružanih snaga Ukrajine (OSU) da napuste misije i vrate se u baze zbog potpunog gašenja njihove elektronike. O tome je u sredu, 20. septembra, za RIA Novosti rekao obavešteni izvor.

„Ruski sistemi za elektronsko ratovanje, kao što je Krasuha, trenutno su sposobni da potpuno potisnu avioniku ukrajinskih lovaca i jurišnih aviona. Kao rezultat toga, piloti Oružanih snaga Ukrajine redovno moraju da napuštaju borbene misije zbog kvara sistema na letelici i da se okreću i vraćaju u bazu“, rekao je izvor.

Takođe je rekao da piloti moraju da odrede povratnu rutu na osnovu zemaljskih orijentira, pošto su navigacioni instrumenti na brodu takođe potisnuti ruskim sistemima za elektronsko ratovanje.

„Krasuha-S4“ je sistem za elektronsko ratovanje koji se često koristi u zoni specijalne operacije. Njegova efikasnost nije samo u blokiranju rada elektronike na ukrajinskim avionima, već i u činjenici da su piloti Oružanih snaga Ukrajine prinuđeni da podižu opremu više u vazduh, gde ih susreće vatra ruskih sistema PVO.

Pored toga, navodi se da je elektronsko ratovanje sposobno ne samo da poremeti rad elektronske opreme na neprijateljskim avionima, već i da spreči takve poremećaje na sopstvenim uređajima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Sekund pre udara: kako elektronsko ratovanje spašava ruske vojnike od neprijateljskih napada kod Artjomovska

Operateri elektronskog ratovanja ometaju i presreću signale upravljanja neprijateljskih kamikaza dronova neposredno pre napada na rusku opremu.
Trupe za elektronsko ratovanje, pozivni znak „Karabah“.

Na snimcima vidimo FPV i druge dronove-kamikaze i udarne dronove i kako radio-elektronsko ometanje utiče na njihovu vezu sa upravljačkim stanicama i na njihove senzore kojima osmatraju i nišane cilj. Usled dejstava jedinica radio-elektronskog ometanja, neki dronovi su primili komandu "spusti se odmah", a drugi su usled ometanja jednostavno promašili svoje ciljeve.

[Kubovac]

Ruski sistemi elektronskog ratovanja u zoni Specijalne vojne operacije pokazali su se efikasnijim od NATO

Ishod budućih „elektronskih bitaka“ zavisi od nivoa elektronskog ratovanja na bojnom polju, piše The Nev York Times.

Od februara 2022, ruska vojska je opravdala svoju reputaciju jednog od najboljih svetskih stručnjaka za elektronsko ratovanje. Ruske oružane snage na prvim linijama fronta aktivno koriste sisteme za ometanje i rakete-mamce za suzbijanje ukrajinske protivvazduhoplovne odbrane.

Zapadne sile i Kina pomno prate takmičenje u elektronskom ratovanju na bojnom polju između Moskve i Kijeva, dok sukob u Ukrajini daje uvid u to kako bi se mogle voditi buduće elektronske bitke, piše New York Times.

Ova superiornost je kasnije nakratko osporena, ali je Rusija ubrzo počela da uvodi inovacije, stvarajući manje, mobilno elektronsko oružje. „Rusi su odgovorili brže nego što smo očekivali“, kaže američki vojni ekspert DŽejms A. Luis. Prema njegovim rečima, „ovo bi trebalo da bude briga za NATO“.

Sjedinjene Države i Evropa strahuju da zapadni sistemi ne reaguju dovoljno brzo na ruska dešavanja u oblasti elektronskog ratovanja, piše izdanje. Kineski stručnjaci takođe navode da „borbene sposobnosti ruske vojske u borbi protiv bespilotnih letelica premašuju one američkih oružanih snaga“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[dzumba]

Sekund pre udara: kako elektronsko ratovanje spašava ruske vojnike od neprijateljskih napada kod Artjomovska

Свакодневно погледам више десетина снимака дејства FPV дронова у руских и украјинских. Евидентно је да обе стране ометају, посебно овај тип дронова "камиказа". Колико сам приметио, а тако кажу и Украјинци, најтежи за ометање су, из неког разлога, руске БПЛ "Орлан" (то је извиђачки дрон) које дејствују у "пару" са "Лансетима".

[Kubovac]

Stanica radio-elektronske borbe "Sinica" u zoni Specijalne vojne operacije

Komandir posade stanice za elektronsko ratovanje sa pozivnim znakom „Vinograd“ govorio je o posebnostima rada specijalista za elektronsko ratovanje u zoni specijalnih operacija

▫ Jedinice za elektronsko ratovanje grupe trupa ruske vojske „Zapad“ nadgledaju nebo danonoćno u zadatim područjima. Jedna stanica za radio ometanje je sposobna da "blokira" nebo u radijusu od nekoliko desetina kilometara.

▫ Operater postavlja frekvencijski opseg u kojem rade bespilotne letelice poput, na primer Furije, Leleke, Valkirie i dr. Svi dronovi u letu su prikazani na monitoru. Operateri mogu "nadjačati" sisteme upravljanja i navigacije. Dron gubi kontakt sa pošiljaocem i u većini slučajeva jednostavno pada na zemlju.

▫ Jedan od glavnih sistema elektronskog ratovanja koji se koristi tokom SVO je „Sinica“. Stanica radi, kako u režimu radio-izviđanja, kada izračunava koordinate centara za komunikaciju neprijatelja, radarskih sistema, tačaka upravljanja bespilotnim letelicama, tako i u režimu radio-supresije – kada sistem onesposobljava neprijateljske dronove raznih modifikacija – od izviđačkih do kamikaza dronova.

[Kubovac]

Kombinovane jedinice PVO uništavaju dronove- kamikaze ukrajinske vojske tokom Specijalne vojne operacije

Pripadnici ruske vojske nastavljaju da uništavaju bespilotne letelice (BPL) i druge ciljeve Oružanih snaga Ukrajine (OSU). Dopisnik Izvestija Kiril Olkov prikazao je rad vojnika u zoni specijalnih vojnih operacija (SVO).

„Sada smo u ofanzivi. Bespilotne letelice su postale aktivnije, a noću doleće „Baba Jaga“ (ukrajinski dron za poljoprivredne svrhe sa velikim teretom – prim. aut.). Radimo stalno. Izviđački dronovi lete. Pa, tenk je oklopljen, ali mi nismo. Dakle, kada legnemo u rovove, granatiranje će proći, a mi nastavljamo dalje, već sustižući svoje“, rekao je protivavionski nišandžija sa pozivnim znakom "Lovokradica".

Dopisnik je takođe izvestio da takve ruske mobilne super-manevarske posade PVO pokrivaju glavne jedinice Oružanih snaga Ruske Federacije. Napominje se da će oruđa, projektovana na osnovu modernizovanog mitraljeza Kalašnjikov, oboriti bilo koju neprijateljsku metu u vazduhu.

„Prošli put sam uništio kamikazu [dron]. Prišli smo u domet i neprijateljska bespilotna letelica je poletela u našem pravcu. Sedeli smo na pozicijama, čuli smo zvuk, istrčali i uništili ga“, rekao je komandant odreda prenosivih protivvazduhoplovnih raketnih sistema (LPRS) „Verba“ sa pozivnim znakom "Aheška".

Pored toga, vojnik je rekao da Verba ima dve funkcije: prva je infracrveni tragač (IC), koja se koristi za praćenje leta dronova, a druga je toplotno-termalno navođenje.

O radu na bespilotnim letelicama ukrajinske vojske govorio je i drugi vojnik, komandir protivvazduhoplovnog raketnog voda sa pozivnim znakom "Dean".

„PARS (anti-dron puška, pun naziv: Uređaj za aktiviranje režima samoodbrane) je veoma jednostavan za upotrebu. Istrčiš i uhvatiš metu. A ono što je najvažnije je njegov efekat, potpuno isključivanje signala drona kod operatera. I nakon ovog trenutka dron počinje da gubi kontrolu i mi ga spuštamo“, rekao je on.




Izvor

[Kubovac]

Nema šanse da prođete neprimećeno - kompleks REB Moskva-1

Ekipe za elektronsko ratovanje grupe „Zapad“ uspešno izvršavaju zadatke vođenja elektronskog izviđanja, kontrole opreme za ometanje radio signala i elektronskog suzbijanja Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Kupjanska.

▫ Kompleks za elektronsko ratovanje Moskva-1, na kome su borci grupe na borbenom dežurstvu, deluje u širokom spektru talasa. Sa pogledom od 360 stepeni, sposoban je da prepozna radijaciju iz aviona i krstarećih projektila na stotinama kilometara i efikasno radi na ekstremno niskim i visokim temperaturama.

▫ Pažljivi pasivni lokatori Moskve-1 u pravcu Kupjanskog vide da leti čak i iznad teritorije Evrope. Kompleks je veoma inteligentan: uzima kurseve neprijateljskih aviona, helikoptera i krstarećih projektila, dok odmah identifikuje model i rangira ciljeve po važnosti i opasnosti. U masovnom napadu, on će naznačiti šta prvo treba oboriti. Istovremeno, sam kompleks je gotovo nemoguće otkriti - izviđački modul ne emituje nikakve talase i nevidljiv je za neprijateljske radare.

▫ Nedavno je vojno osoblje kompleksa uhvatilo ukrajinski supersonični lovac "za rep".

 „U određenom sektoru primećen je Su-27“, kaže operater sa pozivnim znakom „Strela“ o nedavnom incidentu. „A mi smo znali da naši ne treba da rade u ovom sektoru, odmah smo radili, javili se na komandno mesto. A naši momci su, u stvari, oborili ovaj avion. I to je spasilo živote ne samo naših momaka, već i, moguće, civila.

▫ IT specijalista po obrazovanju, Strela je shvatio da je sada potreban na frontu. Ovde je morao mnogo da nauči – tehnologija je složena, ali napredak u njegovom radu je primetan, priznaje operator.